Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.709
Preskot Bus saradjivao sa nacistima
Zrtve nacizma tuze Busa
Grupa prinudnih radnika iz vremena nacizma i clanovi porodica poginulih zrtava predala je sudu u Njujorku tuzbu protiv predsednika Dzordza Busa.
Kako je saopstio zastupnik grupe, nemacki advokat Peter Volc, tuzitelji zahtevaju od Busa odstetu od 400 miliona dolara uz obrazlozenje da mu se imetak zasniva na bogatstvu koji je njegov deda, Preskot Bus stekao sklapajuci poslove sa nemackim firmama u vreme nacizma.
Tuzitelji su okupljeni u Medjunarodnoj projekt grupi za zajednicke Ausvic tuzbe (IPAS). Prema njihovom vidjenju, kako prenose nemacki mediji, deo bogatstva Busovih zasniva se na poslovima koje je deda Bus pravio tokom rata.
Tuzitelji smatraju da je deda sadasnjeg predsednika, kao suvlasnik jedne firme u metalskoj industriji, profitirao i od robovskog rada zatocenih u koncentracionom logoru Ausvic.
IPAS je vec jednom pre tri godine tuzio americku administraciju trazeci odstetu od 40 milijardi dolara za zrtve iz Ausvica.
Tuzitelji, koje je takodje zastupao Volc, smatrali su da su SAD 1944. godine mogle da sprece smrt najmanje 400.000 madjarskih Jevreja u Ausvicu da su bombardovale pristupne puteve i mostove na putu ka Ausvicu.
Medjutim, sud u Vasingtonu proglasio se nenadleznim u ovom slucaju i ukazao na "drzavni suverenitet u donosenju vojnih odluka."
Prema sadasnjim navodima IPAS-a tuzba protiv Busa poverena je predsedniku suda u Njujorku, Edvardu Kormanu. Rec je o istom sudiji koji je krajem devedesetih godina imao da odluci o tuzbi pritiv svajcarskih banaka koje su decenijama uzivale prednosti imovine koje su joj poverili u vreme nacizma ubijeni Jevreji.
Taj slucaj je zavrsen je stvaranjem fonda za zrtve koje su prezivele holokaust, a kojim rukovodi upravo sudija Korman.
Prema tuzbi IPAS-a, Preskot Bus je bio i delimicni vlasnik firme Silesian Steel Company, koja je posredno profitirala od robovskog rada u Ausvicu. Jedan od podnosilaca tuzbe, Kurt Julijus Goldstajn iz Berlina je kao zatocenik u Ausvicu u obliznjem Jahovicu kopao rudu za firmu koja je pripadala i Busu.
Deda predsednika Busa je poslove u Nemackoj zadrzao i nakon ulaska SAD u rat protiv nacista, sve dok mu imovinu, kao "vlasnistvo neprijatelja", nije oduzela americka vlada.
Prema navodima tuzitelja, kako imovina nije likvidirana, Preskot Bus je svoj deo dobio natrag 1951. godine i zatim ga uz dobit prodao. A upravo ta dobit, smatraju prinudni radnici, stvorena je zahvaljujuci njihovim ropskim radom.
Preskot Bus, je kaze advokat Volc, bio samo "mala figura u spletu odnosa medjunarodne finansijske elite i politicke elite SAD." Slicne tuzbe mogle bi, smatra on, da se podnesu i protiv naslednika klana Kenedi gde je Dzozef Kenedi poslovao sa jednom od vodecih firmi iz nacistickog vremena, IG Farben.
Bliske veze sa firmama u nacistickoj Nemackoj imali su i Ford, ITT, Dzeneral Motors ili Dzeneral Ilektriks .
Tuzba prinudnih radnika je postala moguca jer su americki arhivi pre dve godine skinuli zabranu koriscenja mnogih dokumenata, pa i onih koji potvrdjuju ucesce Preskota Busa u poslovima sa zlatom i sirovinama, kao i berzanskim poslovima, koji su tokom tridesetih godina olaksali izgradnju nacisticke ratne masinerije.
Snezana Bogavac
Berlin
П.С.
(Бушеви су пореклом немци)
Zrtve nacizma tuze Busa
Grupa prinudnih radnika iz vremena nacizma i clanovi porodica poginulih zrtava predala je sudu u Njujorku tuzbu protiv predsednika Dzordza Busa.
Kako je saopstio zastupnik grupe, nemacki advokat Peter Volc, tuzitelji zahtevaju od Busa odstetu od 400 miliona dolara uz obrazlozenje da mu se imetak zasniva na bogatstvu koji je njegov deda, Preskot Bus stekao sklapajuci poslove sa nemackim firmama u vreme nacizma.
Tuzitelji su okupljeni u Medjunarodnoj projekt grupi za zajednicke Ausvic tuzbe (IPAS). Prema njihovom vidjenju, kako prenose nemacki mediji, deo bogatstva Busovih zasniva se na poslovima koje je deda Bus pravio tokom rata.
Tuzitelji smatraju da je deda sadasnjeg predsednika, kao suvlasnik jedne firme u metalskoj industriji, profitirao i od robovskog rada zatocenih u koncentracionom logoru Ausvic.
IPAS je vec jednom pre tri godine tuzio americku administraciju trazeci odstetu od 40 milijardi dolara za zrtve iz Ausvica.
Tuzitelji, koje je takodje zastupao Volc, smatrali su da su SAD 1944. godine mogle da sprece smrt najmanje 400.000 madjarskih Jevreja u Ausvicu da su bombardovale pristupne puteve i mostove na putu ka Ausvicu.
Medjutim, sud u Vasingtonu proglasio se nenadleznim u ovom slucaju i ukazao na "drzavni suverenitet u donosenju vojnih odluka."
Prema sadasnjim navodima IPAS-a tuzba protiv Busa poverena je predsedniku suda u Njujorku, Edvardu Kormanu. Rec je o istom sudiji koji je krajem devedesetih godina imao da odluci o tuzbi pritiv svajcarskih banaka koje su decenijama uzivale prednosti imovine koje su joj poverili u vreme nacizma ubijeni Jevreji.
Taj slucaj je zavrsen je stvaranjem fonda za zrtve koje su prezivele holokaust, a kojim rukovodi upravo sudija Korman.
Prema tuzbi IPAS-a, Preskot Bus je bio i delimicni vlasnik firme Silesian Steel Company, koja je posredno profitirala od robovskog rada u Ausvicu. Jedan od podnosilaca tuzbe, Kurt Julijus Goldstajn iz Berlina je kao zatocenik u Ausvicu u obliznjem Jahovicu kopao rudu za firmu koja je pripadala i Busu.
Deda predsednika Busa je poslove u Nemackoj zadrzao i nakon ulaska SAD u rat protiv nacista, sve dok mu imovinu, kao "vlasnistvo neprijatelja", nije oduzela americka vlada.
Prema navodima tuzitelja, kako imovina nije likvidirana, Preskot Bus je svoj deo dobio natrag 1951. godine i zatim ga uz dobit prodao. A upravo ta dobit, smatraju prinudni radnici, stvorena je zahvaljujuci njihovim ropskim radom.
Preskot Bus, je kaze advokat Volc, bio samo "mala figura u spletu odnosa medjunarodne finansijske elite i politicke elite SAD." Slicne tuzbe mogle bi, smatra on, da se podnesu i protiv naslednika klana Kenedi gde je Dzozef Kenedi poslovao sa jednom od vodecih firmi iz nacistickog vremena, IG Farben.
Bliske veze sa firmama u nacistickoj Nemackoj imali su i Ford, ITT, Dzeneral Motors ili Dzeneral Ilektriks .
Tuzba prinudnih radnika je postala moguca jer su americki arhivi pre dve godine skinuli zabranu koriscenja mnogih dokumenata, pa i onih koji potvrdjuju ucesce Preskota Busa u poslovima sa zlatom i sirovinama, kao i berzanskim poslovima, koji su tokom tridesetih godina olaksali izgradnju nacisticke ratne masinerije.
Snezana Bogavac
Berlin
П.С.
(Бушеви су пореклом немци)
