Svest stvara stvarnost?

[rabindrant123]

Није простор предмет свести него је и он свест. Свест је та сфера испуњена сликама наспрам твог сазнајућег субјекта,, а које се мењају обликом и величином како се помераш, састављене из твојих субјективних осећаја боје. То је свест. Нема ништа наспрам тога, јер је сваки објекат у свести.
Представу сачињавају и субјекат и објекат заједно, корелативно нераздвојни

Ovo je dokaz da tebi u stvari i nije najjasnije ono o čemu pišeš ovde više od decenije.
Intuitivno osećaš vrednost u tome ali daleko od toga da je u tvom razumevanju ta stvar sasvim jasno i razgoventno prisutna.

"Prostor je svest.. " "predstavu sačinjavaja i subjekat"...

Ovako nešto bi samo neki hegelijanac mogao da sroči.

Ти веруј у то. Ја то знам, апсолутно.

Nemoguće je znati da li stvar-po-sebi uopšte postoji.

U pitanju je oblast metafizike na koju se ne mogu primeniti kategorije razuma. O metafizičkim pitanjima nema znanja, kako je to Kant i dokazao u svojoj Kritici čistog uma.

Moguće je ili verovati ili biti u zabludi.

Normalno da se to nije svidelo razdraganim šarlatanima, teolozima i misticima pa su navrnuli sa pričom o kvantitativnim množinama, apsolutima i šta sve ne.

Sve je to lepo, ali to nije pouzdano znanje već u najboljem slučaju misticizam.

 

[oziman]

Ovo je dokaz da tebi u stvari i nije najjasnije ono o čemu pišeš ovde više od decenije.
Intuitivno osećaš vrednost u tome ali daleko od toga da je u tvom razumevanju ta stvar sasvim jasno i razgoventno prisutna.

"Prostor je svest.. " "predstavu sačinjavaja i subjekat"...

Ovako nešto bi samo neki hegelijanac mogao da sroči.

Није битно ко би могао то да срочи. Ја се овде не позивам на ауторитете него на знање које има разлог истинитости. То да представу сачињава субјекат и објекат, није виша филозофија, него нешто наједноставније.

Пусти на тренутак празне апстракције и обрати пажњу на себе у овом тренутку. Пусти Хегела, Шопенхауера, Јанка и Петка. Склони појмове на страну.

И шта тада налазиш?
Налазиш ситуацију сличну овој илустрацији а у којој си управо сада гледајући у тој монитор.

Налазиш једну сферу наспрам твог сазнајућег субјекта испуњену обојеним сликама. У тој сфери су и слике твог тела. Видиш ту нешто од носа, видиш руке, све су то објекти, слике, наспрам сазнајућег субјекта кога, међутим, не можеш да видиш јер је сваки објекат наспрам њега док он никада није наспрам.

"Ono što sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat"
Шопенхауер

Ако си на овај начин обратио пажњу на "prvе elementе svoje svesti o stvarima" донеси сам закључак из тога шта је простор, где је он, и да ли га има изван те обојене сфере коју зовеш "реалан објективан свет".

 

[rabindrant123]

Није битно ко би могао то да срочи. Ја се овде не позивам на ауторитете него на знање које има разлог истинитости. То да представу сачињава субјекат и објекат, није виша филозофија, него нешто наједноставније.

Predstavu čini objekat a ne subjekat. Subjekat i objekat su korelati. Objekat je predstava a subjekat je ono u čemu je sve predstavljeno.

Možda je preciznije reći: Svest (subjekat) i sadržina svesti (objekat, predstava).

Sama svest (subjekat) ne može biti deo predstave.

"Ono što sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat"
Шопенхауер

Baš tako.

И шта тада налазиш?
Налазиш ситуацију сличну овој илустрацији а у којој си управо сада гледајући у тој монитор.

Налазиш једну сферу наспрам твог сазнајућег субјекта испуњену обојеним сликама. У тој сфери су и слике твог тела. Видиш ту нешто од носа, видиш руке, све су то објекти, слике, наспрам сазнајућег субјекта кога, међутим, не можеш да видиш јер је сваки објекат наспрам њега док он никада није наспрам.

Tako je. Ne uviđaš da si kontradiktoran?

 

[oziman]

Tako je. Ne uviđaš da si kontradiktoran?

Нема ту контрадикције. Твој проблем је изгледа у томе што одвајаш субјекат од представе. Под представом постављаш само објекте.

Представу чине и субјекат и објекат заједно. Они су неодвојиви. Као што нема објекта без субјекта, нема ни субјекта без објекта. Обоје чине представу.

Ствар по себи, није ни једно ни друго.

Prema tome, svet kao predstava, a mi ga ovde samo u tom vidu razmatramo, ima dve bitne, nužne i neodvojive polovine. Jedna polovina jeste objekat, čiji je oblik prostor i vreme, a kroz njih i mnoštvo. Druga pak polovina, to jest subjekat, ne leži u prostoru i vremenu.
Dakle, te polovine su nerazdvojne, nerazdvojne i za samu misao, jer svaka od njih dve ima značenja i postoji samo kroz onu drugu, tu je samo sa njom i sa njom nestaje.

Шопенхауер

 

[Ljubo2]

Nemoguće je znati da li stvar-po-sebi uopšte postoji.

I logički i iskustveno je moguće saznati da "stvar po sebi" postoji. Štaviše, da osim "stvari po sebi" ničeg drugog i nema.

Logički, "stvar po sebi" je ono Najprvo što postoji. Ono postoji samo po sebi, kao "stvar po sebi", upravo zato što je Najprvo, prije kojeg ne postoji ništa Drugo koje bi moglo da bude njegovim uzrokom. Još plus, logično je da to Najprvo postoji od uvek jer nije moglo nastati iz Ništa i da će postojati zauvek, jer se nikada neće moći pretvoriti u Ništa. To je logika.

Takođe, logično je da je sve Drugo što postoji, moralo nastati od tog Najprvog, jer je logično da to Drugo, zato jer je Drugo, nije moglo nasti iz Ništa, već iz Nešto, a to je opet ono Njaprvo koje postoji. Ali je takođe logično i to da sve Drugo koje nastaje iz Najprvog, istinski i ne postoji, već da i dalje postoji samo to Najprvo, koje je samo promenilo svoj oblik ili stanje, pa sada samo izgleda kao da se pojavilo i da postoji nešto Drugo. Kao na primer, kad napravimo kulu od peska, gde imamo da pesak postoji kao Prvo, a kula kao Drugo, koja, zapravo istinski i ne postoji, već i dalje postoji pesak koji je samo poprimio oblik kule.

Tako je i sa celim Univerzumom koji istinski i ne postoji, već i dalje postoji samo to Najprvo u vidu gradivnog materijala od kojeg je Univerzum sagrađen, a Univerzum je samo trenutni OBLIK tog Najprvog, koji se kao Oblik stalno menja, tj nastaje, pa jedno vreme traje, zatim nestaje, dok to Najprvo od čega je Univerzum sagrađen, kao "stvar po sebi", nikada niti nastaje, niti nestaje.

Sve ovo što je napred rečeno je logika. A što se tiče iskustvenog spoznavanja "stvari po sebi", tj. spoznavanja onog Najprvog koje postoji, tu treba da se pozovemo na fundamentalnu fiziku koja se bavi pronalaženjem materijala od kojeg je Univerzum sagrđen, koja je došla do rezultata da samo ENERGIJA i INFORMACIJA postoji. Odnosano, fundamentalna fizika je došla do otkrića da se Univezum sastoji od sedam fizičkih i psihičkih radnji, jer Energija se fizički manifestuje kao radnja naprezanja i kretanja, a informacija kao psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog naprezanja i kretanja. Ovo može da se proveri i razume na svemu, a najbolje na primeru "jaje-pile-koka". Šta su "jaje-pile-koka"? Tu imamo samo energiju koja se napreže i kreće i tokom naprezanja i kretanja se pretače iz oblika u oblik (iz jajeta u koku i iz koke u jaje) i imamo DNK informaciju po kojoj se energija neprestano pretače iz oblika u oblik. I tu ničeg drugog nema što čulno, naučno i eksperimentalno može da se dokaže da posetoji. Dakle, samo Energija i Informacija i ništa drugo.

Ali ovo ipak i dalje ne znači da smo otkrili "Stvar po sebi", tj. da su Energija i Infrrmacija to Najprvo koje postoji u vidu "stvari po sebi". Logoka kaže da Energija i Informacija nisu to Najprvo koje postoji, već su oni nešto Drugo koje nastaje iz tog Najprvog, odnosno, da su Energija i Informacija samo promenljivi Oblici tog Najprvog pomoći kojih se to Najprvo fizički manifestuje. Jer Energija i Informacija su samo sedam fizičkih i psihičkih radnji tog Najprvog, koje ne mogu postojati same po sebi kao "stvari po sebi" i kao radnje vršiti same sebe. Mora postojati VRŠILAC tih sedam fizičkih i psihičkih radnji i on mora da bude to Najprvo koje postoji, koji rasplaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti pomoću kojih vrši sedam različitih fizičkih i psihičkih radnji i pomoću njih postoji, tako što se večito pretače, kao "jaje-pile-koka", kroz svoja tri prirodna oblika i stanja.

Njega, kao Vršioca sedam fizičkih i psihičkih radnji, čulno i eksperimentalno nije moguće dokazati i spoznati, ali On sam, Vršilac tih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, vančulno, u sebi samome, lako dokazuje svoje postojanje, naravno, sebi samome. Dokazuje upravo uz pomoć sedam fizičkih i psihičkih radnji koje vrši, pomoću kojih dovodi sebe u stanje svesnosti, bez koje nikave spoznaje i nikakvog dokazivanja ne može da bude. Ovo dokazivanje postojanja Vršioca sedam fizičkih i psihičkih radnji, uz pomoć tih sedam radnji je veoma jednostavno, jer Vršilac tokom vršenja bilo koje od ovih radnji je svestan i sebe i vršenja bilo koje svoje radnje. I on tom prilikom samo, na primer, samome sebi kaže: "naprežem se i krećem se, dakle, JA, Vršiloac radnje naprezanja i kretanja, postojim". Ili: "Opažam, osećam, pamtim, mislim i razumem svoje naprezanje i kretanje, dakle, postojim".

Ovu metodu dokazivanja postojanja "stvari po sebi" u svojstvu svesnog Subjekta, koji sebe zove imenom "JA", još pre 400 godina je otkrio francuski filozof Deskartes, kad je rekao: "Mislim, dakle (JA), postojim. Uz pomoć ove Deskartesove metode, Jastvo u svojstvu "stvari po sebi" i svojstvu Najprvog koje postoji, svoje postojanje samome sebi dokazuje uz pomoć svega DRUGOG što od njega nastaje - uz pomoć elementarne čestice, atoma, nebeskog tela, galaksije, Univerzuma, jednoćelijskog organizma, tela biljke, životinje, čoveka itd. Dakle, svaki od ovih fizičkih energetskih oblika, tj fizičkih radnji, ima svoje Jastvo u sebi u svojstvu Vršioca fizičke radnji, sa značenjem "stvari po sebi".

Dakle, fizičari su u pravu kada tvrde da se čulno i eksperimentalno može dakozati da samo Enegija i Informacija postoji. Kao što su u pravu i psiholozi, kao i oni koji uz pomoć samospoznajnih metoda, transcendirajući u sebe, tvrde da se može dokazati da samo Svest, tj Subjekt, koji sebe zove imenom JA, postoji.

A, zapravo, istina je da samo Svest, tj Subjekt, koji sebe zove imenom Ja, postoji. Postoji kao Najprvo u svojstvu "stvari po sebi". A da su Energija i Informacija samo Njegove fizičke i psihičke manifestacije, tj radnje, koje postoje kao nešto Drugo i da kao radnje istinski i ne postoje, jer ne mogu postojati odvojeno i nezavisno od Subjekta kao Vršioca radnji koji istinski i apsolutno postoji. Na isti način kao što trčanje ne može da postoji bez trkača ili mišljenje bez mislioca.

 

[rabindrant123]

Нема ту контрадикције. Твој проблем је изгледа у томе што одвајаш субјекат од представе. Под представом постављаш само објекте.

Представу чине и субјекат и објекат заједно. Они су неодвојиви. Као што нема објекта без субјекта, нема ни субјекта без објекта. Обоје чине представу.

Ствар по себи, није ни једно ни друго.

Neodvojivi su ali ne na način da je i subjekat deo predstave!!

Nema objekta bez subjekta i obrnuto ali subjekat nije predstava!

"Ono što sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat"
Шопенхауер

Objasni kako je subjekat predstava ako ni od koga nije saznato? Ako se ne nalazi u prostoru i vremenu?

To je ključno pitanje: kako je subjekat predstava ako nije ni u prostoru nitu u vremenu?

 

[oziman]

Neodvojivi su ali ne na način da je i subjekat deo predstave!!

Nema objekta bez subjekta i obrnuto ali subjekat nije predstava!

"Ono što sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat"
Шопенхауер

Objasni kako je subjekat predstava ako ni od koga nije saznato? Ako se ne nalazi u prostoru i vremenu?

To je ključno pitanje: kako je subjekat predstava ako nije ni u prostoru nitu u vremenu?

Изједначаваш представу са објектом. Узимаш их као синониме а они то нису.

1) Објекат је опажај,"слика", и ништа више од тога.

2) Субјекат је..

"centar sfere svih opažaja, tačka bez dimenzija prema kojoj konvergiraju svi njeni radijusi. To je ono što ja nazivam subjektom saznanja, korelatom svih opažaja.
Шопенхауер

"Представа" означава и једно и друго заједно.

Са друге стране, Воља, узета као ствар по себи, није нити једно, нити друго. Она не познаје форму представе, нити је субјекат, нити објекат.

Управо се у томе састоји онај Шопенхауров увид, где у самосвести налазимо вољу која није ни сазнајуће, ни сазнато. То је место где налазимо да основна форма представе попушта своје стеге и даје нам да наслутимо егзистенцију која није представа.
То искуство спознања воље у самосвести Шопенхауер је назвао "чудо", јер га разум не може рационално објаснити, то јест уклопити у своју основну форму.... сазнајућег и сазнатог.

Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu reč JA oba uključuje, jeste čvor sveta, a stoga je i neobjašnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede više pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajućeg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom, neposredno je dat. Ko sebi neobjašnjivost toga identiteta pravo predoči, taj će ga sa mnom nazvati čudom svoje vrste.

Sopenhauer . iz dela "O načelu razloga"

 

[louiskrstic]

Neodvojivi su ali ne na način da je i subjekat deo predstave!!

Nema objekta bez subjekta i obrnuto ali subjekat nije predstava!

"Ono što sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat"
Шопенхауер

Objasni kako je subjekat predstava ako ni od koga nije saznato? Ako se ne nalazi u prostoru i vremenu?

To je ključno pitanje: kako je subjekat predstava ako nije ni u prostoru nitu u vremenu?

Pitajmo se prvo šta je subjektivno u čoveku a šta je objektivno u njegovom malom univerzumu?
Subjektivno je ono što ne pripada ovom svetu, to znači, niti je nastalo u ovom svetu niti je njegov deo. To subjektivno jesmo Mi sami, ono što Jesmo a to što Jesmo jeste upravo Ono što zovemo Biće ili Duša, ili Više Svesno.
Mi kao jedina svest jesmo ti koji projektujemo objektivnost koja postoji u našem spoljašnom okruženju koju doživljavamo svojim čulima. Ali, kako je kreiramo? Jednostavno, pokupimo ideje sa unutarnje strane, gde se inače malazi pravo znanje i te ideje projektujemo u spoljašnu realnost, u ovom, fizičkom svetu. Naravno, te projekcije, npr. stolicu, kuću, auto... moramo i izraditi sami u fabrici ili radionici, odnosno možda svojim alatima.
Zašto tako?
Da bismo iskustveno saznavali i učili o sebi a opet sve preko iskustava iz kojih čistom percepcijom izvbodimo zaključke i na taj način ekspandiramo svoju duhovnu svest. Da, svest je duhovna a ne intelektualna veličina.
Drugačije rečeno, mi projektujemo i stvaramo objektivnost u kojoj smo akteri li glumci vlastitih predstava.
Mi kao subjektiuvno Biće(Duša, Viša Svest) nismo sastavni deo ovog sveta jer postojimo, ipak, u jednoj daleko višoj dimenziji koja je nedokučiva našim fizičkim čulima i instrumentima.
Ako sebe, Biće, nazivamo Subjektom, onda mi i nismo deo predstave ali iz te predstave imamo korist a to je lagana ekspanzija naše svesti.
Obrnuto ne važi; Subjekat postoji i bez objektivne realnosti, jer, Subjekat, Svest, Biće ili Duša potojao je i postoji i pre i za vreme i posle čovekovog življenja u ovom svetu.
Subjektivno Biće u početku saznaje iz njegovih kreiranih predstava u objektivnom svetu. Onda, jednoga dana, tačnije jednoga od narednih mnogih života, počinje otkrivati mogućnost da može imati pravo i najviše znanje iz samog Subjektivnog sveta tako što će načiniti kontakt sa samom suštinom života koja je inače najviša Svesti pravi kreator Svega. Uspotavljanjem tog unutarnjeg kontakta Subjektivno Biće, Duša, rapidno podiže svoju svest do čovekom neslućenih visina. Kada kažem čovekom, mislim na njegovu nižu svest ili njega kao ličnost - što je dnevno radna svest koja funkcioniše samo u budnom stanju.
Filozofija izgleda velikom zagonetkom samo zato što odbijamo prihvatiti izvesne osnovne realnosti.
Te realnosti nisu odsečene i bez tragova za svakog od nas, ali problem je što ih mi ili ignorišemo, zbog naše intelektualnosti i naše ego prirode, ili su nam ih blokireali naši odgajatelji tvrdnjama da je sve to primitivnost. Na šta mislim kada ovo kažem?
Na snove. Jer, snovi su tajni prolaz do najviši znanja i razumevanja i spoznaje najviših istina.
Ako pojedinac ne počne saradnju sa svojim snovima i iskoristi ih za svoju spoznaju i ako njima ne može verovati, a oni dolaze iz subjektivne realnosti, onda, takva osoba nema kome verovati iz objektivnog sveta. Zato se i kaže da je najviše i jedino realno znanje, uvek neprolazno, jedino u nama samima.
Da li ovo izgleda zamršeno?
Možda, ali ako je tako onda niko nama ne može biti kriv neophodno je da potražimo svoje blokade i pregrade koje smo ili samo postavljali ili nam ih je neko nametnuo ili samo ponudio a mi prihvatili a one kao takve očvrsle i sada treba malo više napora da ih sklonimo.
Uistinu, rad da uklonimo te vlastite prepreke je sve ono što se od nas traži.
Živeli!

 

[rabindrant123]

"Представа" означава и једно и друго заједно.

Objekat i predstava jesu sinonimi.

"Svet je moja predstava".

Subjekat i objekat su korelati.

"centar sfere svih opažaja, tačka bez dimenzija prema kojoj konvergiraju svi njeni radijusi. To je ono što ja nazivam subjektom saznanja, korelatom svih opažaja.
Шопенхауер

Objasni kako subjekat kao "tačka bez dimenzija" može biti deo predstave?

 

[celadon]

Изједначаваш представу са објектом. Узимаш их као синониме а они то нису.

1) Објекат је опажај,"слика", и ништа више од тога.

Ako je ono nešto, naspram tvoje svesti, stvar po sebi, i pri tom je nedokučivo, nesaznajno, kako uopšte možeš tvrditi da je istinito, a ne produkt tvoje mašte, halucinacije, izmišljotine?
Onda ti ništa drugo ne preostaje, osim da veruješ da ima nečeg tamo, ili da istražiš.

 

[oziman]

Objekat i predstava jesu sinonimi.

"Svet je moja predstava".

Subjekat i objekat su korelati.

"centar sfere svih opažaja, tačka bez dimenzija prema kojoj konvergiraju svi njeni radijusi. To je ono što ja nazivam subjektom saznanja, korelatom svih opažaja.
Шопенхауер

Objasni kako subjekat kao "tačka bez dimenzija" može biti deo predstave?

1) Објекат је опажај,"слика", и ништа више од тога.

2) Субјекат је..

"centar sfere svih opažaja, tačka bez dimenzija prema kojoj konvergiraju svi njeni radijusi. To je ono što ja nazivam subjektom saznanja, korelatom svih opažaja.
Шопенхауер

"Представа" означава и једно и друго заједно.

Зар је ово толико тешко схватити.

Субјекат није "део" представе. Однос субјекта и објекта није однос делова. Тај однос је СВОЈЕВРСТАН. До њега долазимо непосредно, а не опажањем.

Када кажем да представа подразумева и објекат и субјекат, не тврдим тиме да је однос између њих однос делова. Да су то ствари поређане једна до друге а како ти то схваташ.

 

[oziman]

Ako je ono nešto, naspram tvoje svesti, stvar po sebi, i pri tom je nedokučivo, nesaznajno, kako uopšte možeš tvrditi da je istinito, a ne produkt tvoje mašte, halucinacije, izmišljotine?
Onda ti ništa drugo ne preostaje, osim da veruješ da ima nečeg tamo, ili da istražiš.

Наспрам мог сазнајућег субјекта није ствар по себи, већ сфера испуњена обојеним сликама које се мењају обликом и величином како се померам и које су продукт моје свести. Те слике су једине НАСПРАМ.
Ево и теби овај назовимо експеримент.

Пусти на тренутак празне апстракције и обрати пажњу на себе у овом тренутку. Склони појмове на страну.

И шта тада налазиш?
Налазиш ситуацију сличну овој илустрацији а у којој си управо сада гледајући у тој монитор.

Налазиш једну сферу наспрам твог сазнајућег субјекта испуњену обојеним сликама. У тој сфери су и слике твог тела. Видиш ту нешто од носа, видиш руке, све су то објекти, слике, наспрам сазнајућег субјекта кога, међутим, не можеш да видиш јер је сваки објекат наспрам њега док он никада није наспрам.

Свест је та сфера испуњена сликама а коју зовеш "реалност". То је твоја свест. "Изван" тога, изван те твоје креације, је ствар по себи, која међутим не познаје простор и време. Која је трансцендентна.

 

[celadon]

Наспрам мог сазнајућег субјекта није ствар по себи, већ сфера испуњена обојеним сликама које се мењају обликом и величином како се померам и које су продукт моје свести. Те слике су једине НАСПРАМ.
Ево и теби овај назовимо експеримент.



Свест је та сфера испуњена сликама а коју зовеш "реалност". То је твоја свест. "Изван" тога, изван те твоје креације, је ствар по себи, која међутим не познаје простор и време. Која је трансцендентна.

Naspram tvog saznajućeg subjekta ne mora čak ništa stajati.
Čime percipiraš udobnost ležaja, na primer?

I kako to da se ispred obojice nalazi isti predmet, objekat, u koji gledamo?
I kako to da ćemo ga potpuno isto opisati?
Slika koju nam prikazuješ, je u tvojoj svesti, ali je i mi vidimo.
I, ajde sad, na stranu to što ja vidim na isti način sliku koja je u tvojoj svesti, nego otkud ja u tvojoj svesti?

 

[oziman]

Naspram tvog saznajućeg subjekta ne mora čak ništa stajati.
Čime percipiraš udobnost ležaja, na primer?

Udobnost ležaja перципирам осећајем додира који није слика већ осећај. Интензивна а не екстензивна величина. Не можеш показати прстом на "удобност лежаја". Можеш показати прстом једино на лежај, дакле на слику.

I kako to da se ispred obojice nalazi isti predmet, objekat, u koji gledamo?
I kako to da ćemo ga potpuno isto opisati?
Slika koju nam prikazuješ, je u tvojoj svesti, ali je i mi vidimo.

Објекат у који гледамо никада није исти.

Слике које окружују мој сазнајући субјекат јесу моја представа. Слике које тебе окружују јесу твоја представа. Moja predstava и твоја разликују се у много чему. Јер су све боје , мириси, укуси, чврстоћа , топлота производи индивидуалних свести који постоје као такви само у њима. Такође, облици предмета које видимо никада нису исти јер их гледамо из различитих углова.

Ту се дакле ради о различитим креацијама на исту тему. Тема је нешто у "ствари по себи" што делује на чула свесних бића, а креације су објективни светови у њиховим свестима.

Пошто је модел заједнички и креације су сличне.

Aли никада идентичне.

Нити упоређивањем тих креација можемо доћи до ствари по себи. Јер друга сазнајућа бића могу једино сведочити о својим представама, а не о ствари по себи која је изван моје тако и изван свачије представе.
Ти и ја можемо једино упоређивати слике из наших представа. А нити слика коју ја опажам , нити та твоја слика коју ти ставраш могу постојати изван представе , моје , твоје или било чије.

I, ajde sad, na stranu to što ja vidim na isti način sliku koja je u tvojoj svesti, nego otkud ja u tvojoj svesti?

У мојој свести никада ниси ти, већ слика коју зовем "твоје тело". Слика састављањена из осећаја боје и из облика који су продукт моје свести и налазе се у мојој представи. Оно што си ти стварно, није нити у мојој, нити у твојој представи.
До тога долазимо инутицијом не опажањем слика.

 

[celadon]

Udobnost ležaja перципирам осећајем додира који није слика већ осећај. Интензивна а не екстензивна величина. Не можеш показати прстом на "удобност лежаја". Можеш показати прстом једино на лежај, дакле на слику.



Објекат у који гледамо никада није исти.

Слике које окружују мој сазнајући субјекат јесу моја представа. Слике које тебе окружују јесу твоја представа. Moja predstava и твоја разликују се у много чему. Јер су све боје , мириси, укуси, чврстоћа , топлота производи индивидуалних свести који постоје као такви само у њима. Такође, облици предмета које видимо никада нису исти јер их гледамо из различитих углова.

Ту се дакле ради о различитим креацијама на исту тему. Тема је нешто у "ствари по себи" што делује на чула свесних бића, а креације су објективни светови у њиховим свестима.

Пошто је модел заједнички и креације су сличне.

Pogledajte prilog 652333

Aли никада идентичне.

Нити упоређивањем тих креација можемо доћи до ствари по себи. Јер друга сазнајућа бића могу једино сведочити о својим представама, а не о ствари по себи која је изван моје тако и изван свачије представе.
Ти и ја можемо једино упоређивати слике из наших представа. А нити слика коју ја опажам , нити та твоја слика коју ти ставраш могу постојати изван представе , моје , твоје или било чије.



У мојој свести никада ниси ти, већ слика коју зовем "твоје тело". Слика састављањена из осећаја боје и из облика који су продукт моје свести и налазе се у мојој представи. Оно што си ти стварно, није нити у мојој, нити у твојој представи.
До тога долазимо инутицијом не опажањем слика.

Onda je potpuno iluzorno da svoje stavove potkrepljuješ fotografijama ili citatima Šopenhauera.
To je sad na monitoru, i svako gleda iz svog ugla (90°, 91°... nije isto, jel'? Gubi se smisao?) ☺
Meni nije poznato da je iko uspeo objasniti stvar po sebi, pa mi je neprihvatljivo da je baš Ozi, koji je samo moja predstava, uspeo u tome.

 

[rabindrant123]

"Представа" означава и једно и друго заједно.

Da li predstavu čini ono što je predstavljeno?

Odgovor je naravno potvrdan jer je u pitanju tautologija.

E sada nam objasni kao je to subjekt predstavljen?!

Kako je tačka bez dimenzija predstavljena??

 

[oziman]

Da li predstavu čini ono što je predstavljeno?

Odgovor je naravno potvrdan jer je u pitanju tautologija.

А сада ћемо да се бавимо речима, као да је овде суштина у речи а не у најосновнијим принципима људске свести.
Анализираћемо појам "представа", и на основу тога износити закључке. Ма немој.

"Представа" узета у смислу идеализма, односи се као што рекох, на несазнајни субјекат и опажај слику наспрам њега, заједно и неодвојиво.

То што субјекат не може бити "представљен" не уклања га из света као представе, јер он мора бити ту где год је тог света.

А опет понаљам, однос субјекта и објекта није однос делова. Тај однос је СВОЈЕВРСТАН. До њега долазимо непосредно, а не опажањем.

 

[Metronomy]

Tako je, to je lice filozofije, upotreba reci da se stvori odgovarajuca slika. Nevazno sto su te reci oskudne u znacenju, ako mogu da ubede auditorijum u svoju istinitost. Ali stvarna slika ima svoje detalje koje svako generise po svom nahodjenju u smislu upotrebljenih reci.

 

[rabindrant123]

"Представа" узета у смислу идеализма, односи се као што рекох, на несазнајни субјекат и опажај слику наспрам њега, заједно и неодвојиво.

Ja sam video šta si ti rekao ali ti nemaš moć da svojim govorom od besmislice praviš smisao.

То што субјекат не може бити "представљен" не уклања га из света као представе, јер он мора бити ту где год је тог света.

Neka ovo citirano stoji kao dokaz da uistinu ne razumeš sasvim jasno i razgovetno ono o čemu ovde pišeš više od decenije.

"..ne uklanja ga iz sveta kao predstave" Znači po tebi je subjekat u svetu??

Ne nije, već jedino svet može biti u subjektu.

 

[oziman]

Ja sam video šta si ti rekao ali ti nemaš moć da svojim govorom od besmislice praviš smisao.

Neka ovo citirano stoji kao dokaz da uistinu ne razumeš sasvim jasno i razgovetno ono o čemu ovde pišeš više od decenije.

"..ne uklanja ga iz sveta kao predstave" Znači po tebi je subjekat u svetu??

Рекао сам да га не уклања из концепта "света као представе", у том смислу да где је свет као представа мора бити и субјекат.

Не тако што ће субјекат бити У том свету. Већ мора једноставно бити.
Већ двапут сам написао да однос субјекта и објекта није однос делова већ да је тај однос СВОЈЕВРСТАН.
Њега једино можемо схватити непосредно увидом у сопствену самосвест а не опажањем. Не налажењем субјекта овде или тамо.

На тај начин увидом у сопствену самосвест можемо рећи да где је свет као представа ту је и субјекат наспрам кога је тај свет. При чему ово "ТУ ЈЕ" узимамо у значењу који сам описао, а не у буквалном значењу просторне одредбе.
Јеси ли сада нешто сконтао?

 

[Ljubo2]

"Ono što sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat"
Шопенхауер

Za ovo skidam kapu Šopenhaueru. Drugo ime za ono što sve saznaje, a od nikoga nije saznato je "Svest" koja sebe zove imenom "Ja". I to je ono što postoji samo po sebi, kao svoj uzrok i posledica, sa značenjem "stvari po sebi", tako što se večito, kao "koka-pile-jaje", pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja, sve uz pomoć svojih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

Fizičke i psihičke radnje Svesti su "objekti" koje Svest opaža, oseća, pamti, misli i razume. Dakle, kada se Svest napregne i pokrene sama postaje objektom svoje spoznaje, tj. objektom svog opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, što podrazumeva da je svaki objekt u prirodi istovremeno za sebe i u sebi i subjekt, tj. Svest. Celi Univerzum je napregnuta i pokrenuta Svest. Što podrazumeva da je Svest istovremeno i Subjekt koji spoznaje i objekt koji ona spoznaje.

I sve to što Svest opaža, oseća, pamti, misli i razume, zove se imenom "predstava", "Znanje" ili "informacija".

Fizičari tvrde da samo Energija i Informacija postoji. Energija je Svest koja se napreže i kreće. A informacija, znanje ili predstava, to je kad Svest spoznaje sebe kao energiju, tj. kad opaša, oseća, pamti, misli i razume sebe kao ennergiju, tj. sebe kada se nalazi u stanju naprezanja i kretanja.

I to je sve što se može saznati i reći o postojanju materije/energije, Svesti, života i Univerzuma. Može još samo da se doda da Svest postoji kao svoj uzrok i posledica tako čto večito i naizmenično u svojstvu sebe kao fizičke pojave i procesa uzrokuje sebe kao psihičku pojavu i proces, tj. uzrokuje znanje (prdstavu, informaciju) o sebi kao fizičkoj pojavi i procesu, da bi posle, kada se umiri i prestane da bude energija, tj. fizička pojava i proces, uz pomoć sebe kao psihičke pojave i procesa, tj. uz pomoć znanja (predstave, informacije) o sebi kao fizičkoj pojavi i procesu, ponovo uzrokovala sebe kao fizičku pojavu i proces.

Najbolji primer na kojem sve to može da se i proveri i dokaže i objasni i razume je "jaje-pile-koka". Još bolji primer je sama čovekova Svest, jer svaki čovek je napregnuta i pokrenuta Svest, koja se uz pomoć svojih 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i pomoću znanja (predstave, informacije) o sebi i stvarnosti koju opaža oko sebe i pamti, svakodnevno ponavlja, tj. pretače se kroz svoja tri prirodna oblika i stanja.

Ko sve ovo razume, ne trebaju mu više nikakva naučna, filozofska, ni religijska dela da u njima traga za istinom o postojanju ovoga sveta. Ko ne razume, treba da se zabrine za svoju pamet i treba više puta da pročita sve ovo što je napred rečeno i pokuša na samome sebi sve to proveri, sve dok konačne ne uspe i da razume.

 

[Ljubo2]

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

 

[Metronomy]

Sto je niza svest slike su sve lepse i sa vise boja, a kod naglupih je ceo svet u bojama duge....a kod filozofa crno bez i malo belog.
Sada razmisljam koliko je tesko biti filozof i to jos intelegentan, ceo zivot provedes u depresiji.....pa mi je prosto drago sto sam malo naglup i cesce vidjam boje.

 

[Ljubo2]

Objekat i predstava jesu sinonimi.

Objekt i predstava objekta, nisu sinonimi. Jedno je objekt koji opažamo i spoznajemo, a sasvim drugo je slika, tj. prerdstava objekta koju opažamo, osećamo i pamtimo.

"Svet je moja predstava".

Nije, svet nije "moja predstava". Svet je Svet, jer svet je objekt koji se nalazi izvan mene. Koji postaje "moja predstava", tj znanje ili informacija, tek kad ga ja opazim, osetim i zapamtim. Ne kao objekt, već kao sliku objekta.

Objasni kako subjekat kao "tačka bez dimenzija" može biti deo predstave?

Sve što Subjekt (Svest) može da opazi, oseti i zapamti, bilo čulno izvan sebe ili vančulno u sebi, deo je predstave, tj. znanja kojim Subjekt raspolaže. Međutim, sam Subjekt samoga sebe ne može opaziti, a samim tim, ni spoznati, ni čulno, ni vančulno. Međutim, Subjekt ipak može postati delom svoje predsatave, tj. delom svoga znanja o sebi kao Subjektu. Može uz pomoć svake od svojih 7 fizičkih ili psihičkih radnji koje vrši i to samo u vreme kad ih vrši. Zato jer je Subjekt u vreme kad je svestan svake svoje radnje koju vrši, istovremeno je svestan i sebe kao vršioca radnje koju vrši. Ovaj metod pomoću kojeg Subjekt može da zna i bude svestan svoga postojanja otkrio je Deskartes kada je rekao: "Mislim, dakle (JA-SUBJEKT) postojim". To Subjektovo, "Znam da postojim", je takođe deo Subjektove predsatve, pomoću koje Subjekt deli sveukupnu stvarnost na dvoje, odnosno, na troje - 1. na stvarnost koja postoji u vidu objekta izvan subjekta, 2. zatim na predstavu objektivne stvarnosti koju subjekt opaža, oseća i pamti i 3. na sebe kao subjekta koji opaža, oseća i pamti objektivnu stvarnost i egzistira odvojeno od te objektivne stvarnosti.

Dakle, kad Subjekt ne bi mogao da bude deo svoje predstave, on ne bi ni znao da postoji i mi sada ne bi mogli ni da koristimo reč i pojam "Subjekt", jer te reči i pojma u našoj predstavi ne bi ni bilo.

 

[rabindrant123]

Њега једино можемо схватити непосредно увидом у сопствену самосвест а не опажањем. Не налажењем субјекта овде или тамо.

Tako je.

Upavo zbog toga subjekat ne može biti predstava.