elendil
Aktivan član
- Poruka
- 1.995
Kastaneda je antropolog,pisac,carobnjak,Nagual-ucenik Don Huana,mekskanskog shamana reda Zmije...
-
- Popularno:
- Zabrana pušenja u zatvorenom prostoru?
- Da li se ljudi pokvare i postanu...
- Zablude ljudske
- Kolika bi vam plata bila dovoljna za...
- Da li žene uživaju u seksu?
- Amerikanci nisu odobrili uvoz nafte u...
- Uhapšena Federika Mogerini u Briselu
- Oglasio se NIS: „Počela obustava rada u...
- TOK naložio policiji da dovede...
- "I AM ALWAYS SA SIROM" Vučić i Orban na...
Svi Vi koji sledite put srca...javite se
- Začetnik teme elendil
- Datum pokretanja
- Poruka
- 667
elendil:
ne bih mogao bas reci da sam sledbenik Kastanede...iako mi je to jako zanimljiv autor...otkrio sam ga relativno skoro,kad sam vec imao razbijenu gomilu iluzija o svetu...neke stvari koje je napisao sam prepoznao kao tacne iz svog iskustva...recimo,ako prozres prirodu i sustinu nekih bitnih odnosa...medjuljudskih ili uopste odnosa prema zivotu...i ako ne pristanes da ih posmatras konstantno kao nove izazove za tebe-brzo ces postati mlitav i lagano ces propadati...on je to nazvao putem ratnika recimo...izmedju ostalih pamtim recenicu koja je glasila otprilike ovako:"razlika izmedju ratnika i obicnog coveka je ta sto ratnik sve posmatra kao izazov a obican covek sve posmatra kao blagoslov ili prokletstvo."
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
elendil:
Ja svoj Put nisam birala, imam utisak da mi je prosto dat. Jer, čini mi se, od kako sam svesna sebe, svesna sam i svog Puta. Svo moje ratništvo sastojalo se u tome da ne dozvolim da me išta skrene na stranputicu ma kakve posledice to proizvodilo. Sve što mi se u životu dešava, bilo dobro ili loše, prihvatam kao blagoslov. Nisam ni ja ničiji sledbenik, ali mi srce preplavi toplina kada kod drugih prepoznam svoje misli i svoja osećanja. Potreba za osećajem pripadnosti je čudo...i teško je se osloboditi...
Ne znam dokle sam stigla na svom putu...ali zar i možemo preko onoga koliko nam je dato..
Elendil, oslobodi se želje za napredovanjem na svom Putu...i napredovaćeš...
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
E, Elendil..slušaj ovo:
‚‚Što se tiče duhovne sadržine spisa ‚‚Teologija i biciklizam‚‚, ona bi se mogla približno rekonstruisati ovako: Bicikl simbolizuje vertikalu. U mračnom dobu, Kali Yuga, na put spasenja - smatra pisac (ili pisci), ‚‚Teologije i biciklizma‚‚ - treba krenuti biciklom. To je apsurdno, ali baš zato spasonosno. Jer apsurdno ne znači nemoguće. Teologija donosi hrpu nekorisnog znanja; to znanje može biti i istinito, ali je neupotrebljivo. I zato treba spojiti bogoslovlje i biciklizam. Prednosti su očigledne. Pre svega klasični metodi spasenja više nisu primereni vremenu koje je toliko poodmaklo u pokvarenosti da postoje specijalne institucije i službe za sprečavanje spasenja.
Bez sumnje, Mala braća nisu daleko od istine. Sistem vrednosti ovoga sveta tragično je izvrnut. Lako je pretpostaviti da bi danas Buda bio uhapšen zbog prosjačenja, a Isus bi zbog svojih parabola o vaskrsenju mrtvih, bio zatvoren u ludnicu. Voziti bicikl, to nije upadljivo, što je vrlo bitno. Jer - piše u ‚‚Teologiji‚‚- uprkos uvrežene predrasude da su stvar prošlosti, progoni hrišćana još traju nesmanjenom žestinom. Istina, to se radi suptilnije i prikrivenije, ali i efikasnije. I zato Mala braća, neupadljivo izlazeći iz gradova na biciklima, okrećući pedale do iznemoglosti, dospevaju u mističku ekstazu meditirajući o simbolu ribe u kome se krije ime Spasitelja.
Interesantna je i sama simbolika bicikla. Posmatran odozgo, dakle s gledišta Sv.Duha, bicikl nam se ukazuje kao krst. Evanđeoski biciklisti, uošte uzev, nastoje da sve osmatraju odozgo. Kako je to zbog biološke determinisanosti nemoguće, potrebne su strpljive vežbe imaginacije da bi se stvari mogle motriti iz ptičije perspektive koja bitno menja smisao događaja na površini zemlje. Neka bitka, na primer, učesnicima i posmatračima, odvija se po zakonima gvozdene logike; branimo se kada smo napadnuti; jurišamo na neku kotu, jer tako jačamo svoj položaj. Ali, ako se ista bitka posmatra odozgo mi vidimo samo gomilu budala koja se haotično kreće tamo-amo, puca, ubija i gine. Vrhunac biciklističke meditacije je odvojiti duh od tela i posmatrati samog sebe na biciklu s visine od nekih 100 metara, ali su retki bratstvenici kojima je to pošlo za rukom.
Posmatran, pak, horizontalno, bicikl vrvi od prastarih simbola: njegova dva točka, dva kruga, simbolizuju dve beskonačnosti: onu rđavu - prednji točak - koja se basmisleno okreće i ne zna da je pokretana od istinske beskonačnosti predstavljene zadnjim, pogonskim točkom. Te dve beskonačnosti povezane su trouglom rama koji simbolizuje ljudsku predstavu o sv.Trojici, jer je istinska sveta Trojica transcendentna razumu kao biciklist biciklu. Veliki i mali zupčanik (povezani lancem, predstavom lanca uzrok-posledica-uzrok) simbolizuju jedinstvo makro i mikro kosmosa.
Kada sa muškog bicikla apstrahujemo točkove, ostaje samo ram s viljuškama i on je grafički prikaz muške duše: vrh trougla okrenut prema dole, znamen je palosti čovekove, a kraci - jesu zablude i strasti koje dušu prikivaju za zemlju.
Ženska duša je predstavljena ramom ženskog bicikla. ( M = mater). Budući da nema poprečni potporanj, podložna je devijacijama...``(c,c,c..prim.Hekate) :shock:
Svetislav Basara
``Fama o biciklistima``
‚‚Što se tiče duhovne sadržine spisa ‚‚Teologija i biciklizam‚‚, ona bi se mogla približno rekonstruisati ovako: Bicikl simbolizuje vertikalu. U mračnom dobu, Kali Yuga, na put spasenja - smatra pisac (ili pisci), ‚‚Teologije i biciklizma‚‚ - treba krenuti biciklom. To je apsurdno, ali baš zato spasonosno. Jer apsurdno ne znači nemoguće. Teologija donosi hrpu nekorisnog znanja; to znanje može biti i istinito, ali je neupotrebljivo. I zato treba spojiti bogoslovlje i biciklizam. Prednosti su očigledne. Pre svega klasični metodi spasenja više nisu primereni vremenu koje je toliko poodmaklo u pokvarenosti da postoje specijalne institucije i službe za sprečavanje spasenja.
Bez sumnje, Mala braća nisu daleko od istine. Sistem vrednosti ovoga sveta tragično je izvrnut. Lako je pretpostaviti da bi danas Buda bio uhapšen zbog prosjačenja, a Isus bi zbog svojih parabola o vaskrsenju mrtvih, bio zatvoren u ludnicu. Voziti bicikl, to nije upadljivo, što je vrlo bitno. Jer - piše u ‚‚Teologiji‚‚- uprkos uvrežene predrasude da su stvar prošlosti, progoni hrišćana još traju nesmanjenom žestinom. Istina, to se radi suptilnije i prikrivenije, ali i efikasnije. I zato Mala braća, neupadljivo izlazeći iz gradova na biciklima, okrećući pedale do iznemoglosti, dospevaju u mističku ekstazu meditirajući o simbolu ribe u kome se krije ime Spasitelja.
Interesantna je i sama simbolika bicikla. Posmatran odozgo, dakle s gledišta Sv.Duha, bicikl nam se ukazuje kao krst. Evanđeoski biciklisti, uošte uzev, nastoje da sve osmatraju odozgo. Kako je to zbog biološke determinisanosti nemoguće, potrebne su strpljive vežbe imaginacije da bi se stvari mogle motriti iz ptičije perspektive koja bitno menja smisao događaja na površini zemlje. Neka bitka, na primer, učesnicima i posmatračima, odvija se po zakonima gvozdene logike; branimo se kada smo napadnuti; jurišamo na neku kotu, jer tako jačamo svoj položaj. Ali, ako se ista bitka posmatra odozgo mi vidimo samo gomilu budala koja se haotično kreće tamo-amo, puca, ubija i gine. Vrhunac biciklističke meditacije je odvojiti duh od tela i posmatrati samog sebe na biciklu s visine od nekih 100 metara, ali su retki bratstvenici kojima je to pošlo za rukom.
Posmatran, pak, horizontalno, bicikl vrvi od prastarih simbola: njegova dva točka, dva kruga, simbolizuju dve beskonačnosti: onu rđavu - prednji točak - koja se basmisleno okreće i ne zna da je pokretana od istinske beskonačnosti predstavljene zadnjim, pogonskim točkom. Te dve beskonačnosti povezane su trouglom rama koji simbolizuje ljudsku predstavu o sv.Trojici, jer je istinska sveta Trojica transcendentna razumu kao biciklist biciklu. Veliki i mali zupčanik (povezani lancem, predstavom lanca uzrok-posledica-uzrok) simbolizuju jedinstvo makro i mikro kosmosa.
Kada sa muškog bicikla apstrahujemo točkove, ostaje samo ram s viljuškama i on je grafički prikaz muške duše: vrh trougla okrenut prema dole, znamen je palosti čovekove, a kraci - jesu zablude i strasti koje dušu prikivaju za zemlju.
Ženska duša je predstavljena ramom ženskog bicikla. ( M = mater). Budući da nema poprečni potporanj, podložna je devijacijama...``(c,c,c..prim.Hekate) :shock:
Svetislav Basara
``Fama o biciklistima``
Prilozi
Рабин
Zainteresovan član
- Poruka
- 153
Tu, skoro, skrenuše mi pažnju na ovu temu. Kažu: interesantno! Pa dobro, pomislih, hajde da vidim što to ljudi imaju reći. Cenim da sam dosta pročitao i stekao utisak, kakav takav. Evo, pred spavanje, onako ožalošćen, doduše ne previše,. ljudskom glupošću i poslovičnom zaslepljenošću, uključujući i tone, kako ono rekoste, energije, verujem negativne, koju prosipaju neštedimice, preleteh preko ove teme i gle, Laki! Ah, da, mislim na Svetislava, Lakija, Basaru...
Neopreznom i površnom šetaču kroz forum ne bi bilo jasno kakav je stav onog ko je udostojio Basaru svojom pažnjom. To mu dođe vrlo mudro, bar sa mog stanovišta, mada sve mi se čini, ah, da se bar priučinjava, Lako je ostavio utisak na Hekate.
Hakate očigledno ne poznaje Lakija. Postoji jedno opšte perihvaćeno mišljenje među poznavaocima lika i dela (svakako ne književnog) imenovanog baštovana bajnog, ili obrnuto(?) ma znam da je tako nekako, ha! U svakom slučaju dotični poznavaoci dela i lika (ružnog do zla boga- mislim na anfas) nedužnog ideologa, Lakija, dakle, sa indignacijom odbijaju i pomisao da čitaju ono što on napiše. Oni koji ga čitaju, pa, bilo bi im bolje da ga ne upoznaju ni u anfasu ni u profilu, a bogami ni pijanog, što je najčešće, mada, istine radi, ne i kada piše. Oni koji su ga čitali pa upoznali, prestali su da čitaju ono što potom piše (e, ovo je slučaj sa piscem ovih redova i slučajnog prolaznika u ovo kasno doba ).
Dakle, Hekate, ukoliko ti se slučajno, hoću reći, nekim čudom i svidi neko štivo ovde od moje malenkosti ocrnjenog Lakija, opšte poznatog kao Svetislav Basara ili Sveta jahač saobraćajnih znakova pored druma (zima 1999/2000), ah što sam pakostan, primi toplo moj savet: ne dozvoli sebi razočarenje mogućim poznanstvom sa njim.
Laku noć. I... oprosti
Neopreznom i površnom šetaču kroz forum ne bi bilo jasno kakav je stav onog ko je udostojio Basaru svojom pažnjom. To mu dođe vrlo mudro, bar sa mog stanovišta, mada sve mi se čini, ah, da se bar priučinjava, Lako je ostavio utisak na Hekate.
Hakate očigledno ne poznaje Lakija. Postoji jedno opšte perihvaćeno mišljenje među poznavaocima lika i dela (svakako ne književnog) imenovanog baštovana bajnog, ili obrnuto(?) ma znam da je tako nekako, ha! U svakom slučaju dotični poznavaoci dela i lika (ružnog do zla boga- mislim na anfas) nedužnog ideologa, Lakija, dakle, sa indignacijom odbijaju i pomisao da čitaju ono što on napiše. Oni koji ga čitaju, pa, bilo bi im bolje da ga ne upoznaju ni u anfasu ni u profilu, a bogami ni pijanog, što je najčešće, mada, istine radi, ne i kada piše. Oni koji su ga čitali pa upoznali, prestali su da čitaju ono što potom piše (e, ovo je slučaj sa piscem ovih redova i slučajnog prolaznika u ovo kasno doba ).
Dakle, Hekate, ukoliko ti se slučajno, hoću reći, nekim čudom i svidi neko štivo ovde od moje malenkosti ocrnjenog Lakija, opšte poznatog kao Svetislav Basara ili Sveta jahač saobraćajnih znakova pored druma (zima 1999/2000), ah što sam pakostan, primi toplo moj savet: ne dozvoli sebi razočarenje mogućim poznanstvom sa njim.
Laku noć. I... oprosti
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
Dobra tebi noć Rabine...
nema šta da ti oprostim. U pravu si da ne poznajem lik, pa čak ni delo Basare. Knjigu iz koje sam prepisala tekst dobila sam na čitanje pre neki dan od prijatelja kome je Basara omiljeni pisac, eto ima i takvih pored svega...Zainteresovalo me je njegovo književno delo jer su u jednoj od emisija ‚‚Duhovnici‚‚ ili možda ‚‚Agape‚‚ koje idu nedeljom na St.B pročitali deo jednog njegovog eseja koji mi se mnogo dopao.
Hvala ti na savetu, ali nikada sebi nisam dozvoljavala da budem razočarana u nekoga ili nešto na osnovu tuđeg mišljenja.
Nije mi samo jedno jasno...kažeš da si ožalošćen ‚‚tonom‚‚ negativne energije koja se neštedimice prosipa po forumu, a iskoristio si svoje javljanje i svoje lično poznanstvo sa Basarom da bi uradio to isto.
Tekst koji sam prepisala meni zvuči šašavo simpatično mudro. A volim da vozim bicikl, i moj virtuelni prijatelj je biciklista..i eto..Trebalo bi i ti malo da voziš bicikl..he,he..noćas sam baš vickasta...
nema šta da ti oprostim. U pravu si da ne poznajem lik, pa čak ni delo Basare. Knjigu iz koje sam prepisala tekst dobila sam na čitanje pre neki dan od prijatelja kome je Basara omiljeni pisac, eto ima i takvih pored svega...Zainteresovalo me je njegovo književno delo jer su u jednoj od emisija ‚‚Duhovnici‚‚ ili možda ‚‚Agape‚‚ koje idu nedeljom na St.B pročitali deo jednog njegovog eseja koji mi se mnogo dopao.
Hvala ti na savetu, ali nikada sebi nisam dozvoljavala da budem razočarana u nekoga ili nešto na osnovu tuđeg mišljenja.
Nije mi samo jedno jasno...kažeš da si ožalošćen ‚‚tonom‚‚ negativne energije koja se neštedimice prosipa po forumu, a iskoristio si svoje javljanje i svoje lično poznanstvo sa Basarom da bi uradio to isto.
Tekst koji sam prepisala meni zvuči šašavo simpatično mudro. A volim da vozim bicikl, i moj virtuelni prijatelj je biciklista..i eto..Trebalo bi i ti malo da voziš bicikl..he,he..noćas sam baš vickasta...
Рабин
Zainteresovan član
- Poruka
- 153
Intuitivno sam molio za oprost, ociugledno s' pravom. Delice svoga besa sam izrucio na Lakija, nocas ni krivog ni duznog, sto ne znaci da je nevin, daleko bilo. Moje, pomalo saljive opaske si previse ozbiljno shvatila, usput, yakunu se da nisam u pravu sto se lakijevog iygleda tice. Pa stvarno je ruzan, cak i za muski ukus (pri. autora, pakostan, naravno!) a o zenskom, onako senzualnom, da i ne govorim (zenske estetske sudove inace vrlo cenim).
Dakle, priznajem da sam prema Lakiju, Bajno Bastanskom, bio pomalo surov. Uostalom u obvrnutoj proporciji moje nocasnje osnovane uznemirenosti kojoj nisam prepoznao povode, jer ljudska glupost nije krivac, na to sam se navikao prateci svoje dunavske rusalke kroz eone mimoilazenja sa ljudskom civilizacijom, koju sam napustio uronivsi ili izronivsi iz sopstvenog zdenca, kladenca sumskih vila. Ah, kako sam jutros narcisoidan.
No da se vratimo, nevernom Lakiju. Priznajem da sam ga citaqo i pre poznanstva i druzenja i... izdaje, avaj ne moje... njegove, ljudske, kada se razidjosmo za navek. Pa dobro. Umeo je biti zabavan sa svojim osamucenim vokabularom od jedva 50-tak reci tokom maliganskih seansi. No cinjenica da sam citao i njegove rukopise cinilo me je, priznajem privilegovanim. Al- to je vec nesto drugo.
Ono sto me je malo iritiralo u navedenom a njegovom tekstu je cinjenica da je koketirao sa svojom ekscentricnoscu zasavsi u jednu oblast pomalo jereticki (uh, evo mog eufemizma, ja to kao da ga aboliram) te ga s' pravom nazvah: ideologom. Mada, priznajem, samo sam citirao njegovo samohvalisanje u nasem sukobu, politickom, nikako knjizevnom. Ipak znam da se u znacajnoj meri kadkad i obuzdam i jasno definisem. Ma znam ja gde nije moj teren.
Mada ti je zasigurno cinicna i pakosna zvucala moja opaska o citanju i poznavanju Lakija, ili obrnuto, sve jedno, e, to stvarno i ozbiljno mislim. Ma, ponekad sam se, vise sale radi, tada, pitao da li je mozda visestruka licnost, od kojih sam imao nesrecu da upoznam sve njih.
A sto se biciklistickih seansi tice... pa, priznajem (uh ovog jutra izgleda da sam sklon posipanju pepelom po glavi) mnogo sam lenj. Vose volim da vozim automobil, mada i to samo kad moram. Ovako, samoizopsten iz civilizacije RS, ususkan u bezbednost VS mogu kadkad i da se glupiram bez posledica.
Ah, da nemam virtuelne prijatelje, a realne sam odagnao u trenucima sumnje, ko zna, mozda i opravdane! Ovako,. prepusten Njemu i Njegovim stvorovima, zivotinjama koje te ne mogu izdati ukolioko ti njih ne izdas (znaci sve ovisi o tebi) uglavnom zivim spokojno koliko mi je to uopste moguce.
Dakle, priznajem da sam prema Lakiju, Bajno Bastanskom, bio pomalo surov. Uostalom u obvrnutoj proporciji moje nocasnje osnovane uznemirenosti kojoj nisam prepoznao povode, jer ljudska glupost nije krivac, na to sam se navikao prateci svoje dunavske rusalke kroz eone mimoilazenja sa ljudskom civilizacijom, koju sam napustio uronivsi ili izronivsi iz sopstvenog zdenca, kladenca sumskih vila. Ah, kako sam jutros narcisoidan.
No da se vratimo, nevernom Lakiju. Priznajem da sam ga citaqo i pre poznanstva i druzenja i... izdaje, avaj ne moje... njegove, ljudske, kada se razidjosmo za navek. Pa dobro. Umeo je biti zabavan sa svojim osamucenim vokabularom od jedva 50-tak reci tokom maliganskih seansi. No cinjenica da sam citao i njegove rukopise cinilo me je, priznajem privilegovanim. Al- to je vec nesto drugo.
Ono sto me je malo iritiralo u navedenom a njegovom tekstu je cinjenica da je koketirao sa svojom ekscentricnoscu zasavsi u jednu oblast pomalo jereticki (uh, evo mog eufemizma, ja to kao da ga aboliram) te ga s' pravom nazvah: ideologom. Mada, priznajem, samo sam citirao njegovo samohvalisanje u nasem sukobu, politickom, nikako knjizevnom. Ipak znam da se u znacajnoj meri kadkad i obuzdam i jasno definisem. Ma znam ja gde nije moj teren.
Mada ti je zasigurno cinicna i pakosna zvucala moja opaska o citanju i poznavanju Lakija, ili obrnuto, sve jedno, e, to stvarno i ozbiljno mislim. Ma, ponekad sam se, vise sale radi, tada, pitao da li je mozda visestruka licnost, od kojih sam imao nesrecu da upoznam sve njih.
A sto se biciklistickih seansi tice... pa, priznajem (uh ovog jutra izgleda da sam sklon posipanju pepelom po glavi) mnogo sam lenj. Vose volim da vozim automobil, mada i to samo kad moram. Ovako, samoizopsten iz civilizacije RS, ususkan u bezbednost VS mogu kadkad i da se glupiram bez posledica.
Ah, da nemam virtuelne prijatelje, a realne sam odagnao u trenucima sumnje, ko zna, mozda i opravdane! Ovako,. prepusten Njemu i Njegovim stvorovima, zivotinjama koje te ne mogu izdati ukolioko ti njih ne izdas (znaci sve ovisi o tebi) uglavnom zivim spokojno koliko mi je to uopste moguce.
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
‚‚Ljudi su jedinstveni u svetu energije po tome sto mogu svesno da projektuju svoju energiju...To se radi tako sto posmatramo sa divljenjem neciju lepotu sve dok se ne pojavi dovoljno energije u nama da osetimo ljubav. U tom trenutku mi mozemo da posaljemo energiju nazad....Kada se divimo izgledu i ponasanju jedne osobe, i kada se koncentrisemo na njih sve dok njihov izgled i karakter ne pocnu da se pojavljuju u vecoj prisutnosti, tada mozemo da pocnemo da im saljemo energiju, podizuci ih na naj nacin. Naravno, prvo moramo svoju energiju da odrzavamo na visokom nivou, i onda mozemo da pokrenemo talas energije u nama, kroz nas, prema drugoj osobi. Sto vise postujemo njihovu celovitost, njihovu unutrasnju lepotu, to vise energije tece prema njima, i prirodno, vise se krece i prema nama... To je zaista hedonisticka stvar... Sto vise mozemo da volimo i cenimo druge, vise energije tece prema nama. Zato je ljubav prema drugima i pruzanje energije drugima najbolja stvar koju mozemo za sebe da radimo...
....Zato sto mi ti pruzas vise energije nego sto bih je ja inace imala, mogu da vidim istinu u sebi i da je punije tebi dajem. Kada to radim, ti imas osecaj otkrovenja za ono sto ja pricam. Ovo te vodi da vidis mene mnogo dublje, i da se divis i koncentrises na mene na mnogo visem nivou, sto meni pruza vise energije i bolji pogled na moju istinu, i krug tako ponovo pocinje. Dvoje ili vise ljudi, ako rade ovo, mogu dostici neverovatne visine dok izgradjuju jedno drugo.‚‚
Rabine, nauči da se otvoriš na pravi način prema ljudima pa ćeš imati prijatelje i medju njima. Pokušaj da umesto fizičke ružnoće i ružnoće ponekih njihovih postupaka u ljudima vidiš lepotu od koje je svako od nas sazdan. Naravno, nju najpre moraš otkriti u sebi da bi je video u drugima. Ja je vidim u tebi...kako je moguće da si ti ‚‚slep kod očiju‚‚. Šala-mala.
Puno te pozdravljam!
E, a sa kojim se životinjama družiš? Ja volim da se družim sa macama.
....Zato sto mi ti pruzas vise energije nego sto bih je ja inace imala, mogu da vidim istinu u sebi i da je punije tebi dajem. Kada to radim, ti imas osecaj otkrovenja za ono sto ja pricam. Ovo te vodi da vidis mene mnogo dublje, i da se divis i koncentrises na mene na mnogo visem nivou, sto meni pruza vise energije i bolji pogled na moju istinu, i krug tako ponovo pocinje. Dvoje ili vise ljudi, ako rade ovo, mogu dostici neverovatne visine dok izgradjuju jedno drugo.‚‚
Rabine, nauči da se otvoriš na pravi način prema ljudima pa ćeš imati prijatelje i medju njima. Pokušaj da umesto fizičke ružnoće i ružnoće ponekih njihovih postupaka u ljudima vidiš lepotu od koje je svako od nas sazdan. Naravno, nju najpre moraš otkriti u sebi da bi je video u drugima. Ja je vidim u tebi...kako je moguće da si ti ‚‚slep kod očiju‚‚.
Šala-mala.Puno te pozdravljam!
E, a sa kojim se životinjama družiš? Ja volim da se družim sa macama.
elendil
Aktivan član
- Poruka
- 1.995
Kad smo kod Maca ja u stanu cuvam,pored kornjace i akvarijuma i bengalskog tigra...to je mala polusijamska maca od dva meseca...bio je izasno melen kada sam ga uzeo...jako voli da se igra...
Sto se tice biciklizma i dogadjanja poput biciklistickih putesestvija ja sam ih shvatao kao Genomi...Genomi su drevni narod koji su tezili sjedinjavanju s prirodom...Na mikro i makro planu...Tezili su brisanju dualiteta i stapenjem sa Jednim,Sveprozimajucim...Simpaticni ratnici,borci bez oruzja a za Gnozu...Kretanje je samo privid...Nakon 50ak kliometara se prepusti samo dahu...ili vetru...ili Suncu...Uma tada polako utihnjuje a mogucnosti za proboj svesti na visi nivo su vece...Kundalini shakti se budi,i vri...tada polako postajemo nastimovani,svakako uz gomilu predradnji,jos,koje nisu za iznosenje na ovakvom mestu...
Sto se tice biciklizma i dogadjanja poput biciklistickih putesestvija ja sam ih shvatao kao Genomi...Genomi su drevni narod koji su tezili sjedinjavanju s prirodom...Na mikro i makro planu...Tezili su brisanju dualiteta i stapenjem sa Jednim,Sveprozimajucim...Simpaticni ratnici,borci bez oruzja a za Gnozu...Kretanje je samo privid...Nakon 50ak kliometara se prepusti samo dahu...ili vetru...ili Suncu...Uma tada polako utihnjuje a mogucnosti za proboj svesti na visi nivo su vece...Kundalini shakti se budi,i vri...tada polako postajemo nastimovani,svakako uz gomilu predradnji,jos,koje nisu za iznosenje na ovakvom mestu...
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
Hmmm...Elendil...ne kriješ li ti na svakom od planinskih vrhova po jednu Sveštenicu kojoj odlaziš u pohode? ``Hieros Gamos`` ...
``Hieros Gamos`` ...
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
``BILA SAM SA TOBOM NA POČETKU, U VREME RADJANJA SVEGA ŠTO JE SVETO, RODILA SAM TE IZ MATERICE PRE POČETKA VREMENA. ŽENA KOJU GLEDAŠ JE LJUBAV! NJENO PREBIVALIŠTE JE VEČNOST!‚‚
Da ne bi došlo do zabune...‚‚Otkrovenje Templara‚‚, a pominje se i u ‚‚Da Vinčijevom kodu‚‚ citat je u pitanju, jel...
Da ne bi došlo do zabune...‚‚Otkrovenje Templara‚‚, a pominje se i u ‚‚Da Vinčijevom kodu‚‚
citat je u pitanju, jel...
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
A Mace ja ne uzimam...meni dolaze same..i to čak na peti sprat...Ali stvarno.
elendil
Aktivan član
- Poruka
- 1.995
Na planinama obicno srecem Patuljke,Vilovnjake a ponekad i Meskalita...A mace od mene obicno odlaze same,ali stvarno...
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
U prvi deo rečenice još i mogu da ti poverujem, ali u drugi nikako .
Osim toga i sam si rekao da imaš macu o kojoj brineš, ona nije pobegla od tebe.
.Osim toga i sam si rekao da imaš macu o kojoj brineš, ona nije pobegla od tebe.
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
Hekate:A Mace ja ne uzimam...meni dolaze same..i to čak na peti sprat...Ali stvarno.
Mislila sam na prave mace, koje hodaju na četiri noge..I ja sam donosila sa ulice mačiće u stan u kome sam odrastala, pa je i u kući u kojoj sam posle živela bilo po nekoliko mačaka, a mačka o kojoj govorim je stvarno došla sama u moj stan u koji sam uselila posle iseljavanja iz kuće, a koji se nalazio na petom spratu. Pet puta sam je spuštala niz stepenice, da bih je sledećeg dana opet našla sklupčanu na svom pragu. I tako smo postale cimerke. Bila je već odrasla, crna, pomalo zrikava, volela je da se igra, ali i da grebe pri tom. Družile smo se skoro dve godine.., ali je na žalost, jednom prilikom prelazeći ulicu...nastradala..Eto...
- Poruka
- 667
"U plavim letnjim vecerima,
lutacu stazama,
bockace me psenica
dok gazim kroz neznu travu.
Sanjareci,
oseticu njenu svezinu
pod svojim nogama.
Pusticu vetar da mi miluje golu glavu.
Necu govoriti,
necu razmisljati ni o cemu,
a beskrajna ljubav
ce mi obuzeti dusu.
Ici cu daleko,
vrlo daleko,kao boem.
Kroz prirodu,
srecan kao sa zenom."
Artur Rembo
jako mi se svidja ova pesma...ponekad stvarno i neke reci jos mogu da me dodirnu...iako su mi reci postale jalove nesto...ima tome vec...ihaa
lutacu stazama,
bockace me psenica
dok gazim kroz neznu travu.
Sanjareci,
oseticu njenu svezinu
pod svojim nogama.
Pusticu vetar da mi miluje golu glavu.
Necu govoriti,
necu razmisljati ni o cemu,
a beskrajna ljubav
ce mi obuzeti dusu.
Ici cu daleko,
vrlo daleko,kao boem.
Kroz prirodu,
srecan kao sa zenom."
Artur Rembo
jako mi se svidja ova pesma...ponekad stvarno i neke reci jos mogu da me dodirnu...iako su mi reci postale jalove nesto...ima tome vec...ihaa
Ja sam tu.Moja moc i snaga je i ...jos neko drugi.Inace sam bezvredno bice koje stari i stariiii....
Zavera zivota ipak nije Ahilova peta vec srce koje u pogresnom smeru kuca.
...i nek a sila obuzdala ili ogranicila dobrotvore ili mozda 'kukavice".
Neciji zivot je kaznjen time sto neko kasni.Opravdanje je u nekom novom pocetku.Sve je to u sustini besmisao.Sa kime ja komuniciram?Sam sa sobom..?
Lepo je sanjati smo zato sto nemate konkurenciju.Dobro jutro...u zivotu.
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
ljubenko:
Svako je u svom životu tačno na onom mestu gde i treba da bude. Kada zaustaviš um, vreme postaje večnost, a prostor beskonačnost..ne postoji početak, ni kraj..u bezvremenosti nema kašnjenja...VOLI... eto ti smisla...
mala lenjivica
Početnik
- Poruka
- 35
tako je. smisao zivota jeste u ljubavi, samo ...nekako to uvek ispaden tuzno, pa onda sve bude ustvari besmisao...mozda je ljubenko ipak u pravu
Hekate
Primećen član
- Poruka
- 956
mala lenjivica:
Mala lenjivice...ispadne tužno ako osećanje ljubavi vezuješ za nekoga ili nešto spolja, izvan sebe. Ako voliš radi ljubavi same..onda ti to niko i ništa ne može oduzeti. Ako se pojavi neko sa kim to možeš podeliti, predivno!!! Ako ne, opet dobro...
mala lenjivica
Početnik
- Poruka
- 35
upravo sam prijatelju napisala da volim vise muziku od ljudi jer ona nikad ne izneveri.pesma je uvek ista. lepo je voleti samo zbog ljubavi same, al ti ostane pomalo gorak ukus
`Necu govoriti,
necu razmisljati ni o cemu,
a beskrajna ljubav
ce mi obuzeti dusu.`
...opet dobro...eh...mozda....
`Necu govoriti,
necu razmisljati ni o cemu,
a beskrajna ljubav
ce mi obuzeti dusu.`
...opet dobro...eh...mozda....
