E Tadicu,Tadicu ko te ne zna pustio bi te bez recepta
-
- U trendu:
- Podignuta optužnica protiv Donalda...
- Ko su osnivači religija?
- Sitne male zlobne pravde u kojima...
- Када жена флертује!
- Zašto žene ne taksiraju?
- Da se ja pitam, ja bih...
- "Ovde nikada neće biti bolje" - Marko...
- U koji se vi grad nikada ne biste...
- Ubi me prejaka reč!
- Neverovatno saznanje naučnika: Biljke...
Tadić: U tunelu smo, vidimo izlaz
- Začetnik teme gost 23146
- Datum pokretanja
bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
BORIS IS IN THE AIR
Marko Radulović
sreda, 15 decembar 2010
Ako slavite neku svetkovinu, postoji velika mogućnost da dođe Boris, da se nametne kao počasni gost i da onda on postane važniji od sveca i slave koju slavite
Kad za nekoga kažemo da je nametljiv, da je nametljivko, mislimo na ljude koji se guraju tamo gde im nije mesto, na ljude koji stalno žele da budu u centru pažnje, da budu viđeni na nekim mestima i događajima, jer prosto boluju od takve neke potrebe. Takav je i naš "najpametniji" predsednik Boris. Ili "najlepši", kako vole da mu tepaju oni što ga podržavaju kad izgube argumente oko njegove (političke) inteligencije.
Ono što se da primetiti je to da je on prisutan svuda i na svakom mestu. Naročito u poslednje vreme. Kao Supermen stigne da se svuda pojavi. Prosto se oseća u vazduhu. Love is in the air - Boris is in the air. Ako vas zadesi poplava, odmah je tu Boris da se malo slika s vama, da vam kaže kako da spasete živinu, gde da izmestite krave iz štale, kako da osušite prostorije kad se voda povuče i kako da izvršite dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju. Ako vas zadesi zemljotres, tu je odmah Boris sa svojim poznatim crnim cokulama i sivom jaknom za vanredne situacije. Upadne vam u dvorište, slika se s vama (to je obavezno) i krene da saoseća s vašom nesrećom. Oni koji ga ne vole požele da mu razbiju glavu nekom ciglom iz ruševina, ali ne ide to, a i gorila je tu. Počne on tu pred kamerama da gleda srušeni deo kuće, potporne zidove, noseće grede itd. Mršti se, očajava.
Onda zagrli vašeg dedu i kaže mu kako država neće dozvoliti da starina čeka zimu na ulici. Naravno, deda poveruje, pusti i suzu od sreće u celoj toj nesreći, poverujete i vi. Pa predsednik obećava, ej, nije to bilo ko! Onda prođu nedelje i meseci i shvatite da ste i vi vaš starina izvisili, da država pare ne daje, da od kuće nema ništa ako ne stigne humanitarka i da je Boris bio tu samo radi kampanje i slikanja za javnost. Shvatite da je njegov dolazak bio samo potvrda da nesreća nikad ne ide sama. Tokom tih poseta Boris pokušava i da bude nešto duhovit (npr. "da li ste davali kokoškama neke kokošije sedative da ih smirite" itd.), ali obično su te šale baš glupe, samo što niko neće to da mu kaže, pa se svi kao nešto smeju, da predsednik ne bi ispao budala. Ako u vašem mestu slavite neku svetkovinu gde se okupljaju svi meštani, takođe postoji velika mogućnost da dođe Boris, da se nametne kao počasni gost i da onda on postane važniji od sveca i slave koju slavite.
ZA SVE PRILIKE Ako počinju radovi na nekoj obilaznici, tu je odmah Boris sa žutim šlemom na glavi, korača odvažno gradilištem, bodri radnike, mudruje o armaturi, a može i da provoza bager ako treba, da opet zbija glupave šale i naravno - u 90 odsto slučajeva se na tome i završi cela priča o "gradnji" neke deonice ili koridora. Ako se odvija neka dečija manifestacija, opet je tu Boris da otpeva s dečicom koju pesmu, da u nekom parkiću s Đilasom odigra partiju malog fudbala ili s Dačićem 1 na 1, ako je neki košarkaški turnir u pitanju. Ako se snima neki film ili serija, opet je tu Boris da poseti ekipu koja snima, da razgovara s glumcima, s režiserom, da kaže kako je i on bio talentovan za glumu, ali mu je tata ipak objasnio da je talentovaniji za nešto drugo (za političke manipulacije, verovatno). I tako se Boris tu raspituje o scenariju, pijucka rakijicu dok mu svi oko njega govore sve najlepše o njegovom (bednom) političkom programu, a on se onako zadovoljno smeška. A to što Srbija gori, a Boris se češlja, koga je briga za to.
I još mnogo je ovakvih primera, situacija postaje alarmantna i ako se nastavi ovako, počeće on i iz frižidera da nam iskače. Kupovaćemo npr. "Boriški sir" ili recimo umesto "Carnex" - "Boreks" čajnu kobasicu. Ili npr. mleko s 2,5% Borisove mlečne masti. Ili ćemo imati čokolade "Borisove najlepše želje" ili recimo novogodišnja ponuda Boris-kole, gde platite 2, a dobijete još litar gratis. Moj je predlog da i ovaj Fiat izbaci jednu seriju Boris-punta, pa kad ga psujete što je na 5.000 pređenih km već počelo da curi ulje, da ga bar psujete sa zadovoljstvom. Ko zna, možda počnemo da kupujemo i prašak za veš i omekšivač, a uz to dobijete zalepljen i disk na kome su sva Borisova obećanja, koja treba pročitati kao bajku deci pred spavanje.
Ali ono gde je on meni bio baš onako upečatljiv i čak simpatičan u celoj toj njegovoj glupavoj želji da bude u centru pažnje je Dejvis kup meč Srbija - Francuska, odnosno meč Troicki - Ljodra. Pojavio se iznenada Boris. Došao je direktno sa poplavljenih područja (baš kao da ga je poplava donela).
Tokom tog meča Troicki - Ljodra, Boris je nekako najviše štrčao i gledao da bude u centru pažnje. Naime, on je bio taj koji je povremeno skakutao bolje i od Bože Đelića. On je bio taj koji nosio šal oko vrata i pokušavao da u nekim momentima bude i vođa navijača, dižući tri prsta u vis. Kao i na Olimpijadi kad je Bušu objašnjavao šta znače tri raširena prsta, pa onda to prepričao posle (ako je neko to gledao i čuo šta je rekao, mogao je da vidi da ni sam ne zna šta znače tri raširena prsta i baš je Buš imao šta i da nauči).
KAO MANEKENKA Takođe je on bio taj koji je stalno bio u kadru. Verujem da su neki stranci, koji su gledali prenos, a možda ne znaju ko je on, pomislili da je on možda neki bivši naš teniser ili selektor ili da je Zikijev budući partner u dublu, pa je zbog toga on mnogo više u kadru i od samog selektora Obradovića. Mada je teško da za Borisa ne znaju i stranci, on je planetarno poznat po izvinjenjima. Tokom pauza on je bio taj koji je davao autograme deci (prebacujući žvaku po ustima kao neko nevaspitano derle). Škrabao je markerom svoje ime, kao da je Pit Sampras, dok je gorila pratio da ga neki iziritirani gledalac ne zvizne nekim predmetom. Nakon meča on je bio taj koji je prosto morao da da izjavu za RTS i da pozdravi celu naciju kao neka manekenka. Umalo se nije potpisao na kameri, ali mu je marker ostao negde u publici. Takođe je on bio taj koji je morao da priđe igračima Francuske i da im kaže kako moraju da nastave dalje uzdignute glave, da je sve ovo samo sport, da ih baš on uteši, dok su ga oni gledali u fazonu "ko je, bre, sad ovaj?" i "'ajde, prikane, ne budi dosadan".
Kad je počelo šišanje, verovatno je imao želju da sedne da i njemu naprave nularicu, ali Bozoljac nije doneo stolicu i za njega, pa je izvisio. Inače, da je bio ošišan, pentrao bi se taj s njima i na skupštinsku terasu.
U svakom slučaju, ono što najmanje može da uradi, to je da uputi izvinjenje Sarkoziju i francuskoj naciji zbog toga što je Troicki naneo duševne bolove Ljodri i što je zbog toga ovaj bolno plakao nakon meča. Treba ga podržati u tome, to je u opisu njegovog posla i u tome je nenadmašan.
P.S. Garantujem da je Boris i jedan od administratora Fejsbuka i plašim se da se odnekud ne pojavi da stavi i neki komentar. On je čak možda i prijatelj sa svakim od nas na fb-u, samo iza lažnih imena. Jer ne zaboravite - Boris je svuda i uvek oko nas..
Desna misao
Marko Radulović
sreda, 15 decembar 2010
Ako slavite neku svetkovinu, postoji velika mogućnost da dođe Boris, da se nametne kao počasni gost i da onda on postane važniji od sveca i slave koju slavite
Kad za nekoga kažemo da je nametljiv, da je nametljivko, mislimo na ljude koji se guraju tamo gde im nije mesto, na ljude koji stalno žele da budu u centru pažnje, da budu viđeni na nekim mestima i događajima, jer prosto boluju od takve neke potrebe. Takav je i naš "najpametniji" predsednik Boris. Ili "najlepši", kako vole da mu tepaju oni što ga podržavaju kad izgube argumente oko njegove (političke) inteligencije.
Ono što se da primetiti je to da je on prisutan svuda i na svakom mestu. Naročito u poslednje vreme. Kao Supermen stigne da se svuda pojavi. Prosto se oseća u vazduhu. Love is in the air - Boris is in the air. Ako vas zadesi poplava, odmah je tu Boris da se malo slika s vama, da vam kaže kako da spasete živinu, gde da izmestite krave iz štale, kako da osušite prostorije kad se voda povuče i kako da izvršite dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju. Ako vas zadesi zemljotres, tu je odmah Boris sa svojim poznatim crnim cokulama i sivom jaknom za vanredne situacije. Upadne vam u dvorište, slika se s vama (to je obavezno) i krene da saoseća s vašom nesrećom. Oni koji ga ne vole požele da mu razbiju glavu nekom ciglom iz ruševina, ali ne ide to, a i gorila je tu. Počne on tu pred kamerama da gleda srušeni deo kuće, potporne zidove, noseće grede itd. Mršti se, očajava.
Onda zagrli vašeg dedu i kaže mu kako država neće dozvoliti da starina čeka zimu na ulici. Naravno, deda poveruje, pusti i suzu od sreće u celoj toj nesreći, poverujete i vi. Pa predsednik obećava, ej, nije to bilo ko! Onda prođu nedelje i meseci i shvatite da ste i vi vaš starina izvisili, da država pare ne daje, da od kuće nema ništa ako ne stigne humanitarka i da je Boris bio tu samo radi kampanje i slikanja za javnost. Shvatite da je njegov dolazak bio samo potvrda da nesreća nikad ne ide sama. Tokom tih poseta Boris pokušava i da bude nešto duhovit (npr. "da li ste davali kokoškama neke kokošije sedative da ih smirite" itd.), ali obično su te šale baš glupe, samo što niko neće to da mu kaže, pa se svi kao nešto smeju, da predsednik ne bi ispao budala. Ako u vašem mestu slavite neku svetkovinu gde se okupljaju svi meštani, takođe postoji velika mogućnost da dođe Boris, da se nametne kao počasni gost i da onda on postane važniji od sveca i slave koju slavite.
ZA SVE PRILIKE Ako počinju radovi na nekoj obilaznici, tu je odmah Boris sa žutim šlemom na glavi, korača odvažno gradilištem, bodri radnike, mudruje o armaturi, a može i da provoza bager ako treba, da opet zbija glupave šale i naravno - u 90 odsto slučajeva se na tome i završi cela priča o "gradnji" neke deonice ili koridora. Ako se odvija neka dečija manifestacija, opet je tu Boris da otpeva s dečicom koju pesmu, da u nekom parkiću s Đilasom odigra partiju malog fudbala ili s Dačićem 1 na 1, ako je neki košarkaški turnir u pitanju. Ako se snima neki film ili serija, opet je tu Boris da poseti ekipu koja snima, da razgovara s glumcima, s režiserom, da kaže kako je i on bio talentovan za glumu, ali mu je tata ipak objasnio da je talentovaniji za nešto drugo (za političke manipulacije, verovatno). I tako se Boris tu raspituje o scenariju, pijucka rakijicu dok mu svi oko njega govore sve najlepše o njegovom (bednom) političkom programu, a on se onako zadovoljno smeška. A to što Srbija gori, a Boris se češlja, koga je briga za to.
I još mnogo je ovakvih primera, situacija postaje alarmantna i ako se nastavi ovako, počeće on i iz frižidera da nam iskače. Kupovaćemo npr. "Boriški sir" ili recimo umesto "Carnex" - "Boreks" čajnu kobasicu. Ili npr. mleko s 2,5% Borisove mlečne masti. Ili ćemo imati čokolade "Borisove najlepše želje" ili recimo novogodišnja ponuda Boris-kole, gde platite 2, a dobijete još litar gratis. Moj je predlog da i ovaj Fiat izbaci jednu seriju Boris-punta, pa kad ga psujete što je na 5.000 pređenih km već počelo da curi ulje, da ga bar psujete sa zadovoljstvom. Ko zna, možda počnemo da kupujemo i prašak za veš i omekšivač, a uz to dobijete zalepljen i disk na kome su sva Borisova obećanja, koja treba pročitati kao bajku deci pred spavanje.
Ali ono gde je on meni bio baš onako upečatljiv i čak simpatičan u celoj toj njegovoj glupavoj želji da bude u centru pažnje je Dejvis kup meč Srbija - Francuska, odnosno meč Troicki - Ljodra. Pojavio se iznenada Boris. Došao je direktno sa poplavljenih područja (baš kao da ga je poplava donela).
Tokom tog meča Troicki - Ljodra, Boris je nekako najviše štrčao i gledao da bude u centru pažnje. Naime, on je bio taj koji je povremeno skakutao bolje i od Bože Đelića. On je bio taj koji nosio šal oko vrata i pokušavao da u nekim momentima bude i vođa navijača, dižući tri prsta u vis. Kao i na Olimpijadi kad je Bušu objašnjavao šta znače tri raširena prsta, pa onda to prepričao posle (ako je neko to gledao i čuo šta je rekao, mogao je da vidi da ni sam ne zna šta znače tri raširena prsta i baš je Buš imao šta i da nauči).
KAO MANEKENKA Takođe je on bio taj koji je stalno bio u kadru. Verujem da su neki stranci, koji su gledali prenos, a možda ne znaju ko je on, pomislili da je on možda neki bivši naš teniser ili selektor ili da je Zikijev budući partner u dublu, pa je zbog toga on mnogo više u kadru i od samog selektora Obradovića. Mada je teško da za Borisa ne znaju i stranci, on je planetarno poznat po izvinjenjima. Tokom pauza on je bio taj koji je davao autograme deci (prebacujući žvaku po ustima kao neko nevaspitano derle). Škrabao je markerom svoje ime, kao da je Pit Sampras, dok je gorila pratio da ga neki iziritirani gledalac ne zvizne nekim predmetom. Nakon meča on je bio taj koji je prosto morao da da izjavu za RTS i da pozdravi celu naciju kao neka manekenka. Umalo se nije potpisao na kameri, ali mu je marker ostao negde u publici. Takođe je on bio taj koji je morao da priđe igračima Francuske i da im kaže kako moraju da nastave dalje uzdignute glave, da je sve ovo samo sport, da ih baš on uteši, dok su ga oni gledali u fazonu "ko je, bre, sad ovaj?" i "'ajde, prikane, ne budi dosadan".
Kad je počelo šišanje, verovatno je imao želju da sedne da i njemu naprave nularicu, ali Bozoljac nije doneo stolicu i za njega, pa je izvisio. Inače, da je bio ošišan, pentrao bi se taj s njima i na skupštinsku terasu.
U svakom slučaju, ono što najmanje može da uradi, to je da uputi izvinjenje Sarkoziju i francuskoj naciji zbog toga što je Troicki naneo duševne bolove Ljodri i što je zbog toga ovaj bolno plakao nakon meča. Treba ga podržati u tome, to je u opisu njegovog posla i u tome je nenadmašan.
P.S. Garantujem da je Boris i jedan od administratora Fejsbuka i plašim se da se odnekud ne pojavi da stavi i neki komentar. On je čak možda i prijatelj sa svakim od nas na fb-u, samo iza lažnih imena. Jer ne zaboravite - Boris je svuda i uvek oko nas..
Desna misao
