"Sva deca, osim jednog deteta, rastu." (Prva rečenica, Petar Pan)

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
340.649
petar_pan_v.jpg


Sa svega 153 cm Džejms Metju Bari je bio čovek malog rasta, ali velikog srca i otvorenog za svu decu. Iza sebe je imao neuspešan brak, bio je ožalošćenost zbog svog neproživljenog puberteta, pisac je izbegavao fizičku intimu (ne zna se da li je u pitanju fizička ili psihička deformacija) tako da je par ostao bez dece iako ih je obožavao. Ironično, Bari u ovo vreme piše svoje najbolje i najuspešnije drame, Mali poslanik, 1897, Kvalitetna ulica 1902, Divni Kričton, 1902, Petar Pan i Šta svaka žena zna, 1908. Bari je napisao Petra Pana kao posvetu sinovima svojih komšija i prijatelja Artura i Silvije Levelin Dejvis. Očaran Silvijinom lepotom, Bari konstatuje da je ona majka Džordža i Džeka Levelina Dejvisa, dečaka koje je zabavljao u Hajd parku tako što je dizao obrve pa trljao uši. Porodica Levelin Dejvis je u stvari bila prototip za porodicu Darling iz Petra Pana. Pisac je počeo da se pojavljuje jako često u domu svojih novih prijatelja, što je nerviralo Artura, Silvijinog muža, inače mladog i ambicioznog pravnog zastupnika. Džejms Bari je pisao pisma Silviji, nazivajući je srednjim imenom Žoselin, koje niko nije upotrebljavao. On je znao da je ona zaljubljena u svog muža, ali je bio srećan ulogom surogat-oca dečacima Levelin Dejvisovih. Mnoge priče koje je Bari pričao dečacima završile su u zbirci pripovedaka Mala bela ptica u kojoj se, inače, prvi put pojavljuje ime Petra Pana. Pisac štampa knjigu u samo dva primerka, za sebe i za Artura Levelin Dejvisa, koji svoj primerak gubi u vozu.

Nekoliko godina kasnije svu svoju energiju, talenat i delove života Bari stavlja u svoje istinsko remek-delo Petar Pan. Silvija je brižna i nežna gospođa Darling. Gospodin Darling je drska karikatura Artura Levelina Dejvisa. Dečaci su "Izgubljeni dečaci", a Majkl Levelin Dejvis – Petar Pan. Vendi Moira Anđela Darling je omaž Margaret Henli koja je umrla sa šest godina, pokojnoj kćerci Barijevog prijatelja V. Henlija.

Posle velikog uspeha predstave Petar Pan i Vendi, Bari je napisao pripovetku "Petar Pan, dečak koji nije želeo da odraste" koja je zatim postala omiljeno dečje štivo u formi romana Petar Pan i Vendi (dvadesetih, "Vendi" se izgubila iz naslova).

Bari je dočekao i filmsku verziju svog junaka (1924) u režiji Voltera Brenona. Umro je 1937. u Londonu, proživevši dug i prominentan život. Barijev život i način kojim se služio njime u svojim delima ostavio je u amanet mnogo simbola kojima su se bavili kako proučavaoci Jungove psihologije, tako i tumači zaostavštine Sigmunda Frojda. Ime Petra Pana je sinonim za sindrom više nego za samu knjigu.
qHNkZTw6sQ2GnUUwW2vSEPcrgzh.jpg
 

Back
Top