- Poruka
- 8.488
ŠTA DONOSI OTAPANJE LEDA IZ PERMSKOG PERIODA?
03.02.2007.
Strahovanja naučnika da je Zemlja zapala u fazu globalnog zagrevanja zbog otapanja metana zarobljenog duboko u prastarim ledenim naslagama Arktika (pogledajte tekst "Hipoteza hidrata"), dobijaju sve više naučnih potvrda. Situacija je dosta alarmantna, jer ako je planeta već izgubila moć temperaturnog balansa znači da prelazi u ekstremnu fazu. Koliko dugo će taj proces trajati i na čemu se baziraju strahovanja naučnika?
Nedavno publikovana studija koju je napisalo devet američkih i kanadskih naučnika (Paull, C. K., W. Ussler III, S. R. Dallimore, S. M. Blasco, T. D. Lorenson, H. Melling, B. E. Medioli, F. M. Nixon i F. A. McLaughlin), a objavilo Američko Geofizičko Društvo (American Geophysical Union), donekle potvrđuje ranije iznete hipoteze o oslobađanju metana iz leda u okeanskom ležištu. Podsetimo da kada metan dospe u atmosferu on je zagreva dvadeset puta jače od ugljen-dioksida.
Pomenuta ekipa iznela je zanimljive rezultate istraživanja o topljenju ledenih naslaga iz doba perma i eventualno oslobađanje hidrata metana iz Bofortovog grebena na kanadskom Arktiku.
Evo šta se kaže u uvodu izveštaja koji je u celosti dostupan javnosti.
"Arktički greben je trenutno u fazi dramatičnih termalnih promena prouzrokovanih nastavkom zagrevanja koje je u sprezi sa holocenskim rastom nivoa mora, a što je zbog velikog priliva relativno tople vode uzrokovalo njeno prelivanje preko hladne ledene kore u područiju Bofortovog grebena".
Dalje se kaže da toplotni udar vodom koja ima 10 stepeni Celzijusovih više nego što je optimalna postojeća temperatura, kontunuirano nastavlja da se širi prodirući duboko u zaleđene podvodne sedimente iz perioda perma (od pre 290 do 245 miliona godina) bogate gasnim hidratom. Otapanjem ovog leda može doći do raspadanja hidrata i oslobađanja metana u obliku gasa.
U nastojanju da pronađe izlaz gas pravi ispupčenja u morskom ležištu u obliku malih "brdašaca". Veliki broj "ispupčenja" (pingo-like features) upravo je otkriven u morskom ležištu Bofortovog grebena.
Oni mogu biti direktna posledica razlaganja gasnog hidrata u dubini ledene kore.
"Merenjem podrhtavanja kore iz osam tako uzdignutih "brdašaca" pokazalo se da je metan koncentrisan u svakom od njih. Daljom obradom podataka otkriveno je da su gasni izlivi bogati metanom i da oni izbijaju na vrhovima ovih ispupčenja stvarajujući kipuće mehurove. Mi ovde nudimo scenario kako ova ispupčenja mogu rasti duž obala kao rezultat pritiska udruženog sa raspadanjem gasnog hidrata", kaže se u uvodu Izveštaja.
Poznato je da je okolina Bofortovog grebena veoma bogata gasnim hidratima.
Za vreme pleistocena veći deo ovog grebena je bio u fazi izranjanja i bez leda , ali izložen veoma hladnim temperaturama koje su vremenom formirale debele naslage ledenog pokrivača.
Geotermalni režim se od tada održava u čitavom međuprostoru pokrivenom ledom. Teorijski gledano hidrat metana može ostati stabilan na ledenim dubinama većim od 1500 m. Ali, već pomenuto holocensko podizanje nivoa mora i prelivanje toplom vodom tanji debljinu ovog ledenog pokrivača.
Tako je temperatura vode u periodu formiranja ledene kore u permu bila u proseku -20 stepeni Celzijusovih, a danas nije niža od -1.8. Posledica toga može biti destabilizacija sedimenata koji sadrže hidrat metana.
Još jedan zanimljiv naučni pristup skrenuo je pažnju u naučnim krugovima.
Naime, još je Milutin Milanković je u svom istraživanju završenom 1941.
godine tvrdio da je taloženje leda u Evropi koincidiralo sa periodima u kojima je solarna energija koja je stizala na područja severne geografske širine tada bila niskog intenziteta zbog varijacija u Zemljinoj orbiti. Džerard Roi studirajući ove Milankovićeve tvrdnje vršio je istraživanja u nameri da hipotezu poboljša i došao do zanimljivog razmišljanja.
On je pokušao da pobije tvrdnju naučnika koji su tražili korelaciju između apsolutne zapremine leda i iznosa primljene energije time što je predložio da se istraživanje više usmeri na proučavanje korelacije između brzine promene ukupne zapremine leda i prijema solarne energije.
Promena gledišta potrebna je zbog toga što su postojeća merenja otkrila obrnut uticaj na brzinu promena ukupne zapremnine leda i letnjeg priliva solarne energije u području severne geografske širine.
Ipak, po mnogim merenjima varijacije u količini ugljen-dioksida u atmosferi izgleda da imaju samo sekundarnu ulogu u globalnom otopljavanju leda, a ne dominantnu kako se do sada verovalo.
Da li dominantna uloga pripada oslobođenom metanu?
Naučnici za sada nemaju još čvrste dokaze.
03.02.2007.
Strahovanja naučnika da je Zemlja zapala u fazu globalnog zagrevanja zbog otapanja metana zarobljenog duboko u prastarim ledenim naslagama Arktika (pogledajte tekst "Hipoteza hidrata"), dobijaju sve više naučnih potvrda. Situacija je dosta alarmantna, jer ako je planeta već izgubila moć temperaturnog balansa znači da prelazi u ekstremnu fazu. Koliko dugo će taj proces trajati i na čemu se baziraju strahovanja naučnika?
Nedavno publikovana studija koju je napisalo devet američkih i kanadskih naučnika (Paull, C. K., W. Ussler III, S. R. Dallimore, S. M. Blasco, T. D. Lorenson, H. Melling, B. E. Medioli, F. M. Nixon i F. A. McLaughlin), a objavilo Američko Geofizičko Društvo (American Geophysical Union), donekle potvrđuje ranije iznete hipoteze o oslobađanju metana iz leda u okeanskom ležištu. Podsetimo da kada metan dospe u atmosferu on je zagreva dvadeset puta jače od ugljen-dioksida.
Pomenuta ekipa iznela je zanimljive rezultate istraživanja o topljenju ledenih naslaga iz doba perma i eventualno oslobađanje hidrata metana iz Bofortovog grebena na kanadskom Arktiku.
Evo šta se kaže u uvodu izveštaja koji je u celosti dostupan javnosti.
"Arktički greben je trenutno u fazi dramatičnih termalnih promena prouzrokovanih nastavkom zagrevanja koje je u sprezi sa holocenskim rastom nivoa mora, a što je zbog velikog priliva relativno tople vode uzrokovalo njeno prelivanje preko hladne ledene kore u područiju Bofortovog grebena".
Dalje se kaže da toplotni udar vodom koja ima 10 stepeni Celzijusovih više nego što je optimalna postojeća temperatura, kontunuirano nastavlja da se širi prodirući duboko u zaleđene podvodne sedimente iz perioda perma (od pre 290 do 245 miliona godina) bogate gasnim hidratom. Otapanjem ovog leda može doći do raspadanja hidrata i oslobađanja metana u obliku gasa.
U nastojanju da pronađe izlaz gas pravi ispupčenja u morskom ležištu u obliku malih "brdašaca". Veliki broj "ispupčenja" (pingo-like features) upravo je otkriven u morskom ležištu Bofortovog grebena.
Oni mogu biti direktna posledica razlaganja gasnog hidrata u dubini ledene kore.
"Merenjem podrhtavanja kore iz osam tako uzdignutih "brdašaca" pokazalo se da je metan koncentrisan u svakom od njih. Daljom obradom podataka otkriveno je da su gasni izlivi bogati metanom i da oni izbijaju na vrhovima ovih ispupčenja stvarajujući kipuće mehurove. Mi ovde nudimo scenario kako ova ispupčenja mogu rasti duž obala kao rezultat pritiska udruženog sa raspadanjem gasnog hidrata", kaže se u uvodu Izveštaja.
Poznato je da je okolina Bofortovog grebena veoma bogata gasnim hidratima.
Za vreme pleistocena veći deo ovog grebena je bio u fazi izranjanja i bez leda , ali izložen veoma hladnim temperaturama koje su vremenom formirale debele naslage ledenog pokrivača.
Geotermalni režim se od tada održava u čitavom međuprostoru pokrivenom ledom. Teorijski gledano hidrat metana može ostati stabilan na ledenim dubinama većim od 1500 m. Ali, već pomenuto holocensko podizanje nivoa mora i prelivanje toplom vodom tanji debljinu ovog ledenog pokrivača.
Tako je temperatura vode u periodu formiranja ledene kore u permu bila u proseku -20 stepeni Celzijusovih, a danas nije niža od -1.8. Posledica toga može biti destabilizacija sedimenata koji sadrže hidrat metana.
Još jedan zanimljiv naučni pristup skrenuo je pažnju u naučnim krugovima.
Naime, još je Milutin Milanković je u svom istraživanju završenom 1941.
godine tvrdio da je taloženje leda u Evropi koincidiralo sa periodima u kojima je solarna energija koja je stizala na područja severne geografske širine tada bila niskog intenziteta zbog varijacija u Zemljinoj orbiti. Džerard Roi studirajući ove Milankovićeve tvrdnje vršio je istraživanja u nameri da hipotezu poboljša i došao do zanimljivog razmišljanja.
On je pokušao da pobije tvrdnju naučnika koji su tražili korelaciju između apsolutne zapremine leda i iznosa primljene energije time što je predložio da se istraživanje više usmeri na proučavanje korelacije između brzine promene ukupne zapremine leda i prijema solarne energije.
Promena gledišta potrebna je zbog toga što su postojeća merenja otkrila obrnut uticaj na brzinu promena ukupne zapremnine leda i letnjeg priliva solarne energije u području severne geografske širine.
Ipak, po mnogim merenjima varijacije u količini ugljen-dioksida u atmosferi izgleda da imaju samo sekundarnu ulogu u globalnom otopljavanju leda, a ne dominantnu kako se do sada verovalo.
Da li dominantna uloga pripada oslobođenom metanu?
Naučnici za sada nemaju još čvrste dokaze.
pa moguce!
imamo jos vremena 
