T i n a
Obećava
- Poruka
- 71
СВЕТИ ОЦИ О ГРИЈЕХУ ЈЕЗИКА
Буди господар над језиком својим и не умножавај речи, да не би умножио грехове своје. Стави прст на уста своја и узду на језик свој. Многоговорљив човек никад неће оставити у себи место за стан Духа Светог.
Господ дотле чува душу твоју, докле ти чуваш језик свој ...
Смрт станује у ономе чији је језик - мач оштар с обе стране. Такав је ступио у савез са вечном смрћу и припремио себи погибију и станиште у паклу. Двојезичан човек (који једно мисли, а друго говори) губи душу своју, збуњује познанике и пријатеље, уноси пометњу у друштво и сарађује у сваком злу. Бежите од двојезичних и не дружите се с њима.
Не говори много, јер многословије удаљава Духа Божјега. Ко говори много није без греха. Не говори са гњевом. Речи твоје, као и ћутање, нека буду испуњени разумом и мудрошћу. Речи светих отаца наших биле су разумне и премудре; а такво је било и ћутање њихово ... Језик твој нека се управља разумом. Речи исказане непромишљено боца су и трње.
Не изговарај празне речи нити слушај друге кад то чине.
Уста нека увек говоре истину. Навикни се да твој језик при сусрету са људима и са браћом, у свакој прилици, говори њима и Богу: опрости ми. Ако тако будеш поступао, стећи ћеш смирење (Антоније Велики).
Није разуман онај који говори, него онај који зна време кад треба говорити. Разумно ћути и разумно говори. Пре него почнеш говорити, просуди шта треба да говориш. Говори само ово што је нужно и што треба.
Кад наступи потреба да говориш са братом, говори са смирењем и побожношћу, као што приличи у присуству Бога, који је свуда присутан; разговор скрати на нужну меру.
Не говорите и не слушајте ништа што није корисно за душу.
Немој ни с ким говорити о ономе што ниси видео ни чуо, нити препричавај виђено и чувено.
Омрзни светске празне разговоре, да би се срце твоје оспособило да види Бога.
Уздржавањем језика човек доказује да је прави подвижник, а необуздан језик је доказ да у том човеку нема добродетељи ... (ава Исаија).
Реч горда и зла добре људе озлојеђује, а реч смирена и блага и зле људе придобија ка добру (ава Макарије).
Буди господар над језиком својим и не умножавај речи, да не би умножио грехове своје. Стави прст на уста своја и узду на језик свој. Многоговорљив човек никад неће оставити у себи место за стан Духа Светог.
Господ дотле чува душу твоју, докле ти чуваш језик свој ...
Смрт станује у ономе чији је језик - мач оштар с обе стране. Такав је ступио у савез са вечном смрћу и припремио себи погибију и станиште у паклу. Двојезичан човек (који једно мисли, а друго говори) губи душу своју, збуњује познанике и пријатеље, уноси пометњу у друштво и сарађује у сваком злу. Бежите од двојезичних и не дружите се с њима.
Не говори много, јер многословије удаљава Духа Божјега. Ко говори много није без греха. Не говори са гњевом. Речи твоје, као и ћутање, нека буду испуњени разумом и мудрошћу. Речи светих отаца наших биле су разумне и премудре; а такво је било и ћутање њихово ... Језик твој нека се управља разумом. Речи исказане непромишљено боца су и трње.
Не изговарај празне речи нити слушај друге кад то чине.
Уста нека увек говоре истину. Навикни се да твој језик при сусрету са људима и са браћом, у свакој прилици, говори њима и Богу: опрости ми. Ако тако будеш поступао, стећи ћеш смирење (Антоније Велики).
Није разуман онај који говори, него онај који зна време кад треба говорити. Разумно ћути и разумно говори. Пре него почнеш говорити, просуди шта треба да говориш. Говори само ово што је нужно и што треба.
Кад наступи потреба да говориш са братом, говори са смирењем и побожношћу, као што приличи у присуству Бога, који је свуда присутан; разговор скрати на нужну меру.
Не говорите и не слушајте ништа што није корисно за душу.
Немој ни с ким говорити о ономе што ниси видео ни чуо, нити препричавај виђено и чувено.
Омрзни светске празне разговоре, да би се срце твоје оспособило да види Бога.
Уздржавањем језика човек доказује да је прави подвижник, а необуздан језик је доказ да у том човеку нема добродетељи ... (ава Исаија).
Реч горда и зла добре људе озлојеђује, а реч смирена и блага и зле људе придобија ка добру (ава Макарије).
