Sve naše posvađane večnosti

[Sokolica_M]

Jedan drug mi je pronašao Balaševićev koncert od 5. januara 1994. (jao, tad sam punila devet malih godinica ''... kroz maglu treperi devet sveća na torti...'')... Ratno vreme, hala puna, narod pun svakakvih emocija, Balašević sa svojim standardnim (standardno dobrim) pričama pred svaku pesmu...

I uvek me navede da razmišljam o nekoj novoj dimeniziji već poznatih stvari, valjda zbog načina na koji o njima priča... peva...

I tako, pre ''Posvađane pesme'' govori o tome kako je u Vujakliji tražio reč ''izvini''...

I još kaže kako se ni sa kim ne možemo toliko posvađati, ni na koga tako naljutiti koliko na one koje volimo... I tako od neke prećutane i nerešene gluposti izgubimo godine u ćutanju sa nekim do koga nam je stalo...

Da li ste i vi bili u takvoj situaciji da ne pričate sa nekom sebi dragom osobom zbog nekih stvari (kako bi Balašević rekao - ''taoci inata''), koje su to stvari - da li je to nečija ružna reč ili gest... da li ste se izmirili, koliko je najduže trajala tišina između vas, jeste li nešto shvatili po pomirenju...?

 

[topmodelsica]

Da se moj brat i ja nismo posvadjali doslo bi do toga da se zalepimo jedno za drugo i da postanemo sijamski blizanci. A sto se tice rezonovanja, pogleda na svet, smisla za humor, nacina izrazavanja, ljudi bi ubrzo prestali da nas razlikuju. Super nam je ovako. Mozemo sutra ponovo da pocenmo po starom, ali gde nas to vodi, pogadjate, u svet sijamskih blizanaca. Ova distanca nam je super.

 

[Sokolica_M]

Da se moj brat i ja nismo posvadjali doslo bi do toga da se zalepimo jedno za drugo i da postanemo sijamski blizanci. A sto se tice rezonovanja, pogleda na svet, smisla za humor, nacina izrazavanja, ljudi bi ubrzo prestali da nas razlikuju. Super nam je ovako. Mozemo sutra ponovo da pocenmo po starom, ali gde nas to vodi, pogadjate, u svet sijamskih blizanaca. Ova distanca nam je super.

Jao, ti si ludilo... Volela bih da te upoznam...
Sad me sestra pita šta mi je toliko smešno...

 

[lyon69]

O da. Bio sam inadžija žešći, ali samo ako su voljene osobe prve nastupale tako prema meni.
Nisam se skoro nikada inatio prvi.

Uvek sam govorio da sa mnom sve može lepo...nista na inat...nista na silu i baxuzluk.
A ako neko hoće da se inati, uvek sam bio veći inadžija.
Iz toga nisam ništa naučio, sem što sam kao uspevao da nekom dokažem nešto.

Sada....probam da ispravim što se ispraviti može ili dižem ruke trajno. Nemam više ni volje ni vremena da se inatim

 

[Hellen]

Da li ste i vi bili u takvoj situaciji da ne pričate sa nekom sebi dragom osobom zbog nekih stvari (kako bi Balašević rekao - ''taoci inata''), koje su to stvari - da li je to nečija ružna reč ili gest... da li ste se izmirili, koliko je najduže trajala tišina između vas, jeste li nešto shvatili po pomirenju...?

Ја сам радије за то да се све каже, него да се ћути.
Тако да никад нисам ЈА била та која је ''заћутала'' на неког.
Било је пар пута неких ситуација када су неке особе престале да говоре са мном, једно је била јако добра другарица, и то ми је јако тешко пало...ал писала сам о томе на другим темама, па да не понављам...

 

[ALTEC]

ja more...i ja tako zacutao i nikad vise nisam okrenuo najboljeg prijatelja...odsekao ga u mozgu i taj covek za mene ne postoji...
mislim, cestitamo jedan drugom rodjendane i Novu godinu, ali...ne, ne....
ako kod mene neko zabrlja, nikad ga nista ne opra...zauvek dovidjenja...a to sto sam ja mogu posle ljubazno da kazem dobar dan, to nista ne znaci i to taj moj ex prijatelj zna...
mada ovo sto ja govorim je i prezir...prema coveku....kad osetis da je neko gnjida...
Nego, sta kazete za avatar, jel sam se prolepaso?

 

[topmodelsica]

Jao, ti si ludilo... Volela bih da te upoznam...
Sad me sestra pita šta mi je toliko smešno...

To je haos, dovede moja drugarica neku devojku da me upozna, pricala im je o meni, toj devojci i svojoj cimerki,i sad ja se pojavljujem, cool sam non stop, jer ja umem i te kako da budem cool. Provodimo neko vremem zajedno, igramo jamb. To je bilo u Studentskom gradu. I ja se odjednom dosetim "Mogu sa prozora ove sobe da vidim Igorevu terasu!" i smejem se i skacem da vidim sa prozora Igorevu terasu "Bas da vidim sta mu se susi na terasi, joj ne daj Boze da vidim Jecino odelo kako se susi na njegovoj terasi! " A moja drugarica kaze odusevljeno ovim dvema "Sta sam vam rekla?!", i doda jos nesto kao "Luda je 300 %".

A jos ludje mi je bilo u Studentskom gradu u vezi sa tim "Volela bih da te upoznam" kad se upoznajem sa nekom devojkom i kazem "Ja sam Vesna", a ona kaze "Znam te, ovaj, nismo se upoznale, nego znam, pricali su mi o tebi". Mislim, , znas me, dobar, ovaj, u redu, drago mi je sto sam te upoznala.

 

[Џорџи]

(to je za topmod)
Uglavnom ja prvi zacutim..iz razloga sto sitnice zivot znace..a kad me neko ''proda'' za sicu...nema te reke koja bi ga oprala..
Kada se tako nesto desi..a nije nesporazum..onda me smradovi nemogu pogledati u oci..cak imaju obraza da pitaju, da li sam ljut(preko telefona)..kazem sve ok..Ne ispravljam krive drine..ako ih sretnem na ulici,popricam i put pod noge..8)

 

[ludopileglodjekosku]

Jedan drug mi je pronašao Balaševićev koncert od 5. januara 1994. (jao, tad sam punila devet malih godinica ''... kroz maglu treperi devet sveća na torti...'')... Ratno vreme, hala puna, narod pun svakakvih emocija, Balašević sa svojim standardnim (standardno dobrim) pričama pred svaku pesmu...

I uvek me navede da razmišljam o nekoj novoj dimeniziji već poznatih stvari, valjda zbog načina na koji o njima priča... peva...

I tako, pre ''Posvađane pesme'' govori o tome kako je u Vujakliji tražio reč ''izvini''...

I još kaže kako se ni sa kim ne možemo toliko posvađati, ni na koga tako naljutiti koliko na one koje volimo... I tako od neke prećutane i nerešene gluposti izgubimo godine u ćutanju sa nekim do koga nam je stalo...

Da li ste i vi bili u takvoj situaciji da ne pričate sa nekom sebi dragom osobom zbog nekih stvari (kako bi Balašević rekao - ''taoci inata''), koje su to stvari - da li je to nečija ružna reč ili gest... da li ste se izmirili, koliko je najduže trajala tišina između vas, jeste li nešto shvatili po pomirenju...?

Ponekad te neko...koga mnogo voliš....zagrebe do srca....toliko da moraš da se distanciraš na izvesno vreme. Povučeš se u neko ćoše i neguješ svoje povređeno srculence. I tada misliš da ćeš iskrvariti do smrti. A onda čarobnjak-Vreme izbledi ožiljak, i shvatiš da to što te je povredilo i nije tako strašno i da ne vredi zbog toga prekidati prijateljstvo, ljubav....šta god... I onda se ponovo vratiš tom nekom....ili se on vrati tebi....

 

[Treća]

ALTEC videla odmah avatar. Predivan si.

@ tema
Ja sam kao dete kada je ljutnja u pitanju. Mislim da nikada neću odrasti. Pa se srdim i srdim po dva do tri sata. I tada sam u stanju da izgovorim i pomislim svakakve gluposti, kako više nikada, nikada neću tu osobu da pogledam, kako ću poštom da pošaljem ono što je kod mene ili da tatralno odem i kažem zbogom. a kad čelo razvedrim onda kažem sebi da sam idiot. Jesam jednom napravila glupost. Žao mi je i danas kada se setim, ali ako ga sretnem sve će biti ok, samo treba da se sretnemo. Sigurna sam da ni on nije više ljut, ali tada je bio pakao. Ja sam prilično strastvena i eto, na njemu su se slomila kola.
A ako me neko izneveri, pa naravno da sam povređena, ali nekako znam da kuliram. U početku se vidi ljutnja, naravno, ali vremenom se emocije iskristališu. Ako taj odnos ima neke čvrste osnove ne mogu da budem baš rušitelj mosta, ali razumem i kada ga ljudi sruše, ima raznih vrsta grehova prema bliskima. Neke stvari nikada ne bih mogla da oprostim ljudima koje volim.
Iskrena da budem, sada se mučim sa nečim, ali valjda ću uspeti. Ali tu nema ni govora o negovorenju, već samo mom miru sa njima. Stići ću tamo, pošto ih jako volim.
Ljubav sve pobeđuje.
Sokolice, mislila sam da si starija.

 

[topmodelsica]

(to je za topmod)

A onda, mene zove Igor i dodje kod mene da mi kaze da je video da se na mojoj terasi susio moj beli prsluk.

 

[tara]

Sto si blizi sa nekim lakse ti je da mu kazes mnoge stvari,samim tim lakse dolazi do sukoba,ali ako ste oboje ok lakse dolazi i do resneja tih sukoba..Inat je ipak nesto drugo...

 

[topmodelsica]

Sto si blizi sa nekim lakse ti je da se razumes sa njim bez suvisnih reci, sa malo reci.

 

[Sokolica_M]

Ponekad te neko...koga mnogo voliš....zagrebe do srca....toliko da moraš da se distanciraš na izvesno vreme. Povučeš se u neko ćoše i neguješ svoje povređeno srculence. I tada misliš da ćeš iskrvariti do smrti. A onda čarobnjak-Vreme izbledi ožiljak, i shvatiš da to što te je povredilo i nije tako strašno i da ne vredi zbog toga prekidati prijateljstvo, ljubav....šta god... I onda se ponovo vratiš tom nekom....ili se on vrati tebi....

Da, niko te lakše ne povredi kao onaj ko te voli i koga voliš... Zato što se tako energije skopčaju, inače bliske, u nekom trenutku, pa sve puca i vrišti... Prema ljudima koje ne znamo i ne znače nam puno (ili nimalo) nekad smo mnogo više obazriviji...

I upravo to o čemu pričaš - i ja verujem da ako se neko nakon neke praskovite svađe, ma koliko nerazgovor i ljutnja trajala - izmiri, to znači da je tu stvarno postojala neka topla i duboka, privrženička emocija...

Meni se desilo to sa nekada mojom najboljom drugaricom, danas kumom.
Godinama zbog jedne stvari nismo pričale.
Okretale smo glavu kad se sretnemo.
Tako je i život onda počeo da uređuje, da se jedno vreme nismo uopšte sretale... Možda su u pitanju čak dve, tri godine... iako živimo nedaleko jedna od druge...
A onda se nešto desilo u jednom trenutku, ne znam šta, ali kad sam je srela sa nekom zajedničkom drugaricom iz odeljenja, dobila sam neopisivu želju da je zagrlim... zaboravila sam u trenutku sve... poželela sam da bude ponovo deo mog života... i sad kad mislim o tome, o tom našem višegodišnjem (sedmogodišnjem) ćutanju, ne mislim tako, kao o nekoj rupi... Iako sam retko mislila na nju, možda samo prve godine posle te svađe, ja se osećam kao da je ona i onih šest godina za koje mi nikad nije pala na pamet, uvek bila u nekom kutku mog srca... Samo se uspavala, čekala je da ja dozvolim buđenje... ili da je probudi nešto od spolja, što ne možemo da kontrolišemo i dozovemo...

 

[Sokolica_M]

@Treća,
To što si mi dodala godine... neću ni da znam koliko više... kako to da shvatim - kao uvredu ili... ?

 

[sinmbad]

...Odlazi cirkus iz našeg malog grada...
...širokim drumom...

 

[Treća]

Da, ali više boli kada te povredi, pa se teže oprašta. A meni, iskreno, nije lako da započnem razgovor o takvim temama. Mnogo mi je lakše da nekome ko mi nije toliko blizak kažem šta mi smeta. Zato na ljude koji mi nisu bliski nisam dugo ljuta. Prođe, zaboravim, otkačim ih potpuno ili jednostavno stavim u grupu onih koji nikako n mogu postati bliski, osim ako se stavri ne promene nekim čudom na bolje. Život je promenljiv. Ljudi se menjaju, situacije se menjaju. Ne kaže se za džabe nikad ne reci nikad. Ko zna, neko ko je danas nebitan sutradan može biti neko bez koga se ne može i obrnuto.

 

[topmodelsica]

Da sam rekla tada Igoru, kad je za malo zaplakao kad mi je pricao da je video moj beli prsluk kako se susi na mojoj terasi: "Dzaba places, dzaba prsluk, dzaba sto nema Jecinog odela na terasi, dzaba sto nema Jece, necu bre da ucestvujem u formuli jedan i tacka, hocu da spavam mirno" on bi porastao pola metra i poceo bi da LAPRDA odnosno da PRDI jos 5 puta vise, i automatski bi me ubacio u formulu jedan. Sve ja pisem o njemu sad rastereceno, zezam se, ali on je ubica decijeg lica i niko ne zna kako sa njim osim mene.

 

[Treća]

@Treća,
To što si mi dodala godine... neću ni da znam koliko više... kako to da shvatim - kao uvredu ili... ?

Što uvredu? Ne, samo konstatujem.

 

[Butterflies & Hurricane]

Jedan drug mi je pronašao Balaševićev koncert od 5. januara 1994. (jao, tad sam punila devet malih godinica ''... kroz maglu treperi devet sveća na torti...'')... Ratno vreme, hala puna, narod pun svakakvih emocija, Balašević sa svojim standardnim (standardno dobrim) pričama pred svaku pesmu...

I uvek me navede da razmišljam o nekoj novoj dimeniziji već poznatih stvari, valjda zbog načina na koji o njima priča... peva...

I tako, pre ''Posvađane pesme'' govori o tome kako je u Vujakliji tražio reč ''izvini''...

I još kaže kako se ni sa kim ne možemo toliko posvađati, ni na koga tako naljutiti koliko na one koje volimo... I tako od neke prećutane i nerešene gluposti izgubimo godine u ćutanju sa nekim do koga nam je stalo...

Da li ste i vi bili u takvoj situaciji da ne pričate sa nekom sebi dragom osobom zbog nekih stvari (kako bi Balašević rekao - ''taoci inata''), koje su to stvari - da li je to nečija ružna reč ili gest... da li ste se izmirili, koliko je najduže trajala tišina između vas, jeste li nešto shvatili po pomirenju...?

Jedan od najlepshih naslova koje sam videla ovde na krsti!
Shto se tiche teme, to je zaista jedna stvar koju mislim da nikad necu moci...da cutim sa voljenom osobom. Makar pale i teshke rechi, makar i raskinuli, posvadjali se na krv i noz, pa posle razgovarali...bilo shta, ali kod mene to mora da se reshi na neki nachin.
Cutanje boli vishe od bilo koje izgovorene rechi. Bar mene...
I zaista nikada nije trajalo vishe od par sati...ma kako se zavrshilo...

 

[sinmbad]

....a kada smo se dotakli tih prokletih devedesetih,setih se jedne devojke...
....čekao sam uveče bus, da se vrnem iz škole, a ona je došla izdaleka onako sa čudnim naglaskom,što bi' reko' Đole dođoška,i stalno se kretala u krug oko nekog šaltera,kao da je sami đavoli vijaju i zastane na čas i reče mi "isti si kao moje sarajlije"....
...a ja deran nasmejah se,nisam imao pojma o čemu ona divani.....
... posle saznah da je cura izbegla iz Sarajeva i ko zna kroz šta je sve prošla....

 

[topmodelsica]

Kad vidim "Eh.." pa se setim moje jedne bivse drugarice, odmah mi ona razbije caroliju. Za mene su moje drugarice iz Uzica kao neke razbijacice carolije.

 

[sinmbad]

....imaš kompleks niže vrednosti....
...ili možda edipov...

 

[sinmbad]

Jedan od najlepshih naslova koje sam videla ovde na krsti!
Shto se tiche teme, to je zaista jedna stvar koju mislim da nikad necu moci...da cutim sa voljenom osobom. Makar pale i teshke rechi, makar i raskinuli, posvadjali se na krv i noz, pa posle razgovarali...bilo shta, ali kod mene to mora da se reshi na neki nachin.
Cutanje boli vishe od bilo koje izgovorene rechi. Bar mene...
I zaista nikada nije trajalo vishe od par sati...ma kako se zavrshilo...

............8-) ...........

 

[tara]

da,cutanje boli vise nego bilo sta...ne mogu da izdrzim cutanje...lakse mi je kada se posvadjamo...samo da nema cutanja..