Koja je svrha verovanja u boga ako i bez vere zivis dobro, ide ti sve od ruke, svi bliznji su ti zivi i zdravi, raspolozen si uvek, osmeh je na licu od kad se probudis dok ne legnes, nisi nikome duzan, mirno spavas itd itd
Pitanje je sasvim na svom mestu i odgovor moze biti vrlo kratak, a takodje moze prevazici obime forumskog razgovora. A sve zavisi od toga da li zelis ozbiljan razgovor ili povrsinsko zezanje. Vladiku Nikolaja upita jednom neki covek isto pitanje. Kaze otprilike: Recite mi Vladiko, kako to meni Bog pomaze? Imam kucu, zenu, decu, posao, imanje... sve na svom mestu, u cemu se sastoji ta pomoc? A Vladika mu kaze: Da ti Bog ne pomaze, ne bi mogao ni to pitanje postaviti.
Na zemlji mogu podjednako dobro ziveti i nevernik i vernik. I jedan i drugi mogu biti uspesni u poslovima, imati lep i vrlo slican zivot. Mozda je razlika samo u tome sto ce vernik zahvaljivati Bogu za svoju imucnost, a nevernik smatrati da je do imucnosti sam od sebe dosao.Kad nevernik gleda vernika razmislja: kako je moguce da ovaj veruje? Takodje i vernik se pita: kako je moguce da ovaj ne veruje?
Medjutim,tu jos ne vidimo svrhu verovanja. Tema je izuzetno duboka po svim aspektima tako da cu se samo malo osvrnuti na zagrobni zivot. Moze ti izgledati smesno da neko moze verovati u Carstvo Bozije. U tamo neki zivot posle smrti. Mozes zamisljati neku ladovinu, gde ljudi sede, zevaju, cvece, leptire, teletabise... i naravno odmahnjivati rukom da neko moze verovati u holivudska scenarija. Medjutim, ni mi ne verujemo u takav raj. Stvar je u tome sto ni mi sami ne znamo tacno kakav je to raj. Sta je to sto je Bog pripremio onima koji ga vole svim srcem i ispunjavaju Njegove zapovesti? Sta je to sto ce On dati vernim ljudima, a zbog cega je i dosao na zemlju, i kao Onaj koji je mogao samo jednom mislju da celu zemlju opet vrati u nistavilo, trpi pljuvanje, udarce, podsmeh, bolove i na kraju smrt?
Apostol Pavle nam kaze da u nas ograniceni um ne moze stati predstava o Raju. Mi to ne mozemo zamisliti. Zapitaj se i sam malo, ako zelis, sta je to sto mozemo zamisliti? Da ukljucimo malo i detinjastu fantaziju. Mozemo zamisliti, recimo, da je cao ovaj nas univerzum samo jedan atom u poredjenju sa celokupnom tvorevinom Bozijom. da mozda tamo neko sedi i gleda nas univerzum kroz mikroskop i pita se sta je ovo? Mozemo zamisliti da se celo nase bice krece stotine puta brze od brzine svetlosti skacuci po galaksijama.... Eto zezaj se. Pusti masti na volju.
Bilo kako bilo, mi ne mozemo zamisliti Carstvo Bozije, jer je uzvisenije od mogucnosti naseg uma. Neke od Svetih otaca je Gospod, zahvaljujuci njihovom zivotu a pre svega ljubavi koju su imali ka Njemu, i udostojio nekih vidjenja, ali o tome im nije dato da otvoreno govore. Recimo sv. Serafim Sarovski je samo, u svoj svojoj dobrocudnosti rekao posle vidjenja, da kada bi ljudi znali sta ih ceka u Carstvu Bozijem, ne postoji covek koji ne bi legao u najsmradniju barustinu, dozvoljavajuci da ga gmizavci i crvi jedu celog zivota, samo da to zadobije.
Ali opet ni to nije totalno objasnjenje svrhe verovanja. Nije bas tako da kazemo: e sad verujem daj mi Boze raj. Postoji ta nada u Carstvo Bozije, ok, ali nije punoca vere. Punoca je u ljubavi prema Bogu. U ljubavi prema bliznjima. I sama ljubav prema Bogu je dar Boziji. Ne moze je covek imati ako je ne izmoli i ako je ne dobije od samog Boga, a onda se covek uzdize od svega zemaljskog. I sama rec svet, dolazi od Grcke reci agios sto znaci nezemaljski, a ako se jos za vreme naseg zivota na zemlji ne uzdignemo od zemaljskog, ne mozemo dobiti nista. Ja o toj ljubavi ne mogu pisati jer je i sam nemam. Mogu samo citati o njoj kod svetih otaca Crkve i diviti im se.
Eto mali pocetak razgovora, o onome o cemu je na hiljade knjiga napisano, a od tebe zavisi u kom pravcu zelis nastaviti temu. Pozdrav.
