На форумима увек можемо видети километарске постове Светих отаца, које (ако ћемо искрено) ретко ко од нас прочита.
Ево једне кратке и веома интересантне приче...
Близанци у материци разговарају:
- Да ли верујеш у живот после рођења?
- Наравно, сигурно постоји нешто након рођења.
Можда смо овде баш зато да се припремимо на живот
после рођења.
- То је глупост. Нема живота после рођења. Како би
тај живот уопште изгледао?
- Не знам тачно, али уверен сам да ће бити више
светла и да ћемо моћи ходати и јести својим устима.
- То је потпуна глупост. Знаш да је немогуће трчати.
И јести својим устима, па зато имамо пупчану врпцу.
Кажем ти, после рођења нема живота.
- Пупчана врпца је прекратка. Уверен сам да постоји
нешто после рођења. Нешто посве другачије него ово
што живимо сада.
- Али нико се није вратио од тамо. Живот се после
рођења завршава. Осим тога живот није ништа друго
него постојање у уској и мрачној околини.
- Па не знам баш тачно како изгледа живот после
рођења, али ћемо у сваком случају срести нашу
маму. Она ће затим бринути за нас.
- Мама?!? Ти верујеш у маму, па где би по твоме та
мама била?
- Свуда око нас, наравно. Захваљујући њој смо
живи, без ње не бисмо уопште постојали.
- Не верујем! Маму нисам никада видео, зато је јасно
да не постоји.
- Да могуће, али понекад, када смо потпуно мирни,
можемо је чути како пева и милује наш свет. Знаш,
уверен сам да живот после рођења заправо тек
започиње...
Ево једне кратке и веома интересантне приче...
Близанци у материци разговарају:
- Да ли верујеш у живот после рођења?
- Наравно, сигурно постоји нешто након рођења.
Можда смо овде баш зато да се припремимо на живот
после рођења.
- То је глупост. Нема живота после рођења. Како би
тај живот уопште изгледао?
- Не знам тачно, али уверен сам да ће бити више
светла и да ћемо моћи ходати и јести својим устима.
- То је потпуна глупост. Знаш да је немогуће трчати.
И јести својим устима, па зато имамо пупчану врпцу.
Кажем ти, после рођења нема живота.
- Пупчана врпца је прекратка. Уверен сам да постоји
нешто после рођења. Нешто посве другачије него ово
што живимо сада.
- Али нико се није вратио од тамо. Живот се после
рођења завршава. Осим тога живот није ништа друго
него постојање у уској и мрачној околини.
- Па не знам баш тачно како изгледа живот после
рођења, али ћемо у сваком случају срести нашу
маму. Она ће затим бринути за нас.
- Мама?!? Ти верујеш у маму, па где би по твоме та
мама била?
- Свуда око нас, наравно. Захваљујући њој смо
живи, без ње не бисмо уопште постојали.
- Не верујем! Маму нисам никада видео, зато је јасно
да не постоји.
- Да могуће, али понекад, када смо потпуно мирни,
можемо је чути како пева и милује наш свет. Знаш,
уверен сам да живот после рођења заправо тек
започиње...