Sveti Serafim Rouz

[Gedeon]

Sabor Ruske pravoslavne zagranične crkve zvanično je objavio kanonizaciju o. Serafima Rouza

Sabor arhijereja Ruske pravoslavne zagranične crkve priznao je pravedni život jeromonaha Serafima Rouza i blagoslovio pripreme za njegovo proslavljanje kao prepodobnog oca.

Dana 5. maja 2026. godine objavljen je dokument sabora arhijereja RPZC kojim se najavljuje početak priprema za proslavljanje jeromonaha Serafima Rouza, izvestio je „Savez pravoslavnih hrišćana Nemačke“, pozivajući se na pismo Sabora arhijereja RPZC.

Sabor je priznao pravedni život prisnopamjatnog jeromonaha Serafima Rouza i blagoslovio pripreme za njegovo proslavljanje kao prepodobnog oca.

U pismu se napominje da je ova odluka doneta kao odgovor na brojne zahteve vernika.

Jeromonah Serafim Rouz se smatra jednim od najpoznatijih pravoslavnih mislilaca 20. veka.

Njegova dela su imala dubok uticaj na mnoge ljude koji su prihvatili pravoslavlje u raznim zemljama.

 

[Gedeon]

Od San Diega do pravoslavlja

Seraphim Rose rođen je kao Eugene Dennis Rose 13. avgusta 1934. u San Diegu u Kaliforniji. Odrastao je u tipičnoj angloameričkoj protestantskoj porodici, kršten je u metodističkoj vjeri i živio je život običnog američkog dječaka: škola, sport, muzika. Bio je darovit učenik i završio je školu kao najbolji u razredu.

Na fakultetu je počeo studirati orijentalizam, postupno se okrećući od protestantskog hrišćanstva u kojem je odrastao. Proglasio se ateistom i u potrazi za smislom uronio je u kinesku filozofiju, posebno budistički pristup, te naučio drevni kineski jezik kako bi mogao čitati istočne tekstove u originalu. Magistrirao je na UC Berkeleyju; njegov rad nosio je naslov “Praznina” i “Punina” u Tao Te Chingu.

 

[Gedeon]

O tim je godinama kasnije i sam Rose rekao: „Bio sam u paklu. Znam što je pakao.“ I drugdje: „Mnogi ljudi počine samoubistvo. Mnogi se uništavaju. I što čovjeku preostaje? Ne preostaje ništa drugo nego čekati novu objavu. A čovjek je u takvom stanju, nema sistem vrijednosti, nema sopstvenu religiju, i ne može a da ne prihvati što god dođe kao tu novu objavu.“

Prekretnica se dogodila susretom sa pravoslavljem, tačnije s Ruskom pravoslavnom crkvom u inozemstvu i njenim sabornim hranom u San Franciscu. Rose je prešao na pravoslavlje 1962. godine i zajedno sa svojim prijateljem Glebom Podmošenskim došao u kontakt s biskupom Jovanom Maksimovičem, kasnije kanonizovanim za sveca. To je odredilo dalji smjer njegovog života.

 

[Gedeon]

Knjižara, pustinja i manastir

Godine 1963. arhiepiskop Jovan blagoslovio ih je da osnuju zajednicu pravoslavnih knjižara i izdavača, Bratstvo sv. Germana Aljaskog. U martu 1964. Rose je otvorio pravoslavnu knjižaru u San Franciscu, a 1965. bratstvo je osnovalo izdavačku kuću St. Herman Press, koja i danas postoji.

Ali život u gradu nije bio dovoljan. Kako su Eugene i Gleb nastavili objavljivati životopise svetaca, počeli su shvaćati da nije dovoljno čitati i proučavati njihove životopise, već ih trebaju nasljedovati. Godine 1967. kupili su zemljište u udaljenom području sjeverne Kalifornije kako bi osnovali bratstvo koje praktikuje pravoslavnu vjeru u njezinoj punini, kakvu su živjeli sveci kroz povijest.

Prilikom stupanja u monaštvo u oktobru 1970, Eugene je uzeo ime Seraphim – po sv. Serafimu Sarovskom. Manastir je dobio ime po Germanu Aljaskom, prvom pravoslavnom svecu u Americi. Iz udaljenog planinskog utočišta u blizini sela Platina, gdje je tada živjelo dvjestotinjak ljudi, nastavio je raditi do kraja života, samo što su se uslovi radikalno promijenili.

Jedini električni uređaj dopušten u manastiru bila je tiskarska preša. Seraphim ju je koristio za objavljivanje engleskih prevoda pravoslavnih duhovnih tekstova i misionarskog časopisa Pravoslavna riječ. Dane je provodio radeći fizičke poslove, obavljajući svakodnevne crkvene službe i pišući.

 

[Gedeon]

Djela koja su prodrla preko Željezne zavjese

Seraphimovim se djelima pripisuje ključni doprinos širenju pravoslavnog hrišćanstva na Zapadu, ali njegova se popularnost proširila i na samu Rusiju, gdje su se njegovi tekstovi tajno kopirali i distribuirali kao samizdati tokom komunističke ere – i ostali su popularni do danas.

Njegove najpoznatije knjige uključuju Pravoslavlje i religija budućnosti, kritičku analizu religijskog sinkretizma, harizmatskog pokreta i duhovnih trendova druge polovine 20. vijeka. Duša nakon smrti ispituje pravoslavna učenja o zagrobnom životu u sukobu s tada modernim “iskustvima bliske smrti”. A Otkrivenje Boga ljudskom srcu – izvorno predavanje za studente na UC Santa Cruzu 1981, objavljeno u obliku knjige tek nakon autorove smrti – smatra se jednim od najpristupačnijih uvoda u pravoslavnu duhovnost.

 

[Gedeon]

Kao što je napisao ruski arhimandrit Tihon Ševkunov: „Malo je asketa pobožnosti u 20. vijeku odigralo tako važnu ulogu u katehezi naših sunarodnjaka u sovjetskoj i postsovjetskoj Rusiji kao jeromonah Seraphim Rose. Njegov neobičan put do Crkve, njegov strogi asketski život, neodoljiva vjera i duboko i radosno otkriće mogućnosti ulaska u život s Kristom nadahnuli su i ojačali bezbrojne tražitelje Boga.“

Smrt u 48. godini života

Godine 1982. Rose je osjetio jaku bol dok je radio u svojoj ćeliji. Njegova braća su ga hitno odvezla u bolnicu u Reddingu u Kaliforniji, gdje je proglašen kritično bolesnim. Umro je 2. septembra 1982. u dobi od 48 godina od nedijagnosticirane crijevne bolesti. Umro je prerano, no iza sebe je ostavio opus čiji uticaj nije mogao u potpunosti shvatiti u vrijeme svoje smrti.

Nakon njegovog pogreba u manastiru Platina, počela su pristizati izvješća o čudima i posmrtnim vizijama. Grobnica u planinskoj kalifornijskoj pustinji postala je odredište hodočasnika iz cijelog svijeta.

 

[Gedeon]

otac Serafim Rouz

 

[Nebojsa.bg]

 

[RIA77]

Није још канонизован. Процес је у току. Биће ускоро.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Канонизовали антиекуменисту екуменисти ...

Зона сумрака

 

[Gedeon]

Канонизовали антиекуменисту екуменисти ...

Зона сумрака

Ekumenizam je šta? Propala ideja o hrišćanskom jedinstvu.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Ekumenizam je šta? Ništa.

Јерес...

Твој ум је ништа

 

[Gedeon]

Јерес...

Твој ум је ништа

Ekumenizam nema jednu definiciju ili neku dogmu pa da je možeš proglasiti za jeres.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Ekumenizam nema jednu definiciju ili neku dogmu pa da je možeš proglasiti za jeres.

Свејерес...

Паметном доста

 

[Gedeon]

Ekumenizam je propala ideja o hrišćanskom jedinstvu. Hali donela je nešto dobro da se hrišćani međusobno upoznaju, da se vidi kakav je ko i šta je šta. Doneo je dosta toga dobroga.

 

[Gedeon]

Свејерес...

Паметном доста

Moraš prvo definisati ekumenizam. A tvoj praktično nemoguće.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Екуменизам се спроводи у пуној снази, додуше мање медијски пропраћен него пре

 

[Gedeon]

Екуменизам се спроводи у пуној снази, додуше мање медијски пропраћен него пре

Hajde ti to lepo dokaži.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Moraš prvo definisati ekumenizam. A tvoj praktično nemoguće.

Свејерес је дефиниција...

Укључује све јереси у једно заједничко тело, ко рогови у врећи

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Hajde ti to lepo dokaži.

Нема потребе за доказе кад је очигледно

 

[Gedeon]

Нема потребе за доказе кад је очигледно

Pa hajde ti tako očigledno kratko to nama objasni

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Seraphim Rose:

1. О екуменизму као духовној опасности

„Екуменизам није пут ка јединству у истини, већ компромис који замагљује границе Православне Цркве.“

(често парафразирано из његових критика модерног екуменског покрета)


---

2. О „лажном јединству“

„Јединство без истине није јединство у Христу, већ духовна обмана.“

Ово одражава његову доследну идеју да се јединство не може градити без пуне православне истине.


---

3. О „религији будућности“

У делу Orthodoxy and the Religion of the Future он пише у духу: „Савремени екуменизам припрема терен за религију која неће бити ни хришћанска у пуном смислу, већ синкретистичка.“


---

4. О учешћу у екуменским догађајима

„Учествовање у екуменским молитвама ствара утисак да су разлике у вери небитне, што је опасно за православну савест.“

(сажетак његовог става из више текстова)


---

5. О Цркви и истини

„Православна Црква није једна од многих „грана“ хришћанства, већ пуноћа истине Христове Цркве.“

Ово је кључна његова теолошка позиција која стоји иза критике екуменизма.

 

[Gedeon]

Seraphim Rose:

1. О екуменизму као духовној опасности

„Екуменизам није пут ка јединству у истини, већ компромис који замагљује границе Православне Цркве.“

(често парафразирано из његових критика модерног екуменског покрета)


---

2. О „лажном јединству“

„Јединство без истине није јединство у Христу, већ духовна обмана.“

Ово одражава његову доследну идеју да се јединство не може градити без пуне православне истине.


---

3. О „религији будућности“

У делу Orthodoxy and the Religion of the Future он пише у духу: „Савремени екуменизам припрема терен за религију која неће бити ни хришћанска у пуном смислу, већ синкретистичка.“


---

4. О учешћу у екуменским догађајима

„Учествовање у екуменским молитвама ствара утисак да су разлике у вери небитне, што је опасно за православну савест.“

(сажетак његовог става из више текстова)


---

5. О Цркви и истини

„Православна Црква није једна од многих „грана“ хришћанства, већ пуноћа истине Христове Цркве.“

Ово је кључна његова теолошка позиција која стоји иза критике екуменизма.

To su zabrinutosti svetog Serafima Rouza. I upozorenja. Ništa od navedenog se nije ostvarilo.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Још цитата:

1.

„Рим је одступио од пуноће Православља.“

(сажео његов став о отпадању од древне Цркве)


---

2.

„Папски систем је ушао у новине које немају темељ у Предању Цркве.“

(критика папског примата и догматских новина)


---

3.

„Јединство са Римом без повратка истини није јединство, већ компромис.“

(идеја коју понавља у више контекста)


---

4.

„Латинска традиција је задржала форму хришћанства, али је изгубила његову пуноћу.“

(типична формулација његовог односа према католицизму)


---

5.

„Западно хришћанство је кренуло путем рационализма, удаљавајући се од искуственог Предања Светих Отаца.“

(шира критика западне теологије)

 

[Gedeon]

Још цитата:

1.

„Рим је одступио од пуноће Православља.“

(сажео његов став о отпадању од древне Цркве)


---

2.

„Папски систем је ушао у новине које немају темељ у Предању Цркве.“

(критика папског примата и догматских новина)


---

3.

„Јединство са Римом без повратка истини није јединство, већ компромис.“

(идеја коју понавља у више контекста)


---

4.

„Латинска традиција је задржала форму хришћанства, али је изгубила његову пуноћу.“

(типична формулација његовог односа према католицизму)


---

5.

„Западно хришћанство је кренуло путем рационализма, удаљавајући се од искуственог Предања Светих Отаца.“

(шира критика западне теологије)

Rimokatolici imaju blagodat u svetim tajnama. Ljudi se spasavaju. Lično sam to ispitao. Oni koji nisu nikad videli rimokatolike i Rimokatoličku crkvu pišu ono o čemu nemaju pojma. Šta je problem kod rimokatolika? To što preuznose papu iznad sabora, papa kao univerzalni episkop i njegova nepogrešivost.. drugo je ok.