Svetla se polako gase...

Svetla se polako gase...Ljudi odlaze...Ostajemo sami,ti i ja...Neizgovorene reci i nedovrseni poljupci...
Koliko sam cekala ovaj trenutak!Toliko toga zelim da ti kazem,objasnim...a tako se plasim...
Zid medju nama polako se rusi i pocinjem ponovo da u tebi vidim onu neznu dusu koju sam tako volela...
I hocu da vristim,da ti kazem da te jos uvek volim...
Jedan pogled...i pucam,otvaram se,konfuzno blebecem...I taman kada hocu da izgovorim one dve najteze reci,prilazis mi,stavljas mi prst na usta,tiho mi kazes da cutim i nezno me grlis...I nekim mnogo jacim recima,bez glasa,govoris mi o neprospavanim nocima,srebrnim suzama,strahu i zelji,svom onom nasem zaledjenom vremenu....
Casovnik na zidu kuca....
Da li je i ovo san?

 

[Romanticus]

Jako lepo Sibil..........puno naboja...........i osecanja............skidam Vam kapu..........

 

[bracaco]

Ako je san lep je, ako je stvarnost dobro je )