Taj romanticni Balasevic

sd-citat-0025.jpg
 
CRNI LABUD

čim došla je i prošla meni pade na um
ej,to je moj paž
i prvi put je vidim ali poznajem nju
sasvim lucidna stvar
gde je to živela gde se to skrivala
što je nisam video pre
koga je ljubila koga je snivala
nekakve folere mrzim ih sve
poručuje kampari mirno povlači dim
lupka cašom o šank
okrenula se karta sad sam načisto s tim
ona sad drži bank
sva elegantna,tanka i mistična
tad pri hodu i dotiče pod
sve mi to liči na pjotra iliča
priče o jezeru o dobru i zlu

hajde povedi me crni labude
ja sam slutio da ceš doći
daj poljubi me i pogubi me
sad sam spreman sad mogu poći

upućuje mi pogled kao dodir na tren
ej,al tren jako dug
zna probo sam sve i sad sam konačno njen
ona zatvara krug
ona je drukčija s njom nema šmekanja
i mnogo bolje nosi moj stil
to nije putnica za listu čekanja
čim se spakuje startuje već

hajde povedi me crni labude
ja sam slutio da ceš doći
daj poljubi me i pogubi me
sad sam spreman sad mogu poći

trošio sam život kao šecerni štap
i sladak i lep
i šarao i varao i stvarao bol
vuko vraga za rep
ti nosiš racun za sve te zablude
na tvome vratu vidim svoj krst
ja sam te čekao moj crni labude
još od ko zna kad pođimo sad

hajde povedi me crni labude
ja sam slutio da ćeš doći
daj poljubi me i pogubi me
sad sam spreman sad mogu poći sa tobom
daj dotuci me crni labude
i ne štedi me ove noći
hajde vodi me oslobodi me
svi to moramo jednom proći,pa neka
daj povedi me crni labude
ja sam slutio da ceš doći
daj povedi me ispovedi me
sad sam spreman sad mogu poći...
 
O, MATI

Opet sam snio majku na praznični dan
i kao lutnja brujnu slutnja
šta bi značio taj san?

Blagi slast povratka
ključ uvek iza dovratka,
i staza kraj šimšira urasla u travu.

Sanovnik sa krupnim slovima
lako je to sa snovima
mnogo mi teže ide kada tumačim javu

U lešnjakovoj senci fruštuk postavljen
pokraj hokle cvetni goblen
na trenutak ostavljen

Lanena letnja haljina
sa veženim detaljima
pristaje uz rozetnu na baštenskoj kanti.

U leji zlatnog šeboja
u tom snu mlađana nego ja
onakva kakvu bih želeo da pamtim.

O mati veje sneg
i to me ne raduje više
dospe na kraju sve na isti sled

Prošlo je zanavek
severac pustovinom briše
i ravno je u nedogled.

Naviru pahulje
noć slavi svojih pet minuta
vetar ne poznaje ni stid ni sram

Niko ne strahuje
što kasnim što me nema s puta
i malo sam ti noćas sam.

Neki su stopu ispred vremena
ludi jahači izviđači
milju ispred plemena.

Tek posle sebe hvaljeni
na Trgu Zlobe paljeni
očiju punih suza al' obraza suvih.

Na pravdi Boga blaćeni
tek posle sebe shvaćeni
neki su mandoline u dolini gluvih.

O mati veje sneg
i to me ne raduje više
dospe na kraju sve na isti sled

Prošlo je zanavek
severac pustovinom briše
i pusto je u nedogled

Veje, ne posustaje
na šimšir i divlji lešnik
na junski dan i lica predana,

Ravnica pusta je
na Božić putujem ko grešnik
od nemila do nedraga.
 
Po prvi put je bila negde gde joj nisam mogao pomoći, negde gde je nisam mogao domašiti, ni rukom, ni pogledom, ni glasom...
Očaj me je skamenio svojim kažiprstom, pecnuvši me na prevaru, kao klinci u igri "ledenjaka", i tim dodirom su svi ovozemaljski strahovi odjednom postavljeni na svoje mesto...
Čega se ja ono navodno najviše plašim? Visine?
Eh, kakva bi sad šala bila otplesati valcer na rubu strmog krova, i verati se kao senka Petra Pana po klimavim štanglama soliterskih balkona, samo kad bih znao da je to put do Nje?
 
Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam šta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju
Čudna je zverčica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svađice...
U buri ćutanja potonule su lađice
I minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrsat munjama nametne?
Za to baš nemam reči bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valjda?
Bila je moja zlatna šansa... A tek sam načeo svoj krug
Moj mali Sančo Pansa... Moja ljubavnica...
Saborac... I moj najbolji drug...
Oni ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče
Al' ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče
Sem, možda, nje?
 
U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom
Umalo da me potiski đilkoši konačno dotuku violinom
A pesma beše o suncokretu, dozlaboga žalosna
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna

Kiš napraforgó, lepi goropadni cvet
Zbog kog se sunce s neba pustilo na svet
Da sazna što u sene glavu okrene
Da sazna kom se sveti
Kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti

Malo moje ćudljivo, pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo
Obići svet je zbog tog uzbudljivo da bi se ovde vratilo

Digni tu lepu glavu, o, pogledaj me bar
U suzici što blista čuda se trista vide
Tvoja je sreća samo tvoja stvar
Al' zato tvoja tuga... To je već priča druga
To na moj račun ide

Pipneš jedared šlingu u bećaruše, pa cela veka snevaš divlje jagode
Zbog nje se rime raspare i naruše, i sve bi htele da se njoj prilagode

I sad već znam
Lako je kad te neko ni ne zavoli, tad samo tamna strana srca zaboli
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli

Malo moje ćudljivo, pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo
Obići svet je zbog tog uzbudljivo da bi se ovde vratilo
t_1806935_labrinth_feat_emeli_sande_beneath_your_b eautiful_pinkjeca_cool_m.jpg
 
Ćale mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost, i tu nema šta da se priča, a laž su snovi…
Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male leteće, najlepše laži. Snovi su anđeli laži…
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek i mesaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvažnije.
A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta.
U tom Ćupu je štos…
Kad ono prestaje detinjstvo?
Kad ti neko prvi put na ulici kaže „Vi“? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno…
Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ…
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top