Samanta_
Iskusan
- Poruka
- 6.229
Da li je bivši predsednik SRJ i Srbije u Sheveningenu pripremao memoare?
Tajna Miloševićevih ličnih zabeleški
„Misteriozna“ smrt Slobodana Miloševića u kazamatu Sheveningena izgleda da je zauvek ostavila dilemu da li je tokom nekoliko godina tamnovanja vodio lični dnevnik ili pripremao objavljivanje memoara - bez obzira na to što njegovi najbliži saradnici tvrde da o tome nema ni govora!? Čak pojedinci kažu da je bio žestoki protivnik memoara i da se po malo sprdao sa ličnim zabeleškama važnih ličnosti novije svetske istorije. Poput, recimo, memoara Bila Klintona i njemu sličnih.
Uglavnom, svi se slažu da, ukoliko Uprava zatvora nije odmah po konstatovanju Miloševićeve smrti napravila „reviziju“ njegove pisane zaostavštine - kompletnu ličnu dokumentaciju koju je sakupljao i koristio za odbranu na sudu u Hagu, preuzela je njegova porodica. Mada, nikome nije baš najjasnije da li je to preuzeo lično sin Marko prilikom preuzimanja tela ili je to nekim drugim kanalom kasnije predato porodici.
Jedan od malobrojnih preostalih Miloševićevih bliskih saradnika i posle njegovog svrgavanja sa vlasti u Srbiji bio je Uroš Šuvaković. Vrlo je zanimljivo njegovo viđenje priče o tome da li je Milošević vodio lični dnevnik u Sheveningenu ili beleške koje bi mogle da se iskoriste za neke buduće memoare.
I MARINCI ŽRTVE BIOLOŠKIH EKSPERIMENATA!?
U knjizi brojnih pisama koje je Milošević dobijao tokom tamnovanja u Sheveningenu, posebno se izdvaja ono koje mu je lično poslao jedan američki marinac, koji je učestvovao u vojnim operacijama na tlu bivše Jugoslavije.
On je u pismu tvrdio da je čitava oblast tokom vojnih dejstava bila u stvari eksperimentalni poligon za isprobavanja raznih vrsta oružja, posebno bioloških, čije će se posledice osećati decenijama u budućnosti! NJegov razlog obraćanja Miloševiću je činjenica da su i oni, kao američki vojnici, takođe bili žrtve tih eksperimenata i čije će posledice svako od njih ponaosob tek zdravstveno osetiti.
GDE PORODICA ČUVA DOKUMENTACIJU?
Postoje dve verzije gde se trenutno nalazi obimna lična dokumentacija Slobodana Miloševića. Naši sagovornici se slažu da ju je preuzela njegova porodica, ali niko ne zna gde se ona trenutno nalazi. Prema jednoj verziji, nju je preuzeo Marko i ona je sa njim negde u belom svetu. Najverovatnije u Moskvi. Prema drugoj verziji, ona se nalazi tamo gde je i sahranjen Slobodan Milošević. U porodičnoj kući u Požarevcu.
- Dok je boravio u Hagu vodili smo mnogobrojne razgovore telefonom, posebno posle početka suđenja. Prisećam se sada da mi je jednom prilikom rekao doslovce „možda ću jednoga dana nešto i napisati“!? A da li je nešto i napisao, ne znam. Nije mi rekao, niti smo o tome ikada posle toga govorili. Bili smo prezauzeti drugim obavezama da mu omogućimo što bolju odbranu na sudu. NJegov sin je bio u Hagu da preuzme telo i verovatno je tada i uzeo sve njegove lične stvari - priča Šuvaković.
Izdavačka kuća „Treći milenijum“ nedavno je odštampala tri knjige koje se tiču Miloševićevog boravka u Hagu, odnosno u pritvorskoj jedinici Haškog suda u Sheveningenu. Prema rečima vlasnika ove kuće Dragana Hadži-Antića, inače bliskog prijatelja porodice Milošević, to su zbirke pisama podrške, koje je skoro svakodnevno Slobodan Milošević dobijao iz svih krajeva sveta.
O tome da li je vodio lični dnevnik ili pripremao svoje memoare Hadži-Antić kaže:
- Obiman materijal - dokumentacija iz Haga i pisma podrške postoje i ona su i objavljena. Da li je on lično vodio dnevnik ili pripremao memoare - mislim da nije! On je bio prezauzet pripremama za odbranu na sudu i kasnije suđenjem. Znam da je dobijao veliki broj pisama, ali jednostavno fizički nije mogao da stigne da ikome odgovori. A pisali su mu razni o svemu i svačemu.
Pisma su bukvalno stizala iz celoga sveta, a pisali su mu o borbi protiv globalnog svetskog poretka, dok su mu iz Srbije stizala uredno pisma o stanju u njegovoj partiji, o problemima u zemlji, o teškom životu... Tako su i nastale tri knjige koje je moja izdavačka kuća uradila u saradnji sa „Slobodom“.
Jedan od onih koji su najčešće susretali Slobodana Miloševića od prvog dana boravka u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu bio je poznati beogradski advokat Dragoslav Ognjanović.
- Odgovorno tvrdim da, koliko je meni poznato, a imao sam nebrojeno susreta i razgovora sa Miloševićem, nije vodio nikakav dnevnik, niti pripremao objavljivanje memoara. Vodio je samo radne zabeleške. Beležio je samo ono što mu je bilo potrebno radi odbrane na sudu i na tome je dosta radio. Koliko je meni poznato, to je sve predato porodici.
Ognjanović tvrdi da je Milošević bio veliki protivnik memoara.
- Bio je protiv toga da političari kasnije objavljuju svoje memoare, mada i da je hteo, njegov radni dan je bio toliko popunjen da ni fizički ne bi mogao da izdrži, pogotovo ne da piše. Sa druge strane, bio je veoma emotivno rastrzan, bez poseta najbližih članova porodice, kad mu je bila rasuta po belom svetu i protiv kojih su vođeni sudski postupci. Jednostavno, i da je hteo, uopšte nije bio ni psihički ni fizički spreman za tako nešto - zaključuje Ognjanović.
Uopšte nema razloga da se ne veruje Miloševićevim najbližim saradnicima da nije vodio dnevnik, niti pripremao neku memoarsku građu. Ako je to „krišom od svih“ i radio, onda za to jedino može znati Uprava zatvora u Sheveningenu, koja je i prva „napravila premetačinu“ pokojnikovih stvari!? Tek kasnije, obimna lična dokumentacija predata je porodici, kako tvrde naši sagovornici. Ali, isto tako, ubeđeni smo da je preživeo suđenje, sigurno bi jednoga dana javnosti ponudio svoje viđenje novije političke istorije Balkana! Baš kako je i rekao u jednom telefonskom razgovoru Urošu Šuvakoviću: „Možda ću jednoga dana nešto i napisati...“.
Tajna Miloševićevih ličnih zabeleški
„Misteriozna“ smrt Slobodana Miloševića u kazamatu Sheveningena izgleda da je zauvek ostavila dilemu da li je tokom nekoliko godina tamnovanja vodio lični dnevnik ili pripremao objavljivanje memoara - bez obzira na to što njegovi najbliži saradnici tvrde da o tome nema ni govora!? Čak pojedinci kažu da je bio žestoki protivnik memoara i da se po malo sprdao sa ličnim zabeleškama važnih ličnosti novije svetske istorije. Poput, recimo, memoara Bila Klintona i njemu sličnih.
Uglavnom, svi se slažu da, ukoliko Uprava zatvora nije odmah po konstatovanju Miloševićeve smrti napravila „reviziju“ njegove pisane zaostavštine - kompletnu ličnu dokumentaciju koju je sakupljao i koristio za odbranu na sudu u Hagu, preuzela je njegova porodica. Mada, nikome nije baš najjasnije da li je to preuzeo lično sin Marko prilikom preuzimanja tela ili je to nekim drugim kanalom kasnije predato porodici.
Jedan od malobrojnih preostalih Miloševićevih bliskih saradnika i posle njegovog svrgavanja sa vlasti u Srbiji bio je Uroš Šuvaković. Vrlo je zanimljivo njegovo viđenje priče o tome da li je Milošević vodio lični dnevnik u Sheveningenu ili beleške koje bi mogle da se iskoriste za neke buduće memoare.
I MARINCI ŽRTVE BIOLOŠKIH EKSPERIMENATA!?
U knjizi brojnih pisama koje je Milošević dobijao tokom tamnovanja u Sheveningenu, posebno se izdvaja ono koje mu je lično poslao jedan američki marinac, koji je učestvovao u vojnim operacijama na tlu bivše Jugoslavije.
On je u pismu tvrdio da je čitava oblast tokom vojnih dejstava bila u stvari eksperimentalni poligon za isprobavanja raznih vrsta oružja, posebno bioloških, čije će se posledice osećati decenijama u budućnosti! NJegov razlog obraćanja Miloševiću je činjenica da su i oni, kao američki vojnici, takođe bili žrtve tih eksperimenata i čije će posledice svako od njih ponaosob tek zdravstveno osetiti.
GDE PORODICA ČUVA DOKUMENTACIJU?
Postoje dve verzije gde se trenutno nalazi obimna lična dokumentacija Slobodana Miloševića. Naši sagovornici se slažu da ju je preuzela njegova porodica, ali niko ne zna gde se ona trenutno nalazi. Prema jednoj verziji, nju je preuzeo Marko i ona je sa njim negde u belom svetu. Najverovatnije u Moskvi. Prema drugoj verziji, ona se nalazi tamo gde je i sahranjen Slobodan Milošević. U porodičnoj kući u Požarevcu.
- Dok je boravio u Hagu vodili smo mnogobrojne razgovore telefonom, posebno posle početka suđenja. Prisećam se sada da mi je jednom prilikom rekao doslovce „možda ću jednoga dana nešto i napisati“!? A da li je nešto i napisao, ne znam. Nije mi rekao, niti smo o tome ikada posle toga govorili. Bili smo prezauzeti drugim obavezama da mu omogućimo što bolju odbranu na sudu. NJegov sin je bio u Hagu da preuzme telo i verovatno je tada i uzeo sve njegove lične stvari - priča Šuvaković.
Izdavačka kuća „Treći milenijum“ nedavno je odštampala tri knjige koje se tiču Miloševićevog boravka u Hagu, odnosno u pritvorskoj jedinici Haškog suda u Sheveningenu. Prema rečima vlasnika ove kuće Dragana Hadži-Antića, inače bliskog prijatelja porodice Milošević, to su zbirke pisama podrške, koje je skoro svakodnevno Slobodan Milošević dobijao iz svih krajeva sveta.
O tome da li je vodio lični dnevnik ili pripremao svoje memoare Hadži-Antić kaže:
- Obiman materijal - dokumentacija iz Haga i pisma podrške postoje i ona su i objavljena. Da li je on lično vodio dnevnik ili pripremao memoare - mislim da nije! On je bio prezauzet pripremama za odbranu na sudu i kasnije suđenjem. Znam da je dobijao veliki broj pisama, ali jednostavno fizički nije mogao da stigne da ikome odgovori. A pisali su mu razni o svemu i svačemu.
Pisma su bukvalno stizala iz celoga sveta, a pisali su mu o borbi protiv globalnog svetskog poretka, dok su mu iz Srbije stizala uredno pisma o stanju u njegovoj partiji, o problemima u zemlji, o teškom životu... Tako su i nastale tri knjige koje je moja izdavačka kuća uradila u saradnji sa „Slobodom“.
Jedan od onih koji su najčešće susretali Slobodana Miloševića od prvog dana boravka u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu bio je poznati beogradski advokat Dragoslav Ognjanović.
- Odgovorno tvrdim da, koliko je meni poznato, a imao sam nebrojeno susreta i razgovora sa Miloševićem, nije vodio nikakav dnevnik, niti pripremao objavljivanje memoara. Vodio je samo radne zabeleške. Beležio je samo ono što mu je bilo potrebno radi odbrane na sudu i na tome je dosta radio. Koliko je meni poznato, to je sve predato porodici.
Ognjanović tvrdi da je Milošević bio veliki protivnik memoara.
- Bio je protiv toga da političari kasnije objavljuju svoje memoare, mada i da je hteo, njegov radni dan je bio toliko popunjen da ni fizički ne bi mogao da izdrži, pogotovo ne da piše. Sa druge strane, bio je veoma emotivno rastrzan, bez poseta najbližih članova porodice, kad mu je bila rasuta po belom svetu i protiv kojih su vođeni sudski postupci. Jednostavno, i da je hteo, uopšte nije bio ni psihički ni fizički spreman za tako nešto - zaključuje Ognjanović.
Uopšte nema razloga da se ne veruje Miloševićevim najbližim saradnicima da nije vodio dnevnik, niti pripremao neku memoarsku građu. Ako je to „krišom od svih“ i radio, onda za to jedino može znati Uprava zatvora u Sheveningenu, koja je i prva „napravila premetačinu“ pokojnikovih stvari!? Tek kasnije, obimna lična dokumentacija predata je porodici, kako tvrde naši sagovornici. Ali, isto tako, ubeđeni smo da je preživeo suđenje, sigurno bi jednoga dana javnosti ponudio svoje viđenje novije političke istorije Balkana! Baš kako je i rekao u jednom telefonskom razgovoru Urošu Šuvakoviću: „Možda ću jednoga dana nešto i napisati...“.
