Tadicu su partijski interesi vazniji od drzavnih?

Tadicu je najvaznija

  • njegova partija

  • drzava

  • i jedno i drugo

  • ni jedno ni drugo


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Европа има алтернативу!
Јер земља не мора да буде члан Европске уније
да би била богата.

Европска Унија није рај у коме се све добробити добијају бесплатно и без икаквих обавеза, нити се у њу улази по позиву већ уз плаћену улазницу.



Норвешка, Швајцарска,Русија свакако би имале чиме да плате улазницу и прави су доказ да нека земља или њен народ не морају бити чланови ЕУ да би били богати.




С друге стране, грађани Румуније и Бугарске могу на својим примерима да посведоче да не важи ни обрнуто, односно да житељи ЕУ нису по правилу осуђени на богатство.
 
Збогом оружје

мр Драган Крсмановић, члан Српскога либералнога савета
22. 12. 2010.

Изгласавањем измена и допуна закона о војној, радној и материјалној обавези у Скупштини Србије завршило се једно поглавље у њеној историји започето још давне 1815. године. Те године је Милош Обреновић од Марашли Али Паше, као султановог изасланика, добио одобрење да Срби могу држати оружје. У та времена право на одбрану сматрало се основним правом и залога слободе. Историја је то и потврдила, а век касније турска власт је управо оружјем протерана са већег дела Балкана.

1875520-vojska.jpg


Општа војна обавеза саставни је део формирања националних држава. Она није постојала од памтивека нити је обавезно да траје до „судњег дана“. Она има два своја аспекта, унутрашњи и спољни. У унутрашњом она је показатељ равноправности свих грађана. Сви имају обавезу према својој држави а она са друге стране гарантује хармоничан развој заједнице и права сваког појединца. Много јасније него пред судовима на бојном пољу се показивала једнакост свих грађана. Овакав приступ омогућавао је да се целокупно становништво, чак и оно које није било непосредно обухваћено војном обавезом укључи у рат, дајући му карактер општег сукоба у коме државе ангажују све своје потенцијале. Спољашњи аспект је мобилизација што моћније војне силе, кадре да обезбеди одбрану државе и њених интереса. Општа војна обавеза стварала је могућност да мале и по људском потенцијалу малобројне државе, ангажујући већи проценат становништва на свом тлу остваре повољан однос снага који ће им обезбедити коначну победу. Мали и слаби, борећи се на властитом тлу покушавали су да „надтрају и изнуре окупаторе и натерају их да дигну руке од ћорава посла“ и препусте окупирану земљу њеноим грађанима.

Времена су се променила, развој борбене технике са сложеним и скупим борбеним системима не допушта да њима управљају недовољно обучени регрути. Напросто обука је толико сложена и дуга да је немогуће непрестано обучавати нове и нове генерације војника. У томе су сви сагласни, вођење рата је постао толико озбиљан посао да се мора поверити професионалцима. Али није све то баш тако једноставно. Садашња власт се показала далеко вештијом у демонтажи и растурању него у изградњи и сабирању. Да ли су уз закон усвојене и мере за мотивацију младих људи за добровољно служење војног рока? Да ли им је обезбеђена новчана надокнада за време обуке, радни стаж, да ли су дефинисана места у државној управи за која је неопходни услов за заснивање радног односа претходно регулисана војна обавеза?

Процена народних посланика је, очито, да Србији више не прете никакве опасности! Али не само то, процена је и да опасности неће бити убудуће. Развој система одбране, чија је окосница војска, мора се вршити годинама унапред. Историчари памте заблуде из 1928. године када се поверовало да ратова неће бити а, некада познати а данас заборављени Бријак-Келогов пакт, прокламовао је одрицање од рата као средства за решавање спорова. Још се мастило на потписима није ни осушио а свет се нашао у вртлогу највеће касапнице у дотадашњој историји. Какве су то анализе довеле до тако оптимистичког расположења наших посланика? Као да нисмо видели престрављене војнике НАТО како у марту 2004.године уместо да бране српске светиње на Косову и Метохији беже у своје базе. Да неће можда они да се заклињу Србији да ће се за њу борити „не жалећи да у тој борби дају и свој живот“. Као да је једном до сада нагли обрт међународне ситуације распршио снове о стабилности и безбедности и као да су сви други распустили своје армије. Војници, посебно они у малим и безбедносно угроженим земљама, знају шта је рат и какве поразне последице он може имати. Знају и како се брзо међународна ситуација може преокренути од стабилне у конфликтну и какву цену ће платити они чије припреме за заштиту властитих интереса нису свеобухватне, темељите и дуге. Како одвратити не само војне претње већ и било какве притиске армијом у којој ће бити ангажовано 0,013% становништва.

Али не само ратови. Поглед на планету показује нам да су катастрофе и изазови разних врста достигли такве размере да им се не може супротставити нити једна изолована група људи ма како била опремљена и плаћена. Најмоћније земље, чије тајне службе троше десетине милијарди долара у борби против тероризма, позивају своје грађане на сарадњу. Јер, нема се шта додати оној изреци „Професионалци су направили Титаник, а Ноје је био само аматер“. Гледамо поплаве у налету, огромне пожаре, хиљаде људи затрпаних под рушевинама. Не мислите ли да би неки дан обуке или нека форма организовања могла мало да припомогне? Нема те професионалне организације која у тренуцима природне катастрофе или технолошког акцидента може одрадити све.

Садашња скупштина је под тепих гурнула многе конструктивне предлоге за промену система војне обавезе. Јасно је да је досадашњи начин регулисања војне обавезе превазиђен и обесмишљен тзв. „цивилним служењем војног рока.предлоге“. Управљање најсложенијим борбеним системима требају да врше професионалци, а наша деца имају паметнија посла од чишћења лишћа по полупразним касарнама. Она треба да се кратком, ефикасном и обавезном обуком оспособе за послове у области одбране, заштите и безбедности. Ко жели са оружјем онда са оружјем а и за остале има много простора да се оспособе за неку од делатности у тој области. Питање оспособљености за одбрану је више од одговорности према држави, оно је и питање личне слободе, право на побуну, права да се са оружјем супротставимо насиљу у тренутку кад закључимо да су сва друга средства исцрпљена.

Демонтажа система одбране је тако крупно питање које не сме да зависи од добре воље једног министра и тесне скупштинске већине. Одбрамбени систем, посебно овако нарушен као наш, може се демонтирати за пар година. У том периоду се отпушта „вишак кадрова“, обично они борбенији и способнији – логично јер „рата неће бити“. Затим се реформама смањује број јединица и измеша њихов распоред. Потом следе приче о вишку наоружања које се мора уништити (то наводно плаћају странци и нас наводно ништа не кошта) а што ће једног дана заменити неко (можда?) ново наоружање. И тако мало по мало пробудићемо се у земљи у којој ће свако радити свој посао. То значи да ће питање одране бити питање неколоко хиљада чиновника у министарству и десетак хиљада професионалних војника. Уколико не буду у штрајку или на привременом раду у Авганистан они ће по потреби ратовати. Ако њих неко победи то ће бити њихова ствар, па они су за то и плаћени.

Искрено речено, мислим да смо пљунули у бунар из кога смо пили пре него што смо ископали нови.
http://www.dverisrpske.com/tekst/1875518


kad tad ce se srbija gorko kajati zbog katastrofalne odluke o ovakvom modelu profesionalizacije vojske....samo sto ce cena biti mnogo velika...
 
53d57b4698dab43e0449ab2c0539_grande.jpg

ЛИЧНА ПОРУКА ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ
СРБИЈЕ ВОЈИСЛАВА КОШТУНИЦЕ
ПРЕДСЕДНИКУ РУСИЈЕ ВЛАДИМИРУ
ПУТИНУ

У име народа Србије молим Вас
председниче Путин да Русија стави вето у
Савету безбедности на отимање Косова од
Србије. Руска подршка и вето на отимање
наше територије има историјски значај за
Србију. Србија је своју будућност судбински
везала за Косово. У целој својој историји
Србија је имала једног истинског пријатеља
- Русију. Све наше наде упрте су само у Бога
и пријатељску Русију. Председниче Путин,
знајте да би Србија док постоји памтила
Ваше име.
Примите мој пријатељски и братски
поздрав,
Војислав Коштуница
 
“ДСС иде даље својим трећим путем, уверена да само доследна државотворна политика и сарадња са свим државама на равноправној основи може омогућити стабилан развој државе и опоравак привреде”, поручио је Коштуница.

“Опоравак Србије започеће када се вратимо са странпутице да ЕУ нема алтернативу и поново поведемо земљу нормалним путем, а то значи да нам интереси Србије и свих грађана увек буду на првом месту”, казаоје Коштуница
 
Шта је највећи резултат Србије за протеклих десет година?

Потпуно је очигледно да су највећи резултати постигнути у периоду од 2004. године до 2008. када је ДСС предводио Владу.
Европска банка за обнову и развој у свом Извештају о транзицији за 2006. годину прогласила Србију за лидера у Југоисточној Европи по брзини спровођења реформи.
Затим је „Телеком Србија“ за 646 милиона евра купио „телеком Српске“, што је највећа инвестиција једне српске фирме у историји.
Од јануара 2005. године отворено је 20.000 нових предузећа.
Просечне плате су биле за 100 евра веће него данас.
Успоставили смо државотворну политику одбране Косова која је дала конкретан и важан историјски резултат када је уз принципијелну подршку Русије у СБ одбачен Ахтисаријев план и потврђена Резолуција 1244.
И оно на што смо с разлогом посебно поносни, то је доношење Устава који је народ својом слободном вољом потрвдио на референдуму.

Kostunica.
 
А највећи неуспех?

Највећи проблем је што су западне силе и после успостављања демократије у Србији наставиле, односно још више појачале притиске са циљем да се дезинтегрише и распарча земља. БиХ се на силу, противно Дејтонском споразуму и на штету српског народа, централизује, а с друге стране се признаје и подстиче противзаконита сецесија и прављење лажне државе Косово. Србија има легитимно право да се супротстави таквом безакољу.

Kostunica.
 

Каква су ваша очекивања била 6. октобра ујутру и да ли су она остварена?


Један од првих циљева је свакако био да успостављање слободе и демократије буде без насиља и проливања крви.
Моја политика се у основи увек сводила на то да треба да идемо поступно, корак по корак сигурним путем напретка.
Знао сам да су надања и очекивања у народу велика, али и да су проблеми са којима ће се Србија суочавати подједнако велики.

Kostunica.
 
Како гледате на то што су данас поново на власти социјалисти?

Демократија подразумева да на власти буде већина за коју су грађани гласали. Истина је да за овакву владу у Србији нико није гласао. И што је још горе мислим да је политика овакве владе да Европска унија нема алтернативу погубна по земљу.


Kostunica.
 
Садашња власт је промовисала политику успостављања четири стуба на којима почива спољна политика Србије. Који је данас реалан домет ове политике?

Све што се дешавало са тражењем мишљења од Међународног суда правде и подношењем, а затим под ултиматумима мењањем резолуције у Генералној скупштини, показује да су четири стуба спољне политике садашње власти само празна прича.

Једино што постоји и што сви видимо то је беспоговорно испуњавање страних диктата на штету Србије.

Kostunica.
 
Шта је званичан став ДСС по питању ЕУ ? Ок, знам да за њих ЕУ има алтернативу. Добро, то је сасвим легитимно, а ја бих додао и исправно.
Но, замислимо да сјутра ДСС нпр. буде најјача странка власти. Да ли би прекинула преговоре са ЕУ или бих наставила или наставила на достојанствен начин...? Дакле, не могу да лоцирам какав је њихов тачан став о ЕУ.
 
Шта је званичан став ДСС по питању ЕУ ? Ок, знам да за њих ЕУ има алтернативу. Добро, то је сасвим легитимно, а ја бих додао и исправно.
Но, замислимо да сјутра ДСС нпр. буде најјача странка власти. Да ли би прекинула преговоре са ЕУ или бих наставила или наставила на достојанствен начин...? Дакле, не могу да лоцирам какав је њихов тачан став о ЕУ.

Ok..evo..ne znam da li sam to vec postavljala...

ДСС инсистира да Србија у односима са ЕУ
чврсто стоји на одбрани својих националних и
државних интереса, посебно када је у питању
Косово и Метохија и да се јасно и недвосмислено
брани државни интерес Србије од сваког новог
покушаја ЕУ да у потпуности отме Косово од Србије.

Пошто ЕУ својим деловањем отворено намеће
избор Србији да бира између Косова или ЕУ, нова
државотворна политика треба отворено да саопшти
да је целовитост Србије наш први и најважнији циљ.
Ако би и опозиција водила политику да ЕУ нема
алтернативу, то би у основи представљало обичан
дупликат политике која политички и економски
урушава Србију. Онда никакве промене у Србији
не би ни било, већ би само био неизбежан потпуни
слом државе.
 
То јесте тачно.

Mislim da su mnogi ljudi nekako, u celoj toj politickoj guzvi, propustili da sagledaju Kostunicu i u nekom drugom svetlu.
Uopste mi nije namera da ubedjujem nekog, vec samo da ponudim ljudima da vide i procitaju o Kostunici iz nekog drugacijeg ugla.
...jer ponekad mi se cini da se o njemu u krug ponavljaju jedne iste recenice po krsti...
 

Back
Top