Svemir i akvarijum

[Demijurg]

Kaže se kako je svemir 10 puta teži i da ima 10 puta više energije nego što smo mi u stanju da detektujemo. To objašnjavaju višedimenzionalnošću - kako postoji recimo 50-ak različitih svemira, od kojih naš vuče 10% merljive materije i energije, a sa drugima može da se prožima, mimoilazi - ali osim opšte gravitacije i sile širenja - nema drugih interakcija.

Otkud drugi svemiri? Ja se pitam šta se dešava sa crnim rupama: ako se materija singularizuje u jednoj tački i gubi sva svojstva - zar nije logično da eksplodira u neku novu dimenziju? I da je tako crna rupa u stvari prozor iz našeg svemira u neki novi? Kod nas je ostala samo gravitacija, a vreme i prostor šire se u nekim novim, za nas nedostupnim koordinatama. I možda kod nas sažimanje materije u crnu rupu traje beskonačno dugo, a sa druge strane se, u nekom novom svemiru, pojavljuje kao bljesak - kao delić delića sekunde?

Zato se i pitam da li je i naš svemir nastao eksplozijom ničega u deliću sekunde. Posle se ispostavilo da to ništa i nije tako ništa, već da je to dosta dobro odrađena slagalica, koja se sklapa samo na određeni i uvek isti način.

I da se to nije desilo na početku, niti da će se ponoviti na kraju, već da je vreme tek jedna od koordinata po kojoj možeš da se krećeš kako hoćeš - naravno ne ako si živo biće - te da postanak oduvek postoji, kao i nestanak, samo je pitanje nečije dobre volje da li će da im priđe?

Mislim da bi se i najgori ateista od ovoga uznervozio.

Kako mi da se bavimo smislom stvarnosti ako prvo ne utvrdimo šta je ta stvarnost? Naš je svemir nastao sažimanjem materije iz nekog drugog svemira - njenom redukcijom na energiju, i zatim eksplozijom u opet neki novi svemir; a posle se ispostavilo da ta energija/materija ima u sebi zapisane protokole kako da se pretvara u subčestice, atome i planete.

Sad bi neko trebalo da ima tri čiste pa da kaže: kako i naše postojanje nije bilo predviđeno u momentu velikog praska i kako nije protokolisano u svojstvima te primarne energije/materije? Da budem iskren: zamišljam jednog radoznalog, inteligentnog čoveka, kako u akvarijumu mućka univerzume. Zbog same nekoherentnosti raznodimenzionalnih svemira - ne vidim problem da svi svemiri, osim njegovog, stanu u akvarijum, ili u kutiju od cipela...

 

[Arkadijanac]

Kaže se kako je svemir 10 puta teži i da ima 10 puta više energije nego što smo mi u stanju da detektujemo. To objašnjavaju višedimenzionalnošću - kako postoji recimo 50-ak različitih svemira, od kojih naš vuče 10% merljive materije i energije, a sa drugima može da se prožima, mimoilazi - ali osim opšte gravitacije i sile širenja - nema drugih interakcija.

Otkud drugi svemiri? Ja se pitam šta se dešava sa crnim rupama: ako se materija singularizuje u jednoj tački i gubi sva svojstva - zar nije logično da eksplodira u neku novu dimenziju? I da je tako crna rupa u stvari prozor iz našeg svemira u neki novi? Kod nas je ostala samo gravitacija, a vreme i prostor šire se u nekim novim, za nas nedostupnim koordinatama. I možda kod nas sažimanje materije u crnu rupu traje beskonačno dugo, a sa druge strane se, u nekom novom svemiru, pojavljuje kao bljesak - kao delić delića sekunde?

Zato se i pitam da li je i naš svemir nastao eksplozijom ničega u deliću sekunde. Posle se ispostavilo da to ništa i nije tako ništa, već da je to dosta dobro odrađena slagalica, koja se sklapa samo na određeni i uvek isti način.

I da se to nije desilo na početku, niti da će se ponoviti na kraju, već da je vreme tek jedna od koordinata po kojoj možeš da se krećeš kako hoćeš - naravno ne ako si živo biće - te da postanak oduvek postoji, kao i nestanak, samo je pitanje nečije dobre volje da li će da im priđe?

Mislim da bi se i najgori ateista od ovoga uznervozio.

Kako mi da se bavimo smislom stvarnosti ako prvo ne utvrdimo šta je ta stvarnost? Naš je svemir nastao sažimanjem materije iz nekog drugog svemira - njenom redukcijom na energiju, i zatim eksplozijom u opet neki novi svemir; a posle se ispostavilo da ta energija/materija ima u sebi zapisane protokole kako da se pretvara u subčestice, atome i planete.

Sad bi neko trebalo da ima tri čiste pa da kaže: kako i naše postojanje nije bilo predviđeno u momentu velikog praska i kako nije protokolisano u svojstvima te primarne energije/materije? Da budem iskren: zamišljam jednog radoznalog, inteligentnog čoveka, kako u akvarijumu mućka univerzume. Zbog same nekoherentnosti raznodimenzionalnih svemira - ne vidim problem da svi svemiri, osim njegovog, stanu u akvarijum, ili u kutiju od cipela...

U trenutku velikog praska stvoren je i prostor. Da bi se svemir sirio, mora postojati nesto kroz sta ce se siriti, to prakticno znaci da se svemir ne siri vec nama to samo tako izgleda jer smo "iznutra"

 

[Demijurg]

Ne vala, no je prostor oduvek postojao, ali se nije imao u odnosu na šta meriti.

 

[JA KOJI JESAM]

Ne vala, no je prostor oduvek postojao, ali se nije imao u odnosu na šta meriti.

Prostor postaje samo onda kada se u prazninu projektuju najmanje dva objekta. Taj odnos između dva objekta jeste mjerljivi prostor. Stoga, univerzum se širi u prazninu stvarajući pri tome mjerljivi prostor. Praznina, sama po sebi NIJE prostor.

 

[Demijurg]

To ti dođe kao mešanje baba i žaba. Kao recimo mešanje tečnosti i gasova. Ja recimo prdnem u so i smatram da sam pomešao prdež sa solju. A onda nekome posolim ručak.

 

[fisherman1]

Kaže se kako je svemir 10 puta teži i da ima 10 puta više energije nego što smo mi u stanju da detektujemo. To objašnjavaju višedimenzionalnošću - kako postoji recimo 50-ak različitih svemira, od kojih naš vuče 10% merljive materije i energije, a sa drugima može da se prožima, mimoilazi - ali osim opšte gravitacije i sile širenja - nema drugih interakcija.

Otkud drugi svemiri? Ja se pitam šta se dešava sa crnim rupama: ako se materija singularizuje u jednoj tački i gubi sva svojstva - zar nije logično da eksplodira u neku novu dimenziju? I da je tako crna rupa u stvari prozor iz našeg svemira u neki novi? Kod nas je ostala samo gravitacija, a vreme i prostor šire se u nekim novim, za nas nedostupnim koordinatama. I možda kod nas sažimanje materije u crnu rupu traje beskonačno dugo, a sa druge strane se, u nekom novom svemiru, pojavljuje kao bljesak - kao delić delića sekunde?

Zato se i pitam da li je i naš svemir nastao eksplozijom ničega u deliću sekunde. Posle se ispostavilo da to ništa i nije tako ništa, već da je to dosta dobro odrađena slagalica, koja se sklapa samo na određeni i uvek isti način.

I da se to nije desilo na početku, niti da će se ponoviti na kraju, već da je vreme tek jedna od koordinata po kojoj možeš da se krećeš kako hoćeš - naravno ne ako si živo biće - te da postanak oduvek postoji, kao i nestanak, samo je pitanje nečije dobre volje da li će da im priđe?

Mislim da bi se i najgori ateista od ovoga uznervozio.

Kako mi da se bavimo smislom stvarnosti ako prvo ne utvrdimo šta je ta stvarnost? Naš je svemir nastao sažimanjem materije iz nekog drugog svemira - njenom redukcijom na energiju, i zatim eksplozijom u opet neki novi svemir; a posle se ispostavilo da ta energija/materija ima u sebi zapisane protokole kako da se pretvara u subčestice, atome i planete.

Sad bi neko trebalo da ima tri čiste pa da kaže: kako i naše postojanje nije bilo predviđeno u momentu velikog praska i kako nije protokolisano u svojstvima te primarne energije/materije? Da budem iskren: zamišljam jednog radoznalog, inteligentnog čoveka, kako u akvarijumu mućka univerzume. Zbog same nekoherentnosti raznodimenzionalnih svemira - ne vidim problem da svi svemiri, osim njegovog, stanu u akvarijum, ili u kutiju od cipela...

Komšija ,vi iz gradića ste uvek bili na tri čoška...Pupak i dr.
Šta smeta što postojanje za nas samo D3 +1,a ima D 11...Za preostalih 8 nemaš čula i ne klaviriš ih čulima,ali možeš uvek da ih računaš
i da predviđaš interakcije...
Među tim dimenzijama je i gravitacija koju jednostavno ne vidiš,ali možeš da je računaš.ALI SVAKO 3D TELO IMA GRAVITACIJU jer to je jedna od dimenzija...
A smislom stvarnosti se jedino možeš baviti smišljanjem cilja,operacije,kreacije ,postupka...Koji tako budu smisleni ili smišljeni...
Pročitaš ponovo svoje reči i vidiš da si pisao i nešto drugo ,a ne ono šta si mislio...Valja malo oko reči promisliti je krive značenja misli,a i same misli...
Tvorca niko nije pominjao i otkud ti ta ideja da neki čikica nešto muti po akvarijumima...Ja bih pre govorio da Higsov bozon nosi volju,libido,želju građenja...
Motanje po pdf religija utiče i na mene,ali nedam da to ozbiljno deluje...Kritičko i skeptično mišljenje u tajnom đepiću...

 

[ranjeni Zoro]

akvarijum to je ono de ima akva minerale..

 

[minutus]

malo ste se izgubili u svemiru riječi -
u svemiru riječi jedne neznatne čestice jednog svemira koji je tako velik, da mu ne možemo sagledati ni jednu marginu.
a taj svemir čini samo 4% sila, za koje se predmnijeva da drže ovaj svemir u stanju koje možemo zamijetiti.
daljnjih 4%, pretpostavlja se, je nekakva antimaterija, kao neki komplementarni dio ove nama poznate materije.
i sad tu neki organizam u tankom septičnom sloju truleži, trenutna pojava među bezbrojnim u milijunima i milijardama godina, opremljena s nekoliko manjkavih osjetila i degeneriranim umom jedne osjetljive nestajuće vrste, slaže svoje riječi na onih drugih, zapravo 96% predmnijevane stvarnosti.
mislim da je bolje da se brinemo o neposrednoj okolini naših tijela i životno relevantnim okolnostima našeg trenutka postojanja.

 

[fisherman1]

malo ste se izgubili u svemiru riječi -
u svemiru riječi jedne neznatne čestice jednog svemira koji je tako velik, da mu ne možemo sagledati ni jednu marginu.
a taj svemir čini samo 4% sila, za koje se predmnijeva da drže ovaj svemir u stanju koje možemo zamijetiti.
daljnjih 4%, pretpostavlja se, je nekakva antimaterija, kao neki komplementarni dio ove nama poznate materije.
i sad tu neki organizam u tankom septičnom sloju truleži, trenutna pojava među bezbrojnim u milijunima i milijardama godina, opremljena s nekoliko manjkavih osjetila i degeneriranim umom jedne osjetljive nestajuće vrste, slaže svoje riječi na onih drugih, zapravo 96% predmnijevane stvarnosti.
mislim da je bolje da se brinemo o neposrednoj okolini naših tijela i životno relevantnim okolnostima našeg trenutka postojanja.

A kad si tako glup i neznalica s 4 %-kako si ukapirao sve to???
Ne treba potceniti tih 4%,a naravno ni preceniti...
8-u dimenziju nemam čime da"vidim",mada sigurno nije za gledanje,ali mogu da joj izračunm interakcije i štošta o njoj ukapiram...Poput slepog
o olovci koju drži u ruci...Naravno da nije lako i da nemamo neposredni doživljaj,koji nemamo ni s ovim čulima...

 

[JA KOJI JESAM]

Ne vala, no je prostor oduvek postojao, ali se nije imao u odnosu na šta meriti.

Sve oduvijek i zauvijek postoji. Postojanje jeste apsolut. Međutim, isti taj apsolut, kao i sve što postoji u njemu se projektuje u sopstveno iskustvo. Tek tada odnosi među individualnim znanjima-o-sebi počnu da važe. Tek tada i prostor počne da bude prostor. Do tada, prostor, kao i sve što jeste apsolut, jeste samo jedno znanje-o-sebi 'unutar' apsoluta. Stavljam ovo unutar ispod navodnika zato što svako jedno znanje-o-sebi iz apsoluta uistinu i samo jeste apsolut...u sebi sadrži sva druga znanja-o-sebi odjednom.

Prostor, kao uostalom i vrijeme su konstruktivni elementi razuma. Razum je takođe jedno znanje-o-sebi, apsolut. Kao znanja-o-sebi iz apsoluta, prostor i vrijeme služe svakoj jedinki da doživi sebe u odnosu na ova dva konstruktivna elementa projektujući se kroz razum. U odnosu na prostor, svaka jedinka doživljava sebe objektom (projektujući se kroz razum i njegova čula), dok u odnosu na vrijeme, svaka jedinka doživljava sebe kao fragment 'sveukupnog' trajanja. Sve u svemu, svaki doživljaj je baziran na odnosima dva ili više znanja-o-sebi. Prostor je dakle, znanje-o-sebi koje služi svim drugim znanjima-o-sebi (u ovom univerzumu) da u odnosu na njega dožive sebe kao forme.

 

[Arkadijanac]

Ne vala, no je prostor oduvek postojao, ali se nije imao u odnosu na šta meriti.

Ako ne moze da se izmeri onda ne moze ni da postoji, za sve sto postoji nuzan je referentni sistem, ako njega nema onda cak i metafizicka rasprava o tome gubi smisao!

 

[JA KOJI JESAM]

Kaže se kako je svemir 10 puta teži i da ima 10 puta više energije nego što smo mi u stanju da detektujemo. To objašnjavaju višedimenzionalnošću - kako postoji recimo 50-ak različitih svemira, od kojih naš vuče 10% merljive materije i energije, a sa drugima može da se prožima, mimoilazi - ali osim opšte gravitacije i sile širenja - nema drugih interakcija.

Težina svemira???? HM? U odnosu na ŠTA ćeš da izmjeriš težinu svemira? Težina nečega se može izmjeriti samo realtivno sili gravitacije nečeg drugog. Svemir nema težinu. Svemir je bestežinski. Objekti unutar svemira imaju iluziju težine...jedan u odnosu na druge.
50-tak svemira??? Glupost.
Ako govorimo o svemiru, govorimo o našem shvatanju ovog univerzuma čiji smo i samo dio. Univerzum, je projekcija svih znanja-o-sebi iz apsoluta kroz jedno znanje-o-sebi, kroz jedno JA, kroz jedan UM. Stoga, koliko je znanja-o-sebi unutar apsoluta toliko postoji i individualnih univerzuma. Svi univerzumi čine multiiverzum. Za razliku od gravitacije galaksije, sunca i zemlje i dr. u ovom univerzumnu, svaki individualni univerzum postoji nezavisno od onog drugog. Ne postoji gravitacija koja privlači jedan univerzum drugome. Svi postoje u svom domenu, za sebe.

 

[JA KOJI JESAM]

Ja se pitam šta se dešava sa crnim rupama: ako se materija singularizuje u jednoj tački i gubi sva svojstva - zar nije logično da eksplodira u neku novu dimenziju?

NE, nije logično. Logično je da sve što postaje i prestaje da postaje...ali ne prestaje da postoji u svom izvornom aspektu, apsolutu. Crne rupe služe da se iskustva koja više nemaju svrhu (po sebi) anuliraju, te da to iskustvo počne i početka kao da nikada nije ni bilo. A gdje će da započne opet? u nekom novom svemiru? NE. U ovom istom. Iz istog Centra...kroz isti Centar, kroz UM.

 

[JA KOJI JESAM]

I da je tako crna rupa u stvari prozor iz našeg svemira u neki novi? Kod nas je ostala samo gravitacija, a vreme i prostor šire se u nekim novim, za nas nedostupnim koordinatama. I možda kod nas sažimanje materije u crnu rupu traje beskonačno dugo, a sa druge strane se, u nekom novom svemiru, pojavljuje kao bljesak - kao delić delića sekunde?

Crna rupa je nevidljiva gumica. Briše sve ono što se nađe u njenom domenu.

Sve što postaje, postaje iz apsoluta. Apsolut je bestjelesan, bezvremen, besprostoran, stanje bez energije (kretaor energije). Apsolut jeste nepromjenjivo postojanje. Apsolut stvara iskustvo sebe, projekcijom svog duplikata kroz centar koji drži u jednom 'Ja'. To 'Ja' postaje medi-UM-kreacije, energije. E sad, gdje je kreirana energija najsnažnija? U Centru, u UMU . UM je dakle, energetski Centar, kroz koji i u odnosu na koji se sva druga apsolutna znanja-o-sebi projektuju u iskustva sebe postajući energetski izraz istog. Svako drugo znanje-o-sebi dakle, takođe postaje energetski Centar unutar tog Jednog. Moć Uma je neprikosnovena u domenu projekcije njegovih iskustava, u svemiru. Zašto? Zato što se svako znanje-o-sebi emituje u sopstveno postajanje kroz tu jednu zajedničku 'tačku', kroz Centar. Svako cijepanje unutar tog jednog Centra, Uma, stvara energetsko polje niže moći. Svako energetsko polje niže moći podliježe hijerarhiji.

Crna rupa je zaštitni mehanizam univerazuma, direktan otvoreni portal koji služi Univerzumu da kao usisivač usisava otcijepljene dijelove sebe u svoj Centar. Sve što je postalo kroz taj Centar vraća se u njega da bi iz tog početnog stanja ponovo postalo neko novo iskustvo. Dakle, ne dešava se nikakvo prevođenje jedne dimenzije iz jednog univerzuma u drugi kroz tu tačku (kroz crnu rupu), već se dešava urušavanje postojećeg 'organizovanog' sistema u njegovo polazno stanje...stanje potencijala. Univerzum otvara crne rupe da bi iskustva koja su postala apsurdna u težnji za sopstvenoj autonomijom unutar njegove projekcije (van njegove namjere), sveo na stanje potencijala odakle mu ponovo daje pravo da počne iz početka, stvarajući harmoniju sa ostatkom projektujućih znanja-o-sebi.

 

[Arkadijanac]

Težina svemira???? HM? U odnosu na ŠTA ćeš da izmjeriš težinu svemira? Težina nečega se može izmjeriti samo realtivno sili gravitacije nečeg drugog. Svemir nema težinu. Svemir je bestežinski. Objekti unutar svemira imaju iluziju težine...jedan u odnosu na druge.
50-tak svemira??? Glupost.
Ako govorimo o svemiru, govorimo o našem shvatanju ovog univerzuma čiji smo i samo dio. Univerzum, je projekcija svih znanja-o-sebi iz apsoluta kroz jedno znanje-o-sebi, kroz jedno JA, kroz jedan UM. Stoga, koliko je znanja-o-sebi unutar apsoluta toliko postoji i individualnih univerzuma. Svi univerzumi čine multiiverzum. Za razliku od gravitacije galaksije, sunca i zemlje i dr. u ovom univerzumnu, svaki individualni univerzum postoji nezavisno od onog drugog. Ne postoji gravitacija koja privlači jedan univerzum drugome. Svi postoje u svom domenu, za sebe.

Sve je to zanimljivo sto si napisao ali da bi te bolje razumeo, definisi mi pojam apsoluta (mislim kako ga ti dozivljavas), da bi te bolje shvatio. I na kraju, jos jedno pitanje, ako je sve tako kao sto si napisao, koja bi onda bila svrha svega toga?

 

[JA KOJI JESAM]

Zato se i pitam da li je i naš svemir nastao eksplozijom ničega u deliću sekunde. Posle se ispostavilo da to ništa i nije tako ništa, već da je to dosta dobro odrađena slagalica, koja se sklapa samo na određeni i uvek isti način.

I da se to nije desilo na početku, niti da će se ponoviti na kraju, već da je vreme tek jedna od koordinata po kojoj možeš da se krećeš kako hoćeš - naravno ne ako si živo biće - te da postanak oduvek postoji, kao i nestanak, samo je pitanje nečije dobre volje da li će da im priđe?

Mislim da bi se i najgori ateista od ovoga uznervozio.

Kako mi da se bavimo smislom stvarnosti ako prvo ne utvrdimo šta je ta stvarnost? Naš je svemir nastao sažimanjem materije iz nekog drugog svemira - njenom redukcijom na energiju, i zatim eksplozijom u opet neki novi svemir; a posle se ispostavilo da ta energija/materija ima u sebi zapisane protokole kako da se pretvara u subčestice, atome i planete.

Sad bi neko trebalo da ima tri čiste pa da kaže: kako i naše postojanje nije bilo predviđeno u momentu velikog praska i kako nije protokolisano u svojstvima te primarne energije/materije? Da budem iskren: zamišljam jednog radoznalog, inteligentnog čoveka, kako u akvarijumu mućka univerzume. Zbog same nekoherentnosti raznodimenzionalnih svemira - ne vidim problem da svi svemiri, osim njegovog, stanu u akvarijum, ili u kutiju od cipela...

U apsolutu je 'sjeme' iz kojega sve ponovo raste. To je ono znanje-o-sebi koje nikada ne prestaje da bude.

 

[Arkadijanac]

NE, nije logično. Logično je da sve što postaje i prestaje da postaje...ali ne prestaje da postoji u svom izvornom aspektu, apsolutu. Crne rupe služe da se iskustva koja više nemaju svrhu (po sebi) anuliraju, te da to iskustvo počne i početka kao da nikada nije ni bilo. A gdje će da započne opet? u nekom novom svemiru? NE. U ovom istom. Iz istog Centra...kroz isti Centar, kroz UM.

To mi lici na pricu o Demijurgu, o beskonacnom krugu vracanja na isto.

 

[Arkadijanac]

Crna rupa je nevidljiva gumica. Briše sve ono što se nađe u njenom domenu.

Sve što postaje, postaje iz apsoluta. Apsolut je bestjelesan, bezvremen, besprostoran, stanje bez energije (kretaor energije). Apsolutr jeste nepromjenjivo postojanje. Apsolut stvara iskustvo sebe, projekcijom svog duplikata kroz centar koji drži u jednom 'Ja'. To 'Ja' postaje medi-UM-kreacije, energije. E sad, gdje je kreirana energija najsnažnija? U Centru, u UMU . UM je dakle, energetski Centar, kroz koji i u odnosu na koji se sva druga apsolutna znanja-o-sebi projektuju u iskustva sebe postajući energetski izraz istog. Svako drugo znanje-o-sebi dakle, takođe postaje energetski Centar unutar tog Jednog. Moć Uma je neprikosnovena u domenu projekcije njegovih iskustava, u svemiru. Zašto? Zato što se svako znanje-o-sebi emituje u sopstveno postajanje kroz tu jednu zajedničku 'tačku', kroz Centar. Svako cijepanje unutar tog jednog Centra, Uma, stvara energetsko polje niže moći. Svako energetsko polje niže moći podliježe hijerarhiji.

Crna rupa je zaštitni mehanizam univerazuma, direktan otvoreni portal koji služi Univerzumu da kao usisivač usisava otcijepljene dijelove sebe u svoj Centar. Sve što je postalo kroz taj Centar vraća se u njega da bi iz tog početnog stanja ponovo postalo neko novo iskustvo. Dakle, ne dešava se nikakvo prevođenje jedne dimenzije iz jednog univerzuma u drugi kroz tu tačku (kroz crnu rupu), već se dešava urušavanje postojećeg 'organizovanog' sistema u njegovo polazno stanje...stanje potencijala. Univerzum otvara crne rupe da bi iskustva koja su postala apsurdna u težnji za sopstvenoj autonomijom unutar njegove projekcije (van njegove namjere), sveo na stanje potencijala odakle mu ponovo daje pravo da počne iz početka, stvarajući harmoniju sa ostatkom projektujućih znanja-o-sebi.

E sad se vec ne slazem, po definiciji, energija je sposobnost da se izvrsi rad, ako je apsolut bez energije on ne moze ni da kreira istu, niti bilo sta, jer za svako kreiranje je potrebna energija. Nepromenjivo postojanje nema potrebu da ista menja i da kreira. Tako da, nije ti bas sasvim u redu definicija apsoluta.

 

[JA KOJI JESAM]

Sve je to zanimljivo sto si napisao ali da bi te bolje razumeo, definisi mi pojam apsoluta (mislim kako ga ti dozivljavas), da bi te bolje shvatio. I na kraju, jos jedno pitanje, ako je sve tako kao sto si napisao, koja bi onda bila svrha svega toga?

O tome sam upravo ukratko pisao u komentaru iznad ovog tvog...

 

[JA KOJI JESAM]

E sad se vec ne slazem, po definiciji, energija je sposobnost da se izvrsi rad, ako je apsolut bez energije on ne moze ni da kreira istu, niti bilo sta, jer za svako kreiranje je potrebna energija. Nepromenjivo postojanje nema potrebu da ista menja i da kreira. Tako da, nije ti bas sasvim u redu definicija apsoluta.

Nisi dobro pročitao, ili pak, tokom ovog današnjeg izlaganja ja nisam dovoljno rekao...

Apsolut je neporomjenjivo postojanje. Dakle, to je 'sjeme' svih postajućih iskustava. Međutim, za razliku od energije koja podliježe promjenama, za razliku od sjemena pšenice u našoj projektovanoj prirodi naprimjer, koje može i da izgubi svoj inicijalni oblik i da nestane tokom vremena...apsolut nikada ne može da izgubi sebe. Apsolut JESTE postojanje...sve ostalo, sve energetske forme su samo iskustva apsoluta. Apsolut dakle NIJE iskustvo. Međutim, da bi biće-koje-jesmo doživjelo sebe-apsolut, dakle sebe-znanje...to 'sjeme' mora da proklija.
Ali...aposlut nikada ne klija. To je paradox. Ono što klija jeste njegova projekcija, njegov duplikat. Dakle, apsolut duplicira, tačnije...multiplicvira sebe u postajuću stvarnost.
Šta to znači multiplicirati sebe? To znači da stvara sebe kroz svako jedno znanje-o-sebi, svako jedno 'Ja' kao jedan čitav univerzum. Čitav apsolut se dakle doživljava kroz jedno znanje-o-sebi kao Centar te projekcije. To se dešava 'izvan' samog apsoluta a ipak unutar njega. Pri tome, apsolut, kao osnova, kao srž, kao suština ostaje nepromijenjen. Sve se dakle dešava u jednom Centru, a kroz duplikate apsoluta. Taj Centar poprima karakter svakog jednog individualnog znanja-o-sebi kroz koje se sva ostala znanja-o-sebi projektuju u beskonačne matematičke kombinacije. Zato i svaki individualni univerzum ima karakter znanja-o-sebi kroz koje se sva ostala znanja-o-sebi, a iz apsoluta projektuju.

 

[Arkadijanac]

Nisi dobro pročitao, ili pak, tokom ovog današnjeg izlaganja ja nisam dovoljno rekao...

Apsolut je neporomjenjivo postojanje. Dakle, to je 'sjeme' svih postajućih iskustava. Međutim, za razliku od energije koja podliježe promjenama, za razliku od sjemena pšenice u našoj projektovanoj prirodi naprimjer, koje može i da izgubi svoj inicijalni oblik i da nestane tokom vremena...apsolut nikada ne može da izgubi sebe. Apsolut JESTE postojanje...sve ostalo, sve energetske forme su samo iskustva apsoluta. Apsolut dakle NIJE iskustvo. Međutim, da bi biće-koje-jesmo doživjelo sebe-apsolut, dakle sebe-znanje...to 'sjeme' mora da proklija.
Ali...aposlut nikada ne klija. To je paradox. Ono što klija jeste njegova projekcija, njegov duplikat. Dakle, apsolut duplicira, tačnije...multiplicvira sebe u postajuću stvarnost.
Šta to znači multiplicirati sebe? To znači da stvara sebe kroz svako jedno znanje-o-sebi, svako jedno 'Ja' kao jedan čitav univerzum. Čitav apsolut se dakle doživljava kroz jedno znanje-o-sebi kao Centar te projekcije. To se dešava 'izvan' samog apsoluta a ipak unutar njega. Pri tome, apsolut, kao osnova, kao srž, kao suština ostaje nepromijenjen. Sve se dakle dešava u jednom Centru, a kroz duplikate apsoluta. Taj Centar poprima karakter svakog jednog individualnog znanja-o-sebi kroz koje se sva ostala znanja-o-sebi projektuju u beskonačne matematičke kombinacije. Zato i svaki individualni univerzum ima karakter znanja-o-sebi kroz koje se sva ostala znanja-o-sebi, a iz apsoluta projektuju.

Ja izgleda moram opet da ponovim, nesto sto se definise kao nepromenljivo postojanje nema potrebu da bilo sta menja, niti da ima bilo kakva iskustva, pa i iskustvo energije kako ti kazes. E sad mi mozemo semanticki da raspravljamo koliko hoces i koji god zakljucak da donesemo opet u svemu tome nema ni mrvica utilitarnosti. Dakle krajnje pitanje bi bilo koja je svrha svega toga?

 

[ranjeni Zoro]

u akvariumu ima oktopus Piter koji samo sedi i bulji i ništa ne radi samo prognozira sportske rezultate..

 

[JA KOJI JESAM]

Ja izgleda moram opet da ponovim, nesto sto se definise kao nepromenljivo postojanje nema potrebu da bilo sta menja, niti da ima bilo kakva iskustva, pa i iskustvo energije kako ti kazes. E sad mi mozemo semanticki da raspravljamo koliko hoces i koji god zakljucak da donesemo opet u svemu tome nema ni mrvica utilitarnosti. Dakle krajnje pitanje bi bilo koja je svrha svega toga?

Apsolut je znanje-o-sebi postojanju. Kao takav nije promjenjiv. Uvijek je to što jeste. Međutim, Znanje-o-sebi nije iskustvo sebe.


Suština projektovanja znanja-o-sebi izvan sebe jeste iskustvo sebe. Pri tome, znajući (jer apsolut jeste znanje) da svojim direktnim projektovanjem u iskustvo može da doživi promjenu a samim tim i samouništenje...apsolut projektuje duplikat sebe, kako bi bez straha mogao da postaje bilo šta, znajući da ničim neće i nemože narušiti sebe-postojanje. Moć bića da se može poistovijetiti sa bilo kojim aspektom svog postojanja, sa bilo kojom projekcijom kao i sa samim apsolutom, omogućava sve projekcije da postanu istinska iskustva sebe. Eto, to je svrha.

Dakle, kao što i svrha isksutva Filma nije da se priča u pokretu slike i zvuka samo čuva na CD-u, već da se emituje na filmskom platnu kako bi biće koje gleda Film moglo da ga doživi kroz radnju (kretanje), tako i apsolut...je biće koje 'gleda filmove o sebi'. Pri tome, CD, ne podliježe promejni, ono što je urezano ostaje takvo kakvo je. I svaki put kad se sadržaj CD-a proslijedi kroz kompjuter projektuje se ista priča...ali doživljaj te iste priče nije uvijek isti...eto, ukratko.

 

[EnjoytheSilence]

Bozansko seme i svemir

Jednom davno, u jednoj dalekoj zemlji, živele su dve zavađene porodice: Fermioni i Bozoni. Fermioni su bili poznati po svom neobičnom plesu sa polu-okretom. Elektroni, Protoni i Kvarkovi bili su Fermioni.

Bozoni su, međutim, dok plešu pravili pune okrete, i prezirali su polu-okret. Fotoni i Gluoni su bili Bozoni. Pričalo sa da Bozoni imaju i davno izgubljenog starijeg brata, po imenu Higsov Bozon, koga odavno niko nije video.

Jednog dana, u kraj u kom su zavađene porodice živele dođe jedan veoma star i mudar čovek. Ispričao im je da svoju svađu oko polu-okreta i punog okreta treba da prekinu, jer su nekada svi bili isti, i nisu imali masu.

“Na početku vremena, kada je stvoren svemir” - reče im starac - “svi ste rođeni jednaki. Ali onda ste upali u magično polje, zvano Higsovo polje, koje vas je izmenilo i učinilo različitim, sve osim fotona, koji su ostali kakvi su i bili”.

Starac im reče još i da je ovo misteriozno polje stvorio Higsov Bozon - davno izgubljeni stariji brat Bozonovih.

Porodice su, naravno, odbile da poveruju takvu glupost, pa stoga starac krenu da nađe Higsovog Bozona i da im dokaže da je bio u pravu.

U ovom poduhvatu, za pomoć je zamolio naučnike iz Cerna.

I tako, najzad, drevnoj se zavadi bliži kraj.

 

[Arkadijanac]

Apsolut je znanje-o-sebi postojanju. Kao takav nije promjenjiv. Uvijek je to što jeste. Međutim, Znanje-o-sebi nije iskustvo sebe.


Suština projektovanja znanja-o-sebi izvan sebe jeste iskustvo sebe. Pri tome, znajući (jer apsolut jeste znanje) da svojim direktnim projektovanjem u iskustvo može da doživi promjenu a samim tim i samouništenje...apsolut projektuje duplikat sebe, kako bi bez straha mogao da postaje bilo šta, znajući da ničim neće i nemože narušiti sebe-postojanje. Moć bića da se može poistovijetiti sa bilo kojim aspektom svog postojanja, sa bilo kojom projekcijom kao i sa samim apsolutom, omogućava sve projekcije da postanu istinska iskustva sebe. Eto, to je svrha.

Dakle, kao što i svrha isksutva Filma nije da se priča u pokretu slike i zvuka samo čuva na CD-u, već da se emituje na filmskom platnu kako bi biće koje gleda Film moglo da ga doživi kroz radnju (kretanje), tako i apsolut...je biće koje 'gleda filmove o sebi'. Pri tome, CD, ne podliježe promejni, ono što je urezano ostaje takvo kakvo je. I svaki put kad se sadržaj CD-a proslijedi kroz kompjuter projektuje se ista priča...ali doživljaj te iste priče nije uvijek isti...eto, ukratko.

Apsolut ne moze da projektuje jer nema energiju (bar si ti tako napisao), za svako projektovanje je potrebna energija. Znaci moraces da se odlucis, ili apsolut ne poseduje energiju, sto onda znaci da nista ne projektuje, ili je poseduje ali ti se u tom slucaju ne slaze definicija apsoluta. Ne moze i jedno i drugo! Aj ne ljuti se, samo citam pazljivo sta pises i trazim nelogicnosti! Poz!