Svaki dah koji udahnemo nam menja vizuelnu percepciju

[Sensei]

Istraživači sa Instituta Karolinska u Švedskoj otkrili su izuzetnu vezu između ritma našeg disanja i načina na koji naše oči obrađuju svetlost i detalje.

Studija koju su sproveli istraživači sa Instituta Karolinska otkrila je da veličina naših zenica varira u skladu sa ciklusima disanja. Dok udišemo, zenice se lagano sužavaju; dok izdišemo, oni se šire.

Ova ritmička promena u veličini zenice, vođena jednostavnim činom disanja, nije samo neobičan biološki fenomen – to je fundamentalni deo načina na koji komuniciramo sa našim okruženjem.

Za ovo još nisam čuo, do evo sada.
A vi?

 

[Sensei]

Implikacije veze između disanja i veličine zenice sežu daleko izvan laboratorije, dotičući se različitih aspekata svakodnevnog života gde vid igra ključnu ulogu. Razumevanje ove veze nudi praktičan uvid u to kako možemo da poboljšamo vizuelnu jasnoću i performanse u svakodnevnim scenarijima.

Na primer, uzmite u obzir aktivnosti koje zahtevaju akutni vizuelni fokus, kao što je čitanje sitnog slova, uvlačenje konca u iglu ili zamršeno umeće. Znajući da udisanje blago sužava zenicu, potencijalno povećavajući oštrinu detalja iz krupnog plana, pojedinci bi mogli svesno da mere svoje udisaje kako bi optimizovali oštrinu vida za ove zadatke.

Suprotno tome, tokom aktivnosti kao što su noćna vožnja ili hodanje po slabo osvetljenim prostorima, gde veće zenice mogu da poboljšaju našu sposobnost da detektujemo slabe objekte, svest o našem disanju može pomoći u maksimalnom poboljšanju vida izdisanjem kada je potrebno više svetlosti.

 

[Sensei]

Šire implikacije ovog istraživanja odnose se na stariju populaciju, koje često doživljavaju pad vidne oštrine. Jednostavne vežbe disanja mogu biti jeftina, lako dostupna metoda za poboljšanje njihovog svakodnevnog vizuelnog iskustva bez potrebe za medicinskom intervencijom.