ŠUTANOVAC: NEUTRALNI SMO, NEĆEMO U RUSKI SAVEZ

s_O_k_O

Iskusan
Poruka
5.042
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac negirao je danas da je iz ministarstva na čijem je čelu potekla inicijativa za uključivanje Srbije u Organizaciju sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (CSTO), koju predvodi Ruska Federacija.



Na konferenciji za novinare, Šutanovac je podsetio da postoji odluka Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti i da Ministarstvo odbrane poštuje tu odluku i jednako se odnosi prema svim vojnim savezima.

Ruska agencija Interfaks objavila je nedavno, pozivajući se na neimenovanog ruskog vojnog diplomatu, da je Srbija jedan od najverovatnijih kandidata za ulazak u CSTO, organizacije koja okuplja neke od bivših sovjetskih republika.

"Ulazak Srbije u CSTO je potpuno moguć, odgovarajuće konsultacije se o tome već vode", rekao je taj izvor.

Šutanovac je danas, odgovarajući na pitanje o mogućnosti relaksacije ili ukidanja zone zabranjenog leta ka Kosovu i Metohiji, potvrdio da se na tu temu vode određeni razgovori i najavio da uskoro očekuje kvalitetne odgovore.

Ministar je podsetio da je postojanje te zone posledica rata koji je vođen 1999. godine, ali je dodao da je Srbija stasala da u potpunosti vodi računa o svom vazdušnom prostoru.

Šutanovac je, na pitanje o stavu potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića da je podela Kosova "jedina realna opcija", kazao da po tom pitanju zastupa politiku Vlade Srbije, a da konferencija za novinare Ministarstva odbrane ne treba da bude mesto gde se iznose lična mišljenja.

vesti
 
Хехехе... па нешто се није ПРИСЕЋАО ДА СМО МИ ВОЈНО НЕУТРАЛНИ КАДА ЈЕ КАО НЕКА БАБА-СИМАНА ДОЧЕКИВАО НАТОВЦЕ У БЕОГРАДУ И КАДА ЈЕ ЈАВНО ПРОПАГИРАО УЛАЗАК СРБИЈЕ У НАТО-НАЦИСТИЧКУ-АРМАДУ... срам да га буде...
 
Glas Rusije: „Proruska“ Slovenija?

sreda, 18. maj 2011.
U ponedeljak je na poziv Dmitrija Medvedeva u radnu posetu Moskvi doputovao predsednik Slovenije Danilo Tirk. To je već treći susret šefova država. U toku prethodnog, u novembru 2010. godine slovenački lider je istakao: da bi NATO napredovao ima potrebu za pomoći Rusije.

Sad je Danilo Tirk razvio svoju ideju: „Danas živimo u multipolarnom svetu i sistem (bezbednosti) treba da dobije novu organizaciju,“ izjavio je on na susretu s ruskim predsednikom. Inicijativa Medvedeva vezana za sporazum o evropskoj bezbednosti uživa isključivu podršku Ljubljane. I to je posebno važno na fonu toga da ni iz daleka ne dele svi u SAD i Evropi poziciju Moskve o nesavršenosti postojećeg sistema, ili više vole da ne primete ovo mišljenje, polazeći od svojih interesa. Danilo Tirk je takođe istakao značaj Rusije u rešavanju različitih zamrznutih konflikata, na primer, u Nagornom Karabahu i Pridnjestrovju. Govori ruski istoričar Nadežda Piljko:

„Predsednik Tirk je izrazio poziciju Ljubljane u pogledu nedopustivosti primene sile i potrebe za garancijom pojednake bezbednosti u svetu i mi možemo samo da pozdravimo ispoljavanje zdravog razuma od strane zemlje, koja je član EU. U savremenom svetu je nedopustiv diktat bilo koje jedne ili nekolikih država. Istorija je već više puta pokazivala do čega to dovodi. Glavna stvar u Tirkovoj poseti jeste to da u Evropskoj Uniji postoji država koja podržava inicijativu Rusije u ovom pitanju, koje je značajno za uspostavljanje stabilnosti u svetu. Istaćiću da iako je Rusija za Sloveniju važan poslovni partner, malo je verovatno da je to glavni uzrok proruskih spoljnopolitičkih izjava predsednika. Slovenija je samostalna država, koja ima svoje mišljenje“, - kaže u zaključku Nadežda Piljko.

Čak i ako se govori o poslovnoj komponenti, zaista, u toku poslednjih godina odnosi između Rusije i Slovenije se razvijaju u pozitivnom ključu: robna razmena između zemalja je prošle godine povećana za 40%, dinamično se odvijaju pripremni radovi za „Južni tok“. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je izrazio nadu da će sadašnja poseta slovenačkog kolege predstavljati impuls za velike bilateralne projekte, koji se zasad nalaze samo u stadijumu realizacije.

Dmitrij Medvedev i Danilo Tirk su razmotrili i kulturne aspekte rusko-slovenačke saradnje – na pregovorima je bilo reči o međusobnoj saradnji u okviru Foruma slovenskih kultura – međunarodnoj nevladinog organizaciji sa sedištem u slovenačkoj prestonici Ljubljani.

(Glas Rusije)
 
Хехехе... па нешто се није ПРИСЕЋАО ДА СМО МИ ВОЈНО НЕУТРАЛНИ КАДА ЈЕ КАО НЕКА БАБА-СИМАНА ДОЧЕКИВАО НАТОВЦЕ У БЕОГРАДУ И КАДА ЈЕ ЈАВНО ПРОПАГИРАО УЛАЗАК СРБИЈЕ У НАТО-НАЦИСТИЧКУ-АРМАДУ... срам да га буде...

Slovenci nemaju ništa protiv da budu saveznici sa Rusima.
 
"Ministar odbrane Dragan Šutanovac,
izjavio je da je Vojska Srbija prepoznata u celom svetu kao faktor stabilnosti i pouzdan partner.


Odnos Srbije i NATO se menja, i ono što je bilo nezamislivo pre samo 10 godina, danas je realnost,
jer su Kfor i Vojska Srbije od dve zaracene strane postale partneri koji su poverenje gradili postepeno, na terenu,
ocenio je ministar odbrane Dragan Šutanovac.


„Srbija i NATO nisu više neprijatelji, vec partneri koji žele da pronadu najbolje modalitete saradnje“,
istakao je Šutanovac

Неутрално, нема шта.:)
 
Србија у ОУКБ, Република Српска у ОУН

Вест агенције “Интерфакс” да Србија води интензивне преговоре о приступању Организацији уговора о колективној безбедности (ОУКБ), српска интернет заједница проширила је планетом за свега неколико сати. За то време, српски класични медији и политика овој вести нису поклонили пажњу. Али, један утицајни дневни лист после два дана пренео је опширан текст, који упркос интонацији није до краја демантовао вест руске агенције.

Вреди се вратити у скору прошлост и видети како је парламент Србије реаговао на позив ОУКБ-а за учешће на пленарној седници Парламентарне скупштине ове организације у Санкт Петербургу, 27. октобра 2010. године.


Посланици из редова три српске утицајне политилке странке (ДСС, СРС, СНС) изразили су спремност да присуствују седници у Санкт Петербургу, а Борис Гризлов, председник Парламентарне скупштине ОУКБ-а, упутио је званичан позив Народној скупштини Републике Србије да њени представници присуствују заседању.

Оно што се касније дешавало у Народној скупштини, одсликава нервозну разиграност српског националног компаса. Посланик Демократске странке Србије (ДСС) и шеф њене Одборничке групе, Милош Алигрудић, упутио је отворено писмо председници парламента Славици Ђукић Дејановић, замеривши јој што је од посланика практично прикрила званичан позив за учешће на седници у Санкт Петербургу.

Алигрудић је чак тврдио да је за званичан позив српским парламенгарцима сазнао из новина. Поврх свега, рекао је и да је посланик Драгољуб Мићуновић, без одлуке Одбора за спољну политику, сам одредио представнике Народне скупштине на тој седници. Формирана је потом група посланика за учешће на овом скупу, али без посланика ДСС-а.

У одговору Алигрудићу, председница Народне скупштине написала је да је ДСС исправно поступио када је одлучио да у име странке у Русију пошаље свог представника, што је додатно ражестило шефа Одборничке групе Алигрудића. Алигрудић није пропустио да примети како је представник његове странке у Санкт Петербург путовао о трошку странке.

Ова мала свађа у кући, упечатљиво сведочи о разиграности компаса српске спољне политике. Уместо јединственог, складног и државотворног одговора на позив из Санкт Петербурга, српски политичари јавности су испоставили додатан сет неспоразума.

За разлику од њих, вест да се воде преговори о ступању Србије у ОУКБ обрадовала је већину грађана Србије. Људи у Србији осећају да се налазе на геополитичкој ветрометини, без реалне институционалне заштите међународног права и то у тренутку када евроатлантисти покушавају да оставре финално решење за Републику Српску и Косово и Метохију.

Већини грађана јасно је да технички преговори са Приштином неће дотаћи статус Косова и Метохије или барем неће променити суштину статуса који је НАТО наметнуо силом.

Осим тога, грађани су сведоци чињенице да евроатлантска заједница, која се у јавности Балкана представља еуфемизмом међународне заједнице, снажно притиска Републику Српску и премијера Милорада Додика, како би до краја релативизовала утицај и институционални капацитет мале српске републике.

Из текста Јелка Кацина, известиоца Европског парламента, објављеног уочи Дана победе, види се да ће притисак евроатлантске заједнице на борбеног премијера Републике Српске Милорада Додика бити додатни европски услов за Србију.

Кацин каже да поруке које ових дана стижу из Београда стварају утисак да Србија подржава тренутну политику руководства Републике Српске, која директно води у изолацију и нестабилност. Сличну оцену, кацин је недавно изрекао и на рачун српске политике у Рашко-полимској области, коју је окарактерисао као контрапродуктивну и конфликтну.

Уз услов да са албанским Косовом успостави добросуседске односе, то је већ сада збир немогућих услова за Србију и без изручења Ратка Младића и Горана Хаџића Хашком трибуналу.

Док “нокдаун” српске политике траје, српска јавност је у вести “Интерфакса” инстиктивно наслутила сламку која може да спаси Републику Српску и Косово и Метохију.

Слично, зачудо, размишљају и аналитичари у Европи. Један од њих, Александар Рар, каже да се актуелна политика Русије враћа коренима старе руске дипломатије и да се ситуација за последњих 12 година знатно променила у односу на време када је Русија морала да пристане на Дејтонски мировни споразум и када је “стиснутих зуба” толерисала акцију НАТО на Косову и Метохији.

Ипак, та сламка није тако близу. Спољну политику Србије знатно дефинише резолуција Народне скупштине о војној неутралности, што би Србију могло да сврста међу посматраче у ОУКБ-у. Осим тога, ту је и члан 10 Споразума о стабилизацији и придруживању, који Србију дугорочно обавезује на заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ.

Уз извесност да Србија још доста дуго неће приступити ЕУ, може се констатовати да Београд чекајући у предворју Брисела ипак може градити слободно своје односе са другим организацијама. Или ће се можда спољна политика ЕУ, до српског приступања, унеколико променити.

Можда је Александар Рар у својој геополитичкој анализи само извео синтезу услова, које српска јавност одавно очекује. То је предах за нацију који може да донесе економски просперитет и политичку стабилност ван уцена које се сада већ испостављају по вишеструко виђеном, а толико истом моделу као почетком деведесетих година.

Или то српски грађани само пажљивије и са више визијр прате шта се заиста у Европи 2011. године дешава, него њихови изабраници у парламенту.

(Glas Rusije)
 
Србија у ОУКБ, Република Српска у ОУН

Вест агенције “Интерфакс” да Србија води интензивне преговоре о приступању Организацији уговора о колективној безбедности (ОУКБ), српска интернет заједница проширила је планетом за свега неколико сати. За то време, српски класични медији и политика овој вести нису поклонили пажњу. Али, један утицајни дневни лист после два дана пренео је опширан текст, који упркос интонацији није до краја демантовао вест руске агенције.

Вреди се вратити у скору прошлост и видети како је парламент Србије реаговао на позив ОУКБ-а за учешће на пленарној седници Парламентарне скупштине ове организације у Санкт Петербургу, 27. октобра 2010. године.


Посланици из редова три српске утицајне политилке странке (ДСС, СРС, СНС) изразили су спремност да присуствују седници у Санкт Петербургу, а Борис Гризлов, председник Парламентарне скупштине ОУКБ-а, упутио је званичан позив Народној скупштини Републике Србије да њени представници присуствују заседању.

Оно што се касније дешавало у Народној скупштини, одсликава нервозну разиграност српског националног компаса. Посланик Демократске странке Србије (ДСС) и шеф њене Одборничке групе, Милош Алигрудић, упутио је отворено писмо председници парламента Славици Ђукић Дејановић, замеривши јој што је од посланика практично прикрила званичан позив за учешће на седници у Санкт Петербургу.

Алигрудић је чак тврдио да је за званичан позив српским парламенгарцима сазнао из новина. Поврх свега, рекао је и да је посланик Драгољуб Мићуновић, без одлуке Одбора за спољну политику, сам одредио представнике Народне скупштине на тој седници. Формирана је потом група посланика за учешће на овом скупу, али без посланика ДСС-а.

У одговору Алигрудићу, председница Народне скупштине написала је да је ДСС исправно поступио када је одлучио да у име странке у Русију пошаље свог представника, што је додатно ражестило шефа Одборничке групе Алигрудића. Алигрудић није пропустио да примети како је представник његове странке у Санкт Петербург путовао о трошку странке.

Ова мала свађа у кући, упечатљиво сведочи о разиграности компаса српске спољне политике. Уместо јединственог, складног и државотворног одговора на позив из Санкт Петербурга, српски политичари јавности су испоставили додатан сет неспоразума.

За разлику од њих, вест да се воде преговори о ступању Србије у ОУКБ обрадовала је већину грађана Србије. Људи у Србији осећају да се налазе на геополитичкој ветрометини, без реалне институционалне заштите међународног права и то у тренутку када евроатлантисти покушавају да оставре финално решење за Републику Српску и Косово и Метохију.

Већини грађана јасно је да технички преговори са Приштином неће дотаћи статус Косова и Метохије или барем неће променити суштину статуса који је НАТО наметнуо силом.

Осим тога, грађани су сведоци чињенице да евроатлантска заједница, која се у јавности Балкана представља еуфемизмом међународне заједнице, снажно притиска Републику Српску и премијера Милорада Додика, како би до краја релативизовала утицај и институционални капацитет мале српске републике.

Из текста Јелка Кацина, известиоца Европског парламента, објављеног уочи Дана победе, види се да ће притисак евроатлантске заједнице на борбеног премијера Републике Српске Милорада Додика бити додатни европски услов за Србију.

Кацин каже да поруке које ових дана стижу из Београда стварају утисак да Србија подржава тренутну политику руководства Републике Српске, која директно води у изолацију и нестабилност. Сличну оцену, кацин је недавно изрекао и на рачун српске политике у Рашко-полимској области, коју је окарактерисао као контрапродуктивну и конфликтну.

Уз услов да са албанским Косовом успостави добросуседске односе, то је већ сада збир немогућих услова за Србију и без изручења Ратка Младића и Горана Хаџића Хашком трибуналу.

Док “нокдаун” српске политике траје, српска јавност је у вести “Интерфакса” инстиктивно наслутила сламку која може да спаси Републику Српску и Косово и Метохију.

Слично, зачудо, размишљају и аналитичари у Европи. Један од њих, Александар Рар, каже да се актуелна политика Русије враћа коренима старе руске дипломатије и да се ситуација за последњих 12 година знатно променила у односу на време када је Русија морала да пристане на Дејтонски мировни споразум и када је “стиснутих зуба” толерисала акцију НАТО на Косову и Метохији.

Ипак, та сламка није тако близу. Спољну политику Србије знатно дефинише резолуција Народне скупштине о војној неутралности, што би Србију могло да сврста међу посматраче у ОУКБ-у. Осим тога, ту је и члан 10 Споразума о стабилизацији и придруживању, који Србију дугорочно обавезује на заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ.

Уз извесност да Србија још доста дуго неће приступити ЕУ, може се констатовати да Београд чекајући у предворју Брисела ипак може градити слободно своје односе са другим организацијама. Или ће се можда спољна политика ЕУ, до српског приступања, унеколико променити.

Можда је Александар Рар у својој геополитичкој анализи само извео синтезу услова, које српска јавност одавно очекује. То је предах за нацију који може да донесе економски просперитет и политичку стабилност ван уцена које се сада већ испостављају по вишеструко виђеном, а толико истом моделу као почетком деведесетих година.

Или то српски грађани само пажљивије и са више визијр прате шта се заиста у Европи 2011. године дешава, него њихови изабраници у парламенту.

(Glas Rusije)

Dobar tekst. Bilo bi dobro ako bi SNS i DSS dosli na vlast i potom poceli pregovore o pridruzivanju CSTO-u, a potom i SCO-u
 

Back
Top