Svemir

Citajuci o nastanku univerzuma kroz glavu mi je prosla jedna uznemirujuca misao. Beskonacnost prostora koji nas okruzuje govori nam koliko je covek mali. Ali, ne samo covek. Ta beskonacnost guta, i civilizaciju, i materijalne stvari, koje je covek svojim radom stvorio. Sva remek dela arhitekture, impozantne gradjevine, su besmisleno male u odnosu na prostor koji je oko nas. Zamisljajuci univerzum vidim da, bioloski zivot jednog coveka ne predstavlja ni delic atoma u beskonacnom univerzumu.
Ali, covek je velik. Velik je zato sto nasuprot materiji, pojedinac stvara svoj vlastiti univerzum. Taj univerzum ne zauzima prostor, nema svoju zapreminu. Taj univerzum se siri po dubini osecanja i misli. U odnosu na materijalni univerzum, univerzum koji stvara covek je ziv, ima svoj trag postojanja jer je dozivljen, iskustven, opipljiv kod svakog pojedinca koji ga u sebi gradi.

 

[123loncar]

Znaš , nije za utehu , ali ovi ljudi od nauke tvrede , da u ovom kosmosu ima nekih čestica koje su stvorene kod rađanja svega postojećeg , te da u njima stoji zapisan taj trenutak stvaranja....dakle , postoje i danas , i pamte sve od stvaranja.....teško je pomiriti se sa činjenicom da eto ima materije i energija koje pamte sve o rađanju kosmosa , a mi ovaki , od juče takoreći , a pametni onoliko , o tome nemamo pojma i nadamo se da nam one to otkriju....mnim da one , te čestice , to stalno pričaju , a mi nagluvi i priglupi za njihovu duhovnost to ne čujemo a i ono što čujemo ne razumemo....i kadse to sve razmatra nekako iz tih životnih beskonačnih razmera , ne samo da je taj naš takozvani duhovni kosmos minoran i beznačajan , već i vremenski je ograničen , propadljiv....eto . kažu da nas je živelo i još uvek živi tek nekih dvadesetak milijardi...otprilike , umrlo je desetak milijardi kosmosa - duhovnih ljudskih...a koliko živi u svakom pojedincu , tihe upokojenih kosmosa....jasno možda nekoliko i tek desetak izmagljenih gotovo nevidljivih....
....a svaki duhovni kosmos umire sa poslednjim sećanjem....zar ne !
Zato treba živeti bez straha od bilo čega , pa i sopstvene konačnosti ! Živeti čovečno , pa nek traje koliko traje ....posle svačijeg kraja , dolaze neki drugi klinci !

 

[Pocket]

Hvala na komentaru loncar. Naucnici mogu da tvrde da cestice materije govore i da imaju pamcenje. Ali, mi za sada nemamo "jezik" kojim bi desifrovali taj govor, tako da za coveka materija ostaje kao nesto strano, nesto bezivotno. I u tome lezi razlika izmedju materijalnog i duhovnog univerzuma, sto je duhovni univerzum prozivljen, sto moze da se oseti. Materiju ne mozemo da osecamo (za sada) na tom intuitivnom nivou kao misao ili kao osecaj.

 

[Riada]

Zapletoh se u niti svakodnevnice i postah samo mrvica...mala mrvica u svemiru beskrajnome...jednom negdje napisah ja...tvorac svog "stiha"...svog univerzuma