Svi Vi koji sledite put srca...javite se

Деловање верских секти води ка разбаштињењу, а тиме и дехомогенизацији и уопште дестабилизацији једног народа
Једна од појава која се последњих година све више шири и све више узима данак у психичком здрављу све већег броја житеља Србије и Југославије, и која тиме разорно делује и на њихове породице, јесте појава верских група које себи дају различита имена и приписују различите епитете, а које ћу у даљем тексту звати верским сектама. Нису све те верске групе секте по дефиницији. Негде је то гуру покрет, негде психо - култ, негде заиста секта, али ћемо, ради лакше комуникације, користити код нас одомаћен назив "секта". Деловање верских секти води ка разбаштињењу, а тиме и дехомогенизацији и уопште дестабилизацији српског народа. Сличан проблем снашао је и друге европске државе - Немачку, Грчку, Француску - али и САД и Јапан, међутим, они су се са њима и те како ухватили у коштац, о чему ће посебно бити речи у даљем тексту. Морам истаћи да од деловања многих деструктивних верских група нису поштеђени ни припадници других народа који живе у Југославији (рецимо - Мађари). Овај текст није противрелигијски, нити је окренут против верских права и слобода. Овај текст треба да укаже на многе злоупотребе верских права и слобода које наш Устав нуди и гарантује. Наиме, просечно образован човек у нас забрињавајуће мало је упућен у религију. То га чини прилично подложним да прихвати, можда имајући најбоље намере, секташко учење и да уточиште за своје духовне потребе незазорно пронађе у некој секти, које то обилато користе.
Кажимо најпре да верске заједнице у начелу, а такође и оне новијег датума, умећу у свој назив оно што сматрају суштинским за себе, мада је то некад претенциозно и често нешто што се подразумева, па самим тим представља и својеврстан плеоназам. Примера такве претенциозности код верских секти има напретек. Немали број њих, на пример, назива себе црквом, мада се то апсолутно не уклапа у сам појам цркве, нити има везе са њеном јерархијом и њеним проповедима, те таква организација сама себи скаче у уста. Код верских секти, као и код политичких партија, наилазимо тако на чисту таутологију у називима. Традиционалне цркве давале су себи имена по принципу претежне припадности одређеној нацији. На пример: Српска православна црква, Румунска православна црква, или пак, по месту столовања Цариградска патријаршија, Римокатоличка црква, Московска патријаршија, а не по верско - догматским обележјима која се подразумевају. Шта значи ако нека верска заједница назива себе "Христовом духовном црквом" или "Хришћанском адвентистичком црквом"? све традиционалне хришћанске цркве јесу по својим учењима, догмама, "символима вере", као и по другим атрибутима, Христове, духовне и адвентистичке (очекују други долазак Исуса Христа). Дакле, и Српска православна црква је хришћанска, адвентистичка и духовна, али је црква, а не секта. Ево зашто:
ПОЈАМ ЦРКВЕ
1. Црква је продужетак (наставак) Христовог присуства на Земљи: "Црква је тело Христово чија је он глава".
2. Црква је апостолска - само одабраних дванаест апостола - Христових следбеника - добило је власт од Христа и било обдарено Светим Духом (на њих је сишао Дух Свети) да шире веру хришћанску, да крштавају, причешћују... Не стижући свугде, апостоли су ускоро рукоположили епископе, презвитере и ђаконе, а ови, опет, своје следбенике, и то је апостолско прејемство. Постоји посебна света тајна свештенства, непрекинута од Господа нашег Исуса Христа до данас, до данашњх епископа и свештеника. То је једина, аутентична и истинита веза и доказ присуства Божијег, то јест присуства Светог Духа у Цркви и доказ Христових речи: "Ја сам са вама у све дане до свршетка века". Само, дакле, овако хиротонисани, односно рукоположени, свештеници и епископи по претходно описаном следу апостолског прејемства, то јест непрекинуте сведуховне и еванђеоске везе са Господом, могу данас да чине и воде Цркву, да крштавају и врше друге црквене радње које им је оснивач Цркве, Исус Христос, оставио у наслеђе још пре две хиљаде година, а не пре 150 година.
 
3. "Црква је стуб и тврђава истине и лађа спасења". Исус Христос је зато и основао своју цркву за живота, дајући власт апостолима: "Идите и крстите све народе у име Оца и Сина и Светог Духа. Ко поверује и крсти се, спашће се. Ко не поверује, неће се спасити". Педесетог дана после васкрсења Христовог, а десетог дана после вазнесења, сишао је Свети Дух на апостоле, те су се они, тек њиме обдарени, разишли по свету, ширећи хришћанство. Још једном поновимо: Црква хришћанска настала је тада.
4. Црква хришћанска је једна: један је Господ, једна вера, једно крштење, један Свети Дух. Следивши претходно Христово упутство "... идите у све народе...", настале су помесне цркве (руска, српска...), али са једном догматиком. Одређених разлика данас има између римокатоличке и православних, што је последица извесних догматских и структуралних разлика, али се због тога не доводе у питање аутентичност, догматска постојаност и, што је најважније, апостолско прејемство ни једних ни других.
5. Црква је света, јер је благодатно води Дух Свети.
6. Црква је васељенска - свеопшта. Није намењена само једном народу или једном племену.
7. Учење цркве засновано је како на Светом Писму, тако и на Светом Предању, дакле и на оним примерима и поукама из живота Исуса Христа који једноставно нису забележени у јеванђељима, а које су апостоли усмено преносили следбеницима. Свето предање обухвата и искушеничке и подвижничке поруке светих отаца и великомученика из историје хришћанства, а које се помињу у проповедима Цркве. Од Христа и његових непосредних следбеника, од тих "сведока Божијих", који су живот посвећивали Христу, не може бити бољих тумача хришћанства. Њихова богоугодност или њихово страдалништво створило је од њих у Цркви светитеље, чија имена славимо и данас, и чије поуке често помињемо на сопственом путу богопознања. Да се разумемо: светитељима, као и Богородици, обараћамо се за молитвено посредовање пред Богом, а не као боговима (те, тобож, испадамо многобошци, што нам пребацују секташи, сасвим погрешно и злонамерно).
8. Црквом зовемо и заједницу верних следбеника учења Исуса Христа и Светог Предања, окупљених на већ описани начин, те имамо Руску православну цркву, Српску православну цркву, Бугарску православну цркву, и остале помесне цркве.
9. Црквом називамо и Дом Господњи, дакле зграде у којима се врше свештене радње.
Реч "секта" потиче од латинске речи "sequi", што значи следити. Енциклопедијска дефиниција секте каже да је реч о малим групама истомишљеника које су се одвојиле од матице религије у неку другу, самосталну религијску групу. Пошто свака традиционална, да кажемо - званична религија има своје секте, то ће се о појмовним разликама сваке врсте говорити појединачно, наводећи при томе главне одлике. Кренимо од псеудохришћанских секти. Главно је питање, свакако, зашто их не можемо сматрати црквама, иако оне себе тако зову. Не можемо, најпре, због одступања у њиховим учењима. Наиме, реч је о великим одступањима у тумачењу Светог Писма у односу на црквена тумачења. Свака од секти на своји начин извлачи из контекста одређене делове Светог Писма и даје им нарочит значај, те се тако, по правилу, ствара једно аутентично, спасоносно, правоверно и апсолутно тачно учење. При томе су сама одступања врло велика. Она могу бити: одбацивање догми о Светој Тројици (код неких) или богочовечанској природи Исуса Христа, одбацивање молитвеног поштовања Пресвете Богородице и слично. Рецимо одмах, ради разјашњења, и коју реч о догмама. Догма је богооткривена истина, најпре пророкована, затим откривена кроз живот и дело Исуса Христа, а потом чувана и проповедана кроз симбол вере у Цркви Христовој. Догме су, дакле, једном дате и непроменљиве су. То су богословске категорије, а не научне и идеолошке дефиниције које временом могу бити превазиђене, мењане и слично. У њих, дакако, неко може веровати, али и не мора, али се, без обзира на то, оне не могу мењати или укидати. Онај који то чини из својих материјалистичких или других личних погледа на свет, и при томе по одређењу не верује у Бога, јесте атеиста, али онај који себе сматра верником, а не следи богооткривене истине, догме, јеретик је. Према томе, секте су јеретичке верске заједнице, а не цркве. О конкретним одступањима сваке секте појединачно биће речи накнадно. Наравно, рећи ћемо нешто и о запостављању Светог Предања од стране псеудохришћанских секти. Тиме оне одбацују не само богословско - црквене, него и морално - етичке домете хришћанске цивилизације, оличене у светитељима и њиховим богонадахнутим и општечовачанским порукама и поукама. Секте на тај начин скрнаве тековине хришћанства уошште.
 
ВЕРА ЈЕ СРЕДСТВО ЗА ФАНАТИЗАМ
Секте су верске заједнице које немају васељенску (свеопшту) веру и апостолско прејемство. Дакле, њихови самозвани и саморукоположени "свештеници" немају апостолску везу са оснивачем Цркве, Господом нашим Исусом Христом. Зато, иако многе себе називају црквама, иако (неке) имају и милионе "верника", иако располажу великим бројем објеката и материјалним богатствима, иако учествују у многим хуманитарним акцијама, ми их, ценећи по црквеним догматско - доктринарним начелима, никако не можемо сматрати црквама. Када се говори о синкретистичким и сатанистичким сектама, ту више није реч ни о каквој јереси, или одступању од Светог Писма или Предања (Синкретизам, по дефиницији, представља верски правац који садржи елементе више религија, уз присуство окултизма и магије, као и јеретичких праваца свих религија. Разумљиво да имамо и више синкретичких заједница, различитих по свом претежном обележју). Ту је реч о потпуно супротним доктринама и веровању у сасвим други систем верских и морално - етичких вредности. Ту више није реч о хришћанству, већ о смеси хришћанства, окултизма, магије, хиндуизма, будизма, а све под плаштом екуменистичког и универзалног овладавања истином, за које делимично користе и поменуте званичне принципе, али и "тајна окултна знања, вековима скривана од званичне Цркве" коју они с презиром одбацују. Посвећеници хиндуизма са индигнацијом, чуђењем и готово подсмехом говоре о декаденцији ове религије, модификоване, прилагођене и прагматизоване по мери индустријког човека. Хиндуизам се представља кроз плагијаторска и фалсификована учења разних надригуруа и група раширених по Западу. Они су комерцијализовали технике и знања која су, иначе, вековима сакупљана и преношена кроз жестоку аскезу и подвижништво монаха по ашрамима (храмовима) широм Индије. Неретко само копирана, а иначе из контекста времена и места настанка извађена, ова учења и технике имају за циљ само да импресионирају евентуалне аспиранте, тако да ове инстат верске групе имају следбенике на Западу и, што је карактеристично, оне баш са Запада, а не са својих матичних подручја, стижу и на наше просторе.
Што се тиче култа, ту имамо два приступа проблематици и две дефиниције. Најпре да кажемо да је култ један од четири вида испољавања религије, а то су: догма, култ, морал и верска заједница. Док догма представља богооткривену истину, истину која говори о Богу и његово делу, култ подразумева богослужбене радње (молитву, благосиљање...). Дакле, култ је спољна манифестација догме те, према томе, тамо где се деформисала догма деформисао се и култ. Баш то, рецимо, проналазимо у псеудохришћанским сектама, где су другачије (уколико постоје) неке богослужбене радње (крштење, причешће, исповедање...). Међутим, у одређеним заједницама даје се већи значај ритуалу, где је ритуал једнак догми или је чак изнад ње. То налазимо у синкретистичким, сатанистичким и псеудохиндуистичким сектама. За култ у његовом другом виду особени су, бар тако примери говоре, још неки елементи - много већа дисциплина чланства него код цркава или секти; - нагласак на ритуалима и њиховој мистичности и езотеричности; - чести ритуали са приношењем крвних жртава (жртава у крви). О тој проблематици, већ смо рекли, расправља се у свету већ навелико. Рецимо да је у Конгресу државе Мериленд у САД још седамдесетих година дата једна дефиниција култа: "Култ је група или покрет, одана преко мере вођи или идеји, који користи неетичне манипулативне технике испирања мозга, да би усредсредила чланство на ефикасније остваривање циљева својих вођа". У сваком случају, те су групе са екстремистичким циљевима и идејама, где је вера само средство за постизање фанатизма у остваривању конкретних циљева, задатих од стране вођа.
ПОМОДАРСКА ЦРКВЕНОСТ
Постоји више принципа по којима можемо извршити поделу секти. Секти је данас много. Рачуна се да их има преко две хиљаде у целом свету, различитих су обележја, како догматских тако и географских. Овде је као критеријум поделе узето учење, то јест званична религија од које су се секте одвојиле. Тако имамо:
1. Псеудохришћанске секте - оне које су се одвојиле од званичног учења хришћанске цркве.
2. Псеудохиндуистичке и далекоисточне секте - основа и матица су, дакако, хиндуизам и будизам са својим доктринама и техникама, али обрађени на Западу, па извезени нама.
3. Синкретистичке секте - мешавине разних званичних религијских и јеретичких праваца, као и окултизма и магије. Многе од њих у себи садрже и елементе сатанизма, али смо их сврстали у групу и на место где оне сматрају да припадају, пошто уопште не прихватају да су делом и сатанистичке.
4. сатанистичке секте - оне које отворено проповедају сатанизам, тј. да је ђаво (Сатана) бог и да му се треба клањати и жртве приносити.
 
Деловање верских секти
Приликом анализе активности деловања верских секти полазимо са три гледишта, а то су:
1. Општи друштвени односи и систем вредности као добри предуслови успеха секташког деловања;
2. Спољни, општи или јавни, начини представљања и утицања верских секти на грађанство;
3. Механизми деловања унутар самих секти, како међу чланством, тако, пре свега, између вођа и чланства.
Верска необразованост
Нека ми буде дозвољено да кажем да смо и поред неких позитивних трендова у новије време ипак и даље само просечни познаваоци религије, што је случај и код људи академског образовања. Не заговарам неку присилну или помодарску црквеност. Црквена или уопште гледано, религијска учења, свете књиге, предања, а онда и архитектура, сликарство, музика, просвета, етика и морал јесу и општецивилизацијске тековине, о којима би, у основним и најважнијим цртама, сваки средњошколац морао нешто да зна. Следствено томе, а примењено на наше поднебље, познавање традиције, црквености, основа православне вере и њених општеисторијских и културних тековина требало би, по мом мишљењу, да познаје сваки наш грађанин, и то као предуслов и квалитет више, те да на свом животном и образовном путу без стида и комплекса представља и брани своју баштину, без обзира на то да ли то чини у земљи или иностранству.
Тако нас необавештени у свету, често поједностављајући ствари, олако сврставају у народе са заосталом културом, застарелом технологијом и овешталим схватањима. Наши "интелектуалци", каткад, на жалост, у свом "космополитском" духу, потхрањујући своју сујету и маскирајући своју професионалну просечност, придружују се таквим оценама, користећи прилику да деле мишљење са дотичним високим функционером или "мислиоцем" светског ранга, па било то и на штету сопственог народа. То да се неко одриче себе и својих корена, или да их чак исмејава, нико у свету нити тражи од нас, нити валоризује. Грађанин света постаје се високим образовањем, обавештеношћу или вештином, као надградњама својих корена и основног образовања, а не негирањем своје баштине или одрицањем од ње. Како стоји у једној од књига др. Остоје Крстића: "Онај који не зна одакле долази, не зна ни куда иде".
СУКОБИ МОДЕЛА ВАСПИТАЊА
Многи су узроци који су довели до кризе породице код нас. У две - три генерације десио нам се прелазак од патријахалне до потрошачке породице, са битно измењеним улогама, са еманципацијом жене, сексуалном револуцијом, енормним утицајем медија, наравно уз све идеолошке трауме и материјално - финансијске крајности. Појава криминала и наркотика, те ратно окружење, јесу финале свега. Многи траже уточиште, разумевање, афирмацију, одговоре, а тек после израђивања критеријума проналазе и бирају друштво, пријатеље и, на крају крајева, идоле.
Модели васпитања наших дедова, очева, нас и наше деце потпуно су различити. Родитељи морају имати много среће и умешности и морају уложити много времена и посвећености да би деци пружили оно што она очекују у узрасту када не могу да обликују свој живот. Ако тада не учине они - учиниће неко други. Можда неко спортско или културно - уметничко друштво, али можда и неки "ганг" или нека секта.
Тражење припадности
Оно што желим да кажем у овој тачки у доброј мери следи из претходне. Због разбијања традиционалног начина живота људи уопште, а не само млади, имају осећај усамљености и отуђености, почев од породице, преко школе, до друштва у целини. Трка за материјалним благостањем и успешност у њој углавном су данас мера друштвене афирмације, не улазећи при том у начине стицања благостања. Тако су одређени појединци дошли до тог циља, али су моноге опустошене душе и исфрустриране личности остале у сивилу просека. Секте том "малом човеку" нуде управо људску топлину, пажњу, подршку и осећај посебности. "Док ме сви у школи исмевају што носим демодиране патике, овде се сваког понедељка и четвртка дружим и загрљен са браћом и сестрама певам и Богу се молим", речи су једног члана секте.
Закључимо, дакле, једноставно: оно што су до сада нудиле плесне школе, спортска и културно - уметничка друштва, феријални савези, друштва извиђача, а пре Другог светског рата мисионарске школе и ходочашћа, то сада нуде секте. Један родитељ ће, после посете сину (иначе члану секте), који је у болници лежао због саморањавања, рећи следеће: "Знао сам да је у секти, али мислио сам да је и то боље него да се дрогира".
 
Да резимирамо: развијајући код следбеника најпре висок степен осећаја посебности, а затим припадности, подстичући солидарност, међусобно поштовање и задовољавајући потребу за дружењем, секте су привукле себи велики број људи.
Тражење одговора
Многи данас, и стари и млади, не могу да се снађу у овој медијској поплави која даје безброј објашњења ове објективно сложене друштвене ситуације у којој се налазимо, укључујћи и питања на светском нивоу. Секте, по правилу, дају кратке и јасне одговоре на питања својих следбеника и нуде им своја виђења човека, човечанства, историје, космоса. Обећавају почетак нове ере, "новог доба", а садржина се разликује у зависности од учења конкретне секте. Дакле, твоје је да будеш ревностан, а све остало казаће ти се само. У ово доба прагматизма, те великих поједностављивања читавих филозофских, књижевних и историјских комплекса знања, а све у трци за овладавањем нечим новим, секташки одговори потпуно су у духу времена.
Заборавља се при томе да религије нису идеологије. То поготово нису религије откровења, као што је хришћанство, које су дате једном довека и као такве увек су актуелне, никад не застаревају, те се не могу скраћивати, поједностављивати и замењивати никаквим инстант религијским правцима.
Зоран Д. Луковић
Преузето са: http://www.politika.co.yu
 
Mit ( Rabin, Feta…) , da ne shvatam sta pisem – ne bih se usudio da to pisem.
Dvoboj si zavredio a to da si zavredio smrt – to je neka tvoja projekcija I ideja – ja to nisam nigde pomenuo.

Vidim da su ti puna usta sekti , mene si nazavo sledbenikom Satane iako sam jasno naznacio da ne pripadam nikakvoj organizaciji I sekti I da sam PROTIVNIK toga. Sekte – kazes to su grupe okupljene oko nekog ucenja – to ih cini sektom. Koja je onda razlika izmedju vecih svetskih religija I manjih religioznih grupa osim u brojnosti I zastupljenosti u medijima? Koja je razlika izmedju sekte I tecaja aerobika? Sve su to grupe okupljene oko nekog ucenja. Po tvojoj definiciji – sve to bilo kakvu sumnjivu grupu cini sektom.

Ne znam da li si se ti osvrnuo na tekst vladike Nikolaja koji sam ti poslao I koji je u saglasju sa mojim tumacenjima Boga – Bog nije sudija – Bog je bezuslovna Ljubav. Savetujes mi da proucim knjigu o Dogmi – proucio sam ja dogmu odavno - dogma je nekriticko prihvatanje tudjeg misljenja – ja svemu prilazim vrlo kriticki, to bih preporucio svima. Te knjige sam proucio na samom pocetku svog traganja – informisao sam se sta ljudi kazu o sektama. Moram priznati da sam bio prilicno zgrozen I prestravljen – te knjige su u meni povecale strah I trenutno me paralizovale. Nisam smeo da slusam nista o duhovnosti ako nije doslo od strane mog gradskog popa koji vozi vrlo skupocen auto I prica takve zastrasujuce price. Ipak, onda sam resio da se suocim sa svojim strahovima – procitao sam sve knjige koje su popovi kudili – sam sam se uverio u sve te doktrine. To je ucinilo da shvatim da nije bas sve sto popovi pricaju istina I da medju popovima postoje dve vrste – oni koji te paralizuju I zastrasuju I oni koji ti udahnu snagu u krila da poletis u svojoj duhovnosti. Primer te druge vrste je Vladika Nikolaj Velimirovic.

Kao sto rekoh, Bog je Ljubav – to danas dobro osecam. ( To je rekao I vladika Nikolaj – proveri njegove knjige )
A Djavo – onaj deo koji mrcvari I paralise ljudski Duh – to je Strah.

I jedno I drugo nalaze se u Coveku.Ovo nije neka visa matematika – svako moze da proveri kroz zivotno iskustvo

Hrist I danasnje hriscanstvo nazalost nisu isto, kao sto nisu isto prahriscanstvo I danasnje hriscanstvo. U istoriji filozofije ( za srednju skolu ! ) naci ces da su prahriscani u ranoj fazi hriscanstva bili manjina u rimskom carstvu I da su cak morali da se skrivaju po katakombama iz straha od progona. Danas verovatno niko ne bi ni znao za hriscanstvo da se neko nije “dosetio” da napravi kompromis sa svetovnom vlascu I da izmeni jedno od nacela po kome vise nije toliko bitno sta I kako radis dok god ides u crkvu da ispovedas grehe. Ovo je otvorilo vrata hriscanstva bogatima I mocnima iako Hristovo ucenje propoveda odricanje od materijalnog bogatstva I slicne stvari. Sve to dalje rezultira u to da se hriscanstvo polagano pretvorilo u polugu za manipulacijom masama ( potrazi, videcete da u srednjem veku mnogi crkveni velikodostojnici nisu bas bili imuni na svetovnu vlast, a I mnogi danasnji popovi voze besna kola I bahato se ponasaju jer imaju moc crne mantije koja masu zastrasuje).

Sad pazljivo prouci sve ovo sto sam napisao I reci koji deo ti je sumnjiv ili nije jasan – objasnicu. Molim bez daljih kleveta ( objasnio sam ti znacenje reci "klevetnik" )– samo argumenti.
 
Kako_hoću, ja sam ti govorio o Dogmatici, udžbeniku Teološkog fakulteta beogradskog Univerziteta, Justina Popovića, a ne knjigu o Dogmi. Strašno koliko ti osnovne pojmove ne znaš. Tvoja materijalističko-lenjinistička floskula o dogmi je bezpredmetna i odslikava tvoje neznaje i nepoznavanje, i... uzdržavam se od daljih komentara.
Hrišćanstvo, bar pravoslavno je ortodoxno, dakle izvorno, nepatvoreno, nepromenjeno, u tom smislu ja jesam vrlo dogmatičan i prihvatam dogmu, odnosno Hrista, bez pogovorno. Tzv. kritički odnos prema veri je blasfemija.
A što se tiče citiranja udžbenika, tja, tu ti stvarno ne mogu pomoći.
Pazi, čas si verujući hrišćanin, potom nisi. Hoćeđ u manistir, da se zakaljđeriš, potom nećeš, pa pljuješ po crkvi, telu Hristovom, kritikujući nekog lokalnog sveštenika. I tako u nedogled.
Istržeš krilaticu: Bog je ljubav, i pozivaš se na sv. Vladiku Nikolaja. Mala digresija. blaženopočivši otav Nikolaj je svetac Srpska pravoslavne, ortodoxne, crkve, kanonizovan, on je ‘’inkorporiran’’ svojim životom, svjim delom i svojim mislima u samoj crkvi. Pozivajući se na njega, a osporavati Crkvu, pa za to stvarno nema reči kojom bi se opisalo. Molim te, navedi mi bilo kog dogmatika, katolika, pravoslavnog, rimokatoličkog, koji nije ovu rečenicu izgovorio. Čoveče, pa nisi izmislio rupu u saksiji. To je nešto što je prisutno u ovoj civilizaciji u našoj veri, bar mojoj, pardon, 2000 godina. I sa time ne manipuliši, makar ti to i bilo otkrovenje. I ne zloupotrebljavaj.
I ubica kaže da to nije. Ta njegova izjava ne znači da je istinita.
Ubica koji žrtvi stavi revolver u ruku nakon ubistva, izjavljuje da nije hteo da je ubije, da se desilo slučajno, i da se sticajem okonosti ničega ne seća. To je njegov iskaz, ali da li je i istinit?
Ti veliš nisi pripadnik sekte, ali, tvoji stavovi i postupci su upravo to. Pa i da si hrišćanin, tvoja jeretčka tumačenja su sektaška po svojoj prirodi i definiciji. Maja je dala tekst u kojem se vidi šta se i kakvo se učenje smatra sektom, između ostalog. Ako hoćeš pustiću i ja koji članak o tome.
A što se crkve tiče i sekti, upravo sam jutros pustio jedan Lukovićev tekst. procitaj ga. Poučan je.

I, da završim, bilo bi smešno da nije tragično žalosno, govoriš o prahrišćanima. Posle ove prepiske sa tobom moraću postiti na hlebu i vinu i ispovediti se jer tvoje tekstove doživljavam kao sopstveni greh, samom činjenicom što sam ih pročitao.
 
Pošto očigledno nisi upućen na značenje pojma dogme, a nisi ni čitao predhodne moje postove, odnosno tekst Zorana Lukovića, evo ti objašnjenje, šta je DOGMA:

Догма је богооткривена истина, најпре пророкована, затим откривена кроз живот и дело Исуса Христа, а потом чувана и проповедана кроз симбол вере у Цркви Христовој. Догме су, дакле, једном дате и непроменљиве су. То су богословске категорије, а не научне и идеолошке дефиниције које временом могу бити превазиђене, мењане и слично. У њих, дакако, неко може веровати, али и не мора, али се, без обзира на то, оне не могу мењати или укидати. Онај који то чини из својих материјалистичких или других личних погледа на свет, и при томе по одређењу не верује у Бога, јесте атеиста, али онај који себе сматра верником, а не следи богооткривене истине, догме, јеретик је.

Dakle, moja tvrdnja o tome da si jeretik i sektaš zasnovana je na ovakvom učenju i pojmanju dogme.
 
Da, tu je tacka razilazenja. Dogma.

Kao sto rekoh, ja nisam dogmas I ne prihvatam nicije misljenje nekriticki.

Ti, kazes , jesi dogmas – znaci prihvatas neke stvari nekriticki.

Tu je bitna razlika izmedju nas.

Ja ne pljujem crkvu, nemam nista protiv crkve ali sam protivnik sebicnih manipulatora koji zahtevaju od mene da budem bezpogovorni dogmas I da slusam sve sta oni kazu – jer oni su Bozji poslanici na zemlji , samim tim sto su zavrsili teoloski fakultet. E pa dragi moj – Ja ne slusam KO JE REKAO, NEGO STA JE REKAO.

Druga razlika izmedju nas je sto od mene neces naci da citiram kapetana Lukovica ( njemu svaka cast – nek radi svoj posao I nek hvata one koji manipulisu drugima u sebicne svrhe – to je njegov posao) , ja cu uvek citirati reci iz samog izvora – vladiku Nikolaja I ostale DUHOVNIKE – knjige koje sam PROUCIO.

Kod tebe I tvoje dogme je druga situacija.Na osnovu necijeg izlaganja o nekome ti promovises svoje impresije... Na sta? Kako znas o cemu pises ako nisi proucio te autore koji se pominju? Za razliku od tebe, ja sam tematiku detaljno proucio, sve od pravoslavlja do budizma , tantrizma , nagualizma , cak sam slusao I predavanja kapetana Lukovica.

Tek kad detaljno proucis I jednu I drugu stranu – onda ces moci da das relevantan sud.

Kao sto rece Andric “ Poznavao sam jednog coveka koji je za sve sto ne razume uspevao da nadje neku losu rec.”

To je glavna karakteristika dogmatizma I ljudi koji su dogmaticni. Dogma I Istina nisu isto.
 
Konacna poenta je – ja ne pokusavam da menjam nista iz Svetog pisma, Boze sacuvaj – ali ja imam pravo na licno tumacenje Istine koja je data u Svetom pismu. U Svetom pismu ja se ne bih usudio da promenim ni slova. Sledim Bogootkrivene istine – dakle nisam jeretik. A to sto ti imas svoju PREDSTAVU o tome sta Sveto pismo govori I pokusavas mene da ubedis da je TVOJA PREDSTAVA tacna ( I to netolerancijom I vredjanjem )– to je dragi moj SEBICNOST.
Svete knjige su pune simbolike I pravilno moze da ih razume samo probudjenik u duhovnom svetu.
Ako bih trebao da zlo u svetu okarakterisem u jednoj reci , rekao bih samo – SEBICNOST.

“Bog nema nista zajednicko sa nasom IDEJOM o njemu.” Antoni De Melo

“ Sebicnost nije kad zivis svoj zivot po sopstvenoj volji, sebicnost je kad od drugih ocekujes da zive njihove zivote po tvojoj volji.” Antoni De Melo
 
“Sta vam se cini? Covjek neki imase dva sina; I dosavsi k prvome rece: sine! Idi danas radi u vinogradu mome.

A on odgovarajuci rece : necu; a posle se raskaja I otide.

I pristupivsi I drugome rece tako. A on odgovarajuci rece : hocu, gospodaru; I ne otide.
Koji je od ove dvojice ispunio volju ocinu? Rekose mu : prvi.

Rece im Isus : zaista vam kazem da ce carinici I ***** prije vas uci u carstvo Bozije.”

Sveto Jevandjelje po Mateju

...

“ Don’t just do something, sit there.” Osho
 
******* :)
 

Prilozi

  • 1.jpg
    1.jpg
    87,7 KB · Pregleda: 6
‚‚Um se mora osloboditi svih vrsta ‚‚škola'', religija, sekti, verovanja, itd.

Svete ‚‚učionice'' jesu zapreke koje onemogućavaju um da slobodno misli. Neophodno je da se um oslobodi iluzija ovoga sveta i da se preobrazi u fin i čudesan istrument ‚‚Intimusa''.

Um treba osloboditi svake vrste rasudjivanja u službi želje.

Neophodna je hristifikacija uma; neophodan nam je Um-Hrist.

Potreban nam je um koji će umeti da misli samo srcem.

Potreban nam je um koji će da sluša samo glas srčanih impulsa.

Potreban nam je um koji neće rasudjivati onda kada srce naredjuje!

Um koji sluša samo srčane impulse jeste Um-Hrist.

Um koji ne rasudjuje i upravlja se samo prema naredjenjima srca, jeste ‚‚Um-Hrist''.

Um treba da se preobrazi u instrument srca.

Šta zna razum? Razum je bolni proces uma, zasnovan na iluziji spoljašnjih stvari.

Jedino što razum ume jeste da podeli um na borbu antiteza. Odluke razuma deca su neznanja i uvek donose bol.

Novo čovečanstvo biće čovečanstvo intuicije.

Intuitivan čovek rukovodi se samo glasom tišine.

Razum je ‚‚životinjsko ja'', a intuicija glas ‚‚Intimusa''.

Razum je spoljašnji, intuicija je unutarnja.''



S.A.W.



***

‚‚Moraš postići takvu čvrstinu uma da mu nijedan vetar, makako jak, ne može doneti nijednu zemaljsku misao. U tako pročišćenom svetilištu ne sme biti nikakve zemaljske delatnosti, zvuka ili svetlosti; kao što leptir kojeg uhvati mraz padne mrtav na prag, tako i sve zemaljske misli treba da padnu mrtve ispred hrama.

Pre nego što zlatni plamen može da gori mirnom svetlošću, lampu treba držati na mestu gde nema ni daška vetra.''



H.P.B. ‚‚Glas Tišine''
 
Postoji tajna sakrivena u coveku.Ona nas privlaci u dubinu traganja kojim otkrivamo u nama samima ono neizrecivo sto moj nick ovde izrazava.
Sustina tog traganja nije u ucenju nego u prepoznavanju.
U razumevanju putem viseg stepena svesti,onog sto je u nama,mikrokosmosu i onoga sto je izvan nas,u makrokosmosu,covek krece u traganje putem koji ga vodi prema samome sebi.
Jedino sto tragaoca za samospoznajom razlikuje od drugih u masi,je to razumevanje traganja za svojim Pravim Ja.Tragalac ima moc da uravnotezi sile koje su ga stvorile i koje upravljaju ljudskim zivotom.
Tom moci u stanju smo da se oslobodimo zauvek od tiranije mehanizma fizickog i bioloskog zivota kome smo prirodno potcinjeni.Zato postojanje svakoga od nas ima za konacni cilj sjedinjavanje sa kosmickom svescu cije je delo svet u kome postojimo.
Covek,kao dete Zemlje spada pod zakone svemira ali njegova svest je seme spiritualnog Oslobodjenja.Razvoj/proboj svesti prevazilazi granice uma,raskidajuci okove predrasuda,"logickih kalupa",stvorenih kompleksa,trauma,nagona,strahova i implantiranih "sadrzaja"iz proslih zivota.
Drugim recima,"visa" svest probija put ka istini i vodi do konacnog cilja.Uravnotezenje unutrasnjeg i spoljasnjeg covekovog bica jeste izbavljenje iz lavirinta zivota i smrti jer harmonija je ono sto prouzrokuje zakonitosti univerzuma na kojima se temelji kosmicka i duhovna evolucija.
Spoznaja prethodno recenog je cilj svih inicijacija.Medjutim,kako je svaka spoznaja zavisna od nasih zivotnih okolnosti a pre svega stepenom unutrasnje zrelosti,pred svakim tragaocem stoje mnogo puteva samospoznaje koji nisu nista drugo do mnostva varijacija puta do konacnog cilja.
Na prvi pogled svi putevi kao da protivrece jedan drugom,ali kada pocnemo da sirimo svest otkrivamo da u stvari ne postoje protivrecnosti vec samo indikacije koje imaju za cilj da nas otrgnu od ukalupljenih nacina shvatanja i razmisljanja.
Krajnja Istina ne postoji,vec samo ISTINA KOJA JESTE,koja nema pocetak a ni kraj,ona se uvek otkriva kao neopisiva,Ona je kosmicka devica ali i majka.Ona je praznina ali i materica iz koje se sve radja.
Zato je iskustvo sjedinjavanja sa konacnim ciljem misticne prirode...
"Moja"zahvalnost Ucitelju Majstoru Infernu,Lutajucoj Ljubavi bez koje Zvezdani ratnik ne bi bio to sto Jeste,banovanom Svetlecem machu Istine,Fatamorgani,Miloj dushi,Lillith,i mladom Alhemicaru Nightweaveru... braci i sestrama koji su svesni Jednoga...
 
Maha-maja:
PRAVILNIK KRSTARICE 8-)
Шта је забрањено?

* дискриминисање по било ком основу, а нарочито по:
o националном пореклу или идентитету
o вероисповести
o инвалидитету (психичком или физичком)
o старости
o полу
o сексуалној оријентацији
o раси или етничком пореклу
o боји коже
o политичком или другом уверењу
o имовинском стању
o култури
o језику
* ласциван и скаредан садржај, укључујући еротске/порнографске садржаје и линкове ка њима
* вулгарно и непримерено изражавање
* вређање, омаловажавање, говор мржње и сваки вид провокације: Крстарица задржава право да упозори друге кориснике на потенцијално увредљив садржај или да га трајно уклони.
* клевете, претње и узнемиравање: имајте на уму да изражена клевета/претња по себи није и доказана; уколико имамо разлога да поверујемо да је одређени исказ клевета/претња - уклонићемо га.
* нарушавање ауторских права, посредно или непосредно: за коришћење ауторског садржаја (copyright) неопходна је дозвола аутора; Крстарица строго поштује ауторска права и реаговаће на наводе у вези с њима у складу са Законом о ауторским правима.
* обелодањивање поверљивих, личних или финансијских података (нпр. бројева платних картица, матичних бројева, бројева личних карата, возачких дозвола...), као и лозинки других корисника, њихових корисничких имена, бројева телефона, адреса и е-адресa
* вишеструко постављање порука/коментара исте или семантички сличне садржине
* вишеструка пријава истог корисника
* грубо скретање са теме
* подстицање свађе
* изругивање над јавним личностима, некадашњим и актуелним владарима и сл.
* одговарање на увреде истом мером
* посредно или непосредно позивање на насиље, криминална и кажњива дела, или подржавање таквих и сличних дела
* величање нацизма, фашизма, секташтва и истицање њихових обележја
* величање одређених политичких партија, њихових лидера или чланова
* садржај који на ма који начин има везе с пиратским софтвером или линковима ка њему
* подстицање илегалних активности или расизма, укључујући инструкције и дискусије о томе
* садржај који на ма који начин има везе са окултизмом, мистицизмом, езотеријом, надримедицином, јереси и секташтвом
Kliknite za proširenje...
:!:
Da ponovimo......
 
Ako mozes da sacuvas glavu kada svi oko tebe gube svojei okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kada svi u tebe sumnjaju,i cak pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas,a da ti ne dosadi cekanje,ili ako si prevaren da ne lazes,ili ako si omrznut da ne mrzis,a pored toga da ne izgledas predobar ili premudar,
Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom;
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom i da smatras da te dve varalice kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses kada cujes da su Istinu koju si rekao izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,ili da posmatras propast onoga cemu si posvetio ceo zivot,i da pogubljen sa dotrajalim alatom opet ponovo stvaras;
Ako mozes da stavis na gomilu sve sto imas i da ga bacis na kocku i izgubis,i opet pocnes iz pocetka i nikada ne izustis rec o tvom gubitku;
Ako mozes da prisilis svoje srce i nerve i tetive da te sluze dugo iako ih vise nemas,i tako izdrazis kad nema niceg u tebi,sem Volje koja ti dovikuje:"istraj!";
Ako mozes da razgovarsa sa najnizim, i da sacuvas svoje dostojanstvo,ili da setas sa kraljevima,a da ne izgubis razumevanje za obicne ljude;
Ako ni neprijatelj ili prijatelj ne mogu da te uvrede;
Ako te svi cene,ali ne suvise;
Ako mozes da ispunis jedan nezaboravan minut sadrzajem koji treje shezdeset sekundi,tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
I iznad svega,bices COVEK,sine moj!
 
Ми Бога неможемо да спознамо, он је потпуно другачији, над другачији, наддобар али ни то га не описује, ни то га не дефинише. Бројне религије у људској историји су покушавали да задовоље ту глад за Богом пењући се ка њему, умујући о Богу, тражећи га у аскези и сл. али то остаје утопија јер је то увек тражење Бога у оквиру сопственог искуства, у оквиру онога што ми знамо или осећамо а он се ту не може наћи. Зато је за човека немогуће да спозна Бога, да га открије, да досегне до Бога. Али Бог се открива човеку и то се открива као Отац, Син и Свети Дух, као Тројица. Ту почиње једно потпуно ново доба у животу човека.

Бог се дакле објављује човеку као Отац, Син и Свети Дух - три лица, три личности а један Бог по својој суштини. Три различите личности које су нераскидиво повезане везом Љубави. Све оно што хоће Отац хоће и Син и Дух Свети и то потпуно слободно. И све оно што хоће Син хоће и Отац и Дух Свети. Тај и такав однос љубави три личности чини Бога Богом, зато апостол каже да је Бог Љубав - то је суштина Божја. Зато хришћани појам личности разликују од појма индивидуа, за личност је потребна заједница а не издвајање.

Љубав ствара свет потпуно слободно, из љубави, и поставља човека да буде возглавље, круне свега створеног. Човек није био потребан Богу, како неки говоре, он ништа није допринео Божијем савршенству. Бог је био слободан и човек - створен по лику божјем, постаје потпуно слободан. Но ова слобода отвара могућност да човек на љубав божију и не одговори или да се успротиви Богу. Нажалост то се и догодило када је Адам пожелео да постоји без Бога, мада је он пожелео нешто добро он је желео да постане бог али без бога, он је заиста пао у то да постоји без бога- пао је у смрт и постао смртан. Природа није могла да му обезбеди живот јер његов живот и јесте живи однос са живим Богом а тај однос је љубав. Адам је показао да Бога не воли, а Бог све може осим да некога натера да га воли јер би Он онда био насилник а насилним не може да буде Љубав. Дакле грех представља одвојеност од Бога окретање лица од Бога и тражење живота ван Бога.‚‚

Čitaš li ti išta Maha-majo sa sajtova koje postavljaš ovde?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nemoguća Могућност
Zasto svi vi
Odgovora
1
Pregleda
195
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Plavooki Treptač
Amerikanci razvili Pulse-Fi, sistem koji pretvara standardne WiFi signale u monitore otkucaja srca koristeći jeftine komponente
Odgovora
7
Pregleda
273
Umri_muski
Umri_muski
Наташа...
Блесави разговори са ВИ
Odgovora
4
Pregleda
270
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top