(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Uvek su me plašili ljudi koji govore sadašnji trenutak je bitan, sada što želim je važno.....pusti što je bilo, sada živim i ne zanimaju me posledice......Iskreno, sadašnji trenutak jeste bitan , ne bunim se ja protiv njega već protiv njegove izolacije od svega ostalog jer i prošli je nekad bio sadašnji.....samo je otišao kroz vreme ostavljajući tragove.
I tako.......svako hoda iz trena u tren živeći svoje „sada“ koje postaje prošlo i taj život u „sada“ postaje trag u prošlom.....deo nas proživljen u „sada“. Zato nije važna samo sadašnjost, jer negirajući prošlo negiramo sami sebe i svoju nekadašnju sadašnjost....tragove svoje iskrene ili lažne, moćne ili važne, strašljive ili snažne, strasne ili besne, tužne ili vesele već kako smo izrežirali to prošlo "sada"......tek, to smo mi bili u nekadašnjim „sada“. Takodje, to naše „sada“ proživljeno tako i tako formira nas i priprema za buduće trene koji će biti proživljeni na osnovu iskustva sadašnjeg i prošlog....iskustvo za budeća "sada".
Pored toga, naše „sada“ dotiče i ljude oko nas a ne samo nas. Njegovo proživljavanje tera i druge koji su sa nama u tom trenu da proživljavaju deo našeg trena a mi njihovog. Jedni drugima prolazimo kroz vreme i duše. Tragovi naši ostaju na njima i u njima a njihovi na nama i u nama. Tragovi stvaraju slike, osećanja, želje, misli, mišljenja, odluke i sećanja...ostaju u amanet kao zalog naš....kao deo nas koji utire put za „sada“ i za sva „buduća sada“ naša i njihova.
Zato ne volim tako bahato ponašanje prema „sada“ koje je samo trenutni deo nas, jer takvo ponašanje govori o nebrizi za druge, o tome da ih ne zanima celina već samo delić koji njima treba baš tada...
Onaj koji misli u „sada“ o „sada“ misli i o tragovima koje „u sada“ ostavlja.....ne zaboravimo da tako procenjuje i tudje tragove.....
Svako naše „sada“ ostavlja tragove u sopstvenom i tudjem beskraju, zato volimo naše „sada“ mišlju i o drugome a ne samo o nama samima.....jer nismo sami dok galopiramo kroz sva naša i tudja „sada“, za ne?
PS Dobar vam dan blogerski galoperi
