Sve više građana hrani se iz kontejnera

А у комунизму није било беде.

Много сањаш.

U komunizmu nije bilo bede!

TACNO!

U komunizmu NIKO NIJE BIO GLADAN...

U komunizmu NIKO NIJE OSTAO BEZ LEKARSKE ZASTITE...

U komunizmu su svi LETOVALI NA MORU...

U komunizmu si nakon 10 godina rada od DRZAVE DOBIJAO BESPLATNO STAN...

U komunizmu niko nije strepeo ZA SUTRA...


U komunizmu JE SVE BILO MNOGO, MNOGO BOLJE....
 
U komunizmu nije bilo bede!

TACNO!

U komunizmu NIKO NIJE BIO GLADAN...

U komunizmu NIKO NIJE OSTAO BEZ LEKARSKE ZASTITE...

U komunizmu su svi LETOVALI NA MORU...

U komunizmu si nakon 10 godina rada od DRZAVE DOBIJAO BESPLATNO STAN...

U komunizmu niko nije strepeo ZA SUTRA...


U komunizmu JE SVE BILO MNOGO, MNOGO BOLJE....

U младости моје мајке она је живела од млека, проје и таквих ствари након смрти мог деде.

А за школовање баба није имала пара.
 
U komunizmu nije bilo bede!

TACNO!

U komunizmu NIKO NIJE BIO GLADAN...

U komunizmu NIKO NIJE OSTAO BEZ LEKARSKE ZASTITE...

U komunizmu su svi LETOVALI NA MORU...

U komunizmu si nakon 10 godina rada od DRZAVE DOBIJAO BESPLATNO STAN...

U komunizmu niko nije strepeo ZA SUTRA...



U komunizmu JE SVE BILO MNOGO, MNOGO BOLJE....
Све што сам означио црвеном бојом је чиста....ЛАЖ:per: :per: :per:
 
U komunizmu nije bilo bede!

TACNO!

U komunizmu NIKO NIJE BIO GLADAN...

U komunizmu NIKO NIJE OSTAO BEZ LEKARSKE ZASTITE...

U komunizmu su svi LETOVALI NA MORU...

U komunizmu si nakon 10 godina rada od DRZAVE DOBIJAO BESPLATNO STAN...

U komunizmu niko nije strepeo ZA SUTRA...


U komunizmu JE SVE BILO MNOGO, MNOGO BOLJE....

Tachno. U komunizmu su svi jehli gohvna i klicali pobedniku .
 
УКРАДЕНА ЈАЈА

Бранимир Нешић
27. 01. 2011.

Недеља, негде око поднева…

Био сам у Максију, плаћам намирнице које сам узео придржавајући се списка који ми је жена дала, нервирам се колики је рачун, како неприметно али цене стално скачу; не приметиш промену цена када робу са рафова стављаш у корпу, тек на каси, када ти касирка попут неког робота увек каже: „Ваш рачун износи…“, зачудиш се, помислиш да није можда погрешила, ћутке платиш колико је рекла, а после загледаш у рачун и сабираш…

Ето, баш када ме је касирка „обрадовала“ са рачуном, док сам по новчанику јурио потребну суму, чујем момка који ради на суседној каси како полугласно коментарише: „Е, стварно би све Србе требало побити, још боље повешати…“ Навикнут да овакве речи, наравно завијене у обланду, изговарају Наташа, Соња и ини, зачудих се да их чујем од младог касира у Максију. У том тренутку он се окрете ка „мојој“ касирки и рече: „Замисли, ухватио сам деду како краде - јаја. Видим га да је једну руку стиснуо уз тело, а испод јакне се нешто надуло. Ја га питам: ‘Господине, шта имате испод јакне’, он се спетља, нешто муца, ја му кажем: ‘Деда, шта то кријеш’, он заћута и са другом руком извади корнет јаја. Гледај, молим те, деда покушао да украде десет јаја…“, гневно прича касир и показује својој колегиници заплењену робу… Она ћути, а он наставља: „Кажем му ја: ‘Срам те било, имаш толико година и крадеш јаја. Ја то после морам да платим’. Он се спетља и - побеже. Е, стварно смо стока…“, заврши момак-касир свој монолог, и пошто није нашао саговорника на ту тему, уздахну и врати се свом послу.

Ја плаћам свој рачун, и у тренутку се постидех што сам за тај износ могао да купим двадесетак корнета јаја. Излазим са кесама у рукама, и хоћу и нећу да погледом тражим деку који је тог дана, поред материјалне оскудице, изгубио и оно мало поноса од момка-касира који му је држао буквицу што је покушао да украде, не чоколаду или неко скупо пиће, већ - јаја. Можда је тог недељног јутра пожелео да се мало почасти, да поједе нешто више и боље, да поједе – јаја.

Где ли је тај човек сада, да ли је гладан, да ли има неког ко о њему брине… Држава, очигледно, не… Она ће њему, и осталим сиромашним људима, искључити струју због неплаћених рачуна и послати им, поред других дажбина, и месечну надокнаду за РТС, преко којег ће дека и њему слични да се „хране“ причом да је Србија на добром ЕУ-путу и да се све боље живи…

Недеља, негде око поднева…

Ближи се време недељном ручку.

Он је негде у мом комшилуку и нема шта да једе…
Извор
---------------------------------------------------------------------------------------------
ТУГА
 
УКРАДЕНА ЈАЈА

Бранимир Нешић
27. 01. 2011.

Недеља, негде око поднева…

Био сам у Максију, плаћам намирнице које сам узео придржавајући се списка који ми је жена дала, нервирам се колики је рачун, како неприметно али цене стално скачу; не приметиш промену цена када робу са рафова стављаш у корпу, тек на каси, када ти касирка попут неког робота увек каже: „Ваш рачун износи…“, зачудиш се, помислиш да није можда погрешила, ћутке платиш колико је рекла, а после загледаш у рачун и сабираш…

Ето, баш када ме је касирка „обрадовала“ са рачуном, док сам по новчанику јурио потребну суму, чујем момка који ради на суседној каси како полугласно коментарише: „Е, стварно би све Србе требало побити, још боље повешати…“ Навикнут да овакве речи, наравно завијене у обланду, изговарају Наташа, Соња и ини, зачудих се да их чујем од младог касира у Максију. У том тренутку он се окрете ка „мојој“ касирки и рече: „Замисли, ухватио сам деду како краде - јаја. Видим га да је једну руку стиснуо уз тело, а испод јакне се нешто надуло. Ја га питам: ‘Господине, шта имате испод јакне’, он се спетља, нешто муца, ја му кажем: ‘Деда, шта то кријеш’, он заћута и са другом руком извади корнет јаја. Гледај, молим те, деда покушао да украде десет јаја…“, гневно прича касир и показује својој колегиници заплењену робу… Она ћути, а он наставља: „Кажем му ја: ‘Срам те било, имаш толико година и крадеш јаја. Ја то после морам да платим’. Он се спетља и - побеже. Е, стварно смо стока…“, заврши момак-касир свој монолог, и пошто није нашао саговорника на ту тему, уздахну и врати се свом послу.

Ја плаћам свој рачун, и у тренутку се постидех што сам за тај износ могао да купим двадесетак корнета јаја. Излазим са кесама у рукама, и хоћу и нећу да погледом тражим деку који је тог дана, поред материјалне оскудице, изгубио и оно мало поноса од момка-касира који му је држао буквицу што је покушао да украде, не чоколаду или неко скупо пиће, већ - јаја. Можда је тог недељног јутра пожелео да се мало почасти, да поједе нешто више и боље, да поједе – јаја.

Где ли је тај човек сада, да ли је гладан, да ли има неког ко о њему брине… Држава, очигледно, не… Она ће њему, и осталим сиромашним људима, искључити струју због неплаћених рачуна и послати им, поред других дажбина, и месечну надокнаду за РТС, преко којег ће дека и њему слични да се „хране“ причом да је Србија на добром ЕУ-путу и да се све боље живи…

Недеља, негде око поднева…

Ближи се време недељном ручку.

Он је негде у мом комшилуку и нема шта да једе…
Извор
---------------------------------------------------------------------------------------------
ТУГА

Eh, te Jajare.:evil:
 
BOTA BLEK SABATH.jpg

attachment.php
 

Back
Top