Postoje muke u paklu. Kad sam ozbiljnije ušao u molitveni tj. duhovni život sanjao sam pokojnike. I to ne samo bližnje, nego i neke iz selâ mojih roditelja koji su davno pomrli. Jedna pokojnica prosto vrištala, vapila za pomoć. I šta? Psaltir i Novi zavet u ruke. Milostinja. Pisanje za pominjanje u crkvi (za pravoslavne) a za ove druge samo moja molitva i milostinja. Zato sam i postavljao teme i pisao o potrebi molitve za pokojnike. Ali slab je odjek na ta moja pisanja. Muče se pokojnici itekako i za to što nisu se Bogu molili, postili, radili na praznike i nedeljom, psovali Boga, Presvetu Bogorodicu i svece. Ne ide to tako kako vidim da mnogi ovde misle. Bog je ljubav pa radi šta hoćeš. Nije.