Не знам да ли да дефинишем себе као кафољупца јер, иако кавопија јесам, свако мало је (безуспјешно) батаљујем, све могуће (или бар скоро све) врсте кафе сам пробала (укључујући и италијанске бућкурише), али не знам да ли је пијем зато што је волим или зато што ми је прешло у навику јер ми диже адреналин и ,,гура" ме кад више немам снаге.
Елем, данас сам пијуцкала кафу у свом омиљеном кафеу и размишљала о кафи као пићу.
Закључила сам да једна иста шољица кафе може имати милион различитих намјена.
За почетак, може бити сама и друштвена. Саму пијете сами (ма је ли, Бога ти?), а друштвену у друштву. Друштвена је најчешће разговоруша (филозофуша или оговаруша, зависи ко је пије), али може да буде и швалеруша, сиктеруша, послијеручкуша...била је на фејсу она фотка гдје су побројане све -уше од кафе.
А сама? Сама је посебна прича. Саме могу бити опушталице, дангубилице и размишљалице. Имена им довољно говоре, нема потребе да их описујемо. Било како било, волим јутарњу размишљалицу. Некад је, онако од силне љубави, зовем инсталиралица. Помогне ми да инсталирам мисли и доведем их у оперативно стање. Одем увијек у исти кафе, наручим неки кофеински бућкуриш, прогласим га за размишљалицу и мислим. И смислом много тога, да се не лажемо. Углавном паметног. Распоредим дан, сљедећи недјељу, остатак мјесеца... Организујем обавезе. И онда наручим опушталицу.
Зато и не знам јесам ли кафољубац, али сам сигурна да сам кавопија.
А ви? Која је ваша омиљена кафа?
Елем, данас сам пијуцкала кафу у свом омиљеном кафеу и размишљала о кафи као пићу.
Закључила сам да једна иста шољица кафе може имати милион различитих намјена.
За почетак, може бити сама и друштвена. Саму пијете сами (ма је ли, Бога ти?), а друштвену у друштву. Друштвена је најчешће разговоруша (филозофуша или оговаруша, зависи ко је пије), али може да буде и швалеруша, сиктеруша, послијеручкуша...била је на фејсу она фотка гдје су побројане све -уше од кафе.
А сама? Сама је посебна прича. Саме могу бити опушталице, дангубилице и размишљалице. Имена им довољно говоре, нема потребе да их описујемо. Било како било, волим јутарњу размишљалицу. Некад је, онако од силне љубави, зовем инсталиралица. Помогне ми да инсталирам мисли и доведем их у оперативно стање. Одем увијек у исти кафе, наручим неки кофеински бућкуриш, прогласим га за размишљалицу и мислим. И смислом много тога, да се не лажемо. Углавном паметног. Распоредим дан, сљедећи недјељу, остатак мјесеца... Организујем обавезе. И онда наручим опушталицу.
Зато и не знам јесам ли кафољубац, али сам сигурна да сам кавопија.
А ви? Која је ваша омиљена кафа?
