Tajna spasenja. Da li će se svi spasti?

Svako može da čini čuda ako ima jaku veru.

pa, moze, ali ne cini
A čuda mogu da budu i od ljudi koji upadnu u prelest (duhovnu samoobranu) preko demona. Treba prvo sebe preobražavati, otkopavati vinograd svoje duše. To rade svetitelji. Takve očišćene ljude od strasti, smirene Bog sam kanonizuju i objavljuje njihovu svetost čudima.
Nemam ja nikakvih čuda niti se bavim takvim stvarima.
ja sam istrazio svetog jovana kronstatskog, on bas ima cuda i cuda, svedoci sa imenom i prezimenom, na 100-ine slucajevai zato sam se pobunio za alekseja drugog, sta on ima, zena rodila trece dete, idi begaj, zar je to cudo? znaci citaj gedo, uci, nemoj da mislis da sve znas
 
Patrijarh Aleksej von Rüdiger je zaista svetac.
pa ti neces da nam izvuces da vidimo ta cuda, koja su, a ovamo lupetas, sta je Hristos odgovorio kada su mu rekli da sa velzevulom izgoni demone?
Svako može da čini čuda ako ima jaku veru. A čuda mogu da budu i od ljudi koji upadnu u prelest (duhovnu samoobranu) preko demon
nece da moze, nego ti nemas da nam ponudis da vidimo ta cuda za mnoge, sada smo samo stali kod ovog alekseja fon svabe, nema on nikakva cuda, nego nam kopiras mahom gluposti
 
Da li će se svi spasti? Hoće li svi, ma koliko grešili i zabludeli na ovom svetu spasti i doći u raj? Da li su muke u paklu samo privremene? Da li je protivno Božijoj ljubavi - a sam Bog je ljubav - da se grešnici muče doveka u paklu? Šta mislite o navedenim pitanjima?
Неће. Христос каже једни иду у вјечно блаженство а други у вјечну муку.
 
hristo će mene na vječne muke, ne znam šta sam ja čovjeku uradeo toliko da me na vječne muke nabije kako ovde tako i u paklu da moja duša oseća bol sve je hristo programiro da duša oseća fizičku bol al kažem ja njemu da to nije moguće al kosam ja da protivrečim vašem bogu kristusu
 
hristo će mene na vječne muke, ne znam šta sam ja čovjeku uradeo toliko da me na vječne muke nabije kako ovde tako i u paklu da moja duša oseća bol sve je hristo programiro da duša oseća fizičku bol al kažem ja njemu da to nije moguće al kosam ja da protivrečim vašem bogu kristusu
Po crkvenom učenju trebali bi se spasti samo oni koji su kršteni u Pravoslavnoj crkvi jer su svi drugi jeretici. Raskolnici se takođe ne bi trebali spasiti. A i od pravoslavnih bi se trebali spasiti samo oni koji idu redovno na liturgiju, mole se Bogu, poste, ispovedaju i pričešćuju se. Ako ne ideš mesec dana na liturgiju po crkvenim kanonima si automatski izopšten iz Crkve. Tako da od pravoslavnih kako manje od 10 odsto ide redovno u crkvu, pitanje je još i koliko su ti isti grešni tj. da li zaslužuju spasenje. Tako da, kako pravoslavnih ima manje od 200 miliona na 8 milijardi ljudi danas u svetu, prema navedenim proračunima par miliona ljudi bi moglo ući u izbor za raj. Ako i toliko.
 
Evo šta kaže ruski prof. Osipov o spasenju, večnosti muka itd.: Osipov ne poriče niti potvrđuje niti večnost (beskonačnost) paklenih muka, niti njihovu konačnost. Na temelju dvojnosti dokaza Svetoga pisma, svetih otaca i liturgijskih tekstova Crkve, koji s potpunom sigurnošću govore o jednom i o drugome, čini se da ovo najteže pitanje eshatologije čoveku iz ljubavi prema njemu nije otkriveno do kraja.
Kad bi bilo rečeno da će se samo pravednici spasiti, to bi svakog hrišćanina, koji sebe prirodno vidi kao grešnika, dovelo u očaj sa svim posljedicama koje iz toga proizlaze. Kad bi se otvoreno govorilo o sveopštem spasenju, to bi za ogroman broj ljudi bila neodoljivo iskušenje da ne vode računa o hrišćanskim životnim standardima. To jeste, u svakom slučaju, spoznaja o sopstvenoj večnoj sudbini rezultirala bi duhovnom katastrofom za osobu.
 
Dvostruka priroda dokaza, kada se nijedan od njih ne potvrđuje kao bezuslovna istina Otkrivenja, pokazuje se jedinim sigurnim sredstvom za očuvanje punine njegove moralne slobode za hrišćanina. Jer, s jedne strane, ma koliko se grešnim smatrao, uvek ima nadu u spasenje, jer Gospod sigurno kaže da je došao pozvati ne pravednike, nego grešnike na obraćenje. Sa druge strane, ne daje mu se razlog za lukavo samouveravanje u sigurnost svog spasenja.
O tome je lepo napisao sveti Grigorije Niski: „Preko naših svojstava Božja se Providnost prilagođava našoj slabosti, tako da se oni koji su skloni grehu – iz straha od kazne – suzdržavaju od zla; a oni koji su prethodno bili zaneseni grehom nisu očajavali da će se vratiti kroz pokajanje”. Zato Gospod nije čoveku otkrio tajnu njegove večnosti.
 
Sv. Grigorije Palama: “Reč Božija... poprimila je telo kakvo mi imamo, i iako potpuno čista, ipak je bila smrtna i bolna, a uz to je, kao božanskm “mamcem”, uhvatila u početku zlu zmiju i krstom oslobodio od njega sav ljudski rod; jer kada je tiranin pao, sve što je bilo tiranizirano bilo je oslobođeno; a to je upravo ono što sam Gospod kaže u Jevanđeljima: moćni je svezan, a njegove posude opljačkane.”
 
Prepodobni Maksim Ispovednik ovako je objasnio ove reči apostola Petra o silasku Hrista u pakao: “Sveto pismo naziva “mrtvima” one koji su umrli pre Hristova dolaska, na primer, one koji su bili u potopu, u Sodomu, Egiptu, kao i drugi koji su bili odvedeni u različita vremena i na različite načine višestruke odmazde i strašne nesreće božanskih sudova. Ovi ljudi nisu bili kažnjeni toliko zbog neznanja o Bogu, koliko zbog uvreda koje su naneli jedni drugima. Njima je, po svetom Petru, propovedana velika propoved spasenja - kad su već bili osuđeni po čoveku u telu, odnosno kroz život u telu, primili su kroz život u telu kaznu za zločine jednih protiv drugih - kako bi živeli po Bogu u duhu (1 Pt 4,6), odnosno, budući da su bili u paklu, prihvatili su propoved Boga, vjerujući u Spasitelja, koji je sišao u pakao da spasi mrtve.”
 
Sveti apostol Jovan Bogoslov: On je žrtva pomirenja za naše grehe, ne samo za naše nego i za grehe celoga sveta. (1. Jn 2,2).
Sveti apostol Pavle: Kao što je kroz jedan zločin došlo do osude za sve ljude, tako je kroz pravednost jednog došlo do opravdanja za život za sve ljude. (Rimljanima 5:18).
Blaženi Teofilakt Ohridski objašnjava ovaj odlomak: “Opravdanjem jedinoga Hrista blagodat se izlila na sve ljude, dajući im opravdanje umesto greha i život umesto smrti.”
 
32 Jer Bog je sve zajedno zatvorio u neposlušnost da bi svima pokazao svoju milost.

33 O dubino bogatstva i mudrosti i znanja Božijeg! Kako su nedokučivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putevi! 34 Jer ko je upoznao Gospodnju misao? Ili ko je bio njegov savetnik? (Rimljanima 11, 32-34).

Blaženi Teofilakt tumači ove reči: "Kad se pagani spase, spasiće se i Judeji, nadmećući se s njima, i tako će svi biti pomilovani."
 
2. Коринћанима 5:19 Јер Бог је у Христу помирио свет са собом, не урачунавајући им њихове преступе и метнувши нас у реч помирења.

Блажени Теофилакт објашњава: „Отац нас је помирио са Собом... који је показао толику блискост са људима да их не само да није казнио, него се помирио са њима, и не само да им је опростио, него им није урачунао ни грехе. Јер ако би хтео да тражи рачун, онда би сви изгинули.”

Свети Теофан Затворник: „Како се измирио? Остављајући им грехе. Јер иначе не би било пријатеља. Зато је апостол рекао даље: „Не урачунавајући им грехе њихове“. А када би Он хтео да тражи рачун за наше грехе, онда бисмо сви ми изгинули. Али, са таквим мноштвом наших сагрешења, Он не само да није захтевао казну за нас, него се и помирио са нама; не само да је опростио наше грехе, него нам их и није приписао.”
 
У литургијским текстовима, посебно у Ускршњим и недељним текстовима, непрестано звучи идеја да „пакао царује, али не царује вечно над људским родом“ (тропар 6. песме канона Велике суботе).
 
Али потребно је истаћи једну веома важну чињеницу. Свето писмо и светоотачко учење не дају јасан одговор на питање о коначној судбини човечанства. Њихов одговор је парадоксалан: сведоче и о вечности муке и о свеопштем спасењу! Истовремено, налазимо и у Светом Писму, и у истом светом оцу, и у истим богослужбеним књигама!
 
Ево неколико примера такве двојности. Преподобни Јефрем Сирин, који је тврдио да ће Господ „потпуно укинути“ пакао, у другом случају пише: „Праведнике ће подићи на небо, а зле бацити у геену“. Свети Јован Златоусти, који је у Речи за Свети Васкрс рекао да је силазак Христов укинуо, убио и срушио пакао, проповедао је на другом месту: „И грешници се морају обући у бесмртност – не ради славе, него да би имали тамо увек присутног сапутника – муку.”
 
Свети Теофан Затворник у тумачењу 1. Кор. 15:22–23 каже да „неће свако окусити благословени живот у Њему“ (Христу). Али даље, објашњавајући речи Бог ће бити све у свему, он пише да ће „ускрсењем бити остварена коначна обнова [грч. αποκαταστασις] палог човечанства, и његово појављивање у слави која му је суђена.”
 
Дакле, Црква ни на једном Васељенском сабору, укључујући и Пети (553), који је осудио паганско учење Оригена (†250), није осудила ниједног од светих отаца који су писали и о вечности пакла и о његовој коначности. Штавише, на Шестом васељенском сабору (680) свети Григорије Ниски, Григорије Богослов и Јован Златоусти, који су имали директне изјаве о спасењу читавог човечанства, не само да нису осуђени, већ су и издвојени као изабрани светитељи.
Како све ово разумети?
С тим у вези треба напоменути и о св Григорија Ниског и Оригена, који се помиње у „Закључку“. Из неког разлога су њени аутори прећутали чињеницу да су свети оци, укључујући и св. Григорија Ниског, говоре о сасвим другачијем „обнављању свега” (грч. αποκαταστασις παντον – апокатастасис пантон), односно спасењу свих, од Оригена. Они пишу о васкрсењу тела и вечном спасењу целе личности, а не његовом спасењу из тела и повратку у стање чистог духа, како је мислио Ориген.
 

Back
Top