Kao sto ti rekoh ranije,prvo moras znati da su Emocije i Osecanja dve strane
jedne iste medalje.Osecanja su unutarnja u Dusi,dok se Emocije njihovo
ispoljavanje na Telu-pre svega na licu-kao i ovi emotioni koje koristimo ovde...
Imas -Pogled na svet-svoju Perspektivu-iz nje izvlacis Ideju pa Misao-ona se
odmah vezuje za neko osecanje u Dusi i to se ispoljava na Telu kao Emocija.
Osecanja-Emocije su nesto najvrednije sto imamo,pa bilo kakva ona bila,cak
i negativna... Bolje je nego nemati Osecanja,to je onda Agonija...
Sustina je da sakupljamo Iskustva i tokom tog puta kroz zivot da se ne pitamo
sta je neki veci smisao,vec da sami sebi zadajemo ciljeve i dajemo im smisao...
Dakle mi smo ti koji dajemo smisao nasim zivotima.
Ispoljavanje emocija i same emocije su deo psihe podjednako kao i misli
mada emocije osecamo u grudima, tj ispoljavaju se i tamo. Emocije
uveliko uticu da li cemo biti mirni, pod stresom i kako cemo reagovati.
Emocije takodje mogu stvoriti misli, mada i misli mogu pokrenuti
emocije. No najvise sto utice na to sta cemo misliti i osecati
je upravo ono sto cujemo, vidimo, mirisemo, dodirujemo i jedemo.
Smisao svega toga je da se prilagodimo okolini i postupamo
onako kako vidimo realnost kroz cula. Svakako da zelimo da
nam bude lepo, pa zato ucimo lekcije u zivotu koje prate nase akcije
da bi bili srecni. Nisu svi rodjeni pod srecnom zvezdom, vecina,
pa nam je zivot uglavnom muka. No uz odredjenu svotu novca,
cenim milion evra, svako ima vise vremena da se bavi svojom srecom,
nego pukom borbom za prezivljavanjem koja nije sreca nikako.
Naravno tu je drugi ekstrem, ulica i prosenje, gde takodje zivis
od danas do sutra, ali se i ne boris nego zavisis od tudje milosti.
I u jednoj i u drugoj ekstremnosti se mozes baviti visim ciljevima
i traziiti smisao zivota.
