Sveto Trojstvo

[villaret]

Malo jasnije ali ne potpuno, nisam otac, jesam otac, preko mene do oca...
Sto opet ne objasnjava gde se pominje trojstvo u starom zavetu, jer ako hoces da trazis trojstvo koje postoji oduvek moras ga traziti iskljucivo u starom zavetu a ne u kasnijim tekstovima koji pokusavaju da ubace jos jednu osobu u igru.
Meni jos jedna stvar nije jasna, ako je Bog poslao sina da preda ljudima novi zavet zar ne bi bilo logicno da je je sin licno napisao zakon glasno i jasno sta, kako, gde... nego sada imamo ko zna koliko jevanjelja i spisa raznih autora koji nisu Hristovi savremenici, 4 prihvacena su napisana na stranom jeziku 70-100god posle Hrista. i ta cetiri je resila da prihvati grupa ljudi 300-400god posle Hrista.

evo su ovde otac i sin u starom zavetu..solomonuve price 30.4
Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovom? Znaš li?..

kod isaija jasno je opisana trojica..
Pristupite k meni, čujte ovo: od početka nisam govorio tajno; otkako to bi, bejah onde; a sada Gospod Gospod posla me i Duh Njegov...

 

[gost 349237]

Gospodo ovo je Dokaz ko je Isus:
Jovan 14:
1 Da se ne plaši srce vaše, verujte Boga, i mene verujte.

2 Mnogi su stanovi u kući Oca mog. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mesto.

6 Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me.

7 Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga.

8 Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta.

9 Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?

10 Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego Otac koji stoji u meni On tvori dela.

11 Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima.

12 Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom;

13 I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.

Kolosanima 1 : 19 Jer bi volja Očeva da se u Nj useli sva Punina,

Jevrejima 1 : 1 Bog koji je nekada mnogo puta i različitim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko sina,

Verujem da ce vam sada mnogo jasnije biti ko je Isus Hrist.

Shvatiti ko je Hrist je krajnje jednostavno.

 

[gost 349237]

evo su ovde otac i sin u starom zavetu..solomonuve price 30.4
Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovom? Znaš li?..

kod isaija jasno je opisana trojica..
Pristupite k meni, čujte ovo: od početka nisam govorio tajno; otkako to bi, bejah onde; a sada Gospod Gospod posla me i Duh Njegov...

Reče Gospod Gospodu mome itd....

 

[RickRoss]

A ta tri čoveka, Sedrah, Misah i Avdenago, padoše usred peći ognjene užarene.
Tada se prepade car Navuhodonosor, i brže ustav progovori i reče svojim dvoranima: Ne bacismo li tri čoveka svezana u oganj? Odgovoriše i rekoše caru: Da, care.
Odgovori i reče: Eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i četvrti kao da je Sin Božji.

 

[Grizbo]

A reče dvorski lekar: Smanji piće, Nabukodonosore!

 

[SDG (Soli Deo Gloria)]

Bibljski izveštaj daje sasvim drugu sliku o karakteru tih mladića od ovog filma.

Ovi verni Božlji ljudi imali su hrabrost, dostojanstvo (nisu bili zaplašeni, niti su mantrali molitvu pred svima) i zato su stajali pred svima kao verni sinovi nebeskoga cara.


(inače ova glava je usko povezana sa prethodnom u kome je Nabuhodonosor dobro razumeo budućnost ali kao i mnogi apsolutni vladari želeo je da ovekoveči svoje carstvo... nije mu se svidela budućnost pa je pokušao da je promeni)

Dan 3:1 Car Navuhodonosor načini zlatan lik, kome visina beše šezdeset lakata, a širina šest lakata; i namesti ga u polju Duri u zemlji vavilonskoj.
Dan 3:2 I posla car Navuhodonosor da saberu knezove, upravitelje i vojvode, starešine, rizničare, sudije, nastojnike i sve vlastelje zemaljske, da dođu da se osveti lik što ga postavi car Navuhodonosor.
Dan 3:3 Tada se skupiše knezovi, upravitelji i vojvode, starešine, rizničari, sudije, nastojnici, i svi vlastelji zemaljski, da se osveti lik šta ga postavi car Navuhodonosor; i stadoše pred likom što ga postavi Navuhodonosor.
Dan 3:4 A glasnik povika glasno: Narodi, plemena i jezici, vama se govori.
Dan 3:5 Kad čujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, pevanje i svakojake svirke, popadajte i poklonite se zlatnom liku, koji postavi car Navuhodonosor.
Dan 3:6 A ko ne bi pao i poklonio se, onaj čas biće bačen u peć ognjenu užarenu.
Dan 3:7 Zato svi narodi kako čuše rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i svakojake svirke, popadaše svi narodi, plemena i jezici, i pokloniše se zlatnom liku koji postavi car Navuhodonosor.
Dan 3:8 A neki Haldeji taj čas dođoše i tužiše Jevreje,
Dan 3:9 I progovoriše i rekoše caru Navuhodonosoru: Care, da si živ do veka!
Dan 3:10 Ti si, care, zapovedio, svaki ko čuje rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, i pevanje i svakojake svirke, da padne i pokloni se zlatnom liku;
Dan 3:11 A ko ne bi pao i poklonio se, da se baci u peć ognjenu užarenu.
Dan 3:12 A imaju ljudi Jevreji, koje si postavio nad poslovima zemlje vavilonske, Sedrah, Misah i Avdenago; ti ljudi, care, ne haju za te, ne poštuju tvoje bogove, i ne klanjaju se zlatnom liku, koji si postavio.
Dan 3:13 Tada Navuhodonosor u gnevu i ljutini zapovedi da dovedu Sedraha, Misaha i Avdenaga. I dovedoše te ljude pred cara.
Dan 3:14 Navuhodonosor progovori i reče im: Je li istina Sedraše, Misaše i Avdenago, da vi ne služite mojim bogovima i da se ne klanjate zlatnom liku koji postavih?
Dan 3:15 Jeste li dakle gotovi, kad čujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i pevanje i svakojake svirke, da padnete i poklonite se liku koji načinih? Ako li se ne poklonite, onaj čas bićete bačeni u peć ognjenu užarenu; a koji je bog što će vas izbaviti iz mojih ruku?
Dan 3:16 Odgovoriše Sedrah, Misah i Avdenago, i rekoše caru Navuhodonosoru: Nije nam potrebno da ti odgovorimo na to.
Dan 3:17 Evo, Bog naš, kome mi služimo, može nas izbaviti iz peći ognjene užarene; i izbaviće nas iz tvojih ruku care.
Dan 3:18 A i da ne bi, znaj, care, da bogovima tvojim nećemo služiti niti ćemo se pokloniti zlatnom liku, koji si postavio.
Dan 3:19 Tada se Navuhodonosor napuni gneva, i lice mu se promeni na Sedraha, Misaha i Avdenaga, i odgovarajući zapovedi da se užari peć sedam puta većma nego šta beše običaj.
Dan 3:20 I zapovedi najjačim ljudima što behu u vojsci njegovoj da svežu Sedraha, Misaha i Avdenaga, i da ih bace u peć ognjenu užarenu.
Dan 3:21 Tada svezaše one ljude u plaštima njihovim i u obući i pod kapama i u svemu odelu njihovom, i baciše ih u peć ognjenu užarenu.
Dan 3:22 Kako zapovest careva beše hitna i peć vrlo užarena, plamen ognjeni ubi one ljude koji bacahu Sedraha, Misaha i Avdenaga.
Dan 3:23 A ta tri čoveka, Sedrah, Misah i Avdenago, padoše usred peći ognjene užarene.
Dan 3:24 Tada se prepade car Navuhodonosor, i brže ustav progovori i reče svojim dvoranima: Ne bacismo li tri čoveka svezana u oganj? Odgovoriše i rekoše caru: Da, care.
Dan 3:25 Odgovori i reče: Eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i četvrti kao da je Sin Božji.
Dan 3:26 Tada pristupi Navuhodonosor na vrata ognjenoj peći užarenoj, i progovori i reče: Sedraše, Misaše i Avdenago, sluge Boga Višnjeg, iziđite i hodite. Tada Sedrah, Misah i Avdenago iziđoše isred ognja.
Dan 3:27 I sabraše se knezovi i upravitelji i vojvode i većnici carevi, i videše te ljude gde im telu oganj ništa ne može, niti im se kosa na glavi opali, niti im se plašti šta promeniše, niti zadah od ognja prionu za njih.
Dan 3:28 Progovori Navuhodonosor i reče: Da je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla anđela svog i izbavi sluge svoje, koje se u Nj pouzdaše i ne poslušaše zapovesti careve i dadoše telesa svoja da ne bi služili niti se poklonili drugom bogu osim svog Boga.
Dan 3:29 Zato zapovedam da se svaki kog mu drago naroda i plemena i jezika, koji bi pohulio na Boga Sedrahovog, Misahovog i Avdenagovog, da se iseče i kuća da mu bude bunjište, jer nema drugog boga koji može tako izbaviti.
Dan 3:30 Tada car uzvisi Sedraha, Misaha i Avdenaga u zemlji vavilonskoj.


Bog sve nas poziva da budemo Njegovi sinovi i kćeri...

Joh 1:12 A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo,
Joh 1:13 Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga.

Stanimo i mi danas hrabro u ime našega Boga i Spasitelja Isusa Hrista!

Luk 9:23 A svima govoraše: Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.
Luk 9:24 Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj će je sačuvati.
Luk 9:25 Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?
Luk 9:26 Jer ko se postidi mene i mojih reči, njega će se Sin čovečiji postideti kad dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela.

Isus Hrist

 

[RoadSD]

Da ti ne citiram ceo tekst, zadebljao si sledece:
Dan 3:25 Odgovori i reče: Eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i četvrti kao da je Sin Božji.
A nezadebljeno je :
Dan 3:28 Progovori Navuhodonosor i reče: Da je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla anđela svog i izbavi sluge svoje, koje se u Nj pouzdaše i ne poslušaše zapovesti careve i dadoše telesa svoja da ne bi služili niti se poklonili drugom bogu osim svog Boga.
Odkud sad postade andjeo poslat od Boga svog? Imam ja neku svoju hipotezu ali ne bih da talasam.

 

[villaret]

Da ti ne citiram ceo tekst, zadebljao si sledece:
Dan 3:25 Odgovori i reče: Eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i četvrti kao da je Sin Božji.
A nezadebljeno je :
Dan 3:28 Progovori Navuhodonosor i reče: Da je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla anđela svog i izbavi sluge svoje, koje se u Nj pouzdaše i ne poslušaše zapovesti careve i dadoše telesa svoja da ne bi služili niti se poklonili drugom bogu osim svog Boga.
Odkud sad postade andjeo poslat od Boga svog? Imam ja neku svoju hipotezu ali ne bih da talasam.

to progovara navuhodonosor..neverujici..njemu ne pada a pamet da je sam bog i spasitelj..moze da skaci u vatru i da mu ne bude nista..
Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti...
andjeli ne mogu imati lice i telo..zato i ne mogu nikad da umru..nema sta da im umre..

 

[SDG (Soli Deo Gloria)]

Da citramo spomenute stihove u njihovom kontekstu, da bi mogli da vidimo ko tačno izgovara sva ova obećanja.


Daničić-Karadžić
Isa 43:1 Ali sada ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.
Isa 43:2 Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti.
Isa 43:3 Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu mesto tebe.
Isa 43:4 Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za dušu tvoju.
Isa 43:5 Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka ću dovesti seme tvoje, i od zapada sabraću te.
Isa 43:6 Kazaću severu: Daj, i jugu: Ne brani; dovedi sinove moje iz daleka i kćeri moje s krajeva zemaljskih,
Isa 43:7 Sve, koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih.
Isa 43:8 Izvedi narod slepi koji ima oči, i gluvi koji ima uši.
Isa 43:9 Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je između njih napred kazao to ili nam kazao šta je bilo pre? Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i kažu: Istina je.
Isa 43:10 Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj koga izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti.
Isa 43:11 Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja.
Isa 43:12 Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, i nikoji tuđ bog među vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog.
Isa 43:13 Ja sam od pre nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?
Isa 43:14 Ovako govori Gospod Izbavitelj vaš, Svetac Izrailjev: Vas radi poslaću u Vavilon i pobacaću sve prevornice, i Haldejce s lađama, kojima se hvale.
Isa 43:15 Ja sam Gospod Svetac vaš, Stvoritelj Izrailjev, car vaš.


Evo i hrvatskog prevoda da bi se videlo da sve ove reči izgovara biblijski Bog Jahve, Bog koji je stvorio nebo i zemlju.

Kršćanska sadašnost
Isa 43:1 Sada ovako govori Jahve, koji te stvorio, Jakove, koji te sazdao, Izraele: "Ne boj se, jer ja sam te otkupio; imenom sam te zazvao: ti si moj!
Isa 43:2 Kad preko vode prelaziš, s tobom sam; ili preko rijeke, neće te preplaviti. Pođeš li kroz vatru, nećeš izgorjeti, plamen te opaliti neće.
Isa 43:3 Jer ja sam Jahve, Bog tvoj, Svetac Izraelov, tvoj spasitelj. Za otkupninu tvoju dajem Egipat, mjesto tebe dajem Kuš i Šebu.
Isa 43:4 Jer dragocjen si u mojim očima, vrijedan si i ja te ljubim. Stog i dajem ljude za tebe i narode za život tvoj.
Isa 43:5 Ne boj se jer ja sam s tobom. S istoka ću ti dovest' potomstvo i sabrat ću te sa zapada.
Isa 43:6 Reći ću sjeveru: 'Daj mi ga!' a jugu 'Ne zadržavaj ga!' Sinove mi dovedi izdaleka i kćeri moje s kraja zemlje,
Isa 43:7 sve koji se mojim zovu imenom i koje sam na svoju slavu stvorio, koje sam sazdao i načinio."
Isa 43:8 Izvedi narod slijep, premda oči ima, i gluh, premda uši ima.
Isa 43:9 Neka se saberu sva plemena i neka se skupe narodi. Tko je od njih to prorekao i davno navijestio? Nek' dovedu svjedoke da se opravdaju, neka se čuje da se može reći: "Istina je!"
Isa 43:10 Jer vi ste mi svjedoci, riječ je Jahvina, i moje sluge koje sam izabrao, da biste znali i vjerovali i uvidjeli da sam to ja. Prije mene nijedan bog nije bio načinjen i neće poslije mene biti.
Isa 43:11 Ja, ja sam Jahve, osim mene nema spasitelja.
Isa 43:12 Ja sam prorekao, spasio i navijestio, i nema među vama tuđinca! Vi ste mi svjedoci, riječ je Jahvina, a ja sam Bog
Isa 43:13 od vječnosti - ja jesam! I nitko iz ruke moje ne izbavlja; što učinim, tko izmijeniti može?
Isa 43:14 Ovako govori Jahve, otkupitelj vaš, Svetac Izraelov: "Radi vas poslah protiv Babilona, oborit ću prijevornice zatvorima i Kaldejci će udarit u kukanje.
Isa 43:15 Ja sam Jahve, Svetac vaš, stvoritelj Izraelov, kralj vaš!"


Eto zašto se svi koji se pouzdaju u biblijskog Boga ne plaše zemaljskih sila!

Ne plašimo se da damo svoj život i nećemo se pokloniti naređenjima koja se suprostavljaju Božjim zapovestima, pa da se i ceo svet pokloni...

Vavilonu velikom!

 

[Pera zdera]

Ko se boji boga jos, tri za gros, tri za gros

 

[villaret]

Da citramo spomenute stihove u njihovom kontekstu, da bi mogli da vidimo ko tačno izgovara sva ova obećanja.


Daničić-Karadžić
Isa 43:1 Ali sada ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.
Isa 43:2 Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti.
Isa 43:3 Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu mesto tebe.
Isa 43:4 Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za dušu tvoju.
Isa 43:5 Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka ću dovesti seme tvoje, i od zapada sabraću te.
Isa 43:6 Kazaću severu: Daj, i jugu: Ne brani; dovedi sinove moje iz daleka i kćeri moje s krajeva zemaljskih,
Isa 43:7 Sve, koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih.
Isa 43:8 Izvedi narod slepi koji ima oči, i gluvi koji ima uši.
Isa 43:9 Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je između njih napred kazao to ili nam kazao šta je bilo pre? Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i kažu: Istina je.
Isa 43:10 Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj koga izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti.
Isa 43:11 Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja.
Isa 43:12 Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, i nikoji tuđ bog među vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog.
Isa 43:13 Ja sam od pre nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?
Isa 43:14 Ovako govori Gospod Izbavitelj vaš, Svetac Izrailjev: Vas radi poslaću u Vavilon i pobacaću sve prevornice, i Haldejce s lađama, kojima se hvale.
Isa 43:15 Ja sam Gospod Svetac vaš, Stvoritelj Izrailjev, car vaš.


Evo i hrvatskog prevoda da bi se videlo da sve ove reči izgovara biblijski Bog Jahve, Bog koji je stvorio nebo i zemlju.

Kršćanska sadašnost
Isa 43:1 Sada ovako govori Jahve, koji te stvorio, Jakove, koji te sazdao, Izraele: "Ne boj se, jer ja sam te otkupio; imenom sam te zazvao: ti si moj!
Isa 43:2 Kad preko vode prelaziš, s tobom sam; ili preko rijeke, neće te preplaviti. Pođeš li kroz vatru, nećeš izgorjeti, plamen te opaliti neće.
Isa 43:3 Jer ja sam Jahve, Bog tvoj, Svetac Izraelov, tvoj spasitelj. Za otkupninu tvoju dajem Egipat, mjesto tebe dajem Kuš i Šebu.
Isa 43:4 Jer dragocjen si u mojim očima, vrijedan si i ja te ljubim. Stog i dajem ljude za tebe i narode za život tvoj.
Isa 43:5 Ne boj se jer ja sam s tobom. S istoka ću ti dovest' potomstvo i sabrat ću te sa zapada.
Isa 43:6 Reći ću sjeveru: 'Daj mi ga!' a jugu 'Ne zadržavaj ga!' Sinove mi dovedi izdaleka i kćeri moje s kraja zemlje,
Isa 43:7 sve koji se mojim zovu imenom i koje sam na svoju slavu stvorio, koje sam sazdao i načinio."
Isa 43:8 Izvedi narod slijep, premda oči ima, i gluh, premda uši ima.
Isa 43:9 Neka se saberu sva plemena i neka se skupe narodi. Tko je od njih to prorekao i davno navijestio? Nek' dovedu svjedoke da se opravdaju, neka se čuje da se može reći: "Istina je!"
Isa 43:10 Jer vi ste mi svjedoci, riječ je Jahvina, i moje sluge koje sam izabrao, da biste znali i vjerovali i uvidjeli da sam to ja. Prije mene nijedan bog nije bio načinjen i neće poslije mene biti.
Isa 43:11 Ja, ja sam Jahve, osim mene nema spasitelja.
Isa 43:12 Ja sam prorekao, spasio i navijestio, i nema među vama tuđinca! Vi ste mi svjedoci, riječ je Jahvina, a ja sam Bog
Isa 43:13 od vječnosti - ja jesam! I nitko iz ruke moje ne izbavlja; što učinim, tko izmijeniti može?
Isa 43:14 Ovako govori Jahve, otkupitelj vaš, Svetac Izraelov: "Radi vas poslah protiv Babilona, oborit ću prijevornice zatvorima i Kaldejci će udarit u kukanje.
Isa 43:15 Ja sam Jahve, Svetac vaš, stvoritelj Izraelov, kralj vaš!"


Eto zašto se svi koji se pouzdaju u biblijskog Boga ne plaše zemaljskih sila!

Ne plašimo se da damo svoj život i nećemo se pokloniti naređenjima koja se suprostavljaju Božjim zapovestima, pa da se i ceo svet pokloni...

Vavilonu velikom!

i ko sad skace u vatru..otac ili sin?

 

[SDG (Soli Deo Gloria)]

Num 14:18 Gospod dugo čeka i obilan je milošću, prašta bezakonje i greh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otačko na sinovima do trećeg i četvrtog kolena.

KONTEKST

Num 14:1 Tada se podiže sav zbor i stade vikati, i narod plakaše onu noć.
Num 14:2 I vikahu na Mojsija i na Arona svi sinovi Izrailjevi; i sav zbor reče im: Kamo da smo pomrli u zemlji misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji!
Num 14:3 Zašto nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od mača, žene naše i deca naša da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?
Num 14:4 I rekoše među sobom: Da postavimo starešinu, pa da se vratimo u Misir.
Num 14:5 Tada Mojsije i Aron padoše ničice pred svim zborom sinova Izrailjevih.
Num 14:6 A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin između onih što uhodiše zemlju razdreše haljine svoje,
Num 14:7 I rekoše svemu zboru sinova Izrailjevih govoreći: Zemlja koju prođosmo i uhodismo, vrlo je dobra zemlja.
Num 14:8 Ako smo mili Gospodu, On će nas odvesti u tu zemlju, i daće nam je; a to je zemlja u kojoj teče mleko i med.
Num 14:9 Samo se ne odmećite Gospoda, i ne bojte se naroda one zemlje; jer ih možemo pojesti; odstupio je od njih zaklon njihov, a s nama je Gospod, ne bojte ih se.
Num 14:10 Tada reče sav zbor da ih pobiju kamenjem; ali se pokaza slava Gospodnja svim sinovima Izrailjevim u šatoru od sastanka.
Num 14:11 I reče Gospod Mojsiju: Dokle će me vređati taj narod? Kad li će mi verovati posle tolikih znaka što sam učinio među njima?
Num 14:12 Udariću ga pomorom, i rasuću ga; a od tebe ću učiniti narod velik i jači od ovog.
Num 14:13 A Mojsije reče Gospodu: Ali će čuti Misirci, između kojih si izveo ovaj narod silom svojom,
Num 14:14 I reći će s ljudima ove zemlje, koji su čuli da si Ti, Gospode, bio usred naroda i da si se očima viđao, Gospode, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si išao pred njima danu i u stupu ognjenom noću;
Num 14:15 Pa kad pobiješ ovaj narod, sve do jednog, govoriće narodi, koji su čuli pripovest o Tebi, govoreći:
Num 14:16 Nije mogao Gospod dovesti narod ovaj u zemlju koju im je sa zakletvom obećao, zato ih pobi u pustinji.
Num 14:17 Neka se, dakle, proslavi sila Gospodnja, kao što si rekao govoreći:
Num 14:18 Gospod dugo čeka i obilan je milošću, prašta bezakonje i greh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otačko na sinovima do trećeg i četvrtog kolena.
Num 14:19 Oprosti bezakonje ovom narodu radi velike milosti svoje, kao što si praštao narodu ovom od Misira dovde.
Num 14:20 A Gospod reče: Praštam po reči tvojoj.
Num 14:21 Ali tako ja živ bio, i tako sva zemlja bila puna slave Gospodnje,
Num 14:22 Ti ljudi koji videše slavu moju i znake moje što sam učinio u Misiru i u ovoj pustinji, i kušaše me već deset puta, i ne poslušaše reči moje,
Num 14:23 Neće videti zemlje koju sa zakletvom obećah ocima njihovim, neće videti ni jedan od onih koji me uvrediše.
Num 14:24 A slugu svog Haleva, u kome beše drugi duh i koji se sasvim mene držao, njega ću odvesti u zemlju u koju je išao, i seme će je njegovo naslediti.

 

[Pera zdera]

Gospod dugo čeka i obilan je milošću, prašta bezakonje i greh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otačko na sinovima do trećeg i četvrtog kolena

A sve zato sto je nemocan da bilo sta uradi.


I oladi malo sa citatima biblije, smaras brate..........

 

[SDG (Soli Deo Gloria)]

i ko sad skace u vatru..otac ili sin?

Bog sin!

Isa 9:6 Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.

 

[SDG (Soli Deo Gloria)]

Joh 10:11 Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.

KONTEKST

Joh 10:1 Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;
Joh 10:2 A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.
Joh 10:3 Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;
Joh 10:4 I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.
Joh 10:5 A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tuđi.
Joh 10:6 Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.
Joh 10:7 Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.
Joh 10:8 Svi koliko ih god dođe pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.
Joh 10:9 Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.
Joh 10:10 Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje.
Joh 10:11 Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.
Joh 10:12 A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;
Joh 10:13 A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.
Joh 10:14 Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
Joh 10:15 Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.
Joh 10:16 I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
Joh 10:17 Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.
Joh 10:18 Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.

Evo stiha gde Isus sam govori da je On sam odlučio da da život za grešnike!

Bog Sin je sam odlučio na nebu da bude jagnje Božje!

Sam je ponudio svoj život, niko ga nije naterao na takav čin, to je bila slobodna odluka.

 

[Pera zdera]

Jos ce ispasti da kad nam se rodi dete da je to dar od boga

 

[SDG (Soli Deo Gloria)]

Evo govora prvog hrišćanskog mučenika Stefana. Čujte Njegovo svedočanstvo i završne reči...

(imajte na umu da na ovom sudskom procesu učestvuju isti ljudi koji su osudili Isusa Hrista. Došlo je vreme da Isusovi svedoci krenu tragom svoga Gospoda i učitelja i da zapečate svoje svedočanstvo svojom krvlju)


Act 6:7 I reč Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.
Act 6:8 A Stefan pun vere i sile činjaše znake i čudesa velika među ljudima.
Act 6:9 Tada ustaše neki iz zbornice koja se zove liverćanska i kirinačka i aleksandrijska i onih koji behu iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom.
Act 6:10 I ne mogahu protivu stati premudrosti i Duhu kojim govoraše.
Act 6:11 Tada podgovoriše ljude te kazaše: Čusmo ga gde huli na Mojsija i na Boga.
Act 6:12 I pobuniše narod i starešine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše ga na sabor.
Act 6:13 I izvedoše lažne svedoke koji govorahu: Ovaj čovek ne prestaje huliti na ovo sveto mesto i na zakon.
Act 6:14 Jer ga čusmo gde govori: Ovaj Isus Nazarećanin razvaliće ovo mesto, i izmeniće običaje koje nam ostavi Mojsije.
Act 6:15 I pogledavši na nj svi koji seđahu na saboru videše lice njegovo kao lice anđela.


Act 7:1 A poglavar sveštenički reče: Je li dakle tako?
Act 7:2 A on reče: Ljudi braćo i oci! Poslušajte. Bog slave javi se ocu našem Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran,
Act 7:3 I reče mu: Iziđi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog, i dođi u zemlju koju ću ti ja pokazati.
Act 7:4 Tada iziđe iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite.
Act 7:5 I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obreče mu je dati u držanje i semenu njegovom posle njega, dok on još nemaše deteta.
Act 7:6 Ali Bog reče ovako: Seme tvoje biće došljaci u zemlji tuđoj, i nateraće ga da služi, i mučiće ga četiri stotine godina.
Act 7:7 I narodu kome će služiti ja ću suditi, reče Bog; i potom će izići, i služiće meni na ovome mestu.
Act 7:8 I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest starešina.
Act 7:9 I starešine zaviđahu Josifu, i prodadoše ga u Misir; i Bog beše s njim.
Act 7:10 I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svim domom svojim.
Act 7:11 A dođe glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i ne nalažahu hrane oci naši.
Act 7:12 A Jakov čuvši da ima pšenice u Misiru posla najpre oce naše.
Act 7:13 I kad dođoše drugi put, poznaše Josifa braća njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu.
Act 7:14 A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša.
Act 7:15 I Jakov siđe u Misir, i umre, on i očevi naši.
Act 7:16 I prenesoše ih u Sihem, i metnuše u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovih u Sihemu.
Act 7:17 I kad se približi vreme obećanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnoži u Misiru,
Act 7:18 Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa.
Act 7:19 Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuči oce naše da svoju decu bacahu da ne žive.
Act 7:20 U to se vreme rodi Mojsije, i beše Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kući oca svog.
Act 7:21 A kad ga izbaciše, uze ga kći Faraonova, i odgaji ga sebi za sina.
Act 7:22 I nauči se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i beše silan u rečima i u delima.
Act 7:23 A kad mu se navršivaše četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe braću svoju, sinove Izrailjeve.
Act 7:24 I videvši jednom gde se čini nepravda, pomože, i pokaja onog što mu se činjaše nepravda, i ubi Misirca.
Act 7:25 Mišljaše pak da braća njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumeše.
Act 7:26 A sutradan dođe među takve koji se behu svadili, i miraše ih govoreći: Ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom?
Act 7:27 A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu ukori ga govoreći: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama?
Act 7:28 Ili i mene hoćeš da ubiješ kao što si juče ubio Misirca?
Act 7:29 A Mojsije pobeže od ove reči, i posta došljak u zemlji madijanskoj, gde rodi dva sina.
Act 7:30 I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore sinajske anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.
Act 7:31 A kad Mojsije vide, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu:
Act 7:32 Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se beše uzdrhtao i ne smeše da pogleda.
Act 7:33 A Gospod mu reče: Izuj obuću svoju sa svojih nogu: jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.
Act 7:34 Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i čuh njihovo uzdisanje, i siđoh da ih izbavim: i sad hodi da te pošaljem u Misir.
Act 7:35 Ovog Mojsija, kog ukoriše rekavši: Ko te postavi knezom i sudijom? Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom anđela koji mu se javi u kupini.
Act 7:36 Ovaj ih izvede učinivši čudesa i znake u zemlji misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji četrdeset godina.
Act 7:37 Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene: njega poslušajte.
Act 7:38 Ovo je onaj što beše u crkvi u pustinji s anđelom, koji mu govori na gori sinajskoj, i s ocima našim; koji primi reči žive da ih nama da;
Act 7:39 Kog ne hteše poslušati oci naši, nego ga odbaciše, i okrenuše se srcem svojim u Misir,
Act 7:40 Rekavši Aronu: Načini nam bogove koji će ići pred nama, jer ovom Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo šta bi.
Act 7:41 I tada načiniše tele, i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj.
Act 7:42 A Bog se okrenu od njih, i predade ih da služe vojnicima nebeskim, kao što je pisano u knjizi proroka: Eda zaklanja i žrtve prinesoste mi na četrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?
Act 7:43 I primiste čador Molohov, i zvezdu boga svog Remfana, kipove koje načiniste da im se molite; i preseliću vas dalje od Vavilona.
Act 7:44 Očevi naši imahu čador svedočanstva u pustinji, kao što zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga načini po onoj prilici kao što ga vide;
Act 7:45 Koji i primiše očevi naši i donesoše s Isusom Navinom u zemlju neznabožaca, koje oturi Bog ispred lica naših otaca, tja do Davida,
Act 7:46 Koji nađe milost u Boga, i izmoli da nađe mesto Bogu Jakovljevom.
Act 7:47 A Solomun Mu načini kuću.
Act 7:48 Ali najviši ne živi u rukotvorenim crkvama, kao što govori prorok:
Act 7:49 Nebo je meni presto a zemlja podnožje nogama mojim: kako ćete mi kuću sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje počivanje?
Act 7:50 Ne stvori li ruka moja sve ovo?
Act 7:51 Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vaši oci tako i vi.
Act 7:52 Kog od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji unapred javiše za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici postadoste;
Act 7:53 Koji primiste zakon naredbom anđeoskom, i ne održaste.
Act 7:54 Kad ovo čuše, rasrdiše se vrlo u srcima svojim, i škrgutahu zubima na nj.
Act 7:55 A Stefan budući pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu;
Act 7:56 I reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Bogu.
Act 7:57 A oni povikavši glasno zatiskivahu uši svoje, i navališe jednodušno na nj.
Act 7:58 I izvedavši ga iz grada stadoše ga zasipati kamenjem, i svedoci haljine svoje metnuše kod nogu mladića po imenu Savla.
Act 7:59 I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj.
Act 7:60 Onda kleče na kolena i povika glasno: Gospode! Ne primi im ovo za greh. I ovo rekavši umre.

Kako je lepo videti da Isus Hrist ustaje sa svoga prestola da bi prikazao Sebe svome vernom sluzi koji strada za Njega.

Kakav je naš Bog!

Pun saosećanja i poštovanja za Njegovu poslušnu decu koji stradaju zbog Njega...

 

[RickRoss]

mnogi tvrde da Isus ne moze biti Bog, jer se hranio i pio dok je bio na Zemlji, a u Prvoj Mojsijevoj knjizi vidimo da je Avram primio tri stranca i jednog od njih prepoznao kao Boga. Avram im je tada ponudio pice i hranu sto su oni i prihvatili

1.Moj. 18:2 Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;
3 I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.
4 Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.
5 I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda pođite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.
...
8 Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeđahu.

takodje mnogi tvrde da Bog ne moze u isto vreme biti i na Nebesima i na Zemlji (pa tako ni Isus ne moze biti Bog), sto opet vidimo u istoj knjizi da nije tacno, jer se spominju dva Gospoda: jedan na Zemlji, drugi na Nebu

19:24 24 Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,

pre ovog dogadjaja Gospod je s licem u lice razgovarao sa Avramom, pa sve vodi ka tome da je Isus zaista Bog i da je Avram to znao i zato Mu se i klanjao

 

[RoadSD]

I sta to znaci? Da se Bog manifestovao u ljudskom obliku i kao takav navodno prikazao Avramu, ili da je judeo-hriscanstvo politeisticka religija (dva boga)?

 

[SDG (Soli Deo Gloria)]

I sta to znaci? Da se Bog manifestovao u ljudskom obliku i kao takav navodno prikazao Avramu, ili da je judeo-hriscanstvo politeisticka religija (dva boga)?

Bog je Abrahamu dao veliku čast. Nebeski su anđeli hodali i razgovarali s njim kao prijatelj s prijateljem. Kad je trebalo izvršiti kaznu nad Sodomom, ta činjenica nije skrivena od njega, i on je postao posrednik pred Bogom za grješnike. Njegov razgovor s anđelima također pruža prekrasan primjer gostoljubivosti.

U žarkom ljetnom poslijepodnevu patrijarh je sjedio na vratima svog šatora, promatrajući mirni pejzaž, kad je u daljini ugledao kako dolaze tri posjetitelja. Prije no što su došli do njegova šatora stranci su zastali, dogovarajući se naoko kojim putem krenuti. Ne čekajući da oni zatraže uslugu Abraham je brzo ustao, i dok su oni očito pošli u drugom smjeru, on je požurio za njima i privolio ih s najvećom ljubaznošću da mu ukazu čast time što će se kod njega osvježiti. On je vlastitim rukama donio vodu da nakon putovanja operu prašinu s nogu. On im je sam izabrao hranu, i dok su se odmarali u sjeni, hrana je pripremljena i on je iz poštovanja stajao pored njih dok su oni uživali u njegovu gostoprimstvu. Bog je ovaj čin ljubaznosti smatrao dovoljno važnim da ga zapiše u svojoj Riječi, a tisućama godina kasnije spomenuo ga je i nadahnuti prorok: “Gostoljubivosti ne zaboravljajte, jer su njom neki, a da nisu znali, pogostili anđele.” (Heb 13,2)

Abraham je u svojim gostima vidio samo tri umorna putnika, ne razmišljajući da je medu njima Onaj koga može obožavati a da ne zgriješi. Ali tada se otkrila istinska narav nebeskih vjesnika. Premda su putovali kao sluge gnjeva, oni su Abrahamu, čovjeku vjere, prvo govorili o blagoslovima. Premda je Bog strog u žigosanju pokvarenosti i kažnjavanju prijestupa, On ne uživa u odmazdi. Čin uništenja je za Njega “neobičan posao”, Njemu koji je bekonačna ljubav.

“Prisan je Jahve s onima koji ga se boje.” (Ps 25,14) Abraham je poštovao Boga i Gospod je poštovao njega, upućujući ga u svoje namjere i otkrivajući mu svoje ciljeve. “Zar da skrivam od Abrahama što ću učiniti?” rekao je Gospod. “Velika je vika na Sodomu i Gomoru da je njihov grijeh pretežak. Idem dolje da vidim rade li zaista kako veli tužba što je do mene stigla. Želim razvidjeti.” Bog je dobro znao mjeru sodomske krivice, ali On se izrazio čovječjim jezikom da bi se razumjela pravednost njegovih postupaka. Prije no što izvrši kaznu nad prijestupnicima On je osobno došao da ispita njihovo ponašanje, i da im – ako nisu prešli granicu božanske milosti – daruje priliku za pokajanje.

Dva su nebeska vjesnika otišla ostavljajući Abrahama samog s Onim koga je poznavao kao Sina Božjeg. Čovjek vjere je molio za stanovnike Sodome. On ih je jednom spasio svojim mačem, a sada ih je pokušao spasiti molitvom. Tamo su još uvijek stanovali Lot i njegovi ukućani, i nesebična ljubav koja je potakla Abrahama da ih spasi od Elamita sada ih je pokušala spasiti, ako je Božja volja, od oluje božanskog suda.

S dubokim poštovanjem i poniznošću on je iznio svoju molbu: “Ja se, evo, usuđujem govoriti Gospodinu… Ja, prah i pepeo!” U njemu nije bilo samouvjerenja, hvalisanja vlastitom pravednošću. On nije tražio milost na temelju svoje poslušnosti ili žrtava koje je prinio vršeći Božju volju. Premda je sam bio grješnik, on se molio u korist grješnika. Abraham je pokazao povjerenje djeteta koje moli voljena oca. On se približio nebeskom vjesniku i gorljivo iznio svoju molbu. Premda je Lot stanovao u Sodomi, on nije sudjelovao u pokvarenosti njenih stanovnika. Abraham je mislio da u tom gusto naseljenu gradu mora biti drugih štovatelja istinitog Boga. U svjetlu ovoga on se molio:

“Daleko to bilo od tebe, da ubijaš nevinoga kao i krivoga, tako da i nevini i krivi prođu jednako! Daleko bilo od tebe! Zar da ni sudac svega svijeta ne radi pravo?” Abraham nije pitao samo jednom, već mnogo puta. Postajući sve hrabriji kako su mu zahtjevi ispunjavani, on je nastavio dok se nije uvjerio da će grad biti pošteđen ako se nade samo deset pravednika.

Abrahamovu je ljubav nadahnjivala ljubav prema dušama koje su propadale. Premda je mrzio grijehe tog pokvarenog grada, on je čeznuo da grješnici budu spašeni. Njegovo iskreno zanimanje za Sodomu pokazuje brigu koju mi trebamo imati prema nepokajanima. Mi trebamo mrziti grijeh, a sažalijevati i voljeti grješnike. Svuda oko nas su duše koje odlaze u propast jednako beznadnu, strašnu kao ona koja je zadesila Sodomu. Svakog je dana za neke proba okončana. Svakog sata neki se nadu izvan dosega milosti. Gdje su glasovi upozorenja i moljenja koji pozivaju grješnike da bježe od ove strašne sudbine? Gdje su ispružene ruke da ih otrgnu od smrti? Gdje su oni koji s poniznošću i ustrajnom vjerom mole Bogu za njih?

12 Abraham u Kanaanu

14 Uništenje Sodome

 

[Grizbo]

Kako je lepo videti da Isus Hrist ustaje sa svoga prestola da bi prikazao Sebe svome vernom sluzi koji strada za Njega.
Kakav je naš Bog!
Pun saosećanja i poštovanja za Njegovu poslušnu decu koji stradaju zbog Njega...

Vaš bog je psihopata teškog kalibra, ako je po ovome što si napisao. Bolje se vrati u pravoslavlje. Kod ovih ima i ti da odlepiš skroz.

 

[RickRoss]

I sta to znaci? Da se Bog manifestovao u ljudskom obliku i kao takav navodno prikazao Avramu, ili da je judeo-hriscanstvo politeisticka religija (dva boga)?

to nije politeizam, vec sposobnost Boga da bude na vise mesta istovremeno

nije se Bog ukazao samo Avramu, vec i Adamu i Evi

1. Moj. 3:8 I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.

ovde je upotrebljena rec memra sto moze da znaci glas, govor i rec. Istu rec je Jovan koristio kada je u pocetku jevandjelja opisivao Isusa kao Boziju Rec (U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč)

zato je Avram i prepoznao Boga medju tri stranca, jer Ga je i ranije video

1. Moj. 15:1 Posle ovih stvari dođe Avramu reč Gospodnja u utvari govoreći: Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika.

takodje mnogi starozavetni proroci su pocinjali knjigu tako sto su tvrdili da im se javila Bozija rec

Jeremija: Reči Jeremije, sina Helkijinog, između sveštenika koji behu u Anatotu u zemlji Venijaminovoj,
Kome dođe reč Gospodnja u vreme Josije sina Amonovog, cara Judinog, trinaeste godine carovanja njegovog,

Jezekilj: Dođe reč Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dođe ruka Gospodnja nada nj.

Osija: Reč Gospodnja koja dođe Osiji sinu Veirijevom za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije careva Judinih i za vremena Jerovoama sina Joasovog cara Izrailjevog.

Joil: Reč Gospodnja koja dođe Joilu sinu Fatuilovom

Malahije: Breme reči Gospodnje Izrailju preko Malahije.

Zaharije: Osmog meseca druge godine Darijeve, dođe reč Gospodnja proroku Zahariji, sinu Varahije sina Idovog govoreći:

Agej: Druge godine cara Darija šestog meseca prvog dana dođe reč Gospodnja preko Ageja proroka Zorovavelju sinu Salatilovom, upravitelju judejskom, i Isusu sinu Josedekovom, poglavaru svešteničkom, govoreći:

Sofonije: Reč Gospodnja koja dođe Sofoniji, sinu Husija sina Godolije sina Amarije sina Jezekijinog, za vremena Josije, sina Amonovog, cara Judinog.

Mihej: Reč Gospodnja koja dođe Miheju Moresećaninu za vremena Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih, što vide za Samariju i za Jerusalim.

Jona: Dođe reč Gospodnja Joni, sinu Amatijevom govoreći:

takodje se isti termin koristi i na drugim mestima u Starom Zavetu

 

[Grizbo]

Glasovi u glavi.

 

[RickRoss]

a koja je tvoja misija ovde? da provociras?

 

[RoadSD]

Adam i Eva, Bog idjase po vrtu kad zahladi to je vrlo lako mogao biti neki rano-Sumerski vladar okicen zlatom koji je gologuziju najurio iz vrta a koji su usmenim predanjem preneli na svoje potomke... bas kao sto su Inke oklopljene Konkvistadore u pocetku smatrali bozanstvima... ali cak i da nije tako Boga koji ceka da zahladi da bi setao vrtom i vidi dva majmunceta koji su pojeli jabuku spoznaje i zbog toga popizdi porediti da danasnjim shvatanjem super-ultra-giga-mega sveznajucim i smirenim bicem mi je po malo neozbiljno.

Jevanjelje po Jovanu koje verovatno nije ni pisao Jovan jer je pisano 100god. posle Hrista na stranom jeziku necu ni da uzimam u obzir jer nije ni direktan dokaz Hristovog ucenja a kamoli navodnih starozavetnih dogadjaja.
To sto se u starom zavetu cesto pominje "i dodje bozja rec...." je dokaz da je neko (ili neki) sabrao dela navodnih proroka, koristio isti stil pisanja i formirao takozvani stari zavet... a proroci cesto koriste delove iz starijih prorocanstava koja postuju i dodaju nesto svoje tako da mu to dodje kao kalemljenje jedno na drugo, zatim posle poduzeg vremena javljaju se cetiri jevanjelja koja nisu pisana u Hristovo vreme i nisu pisana Hristovim jezikom. Kako to da sam spasilac nije ostavio svojom rukom pisane zakone zakone i ako jeste kako se pored svih cudesa tekst pisan njegovom rukom nije ocuvao vec samo ono sto je kanonizovano 300god. kasnije.

Stari semiti su bili mnogobosci, jedan od postovanih bogova bio je Molok kome su zrtvovana deca... Bog od Avrama trazi zrtvovanje sina, a u poslednjem trenutku sprecava ga u tome i trazi zivotinje u zamenu. E sad, pitam se kakvu je to uzasnu tradiciju Avram zeleo da prekine ovim potezom