- Poruka
- 289.971
Kako stari telo, stare i moždane ćelije koje imaju sve manje veze sa neuronima. One imaju sve manje tečnosti (hemikalija) koje su potrebne za slanje poruka drugim neuronima. Ali nisu svi propusti u pamćenju posledica promena u našim neuronima.Često razlog mogu biti umor, anksioznost ili rasejanost.
Pamćenje kod ljudi funkcioniše tako da mozak neke stvari zaboravlja.Ovo nije mana, već karakteristika. Održavanje sećanja ne samo da iscrpljuje naš metabolizam, već previše nepotrebnih informacija može da uspori ili ometa vraćanje pojedinih uspomena. Nije uvek na nama da odlučimo šta je važno, šta treba ili ne zapamtiti. To za nas radi naš mozak.
Normalno je da zaboravljamo "selektivno"
Kada gubitak pamćenja počne da utiče na naš svakodnevni život nastaje problem.Nije problem ako ne možete da se setite da li treba da skrenete desno ili levo,
ali zaboravljanje zašto ste za volanom i kuda ste pošli jeste. Ovo su znaci da nešto možda nije u redu i da treba potražiti pomoć.
Gubitak pamćenja je povezan sa starenjem i ukazuje na povećan rizik od buduće neurodegenerativne bolesti kao što je demencija. Svake godine, oko 10-15 procenata ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem dobija demenciju.
Osim gubitka pamćenja, mogu nastati i problemi sa izgovorom, načinom razmišljanja i donošenjem odluka. Dijagnoza kognitivnog oštećenja može biti mač sa dve oštrice. To potvrđuje zabrinutost starijih ljudi da je njihov gubitak pamćenja strašan i da će se razviti u demenciju.
Studije magnetne rezonancije (MRI) pokazale su da su oblasti koje podržavaju sećanja našeg prostornog okruženja prve pogođene ovom degenerativnom bolešću.
S obzirom na prediktivnu vezu između opadanja sposobnosti snalaženja i demencije, postoji podsticaj da se razviju i koriste standardizovani testovi za otkrivanje dijagnoze.
Iako svakodnevni propusti u pamćenju nisu nešto o čemu bi trebalo da brinemo bez potrebe, važno je potražiti profesionalni savet od svog lekara.
Još uvek ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, pa je rano otkrivanje bolesti dragoceno.
link
Pamćenje kod ljudi funkcioniše tako da mozak neke stvari zaboravlja.Ovo nije mana, već karakteristika. Održavanje sećanja ne samo da iscrpljuje naš metabolizam, već previše nepotrebnih informacija može da uspori ili ometa vraćanje pojedinih uspomena. Nije uvek na nama da odlučimo šta je važno, šta treba ili ne zapamtiti. To za nas radi naš mozak.
Normalno je da zaboravljamo "selektivno"
Kada gubitak pamćenja počne da utiče na naš svakodnevni život nastaje problem.Nije problem ako ne možete da se setite da li treba da skrenete desno ili levo,
ali zaboravljanje zašto ste za volanom i kuda ste pošli jeste. Ovo su znaci da nešto možda nije u redu i da treba potražiti pomoć.
Gubitak pamćenja je povezan sa starenjem i ukazuje na povećan rizik od buduće neurodegenerativne bolesti kao što je demencija. Svake godine, oko 10-15 procenata ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem dobija demenciju.
Osim gubitka pamćenja, mogu nastati i problemi sa izgovorom, načinom razmišljanja i donošenjem odluka. Dijagnoza kognitivnog oštećenja može biti mač sa dve oštrice. To potvrđuje zabrinutost starijih ljudi da je njihov gubitak pamćenja strašan i da će se razviti u demenciju.
Studije magnetne rezonancije (MRI) pokazale su da su oblasti koje podržavaju sećanja našeg prostornog okruženja prve pogođene ovom degenerativnom bolešću.
S obzirom na prediktivnu vezu između opadanja sposobnosti snalaženja i demencije, postoji podsticaj da se razviju i koriste standardizovani testovi za otkrivanje dijagnoze.
Iako svakodnevni propusti u pamćenju nisu nešto o čemu bi trebalo da brinemo bez potrebe, važno je potražiti profesionalni savet od svog lekara.
Još uvek ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, pa je rano otkrivanje bolesti dragoceno.
link
