Sveti velikomučenik Đorđe Kratovac

[Nina]

Đorđe rodio se u srpskom gradu Kratovu, na deset sati hoda od Štipa. Roditelji njegovi Dimitrije i Sara behu ljudi blagočestivi. Kada Đorđu bi šest godina roditelji ga dadoše da se uči knjizi; i on se učaše sa velikim uspehom. Zatim Đorđe izuči kujundžiski zanat; no otac mu umre, i on rano ostade siroče. Divan licem i veoma stasit, Đorđe se bojaše da ostane u rodnom mestu, da ga ne bi silom uzeli na dvor sultanov, što se tada često događalo. Sa tog razloga on otputova u grad Sofiju. Nastanivši se tu u domu prosvećenog i pobožnog sveštenika Petra, on usavrši svoja znanja o veri i utvrdi se u ljubavi ka hrišćanskoj pobožnosti. Ubrzo Đorđe pade u oči svojim odličnim osobinama. Muhamedancima se prohte da ovako uzornog mladića privuku k sebi. Oni izabraše između svojih učenih ljudi, ulema, jednog umešnog čoveka da vodi razgovor sa Đorđem.

Ovaj lukavi zakonik dođe kod Đorđa tobož da naruči neki rad. Objasnivši Đorđu šta da mu izradi od donetog srebra za dobru platu, muhamedanski učitelj pohvali majstorovu veštinu i njegovu darovitost. Zatim mu govoraše: “Kada bi ti, mladiću, primio našu veru, oženio bi se ćerkom gradskog age, i tebe bi obasipali poštovanjem, te bi postao prvi čovek u gradu“. Đorđe mu zahvali na tome, i upita ga: “A je li slava zemaljska trajna?“ Zakonik odgovori: “Razume se, sve zemaljsko nije trajno, ali Muhamed je obećao rajska uživanja onima koji ispunjuju njegove zapovesti“.

“A u čemu se sastoje zapovesti?“ upita Đorđe. – U dobroj veri i čistoti telesnoj; a čistota zahteva umivanja i molitve, odgovori zakonik. – No ako čovek, upita Đorđe, živi bludno i nenasito se predaje zadovoljstvima tela i stomaka, da li će ga primiti u raj?

Muhamedov sledbenik bi primoran da prizna, da će čovek bez ispravljanja srca dopasti ne u raj nego u muku. “Ipak se, nastavi Đorđe, vaši vlastodršci, sudije načelnici predaju nečistim delima i umiru ne misleći na odricanje od prljavog života. Ne podležu li oni, prema samim tvojim rečima, večnom mučenju?“ – Bog prašta grehe radi milostinje, govoraše zakonik. Pogledaj samo, koliko naši sultani i paše podižu džamija, mostova, česama, gostoprimnih domova! – Žrtva nečistog srca nije ugodna Bogu, reče Đorđe. Kakva su velelepna zdanja podignuta od neznabožačkih careva! Kakva glasovita dela učinjena! Nećeš valjda reći, da su ti neznabožci u raju? Eto u nas pri iskupljenju žrtvom Sina Božjeg, pri blagodati Svetoga Duha, koliko je careva, sveštenika, mirjana, vojnika u broju svetih, i oni toče isceljenje onima koji im pribegavaju s pobožnim poštovanjem! Ako ne veruješ: hajdmo, ja ću ti u ovom gradu pokazati našeg kralja Milutina, koji dosad počiva kao da spava i mošti njegove mirišu. Potpuno je jasno, da su ti ljudi ugodni Bogu i njihova se vera potvrđuje Bogom koji im daje čudotvornu silu. I kako ti hoćeš da se ja odreknem vere koja privodi Bogu i večnome carstvu? Ja sam uveren da ti sam uviđaš sve to, ali te sablazni sveta odvlače za sobom, daleko od svete istine. Zar nije tako?

Zakonik umuče i ode, ali mu u duši navre zloba. On je osećao da je mladi čovek, za koga se nadao da će ga lako pridobiti, zbunio njega, čuvenog zakonika. On je video da je takav zaštitnik hrišćanstva u stanju ne samo da odvrati od primanja muhamedanstva one koji su gotovi na to, nego da i stotine obrati od Muhameda Hristu. O svome razgovoru sa Đorđem on obavesti svoju sabraću, i dodade: “Ako se ne obračunamo s njim, zlo po veru našu“. Zatim zakonik ode kadiji sa dostavom, da Đorđe huli Muhamedovu veru i da za sve sultane veli da su osuđeni na večne muke. Pa dodade: “Ako Đorđe bude ostavljen kao hrišćanin, vera njegova širiće se na račun naše; to je opasan čovek“.

 

[Nina]

 

[Nina]

Sudija naredi da mu Đorđa dovedu, ali ne silom; naloži da mu kažu kako on, sudija, želi da mu učini neke narudžbine. Đorđe razumede rašta ga zovu, ali ne hte izbeći da svedoči o istini Hristovoj. Kada Đorđe stupi pred kadiju, kadija bi poražen njegovom stasitošću. Pošto učini neke narudžbine, kadija reče i to, da Muhamedova rajska blaženstva vrede da čovek bude muhamedanac. Đorđe uvide da ga nisu pozvali zbog narudžbina; i tajno se pomoli Gospodu Isusu da mu podari svetlost i silu. Zatim smelo upita, čime oni mogu dokazati da Muhamed i revnosni poštovaoci Korana uživaju blaženstvo. Kadija odgovori: Nisu li nam se pokorila carstva zemaljska? Ne plaćaju li nam narodi danak? Kada nas Bog ne bi ljubio, On ne bi uzvisio carstvo naše. Đorđe na to reče: I pre Muhameda pokoravali su carstva mačem. Znači li to, da su svi ti pobedioci, iako neznabošci, po volji Gospodu? Zemaljska sreća nije mera za večnost; a češće govori: ti si primio dobra u ovom životu, tamo je tebi drugi udes. – Zakonodavac naš Muhamed, reče sudija, razgovarao je sa Bogom, i od NJega primio zakon. – Muhamed ničim nije dokazao, primeti Đorđe, da je bio u vezi sa Bogom: ni čudesima, ni proroštvima. Znate i vi, kada je Mojsije primao zakon od Boga, Sinajska Gora se tresla od gromova i munja; tu je sav narod video i shvatio da će Mojsije, Božji poslanik, predati narodu ne svoja izmišljanja. A šta vi slično nalazite u Muhamedovom životu? On je govorio o sebi razne stvari. No je li to dovoljno da se ima poverenje u njega? A kakav je zakon njegov? On je predao laku veru, vrlo prijatnu ljudskim strastima. Ona se dopada ne svetom sadržinom, nego time što pušta na volju životinjskim naklonostima. Zaboga, može li se pri zdravom umu verovati da je takva gadost poslana s neba?

Slušajući neodoljiva izobličenja Đorđeva, muhamedanci behu van sebe od besa i zagrajaše: “Umrtviti bezbožnika! on sramoti veru našu“. Sudija naredi da Đorđa vežu i odvedu u tamnicu.

Sveštenik moli stražare da mu predadu Đorđa na jemstvo. – Ako ga voliš, odgovoriše stražari, ubedi ga da primi muhamedanstvo, pa će onda biti slobodan. – Sveštenik se obrati starešini tamnice, i ovaj iz ljubavi prema svešteniku pusti Đorđa na neko vreme. Kada Đorđe dođe u sveštenikov dom i oni ostadoše sami, sveštenik zagrli ispovednika i celivajući ga govoraše: Đorđe, ti si sada proslavio Gospoda, kao prvomučenik Stefan. Budi čvrst i ubuduće! Mučenici se slave u vaseljeni; a kakva ih tek slava očekuje na Poslednjem Sudu! – Ispovednik odgovori: Bojim se da neću izdržati oganj. – A ti pomisli reče na to sveštenik, da je oganj u paklu strašniji. I šta znači privremeno stradanje pred večnošću? Sav naš zemaljski život pred večnošću je trenutak. – Đorđe zamoli sveštenika da se postara da ga otkupi, ako je moguće. Pritom dodade: “Želeo bih da se još potrudim na zemlji za Gospoda“. Sveštenik obeća da će učiniti sve što može, pa otpusti Đorđa.

Sutradan pismeni Turci pretnjama i grdnjom primoravahu Đorđa da, se odrekne Hrista. Ispovednik ostade nepokolebljiv. Onda ga okovanog metnuše u tamnicu. Sveštenik je tajno išao k sudiji i obećao mu velike novce da oslobodi Đorđa.

Posle nedelju dana ispovednik bi ponova izveden na sud. Sudija, ukazujući na svog sina, govoraše da će i Đorđa isto onako voleti kao što voli sina, i da će ga uporedo sa sinom učiniti svojim naslednikom, ako Đorđe ispuni poznatu želju njegovu. Ispovednik odgovori: Ako me tako voliš, onda me ostavi da budem hrišćanin; inače, meni nisu potrebni ni bogatstvo ni slava. – Ne zahtevam od tebe, reče sudija na to, da se odrekneš Hrista. I ja cenim Hrista, kao proroka, koji će suditi ljudima; no još cenimo mi Muhameda, pošto mu je Bog predao ključeve od raja. – Neka je hvala Bogu, govoraše Đorđe, što priznaješ da je Hristos Božji poslanik koji ima da sudi vaseljeni. Ali Muhamed nije ničim dokazao da je on poslanik Božji. Proroci nisu pretskazivali o njemu. Čulni raj njegov, je li raj ? To je sramoćenje ljudskoga razuma. Koran pao Muhamedu s neba? Gde su dokazi za to? Basne, kojih je pun Koran, pokazuju da nije pametno poveravati sebe Koranu.

Muhamedanci škrgutahu zubima, i sudija ih jedva zadrža da ne učine nasilje. “Spaliti ga! – vikahu oni-, jer on naruži Muhameda, sultana i sve pravoverne“. Sudija, obraćajući se Đorđu, reče: Pravdaj sebe! Čuješ za šta te optužuju. – Ispovednik odgovori: da on nije hulio stvorenja Božja, nego je samo izrazio istinu o tome šta treba da očekuju ljudi, slični neznabošcima; i da je gotov umreti za istinu. Je li to hula? upita sudija prisutne. Oni odgovoriše: Mi smo ranije čuli njegove hule; ako ga pustiš, mi ćemo se žaliti sultanu. – Sudija, obraćajući se narodu, reče: Neka greh bude na dušama vašim; činite što želite!

Razjareni, oni poleteše na ispovednika: jedni ga pljuvahu i grđahu, drugi ga bijahu i gurahu. Birov povika: Pravoverni, donosite drva, da se spali hulitelj zakona našeg!

Kada mučenik prolažaše pored crkve svete Sofije, sveštenik Petar mu pristupi i reče: Nećeš dugo trpeti, Đorđe; potrpi! Đorđe odgovori: Pomoli se, oče, da me Gospod ukrepi.- Stražari oteraše sveštenika. Pošto u sveštenika beše jedan čovek koji, iako je nosio tursko odelo, voljaše hrišćansku veru, samo je iz straha ne ispovedaše, to sveštenik naloži ovome čoveku da ide za ispovednikom i motri sve što se bude događalo. U to isto vreme sveštenik moli jereje i sve hrišćane da se mole za ispovednika Hristovog. I svi se moljahu: Gospode, ukrepi ga!

 

[Nina]

Na trgu bi napravljena velika lomača. Još jednom pokušaše da laskama i pretnjama prinude Đorđa da se odrekne Hrista. “Ja sam već ne jadanput izjavio, da se neću odreći vere svoje“, odgovori ispovednik. Tada mu svukoše odelo i ostaviše ga samo u košulji. Onda zapališe lomaču i gurnuše Đorđa u oganj. A kada mu se ispliča, podmehuri telo, oni ga izvukoše i pitahu ga: Kako ti je? Nije li vrućina? – Verujte, ne osećam, odgovori svetitelj; a za vas nesrećne gotov je večni oganj. – Besni od gneva, oni ga ponova baciše na lomaču. Lice mučenikovo beše okrenuto istoku. Kada pregoreše konopci kojima mu ruke behu svezane, on oseni sebe krsnim znakom i gromko reče: “Gospode Isuse Hriste, u ruke Tvoje predajem duh svoj!“

Jedan od prisutnih dohvati cepanicu i udari njome mučenika po glavi, i on ispusti duh. Odmah zatim, iako je sijalo sunce, pojavi se na nebu oblak i pljusnu kiša. Hrišćani proslaviše Boga i moliše upravu da im da telo mučenikovo. – Ne nadajte se, zagrajaše Turci, celo ćemo ga sažeći i u prah razvejati. – I zlobni, oni nabacaše na lomaču životinje, da se ne bi mogli raspoznati opaljeni ostaci. No sve izgore sem mučenikova tela. – Sveštenik se nada da se dokopa tela, govorahu fanatici; ali mi ćemo ga spaliti do sutra. Ako ne, bacićemo ga u pomijaru.

Hrišćani onda nađoše da je bolje da se raziđu. Noću pak jedan od njih uze mučenikovo telo i odnese domu svom; odatle bi preneseno u saborni hram svetog Georgija. Sutradan sveštenik Petar prijavi se sudiji i izjavi: Jutros rano dođoh u crkvu i nađoh tamo Đorđevo telo; je li dozvoljeno da ga sahranimo? – Sudija priznade: Đorđe je svetac; oni koji su ga čuvali kažu da, iako su dometali mnogo drva, telo nije gorelo. – I sudija dade dozvolu da se pokojnik sahrani. Sveti mučenik postrada u nedelju mesopusnu, 11. februara 1515. godine, za vreme cara Selima.

Kada postrada mučenik imađaše osamnaest godina. Rastom beše visok i tanak, obrva visokih i gustih, nosa malo povijenog naniže; prsti mu behu dugi i tanki; po naravi beše smiren i prostosrdačan; nikada se nije smejao naprazno, i iz njegovih usta nije izlazila prazna reč; ničim se nije hvalio i nikome nije zavideo.

Služba svetom mučeniku Đorđu nalazi se u Mineju pod 26. majem. To je dan prenosa njegovih sv. moštiju. “Esnaf zlatarski u Sofiji, poštujući uspomenu sv. Đorđa, ustanovio je u ono vreme (tojest odmah posle njegovog mučeništva), da praznuje 11. februar, kao esnafski praznik, i izabrao je svetog Đorđa Novog za svog esnafskog patrona. Posle nekoliko meseci svete mošti su bile iskopane iz groba, položene u kovčeg i unesene u crkvu. To je bilo 26. maja, i otada je ostalo, da mu se poštuje uspomena dva puta: 11. februara, kada je postradao, i 26. maja, kada su mu prenesene bile svete mošti“.

SPC

 

[Nina]

Jedna ulica u Beogradu na opštini Voždovac nosi njegoivo ime -Đorđe Kratovac

​

 

[Gedeon]

Свети мученици су семе нових хришћана. Примери који надахњују и због којих се сами требамо запитати: Како бисмо ми сами поступили у сличној ситуацији? Да ли би остали верни Христу или преверили.
Света Матрона Московска је говорила да ће доћи време када ће бити избор између крста и комада хлеба, такав страшан избор ће се стављати пред људе. Зато треба читати Охридски пролог и житија светаца да би се утврђивали у вери и не поклекли ако доживимо таква страшна времена.
+++
Хвала Богу, сада живимо у слободи, свако исповеда своју веру слободно и нико никога не тера силом да мења веру. Али није тако свуда у свету, мало мало се може прочитати како хришћане прогањају и убијају по свету, али те вести увек некако прођу по страни.

 

[Wagburgerr]

Izvinite. Kako se postaje taj sveti mučenik? Pitam za druga.

 

[Pera zdera]

Ima ulica Djordja Kratovca u Beogradu i Novom Sadu

 

[Pumpaj Dinstanović]

Đorđe rodio se u srpskom gradu Kratovu, na deset sati hoda od Štipa. Roditelji njegovi Dimitrije i Sara behu ljudi blagočestivi. Kada Đorđu bi šest godina roditelji ga dadoše da se uči knjizi; i on se učaše sa velikim uspehom. Zatim Đorđe izuči kujundžiski zanat; no otac mu umre, i on rano ostade siroče. Divan licem i veoma stasit, Đorđe se bojaše da ostane u rodnom mestu, da ga ne bi silom uzeli na dvor sultanov, što se tada često događalo. Sa tog razloga on otputova u grad Sofiju. Nastanivši se tu u domu prosvećenog i pobožnog sveštenika Petra, on usavrši svoja znanja o veri i utvrdi se u ljubavi ka hrišćanskoj pobožnosti. Ubrzo Đorđe pade u oči svojim odličnim osobinama. Muhamedancima se prohte da ovako uzornog mladića privuku k sebi. Oni izabraše između svojih učenih ljudi, ulema, jednog umešnog čoveka da vodi razgovor sa Đorđem.

Ovaj lukavi zakonik dođe kod Đorđa tobož da naruči neki rad. Objasnivši Đorđu šta da mu izradi od donetog srebra za dobru platu, muhamedanski učitelj pohvali majstorovu veštinu i njegovu darovitost. Zatim mu govoraše: “Kada bi ti, mladiću, primio našu veru, oženio bi se ćerkom gradskog age, i tebe bi obasipali poštovanjem, te bi postao prvi čovek u gradu“. Đorđe mu zahvali na tome, i upita ga: “A je li slava zemaljska trajna?“ Zakonik odgovori: “Razume se, sve zemaljsko nije trajno, ali Muhamed je obećao rajska uživanja onima koji ispunjuju njegove zapovesti“.

“A u čemu se sastoje zapovesti?“ upita Đorđe. – U dobroj veri i čistoti telesnoj; a čistota zahteva umivanja i molitve, odgovori zakonik. – No ako čovek, upita Đorđe, živi bludno i nenasito se predaje zadovoljstvima tela i stomaka, da li će ga primiti u raj?

Muhamedov sledbenik bi primoran da prizna, da će čovek bez ispravljanja srca dopasti ne u raj nego u muku. “Ipak se, nastavi Đorđe, vaši vlastodršci, sudije načelnici predaju nečistim delima i umiru ne misleći na odricanje od prljavog života. Ne podležu li oni, prema samim tvojim rečima, večnom mučenju?“ – Bog prašta grehe radi milostinje, govoraše zakonik. Pogledaj samo, koliko naši sultani i paše podižu džamija, mostova, česama, gostoprimnih domova! – Žrtva nečistog srca nije ugodna Bogu, reče Đorđe. Kakva su velelepna zdanja podignuta od neznabožačkih careva! Kakva glasovita dela učinjena! Nećeš valjda reći, da su ti neznabožci u raju? Eto u nas pri iskupljenju žrtvom Sina Božjeg, pri blagodati Svetoga Duha, koliko je careva, sveštenika, mirjana, vojnika u broju svetih, i oni toče isceljenje onima koji im pribegavaju s pobožnim poštovanjem! Ako ne veruješ: hajdmo, ja ću ti u ovom gradu pokazati našeg kralja Milutina, koji dosad počiva kao da spava i mošti njegove mirišu. Potpuno je jasno, da su ti ljudi ugodni Bogu i njihova se vera potvrđuje Bogom koji im daje čudotvornu silu. I kako ti hoćeš da se ja odreknem vere koja privodi Bogu i večnome carstvu? Ja sam uveren da ti sam uviđaš sve to, ali te sablazni sveta odvlače za sobom, daleko od svete istine. Zar nije tako?

Zakonik umuče i ode, ali mu u duši navre zloba. On je osećao da je mladi čovek, za koga se nadao da će ga lako pridobiti, zbunio njega, čuvenog zakonika. On je video da je takav zaštitnik hrišćanstva u stanju ne samo da odvrati od primanja muhamedanstva one koji su gotovi na to, nego da i stotine obrati od Muhameda Hristu. O svome razgovoru sa Đorđem on obavesti svoju sabraću, i dodade: “Ako se ne obračunamo s njim, zlo po veru našu“. Zatim zakonik ode kadiji sa dostavom, da Đorđe huli Muhamedovu veru i da za sve sultane veli da su osuđeni na večne muke. Pa dodade: “Ako Đorđe bude ostavljen kao hrišćanin, vera njegova širiće se na račun naše; to je opasan čovek“.

https://forum.krstarica.com/threads...e-patrijarsije-16-18-vek.931208/post-43165762

 

[Glasnik.]

Đorđe rodio se u srpskom gradu Kratovu, na deset sati hoda od Štipa. Roditelji njegovi Dimitrije i Sara behu ljudi blagočestivi. Kada Đorđu bi šest godina roditelji ga dadoše da se uči knjizi; i on se učaše sa velikim uspehom. Zatim Đorđe izuči kujundžiski zanat; no otac mu umre, i on rano ostade siroče. Divan licem i veoma stasit, Đorđe se bojaše da ostane u rodnom mestu, da ga ne bi silom uzeli na dvor sultanov, što se tada često događalo. Sa tog razloga on otputova u grad Sofiju. Nastanivši se tu u domu prosvećenog i pobožnog sveštenika Petra, on usavrši svoja znanja o veri i utvrdi se u ljubavi ka hrišćanskoj pobožnosti. Ubrzo Đorđe pade u oči svojim odličnim osobinama. Muhamedancima se prohte da ovako uzornog mladića privuku k sebi. Oni izabraše između svojih učenih ljudi, ulema, jednog umešnog čoveka da vodi razgovor sa Đorđem.

Ovaj lukavi zakonik dođe kod Đorđa tobož da naruči neki rad. Objasnivši Đorđu šta da mu izradi od donetog srebra za dobru platu, muhamedanski učitelj pohvali majstorovu veštinu i njegovu darovitost. Zatim mu govoraše: “Kada bi ti, mladiću, primio našu veru, oženio bi se ćerkom gradskog age, i tebe bi obasipali poštovanjem, te bi postao prvi čovek u gradu“. Đorđe mu zahvali na tome, i upita ga: “A je li slava zemaljska trajna?“ Zakonik odgovori: “Razume se, sve zemaljsko nije trajno, ali Muhamed je obećao rajska uživanja onima koji ispunjuju njegove zapovesti“.

“A u čemu se sastoje zapovesti?“ upita Đorđe. – U dobroj veri i čistoti telesnoj; a čistota zahteva umivanja i molitve, odgovori zakonik. – No ako čovek, upita Đorđe, živi bludno i nenasito se predaje zadovoljstvima tela i stomaka, da li će ga primiti u raj?

Muhamedov sledbenik bi primoran da prizna, da će čovek bez ispravljanja srca dopasti ne u raj nego u muku. “Ipak se, nastavi Đorđe, vaši vlastodršci, sudije načelnici predaju nečistim delima i umiru ne misleći na odricanje od prljavog života. Ne podležu li oni, prema samim tvojim rečima, večnom mučenju?“ – Bog prašta grehe radi milostinje, govoraše zakonik. Pogledaj samo, koliko naši sultani i paše podižu džamija, mostova, česama, gostoprimnih domova! – Žrtva nečistog srca nije ugodna Bogu, reče Đorđe. Kakva su velelepna zdanja podignuta od neznabožačkih careva! Kakva glasovita dela učinjena! Nećeš valjda reći, da su ti neznabožci u raju? Eto u nas pri iskupljenju žrtvom Sina Božjeg, pri blagodati Svetoga Duha, koliko je careva, sveštenika, mirjana, vojnika u broju svetih, i oni toče isceljenje onima koji im pribegavaju s pobožnim poštovanjem! Ako ne veruješ: hajdmo, ja ću ti u ovom gradu pokazati našeg kralja Milutina, koji dosad počiva kao da spava i mošti njegove mirišu. Potpuno je jasno, da su ti ljudi ugodni Bogu i njihova se vera potvrđuje Bogom koji im daje čudotvornu silu. I kako ti hoćeš da se ja odreknem vere koja privodi Bogu i večnome carstvu? Ja sam uveren da ti sam uviđaš sve to, ali te sablazni sveta odvlače za sobom, daleko od svete istine. Zar nije tako?

Zakonik umuče i ode, ali mu u duši navre zloba. On je osećao da je mladi čovek, za koga se nadao da će ga lako pridobiti, zbunio njega, čuvenog zakonika. On je video da je takav zaštitnik hrišćanstva u stanju ne samo da odvrati od primanja muhamedanstva one koji su gotovi na to, nego da i stotine obrati od Muhameda Hristu. O svome razgovoru sa Đorđem on obavesti svoju sabraću, i dodade: “Ako se ne obračunamo s njim, zlo po veru našu“. Zatim zakonik ode kadiji sa dostavom, da Đorđe huli Muhamedovu veru i da za sve sultane veli da su osuđeni na večne muke. Pa dodade: “Ako Đorđe bude ostavljen kao hrišćanin, vera njegova širiće se na račun naše; to je opasan čovek“.

Sta je ro BLAGOCESTIV?

ευσεβεια) је појам који означава истинско поштовање Бога, у Светој Тројици, у Богу Оцу, Сину Божјем Исусу Христу и Духу Светом, у испуњењу свих његових закона и домостроја, који се огледа у животу који се открива у хришћанској самоконтроли и стрпљењу, као и у практичним плодовима братске љубави и пажње према потребама ...

 

[Gedeon]

Sta je ro BLAGOCESTIV?

ευσεβεια) је појам који означава истинско поштовање Бога, у Светој Тројици, у Богу Оцу, Сину Божјем Исусу Христу и Духу Светом, у испуњењу свих његових закона и домостроја, који се огледа у животу који се открива у хришћанској самоконтроли и стрпљењу, као и у практичним плодовима братске љубави и пажње према потребама ...

Blagočestiv - naročito pobožan.

 

[Glasnik.]

Blagočestiv - naročito pobožan.

Pokazi to, lako je pricati ..
Blagocestiv je prakticar.

 

[Gedeon]

Pokazi to, lako je pricati ..
Blagocestiv je prakticar.

Ne čini drugome zlo. Pomozi siroti. Idi redovno u crkvu i sjedinjuj se sa Gospodom. I najvažnije što traži Gospod od nas - da budemo kao deca - nezlobivi, prostodušni. Svemu tome treba težiti.

 

[Glasnik.]

Ne čini drugome zlo. Pomozi siroti. Idi redovno u crkvu i sjedinjuj se sa Gospodom. I najvažnije što traži Gospod od nas - da budemo kao deca - nezlobivi, prostodušni. Svemu tome treba težiti.

Pa ne treba bukvalno da shvatite da ste deca i pljujete po svakome koga ovde nadjete.

 

[Tom Jones 1]

Pa ne treba bukvalno da shvatite da ste deca i pljujete po svakome koga ovde nadjete.

Samo papski otpad od babe,
punpaj.

 

[Glasnik.]

Samo papski otpad od babe,
punpaj.

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно и недоследно разумевање ствари, и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава Хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење.

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

Код vernika takodje постоји само слабо, нејасно и недоследно разумевање ствари.

Hteli bi dq budu to ali da ne praktikuju.
Samo vernici pricatelji.

 

[Gedeon]

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно и недоследно разумевање ствари, и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава Хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење.

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

Код vernika takodje постоји само слабо, нејасно и недоследно разумевање ствари.

Hteli bi dq budu to ali da ne praktikuju.
Samo vernici pricatelji.

Crkva se poput broda opasno ljuljala na talasima kojekavih jeresi i kad se činilo da je sve propalo, opet je opstala i dolazi preporod.

 

[Glasnik.]

Crkva se poput broda opasno ljuljala na talasima kojekavih jeresi i kad se činilo da je sve propalo, opet je opstala i dolazi preporod.

Pa problem je sto je vec potopljena.
A ti ni ne obracas paznju na pravila koja cine crkvu., samo govoris o tome.
A sadrzina te ne zanima.
Da bi se oipravilo, sav kler, svestenici, episkopi sa vodjom po pravilima koja cine crkvu bi morali da se izopste.
Da se nadje neko ko se nije oskrvnio, i da krsti 3 put pogruzivanjem i postavi novo vodstvo crkve i da promeni 1000 stvari u ucenju i liturgiji i ponovo krsti celo vernistvo 3 puta pogruzicävanjem.
A to se nikada nece desiti.
Zato nema i nece biti te crkve koju pominjes