P
...p
Gost
kastore ne varaj ljude cak i ako si prevaren, ne dezinformisi uludo raznim gnostickim pisanijima.
-
- Popularno:
- Zbog čega je samoubistvo neoprostivo?
- Šta rade nastavnici kada se završi...
- Perfektno žensko telo
- Илон Маск: На Западу ће пре или касније...
- Šamari
- Novi dating app
- Apsolutno najbolja pesma 80-ih...
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- Ako ostanete u dobrim odnosima sa...
- Isplivala ŠoK fotka Ruške Jakić!...
Sveti Juda Iskariotski
- Začetnik teme Christadelphian
- Datum pokretanja
Већу глупост одавно нисам чуо Касторе... Показујеш изизетно низак ниво познавања материје. Ти јеретски списи које си ти читао, и овде називаш "забрањеним", су одавно већ на интернету, па ти сад види колико су стварно забрањени. Поред тога, сав нормалан свет зна да су јеретици своје списе потурали под именима Апостола. Смешан си. :wink:
Kastor
Primećen član
- Poruka
- 596
MaranAta:
Pa jesi li ih procitao? To sto se nalazi na netu nema veze sa originalom! Pozdrav.
Хехехехе... рекло би се да "правим" текстовима приступ имају само "одабрани". Чиме ли ти нису главу напунили... Све ми то личи на "учитеље" паганизма Индије кој имају тако гомиле "тајновитих" формула, као оне за давање тантри... а у ствари је реч о најобичнијој таблци.
Него, да си читао мало о историји Цркве и ствари из првих векова хришћанства, научио би да је Црква управо због тих којекаквих јеретских творевина-књига и увела канон Светог Писма, како би повукла јасну линију које књиге јесу писали Апостоли, а које књиге су написали јеретици, па покушали да потуре као "апостолске", и на тај начин им обезбеде "легитимитет". Зато оне и имају тако звучна имена типа "јеванђеље по Томи"... :wink:
Него, да си читао мало о историји Цркве и ствари из првих векова хришћанства, научио би да је Црква управо због тих којекаквих јеретских творевина-књига и увела канон Светог Писма, како би повукла јасну линију које књиге јесу писали Апостоли, а које књиге су написали јеретици, па покушали да потуре као "апостолске", и на тај начин им обезбеде "легитимитет". Зато оне и имају тако звучна имена типа "јеванђеље по Томи"... :wink:
Kastor
Primećen član
- Poruka
- 596
MaranAta:
He,he,he...pa reklo bi se da ti stvarno nemas zelju da vidis dalje od svog nosa tj. Biblije.
Синко, постоји битна разлика између Библије и свих других књига. У Библији су записане Божје речи, док у свим осталим књигама - само пуко људско размишљање. Конташ разлику ? 
rdeki
Elita
- Poruka
- 17.948
MaranAta:Синко, постоји битна разлика између Библије и свих других књига. У Библији су записане Божје речи, док у свим осталим књигама - само пуко људско размишљање. Конташ разлику ?
A to da su bas to i samo to i nista drugo Bozije Reci pouzdano zna covek koji ne ume da opise recima kako mirise ruza.
Au, ala se Biblija drzi na cvrstim nogama.
Нешто си пукао на том топику, али ево овде се јављаш као "јуначина"...
rdeki
Elita
- Poruka
- 17.948
MaranAta:Нешто си пукао на том топику, али ево овде се јављаш као "јуначина"...
Zaista ne znam ko je pukao? Ej bato, hoces li da vidis sumu? Pa izadji vec jednom iza tog drveta i pogledaj.
Што се врцамо са премудростима Библије... 
Kastor
Primećen član
- Poruka
- 596
MaranAta:Синко, постоји битна разлика између Библије и свих других књига. У Библији су записане Божје речи, док у свим осталим књигама - само пуко људско размишљање. Конташ разлику ?
Ha,ha,ha,pa opet ha,ha,ha,ha...!
Jevreji to isto kazu za Talmud,muslimani za Kuran,Indijci za Mahahbaratu...
Ko tj. da se bolje izrazim u kojoj su Bozije reci a u kojoj su puka ljudska razmisljanja?
:wink:
Christadelphian
Aktivan član
- Poruka
- 1.554
"Ko uzveruje i pokrsti se biće spašen"
naravno to nije dovoljno ali je preduslov.
Muslimani imaju neki drugi oslonac a budisti opet treći itd.
Naša vera se zasniva na veru u nadahnutost Pisma
naravno to nije dovoljno ali je preduslov.
Muslimani imaju neki drugi oslonac a budisti opet treći itd.
Naša vera se zasniva na veru u nadahnutost Pisma
Kastor
Primećen član
- Poruka
- 596
Christadelphian:
Ovo je ok. ali,slozices se da ove Maranove reci bas i nisu u duhu Hriscanstva!?
Pozdrav.
Christadelphian
Aktivan član
- Poruka
- 1.554
Žao mi je što Maran Ata toliko preteruje i što se sa njim ne može uopšte razgovarati moglo bi se dosta naučiti i saznati od njega . Ali ... uvek ima ono ali.
Kastor
Primećen član
- Poruka
- 596
Christadelphian:
Ma dobar je on,sto rece neko,da ga nema trebalo bi ga izmisliti,doduse ima i ono tvoje ali. :wink:
Christadelphian
Aktivan član
- Poruka
- 1.554
Ponovo pitam :
Da li vi čiate tekst?
Da li vi čiate tekst?
Kastor
Primećen član
- Poruka
- 596
Christadelphian:
Ko?Jel ja?
:wink:Christadelphian
Aktivan član
- Poruka
- 1.554
Verujem da si pročitao i da ti je jasno
To se odnosilo na ovog/ovu što traži ljubav!
To se odnosilo na ovog/ovu što traži ljubav!
Kastor
Primećen član
- Poruka
- 596
Christadelphian:
Stvarno mi nije jasno kako te ne kapiraju,pises kristalno jasno,izgleda da je tesko pokrenuti mozdane celije u pogon,sto bi rekao Simpson `mmmm mozak`! :wink:
Christadelphian
Aktivan član
- Poruka
- 1.554
Veruj da nije ni meni
ne mogu da spoje naslov i tekst
pročitaju naslov i odmah drvlje i kamenje !!!
ne mogu da spoje naslov i tekst
pročitaju naslov i odmah drvlje i kamenje !!!
Kastor
Primećen član
- Poruka
- 596
Christadelphian:
Cuj,i naslov treba procitati?He,he....! :wink:
Christadelphian
Aktivan član
- Poruka
- 1.554
Pa naslov nije slučajno takav!
a vidi sledeći
a vidi sledeći
Антихрист ће увек покушати антихриста да промовише за "свеца". Шта друго и очекивати ?
- Poruka
- 111
~ Judino 'apostolstvo' ~
Pronicljiviji čitaoci evandjeljskih izveštaja zasigurno dolaze do delikatnog pitanja: kako je Gospod Mudrosti mogao levita Judu (grč.: Ioydas, hebr.: J'huda) da postavi za apostola Istine, kada je poznavao njegove srebroljubive i slavoljubive sklonosti i pobude? Kada se pogledaju svi raspoloživi evandjeljski izveštaji, i kanonski i apokrifni, nigde se ne da uočiti da je negde eksplicitno izložen poziv Jude Iskariotskog.
Tako se navodi da je Gospod Mira pozvao Andreju i Simona (sina Joninog), koga je prozvao Petar - 'Stena' (grč.: Petros, aram.: Kefa). U Galileji Sveti Jedan poziva Filipa iz Betsaide, a potom i Natanaela zvanog Bar-Tolomej ('Sin Tolmajev'). Kraj Galilejskog jezera Hrist Božiji u apostolski krug uključuje dva brata ribara: Jovana i Jakova Zevedejeva. Apostolskom jatu pribran je potom i carinik Matej zvani Levije.
Judu iz Kariota Gospod nigde i nikada nije brojao kao svog posvećenog apostola; priključen iz nižih pobuda Isusovoj brojnoj pratnji, Juda je od neupućenog sveta ubrojan u krug Apostola. U stvarnosti Juda je možda pripadao samo širem učeničkom krugu, koji je brojao nekih 72 učenika, sledbenika koji su se pokazivali kolebljivima i povremeno napuštali su svoga Majstora.
Od strane kasnijih redaktora evandjeljskih tekstova Juda Iskariotski je 'upisan' kao izabrani apostol, i ta zabluda je se zadržala do današnjeg dana. No medjusobno oprečni iskazi u pojedinim evandjeljima jasno pokazuju i navode na zaključak da Juda, sin Simona Iskariotskog, nikako nije mogao da bude apostol Prvosveštenika Hrista.
Fokus cele kompilaciono-redaktorske zabune počiva na činjenici da je Spasitelj stvarno imao par apostola koji su se zvali Juda: jedan je bio Juda zvani Toma ('Blizanac'), a drugi je bio Juda Jakovljev. Jedan je upućen da propoveda u pleme Zebulonovo (kasnije i u Indiju), a drugi u pleme Danovo.
Kada se u (Pseudo)Matejevom Evandjelju iznose imena dvanaest apostola (10:2-4), Juda Jakovljev je izostavljen, a uveden je levit-izdajnik Juda Iskariotski. Na Lukinoj pak listi apostola stoje i Juda Jakovljev i Juda Iskariotski, ali je zato apostol Tadej izostavljen: "A kada se razdanilo, pozva svoje učenike i od njih izabra Dvanaestoricu, koje i apostolima nazva: Simona koga nazva i Petrom, i njegovog brata Andreju, Jakova i Jovana, Filipa i Bar-Tolomeja, Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona, koji se zove i Zelot /= Revnitelj/, Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskog koji postade izdajnik." (‘Luka’, 6:13-15) Marko pak na svojoj apostolskoj listi izostavlja Judu Jakovljevog (3:16-19).
Dok tzv. sinoptički izveštaji levita Judu Bar-Simona pominju kao navodnog apostola, Pseudo-Jovan (Apolos) ga drugačije predstavlja: "...Jedan od Njegovih učenika ..." (12:4) - A razlika u ulozi i značaju službe 12 apostola i 72 učenika je isuviše jasna! Na poslednjoj večeri, kada Juda Iskariotski napušta skup, neki drugi Juda, Juda Toma ili Juda Jakovljev, progovara: "Gospode, zašto hoćeš nama da se objaviš a ne svetu?" (14:22)
Nakon Isusovog Vaznesenja, pošto je Simon Petar postavljen i izabran da u Hristovo Ime bdije nad Bratstvom, kao dvanaesti apostol (umesto Petra dakle) izabran je, odnosno primio je udeo apostolske službe Matija, učenik koji je od početka revnosno pratio Hrista, te bio svedok Njegovog vaskrsiteljskog prikazanja. U redigiranim Lukinim 'Delima apostolskim' (nastalim iz We-izvora) pogrešno je predstavljeno i ukalkulisano da je Matija izabran umesto levita Judu koji se obesio; Matija je u stvari došao 'na mesto' apostola Petra, a Petar nadlednicki i predvodnicki na Isusovu poziciju, da bi se tako u Bratstvu održao poredak koji je bio slika Nebeske hijerarhije zasnovane na svetom Dvanaestozračju koje slika patmoska ‘Apokalipsa’.
Pavle iz Tarsa kilikijskog pominje dvanaest apostola za vreme kada je levit Juda već bio medju mrtvima, za vreme kada je se Vaskrsli Gospod (pre Svoga Vaznesenja) ukazivao i poučavao mnoge svoje sledbenike: "Javi se Kefi, zatim se javi Dvanaestorici; potom se javi odjednom na više od pet stotine braće,..." (‘Korinćanima’, I, 15:5-6) - Ako je blagajnik Juda već bio bio mrtav, a Hrist se pre Vaznesenja javljao Dvanaestorici, jasno je da ni Pavle Isusovog izdajnika ne uračunava u krug dvanaestorice prvih apostola, odnosno ukazuje da je i bez levita Jude apostolski krug bio zaokružen i upotpunjen.
Neki bogoslovi su nategnutim konstrukcijama pokušali da 'prekobrojnog' apostola Judu Jakovljevog predstave kao 'izostavljenog' Tadeja, te kao 'Isusovog brata' (jer su Gospodnja braća nosila imena: Juda, Jakov, Josip i Simon), odnosno Jakovljevog brata, brata prvog episkopa Crkve u Jerusalimu. No, kada je Isus postavljao i pozivao apostole, Njegova braća nisu uključena u taj Krug, a i veći deo njih (osim Jakova) imao je dozu skepse prema Njemu, te tako nisu ni mogli biti posvećeni u krug apostolâ.
U 'Delima apostolskim', kada se pominje sastanak prahrišćanskog Bratstva u Gornjoj odaji Markove kuće, jasno se pokazuje da se Juda Jakovljev povezuje sa Hristom kao Njegov apostol, a ne kao brat po krvi, jer se ta braća posebno pominju: "I kad su ušli u kuću, popeše se u Gornju odaju gde su obično boravili Petar i Jovan, Jakov i Andreja, Filip i Toma, Bar-Tolomej i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zelot, i Juda Jakovljev. Svi ovi su istrajno i jednodušno su se molili zajedno sa ženama i Marijom, Isusovom majkom, i sa braćom Njegovom.” (1:13-14)
Prahrišćansko Bratstvo je u početku brojalo nekih 120 posvećenika: "...A beše naroda na okupu oko 120 duša." (‘Dela’, 1:5) – Pišući vernima u Efesu apostol Pavle pominje prvopozvane služitelje Istine: "I On jedne dade kao Apostole, a druge za Proroke, jedne kao Evandjeliste, a druge kao Pastire, za usavršavanje svetih u Delu Služenja, za sazidanje Tela Hristova." (4:11-12) Pratioci dvanaest Apostola upućenih u dvanaest plemena Izraela, bili su dvanaest Proroka, dvanaest Evangelista, i dvanaest Pastira. Posle njih Gospod je poslao, po dvojicu, još sedamdesetdvojicu učenika da najavljuju dolazak Carstva Mira i da pozivaju plemena i rodove na preumljenje.
Najpouzdaniji sakralni tekst, 'Evandjelje po svetoj Dvanaestorici’ (Aramejski Matej, Evandjelje ebionita, Evandjelje nazarena) vrlo jasno ukazuje da Juda Iz Kariota nikada nije bio izabrani apostol. Tako se u datom Pratekstu, za skup na poslednjoj pashalnoj večeri, iznosi i sledeće: "A uveče Majstor dodje u dom, i tu se okupi sa Svojom Dvanaestoricom i njihovim pratiocima: sa Petrom, i Jakovom, Tomom, i Jovanom, i Simonom, i Matejem, i Andrejom, i Natanaelom, i Jakovom, i Tadejem, i Judom, i Filipom, i njihovim drugovima. A tu beše i Juda Iskariotski, koji od ljudi bi ubrojan u Dvanaestoricu, sve do časa kada se razotkri." (75:1)
Duhovno neutemeljeni levit Juda na poslednjoj večeri negoduje zašto Isus Pashu obeležava bez klanja jagnjeta (koje je on kupio, a Isus mu nije dozvolio da ga zakolje), onako kako je ona u početku slavljena kao praznik vaskrsenja vegetacije i praznik prolećne ravnodnevice: dakle samo sa zelenjem, začinima, uljem, sušenim voćem, zeljem,... Juda nije shvatio da ce Nebesko Jagnje biti zaklano, da će tako biti stavljen pečat svim krvnim žrvama, prinosima bogu-trbuhu. Juda, koji je bio zadužen u Bratstvu za novac, izdao je judejskim prvosveštenicima Hrista za 30 srebrnika, što je bila tadašnja cena jednog roba. Izdajući Ga, Juda je uzgred računao da će se Isus i ovoga puta, kao mnogo puta ranije, izvući iz ruku krvnika, da će osnovati Svoje carstvo u kome bi se i za njega moglo naći neko 'visoko mesto', ... No kada je video da su stvari krenule za njega nepredvidjenim tokom, da je Isus od strane rimskog tribunala osudjen kao navodni buntovnik i zavodnik naroda, prozreo je dubinu svoje greške, shvatio je da je izdao nevinu krv, te se u očaju obesio.
Papije iz Hieropolisa, učenik apostola Jovana, u svojoj četvrtoj knjizi dela ‘Objašnjenja reči Gospodnjih’ ukazuje za izdajnika Judu: “A veliki primer bezboštva u ovom svetu pokazivaše Juda, naduvši se toliko telom da tamo gde kola lako prolaze on ne mogaše da prodje, niti sama veličina glave njegove. A kažu da su trepavice očiju njegovih bile toliko otekle da sam uopšte ne vidjaše svetlost, niti oči njegove mogaše lekar pomoću sočiva da vidi, toliko su bile udubljene sa spoljne površine. /.../ Posle mnogih muka i /sopstvenih/ kaštiga, kažu da je skončao u svome selu, a da je selo, zbog smrada, ostalo pusto i nenastanjeno do sada, pa i do danas ne može niko proći kroz to mesto ako ne začepi rukama nozdrve. Toliko veliki je iz tela njegova na zemlju isticao smrad.”
Pogrešno je svu krvicu za Izdajstvo svaljivati na Judu, koji je bio orudje u rukama judejskog sveštenstva. To i dobar prevod Marka 14:21 kaže: "Teško onom čoveku kroz koga Sin Čovečiji biva predat."
brat Vasa
Pronicljiviji čitaoci evandjeljskih izveštaja zasigurno dolaze do delikatnog pitanja: kako je Gospod Mudrosti mogao levita Judu (grč.: Ioydas, hebr.: J'huda) da postavi za apostola Istine, kada je poznavao njegove srebroljubive i slavoljubive sklonosti i pobude? Kada se pogledaju svi raspoloživi evandjeljski izveštaji, i kanonski i apokrifni, nigde se ne da uočiti da je negde eksplicitno izložen poziv Jude Iskariotskog.
Tako se navodi da je Gospod Mira pozvao Andreju i Simona (sina Joninog), koga je prozvao Petar - 'Stena' (grč.: Petros, aram.: Kefa). U Galileji Sveti Jedan poziva Filipa iz Betsaide, a potom i Natanaela zvanog Bar-Tolomej ('Sin Tolmajev'). Kraj Galilejskog jezera Hrist Božiji u apostolski krug uključuje dva brata ribara: Jovana i Jakova Zevedejeva. Apostolskom jatu pribran je potom i carinik Matej zvani Levije.
Judu iz Kariota Gospod nigde i nikada nije brojao kao svog posvećenog apostola; priključen iz nižih pobuda Isusovoj brojnoj pratnji, Juda je od neupućenog sveta ubrojan u krug Apostola. U stvarnosti Juda je možda pripadao samo širem učeničkom krugu, koji je brojao nekih 72 učenika, sledbenika koji su se pokazivali kolebljivima i povremeno napuštali su svoga Majstora.
Od strane kasnijih redaktora evandjeljskih tekstova Juda Iskariotski je 'upisan' kao izabrani apostol, i ta zabluda je se zadržala do današnjeg dana. No medjusobno oprečni iskazi u pojedinim evandjeljima jasno pokazuju i navode na zaključak da Juda, sin Simona Iskariotskog, nikako nije mogao da bude apostol Prvosveštenika Hrista.
Fokus cele kompilaciono-redaktorske zabune počiva na činjenici da je Spasitelj stvarno imao par apostola koji su se zvali Juda: jedan je bio Juda zvani Toma ('Blizanac'), a drugi je bio Juda Jakovljev. Jedan je upućen da propoveda u pleme Zebulonovo (kasnije i u Indiju), a drugi u pleme Danovo.
Kada se u (Pseudo)Matejevom Evandjelju iznose imena dvanaest apostola (10:2-4), Juda Jakovljev je izostavljen, a uveden je levit-izdajnik Juda Iskariotski. Na Lukinoj pak listi apostola stoje i Juda Jakovljev i Juda Iskariotski, ali je zato apostol Tadej izostavljen: "A kada se razdanilo, pozva svoje učenike i od njih izabra Dvanaestoricu, koje i apostolima nazva: Simona koga nazva i Petrom, i njegovog brata Andreju, Jakova i Jovana, Filipa i Bar-Tolomeja, Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona, koji se zove i Zelot /= Revnitelj/, Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskog koji postade izdajnik." (‘Luka’, 6:13-15) Marko pak na svojoj apostolskoj listi izostavlja Judu Jakovljevog (3:16-19).
Dok tzv. sinoptički izveštaji levita Judu Bar-Simona pominju kao navodnog apostola, Pseudo-Jovan (Apolos) ga drugačije predstavlja: "...Jedan od Njegovih učenika ..." (12:4) - A razlika u ulozi i značaju službe 12 apostola i 72 učenika je isuviše jasna! Na poslednjoj večeri, kada Juda Iskariotski napušta skup, neki drugi Juda, Juda Toma ili Juda Jakovljev, progovara: "Gospode, zašto hoćeš nama da se objaviš a ne svetu?" (14:22)
Nakon Isusovog Vaznesenja, pošto je Simon Petar postavljen i izabran da u Hristovo Ime bdije nad Bratstvom, kao dvanaesti apostol (umesto Petra dakle) izabran je, odnosno primio je udeo apostolske službe Matija, učenik koji je od početka revnosno pratio Hrista, te bio svedok Njegovog vaskrsiteljskog prikazanja. U redigiranim Lukinim 'Delima apostolskim' (nastalim iz We-izvora) pogrešno je predstavljeno i ukalkulisano da je Matija izabran umesto levita Judu koji se obesio; Matija je u stvari došao 'na mesto' apostola Petra, a Petar nadlednicki i predvodnicki na Isusovu poziciju, da bi se tako u Bratstvu održao poredak koji je bio slika Nebeske hijerarhije zasnovane na svetom Dvanaestozračju koje slika patmoska ‘Apokalipsa’.
Pavle iz Tarsa kilikijskog pominje dvanaest apostola za vreme kada je levit Juda već bio medju mrtvima, za vreme kada je se Vaskrsli Gospod (pre Svoga Vaznesenja) ukazivao i poučavao mnoge svoje sledbenike: "Javi se Kefi, zatim se javi Dvanaestorici; potom se javi odjednom na više od pet stotine braće,..." (‘Korinćanima’, I, 15:5-6) - Ako je blagajnik Juda već bio bio mrtav, a Hrist se pre Vaznesenja javljao Dvanaestorici, jasno je da ni Pavle Isusovog izdajnika ne uračunava u krug dvanaestorice prvih apostola, odnosno ukazuje da je i bez levita Jude apostolski krug bio zaokružen i upotpunjen.
Neki bogoslovi su nategnutim konstrukcijama pokušali da 'prekobrojnog' apostola Judu Jakovljevog predstave kao 'izostavljenog' Tadeja, te kao 'Isusovog brata' (jer su Gospodnja braća nosila imena: Juda, Jakov, Josip i Simon), odnosno Jakovljevog brata, brata prvog episkopa Crkve u Jerusalimu. No, kada je Isus postavljao i pozivao apostole, Njegova braća nisu uključena u taj Krug, a i veći deo njih (osim Jakova) imao je dozu skepse prema Njemu, te tako nisu ni mogli biti posvećeni u krug apostolâ.
U 'Delima apostolskim', kada se pominje sastanak prahrišćanskog Bratstva u Gornjoj odaji Markove kuće, jasno se pokazuje da se Juda Jakovljev povezuje sa Hristom kao Njegov apostol, a ne kao brat po krvi, jer se ta braća posebno pominju: "I kad su ušli u kuću, popeše se u Gornju odaju gde su obično boravili Petar i Jovan, Jakov i Andreja, Filip i Toma, Bar-Tolomej i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zelot, i Juda Jakovljev. Svi ovi su istrajno i jednodušno su se molili zajedno sa ženama i Marijom, Isusovom majkom, i sa braćom Njegovom.” (1:13-14)
Prahrišćansko Bratstvo je u početku brojalo nekih 120 posvećenika: "...A beše naroda na okupu oko 120 duša." (‘Dela’, 1:5) – Pišući vernima u Efesu apostol Pavle pominje prvopozvane služitelje Istine: "I On jedne dade kao Apostole, a druge za Proroke, jedne kao Evandjeliste, a druge kao Pastire, za usavršavanje svetih u Delu Služenja, za sazidanje Tela Hristova." (4:11-12) Pratioci dvanaest Apostola upućenih u dvanaest plemena Izraela, bili su dvanaest Proroka, dvanaest Evangelista, i dvanaest Pastira. Posle njih Gospod je poslao, po dvojicu, još sedamdesetdvojicu učenika da najavljuju dolazak Carstva Mira i da pozivaju plemena i rodove na preumljenje.
Najpouzdaniji sakralni tekst, 'Evandjelje po svetoj Dvanaestorici’ (Aramejski Matej, Evandjelje ebionita, Evandjelje nazarena) vrlo jasno ukazuje da Juda Iz Kariota nikada nije bio izabrani apostol. Tako se u datom Pratekstu, za skup na poslednjoj pashalnoj večeri, iznosi i sledeće: "A uveče Majstor dodje u dom, i tu se okupi sa Svojom Dvanaestoricom i njihovim pratiocima: sa Petrom, i Jakovom, Tomom, i Jovanom, i Simonom, i Matejem, i Andrejom, i Natanaelom, i Jakovom, i Tadejem, i Judom, i Filipom, i njihovim drugovima. A tu beše i Juda Iskariotski, koji od ljudi bi ubrojan u Dvanaestoricu, sve do časa kada se razotkri." (75:1)
Duhovno neutemeljeni levit Juda na poslednjoj večeri negoduje zašto Isus Pashu obeležava bez klanja jagnjeta (koje je on kupio, a Isus mu nije dozvolio da ga zakolje), onako kako je ona u početku slavljena kao praznik vaskrsenja vegetacije i praznik prolećne ravnodnevice: dakle samo sa zelenjem, začinima, uljem, sušenim voćem, zeljem,... Juda nije shvatio da ce Nebesko Jagnje biti zaklano, da će tako biti stavljen pečat svim krvnim žrvama, prinosima bogu-trbuhu. Juda, koji je bio zadužen u Bratstvu za novac, izdao je judejskim prvosveštenicima Hrista za 30 srebrnika, što je bila tadašnja cena jednog roba. Izdajući Ga, Juda je uzgred računao da će se Isus i ovoga puta, kao mnogo puta ranije, izvući iz ruku krvnika, da će osnovati Svoje carstvo u kome bi se i za njega moglo naći neko 'visoko mesto', ... No kada je video da su stvari krenule za njega nepredvidjenim tokom, da je Isus od strane rimskog tribunala osudjen kao navodni buntovnik i zavodnik naroda, prozreo je dubinu svoje greške, shvatio je da je izdao nevinu krv, te se u očaju obesio.
Papije iz Hieropolisa, učenik apostola Jovana, u svojoj četvrtoj knjizi dela ‘Objašnjenja reči Gospodnjih’ ukazuje za izdajnika Judu: “A veliki primer bezboštva u ovom svetu pokazivaše Juda, naduvši se toliko telom da tamo gde kola lako prolaze on ne mogaše da prodje, niti sama veličina glave njegove. A kažu da su trepavice očiju njegovih bile toliko otekle da sam uopšte ne vidjaše svetlost, niti oči njegove mogaše lekar pomoću sočiva da vidi, toliko su bile udubljene sa spoljne površine. /.../ Posle mnogih muka i /sopstvenih/ kaštiga, kažu da je skončao u svome selu, a da je selo, zbog smrada, ostalo pusto i nenastanjeno do sada, pa i do danas ne može niko proći kroz to mesto ako ne začepi rukama nozdrve. Toliko veliki je iz tela njegova na zemlju isticao smrad.”
Pogrešno je svu krvicu za Izdajstvo svaljivati na Judu, koji je bio orudje u rukama judejskog sveštenstva. To i dobar prevod Marka 14:21 kaže: "Teško onom čoveku kroz koga Sin Čovečiji biva predat."
brat Vasa
Aurora Aurea:
Сваки човек има као Божји дар - слободну вољу. То што је Јуда пао под утицај ђавола је само његово подлегање искушењу. Да је то тако, говори нам и чињеница да је тек после схватио шта је урадио, па се обесио.
