- Poruka
- 17.081
Da je umetnost nasušna potreba, bila i ostala, svih ljudi koje civilizacija pamti I da je njena mudrost I filozofija, koliko god se trudili, ostala – nedokučiva, potvrđuje I knjiga “NATJAŠASTRA”, pozorišna Biblija o postanku klasičnog indijskog pozorišta I drame. Usmena tradicija datira od III veka pre Hrista I traje do II veka posle Hrista, kada se pojavila u pisanom obliku I znači “Priručnik za glumce”.
Ako se zapitamo šta mi imamo zajedničko sa ovom knjigom najstarije teorije drame I pozorišta, sa indijskom umetnošću I mudrošću, šta je to što nas čini bliskima, jer konačno,Indija jeste daleko od nas, odgovor je – UMETNOST. Umetnost stvaranja. Umetnost razumevanja I povezanosti svih pojava I stvari širom planete… I njena filozofija I svrha… I poruka da je umetnost jedna I jedinstvena tradicionalna potreba I želja da se objasni postojanje…
Odavno je Šekspir rekao:
“Svi smo mi glumci koji odigraju svoju ulogu u opštoj drami I zatim – nestanu”…
Za duh Istoka “pozorište je najsavršenija slika prolaznosti, jer čitava saznatljiva stvarnost je samo “hepening” na sceni nesaznatljivog apsoluta I njegove večnosti”… pa tako nećemo pogrešiti ako kažemo da je pozorište nesumnjivo najreprezentativniji živi oblik umetnosti…
Ako zavirimo dublje u “NATJAŠASTRU”, postavićemo sijaset pitanja: Zašto? Kako? Ko? U ime čega? Dokle? Jesmo li se zapitali ikada koliko važnosti I simbolike imaju: mesto gde će se igrati neka predstava, vreme kada će se igrati, radnje koje nas u nju uvode, osećanja, scenski pokreti, kakvi su glumci na sceni, naravno I kostimi I maske, svetlo, muzika… Šta je najvažnije od ovoga? “Natjašastra” kaže – sve! Sve je podjednako važno I zataji li samo jedan od ovih elemenata, neće biti prave razmene emocija između glumca I publike… neže biti dobre predstave… Jer, svaki kamen, ma kako majušan bio,ima svoju ulogu, smisao I svrhu u ogromnoj palati umetnosti…A, prema indijskoj mudrosti, najveća od svih umetnosti je pozorišna, jer sjedinjuje sva otkrića, sve veštine, znanja I joge. Tu su i reč I ples I muzika I tišina I radost I tuga I šum… Tu je I filozofija…
Sve su to sitnice naizgled nevažne, a toliko potrebne, jer povezuju svet, religiju, pozorište od praistorijskog do današnjeg kada govori o problemu ratovanja, gladi I opstnka civilizacije. Povezanost svega I opšta mudrost su glavne poruke “Natjašastre” I one su božanskog porekla. Jer, nije svakom dato da razmišlja na isti način… nije svakom dozvoljeno da se bavi umetnošću… To su samo retki I privilegovani, koji baš zbog toga imaju težak zadatak – da prodru, shvate I dokuče… I to prenesu generacijama… Celom svetu…
“Natjašastra” otvara put umetnosti I večnosti. Jeste da govori o stvaranju I pozorištu, ali poruka ove Biblije je mnogo šira. Umetnost I stvaranje su suština svih nas, suština života…
Pitanja: šta, kako, zašto, koliko, dokle I u ime čega – ostaju nema pred lepotama stvaranja I već stvorenog.
Zato, ako slučajno pomislimo da svet možda počinje od nas I da nije važno kako ćemo izaći na scenu života I životnog pozorišta, posavetujmo se sa “Natjašastrom”… Jer, ona je Biblija… Ona je iskonsko razumevanje I stvaranje…
Svetlost…
Poslednja izmena:
