Hapšenje ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića pokazuje da je i dalje na snazi pokušaj Hrvatske i nekih zemalja međunarodne zajednice da se sve srpsko ratno rukovodstvo, vojno i civilno, prikaže kao zločinačko i agresorsko
Vlast u Srbiji nastavlja da ispunjava sramne naloge spolja. Ovog puta nisu u pitanju nalozi dobijeni iz zapadnih zemalja, to jest iz državnih administracija SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i drugih članica NATO-a, već je reč o slepom slušanju susedne Hrvatske od strane Srbije.
Najsvežiji primer bezpogovornog slušanja naloga iz Zagreba je poslednje hapšenje ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića
BEOGRAD SLUŽI HRVATSKOJ
Ovaj slučaj može da se posmatra sa najmanje tri aspekta. Prvi je politički, podrazumeva slepo izvršavanje naloga iz Zagreba zarad nazovi dobrih regionalnih odnosa. Drugi je da se Hrvatskoj dokaže kako je Srbija spremna da se okrene protiv svih svojih heroja, a treći da se da značajan doprinos hrvatsko-vatikanskom planu stavljanja Istočne srpske Hercegovine pod kontrolu Hrvatske, kroz nastavak kosovizacije Hercegovine (o čemu je „Pečat“ detaljno pisao početkom ove godine).
Svetozar Vujačić, advokat Božidara Vučurevića, objašnjava za „Pečat“ da je hapšenje njegovog klijenta po poternici Hrvatske politički proces i izrazio je uverenje da će Vučurević biti pušten iz ekstradicionog pritvora, kako zbog činjenice da nije državljanin Hrvatske, tako i zbog nedostatka dokaza.
„Potpuno je sigurno da on ni u jednoj alternativi ne može biti izručen Hrvatskoj ni po našem krivičnom zakonu, ni po našem zakonu o krivičnom postupku, a ni po međunarodnim konvencijama zato što on nije državljanin Hrvatske. On bi mogao biti isporučen Hrvatskoj jedino u slučaju da je državljanin Hrvatske. Vučurević je državljanin BiH, s tim što je 2008. godine podneo zahtev Konzulatu Srbije u Banjaluci za dobijanje državljanstva Srbije, a još nam nije poznato da li je po tom zahtevu donesena odluka“, kaže Vujačić.
Inače, Viši sud u Šapcu čeka zvanični zahtev Hrvatske, kako bi mogao da odluči da li će Božidar Vučurević biti izručen toj zemlji, što je potvrdio portparol suda Slobodan Velisavljević, a uporno na tome insistiraju režimi u Zagrebu i Beogradu. Čak su se pojedini državni funkcioneri „pametno“ sklonili u daleke zemlje za vreme hapšenja i svih ovih dešavanja, dok se rešava da li će se srpska glava dati hrvatskim dželatima.
A ministarka pravde Snežana Malović, poznata po dobroj saradnji sa kolegama iz Hrvatske, što potvrđuju i brojni sporazumi koje je s ponosom potpisala, je objasnila da će predmet posle dobijanja hrvatskog zahteva biti dostavljen sudu na izjašnjenje, koji treba da kaže da li postoje zakonski uslovi za izručenje, na šta takođe postoji mogućnost žalbe, a da će potom predmet biti upućen Apelacionom sudu. Konačnu odluku donosi ministar pravde, to jest Snežana Malović.
Pri tom sva ova dešavanja potvrđuju šta su se zaista dogovorili čelni ljudi Srbije i Hrvatske u Smederevu. Boris Tadić i Jadranka Kosor u gradu na Dunavu napravili su dogovor kako da strada čelni čovek grada na Trebišnjici, u najtežim trenucima u novijoj istoriji za opštinu na jugoistočnom delu Republike Srpske. Nastavljena je akcija revizije Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine i stvaranje temelja za Dejton 2, po kojem bi Hrvati i Bošnjaci dobili sve što žele, a Srbi po novijem običaju ništa, već bi morali da budu srećni i što su živi, pa makar se njihove vođe nalazile po kazamatima, kako haškim, tako i hrvatsko-bošnjačkim.
Najbolje možemo definisati sramne postupke vladajućeg režima u Beogradu kroz izjave velikog dela najumnijih srpskih glava (pogledajte peticiju za puštanje Božidara Vučurevića u ovom broju i na sajtu
www.pecat.co.rs), kao i kroz reagovanje političkih stranaka i lidera svih onih koji drugačije misle od zvaničnog Beograda.
Uglješa Mrdić
