suocena

Svi mi nekako krećemo od sebe
pa tako.. volela bih da znam, svaka istina mi je bolja od bilo kakve neizvesnosti.
I verujem da bih stvarno volela da završim svoj život kod kuće.
ako je to ikako izvodljivo, naoružaj se morfijumom i travom i olakšaj joj poslednje dane, sa porodicom.. ako su zaista poslednji, ako ni nada više ne postoji
ako postoji i tračak nade, trebalo bi da ostane u bolnici da doktori urade sve što se može
 
Zaista teska situacija:(
Mislim da za pocetak ne smes da dozvolis sebi da budes sama u tome.Sigurno postoji jos neka osoba iz familije,ili neki dobar prijatelj koji ti moze pomoci.
Ako je kraj...zaista kraj....odvedi je kuci,okupi sve njoj drage ljude i trudite se da budete uz nju...Ulepsajte joj to vreme ne smete da posustanete zbog nje.
Moje misljenje je da treba saopstiti istinu.Ipak je to njen zivot,njeno zdravlje,njena dijagnoza.Ne mozete vi prozivljavati to umesto nje.Ona kao i svako drugo zivo bice osetice da se nesto lose sprema.Time se nista ne dobija:confused:
Ako vec ti nisi spremna da joj saopstis,tesko ti je ili si prosto kao ja-ne znas da saopstavas na pravi nacin lose stvari-pronadji nekog ko to ume.
I budi uz nju.
Mnogo vise znaci od sakrivanja istine.
 
la dolcevita:
Tesko jeste, ali ako je osoba tako bliska i draga, moze se zrtvovati nekoliko meseci zivota. Zamislimo sebe u takvoj situaciji, kako bismo se osecali ako smo odbaceni od svojih.
Zaista, surovo zvuci i to jako.
Kliknite za proširenje...

Može se žrtvovati i više. Ja sam to uradila za svoje. Ali, ako dodjem u takvu situaciju, svom detetu neću to da tražim. Postoje privatni domovi gde se dobija nega.
Svakodnevno gledati kako neko tvoj drag pati, grči se u bolovima, stidi se što ne kontroliše fiziološke potrebe, .... ostaje strašna slika za ceo život.

Ovo nije savet za Konzab, niti za bilo koga. Ovo je moje razmišljanje posle iskustva sa dva karcinoma na mozgu, jedan na plućima sa metastazama na kosti
 
Radim kao sestra,svakodnevno gledam borbu za zivot...Neki pacijenti kada saznaju istinu bore se jos vise,neki prosto potonu,neki poricu svoju bolest...Ako im se moze pomoci bolje da ostanu u bolinici,ali ako nema nade bolje da umru u svom krevetu,u svojoj kuci okruzeni porodicom...Nije lako nikome,ni pacijentu ni porodici,bolest promeni ljude,ali smatram da je pravo svakog coveka da izabere...Mada sam vidjala situacije da teskog pacijenta porodica ne zeli,ostavi ga u bolnici da umre,retko ga obilaze i ne pada im na pamet da mu pruze sansu da umre dostojanstveno...
I otac i majka su mi bili bolesni od karcinoma,izvukli su se oboje..Znam kako je negovati bolesnog i kao sestra i kao clan porodice...Ponekad pozelis da pobegnes,da zaspis i probudis se i vidis da je sve tesko proslo i da opet imas svog najdrazeg zdravog i punog zivota...Ali to je zadnje sto im mozemo pruziti pre nego sto odu sa ovog sveta,nasu paznju,brigu i razumevanje...Pravo da umru dostojanstveno,kao ljudi....
 
Nancy011:
Može se žrtvovati i više. Ja sam to uradila za svoje. Ali, ako dodjem u takvu situaciju, svom detetu neću to da tražim. Postoje privatni domovi gde se dobija nega.
Svakodnevno gledati kako neko tvoj drag pati, grči se u bolovima, stidi se što ne kontroliše fiziološke potrebe, .... ostaje strašna slika za ceo život.

Ovo nije savet za Konzab, niti za bilo koga. Ovo je moje razmišljanje posle iskustva sa dva karcinoma na mozgu, jedan na plućima sa metastazama na kosti
Kliknite za proširenje...

Svako zeli da ostane u svojoj kuci sa najmilijima, jedino oni mogu pruziti ljubav, paznju, negu. Ostale boli ****, imala sam priliku da vidim kako to izgleda.
Tesko je to gledati i podneti, ali jos je gore ne biti uz tu osobu, ostaviti je strancima na milost, cesce na nemilost. Lako je reci iz perspektive mladog i zdravog sta bi kad bi, ali kad se mi nadjemo u takvoj i situaciji, sve pada u vodu.
A najteze je kajati se celog zivota...
 
la dolcevita:
Svako zeli da ostane u svojoj kuci sa najmilijima, jedino oni mogu pruziti ljubav, paznju, negu. Ostale boli ****, imala sam priliku da vidim kako to izgleda.
Tesko je to gledati i podneti, ali jos je gore ne biti uz tu osobu, ostaviti je strancima na milost, cesce na nemilost. Lako je reci iz perspektive mladog i zdravog sta bi kad bi, ali kad se mi nadjemo u takvoj i situaciji, sve pada u vodu.
A najteze je kajati se celog zivota...
Kliknite za proširenje...

Užasno je teško i psihički i fizički. Zato i kažem da bih JA otišla u neku ustanovu nego svoje dete izložila tom bolu i stresu.
 
:sad2:
A bas sam ovih dana razmisljala o Tebi i o tome sta se desava...zao mi je sto si imala tako malo vremena...placi,tuguj,pati...vreme ce umiriti bol,a ostace ti secanje na one lepe trenutke koje ste imale...moje najiskrenije saucesce :zag::cmok2:
 
safira:
da zaboravila sam da kazem da sam ja konzab..al sam promenila nik u safira...eto ni sama ne znam razlog..valjda zato.....a i safira je zmaj...a zmajevo srce mi je neophodno...da prezivim
Kliknite za proširenje...

Naravno da ces preziveti... :heart:
I ja sam pre mesec dana prolazila kroz isto... :( I ta osoba je umrla, nazalost... :sad2:
Boli, jako boli... Vremenom taj oziljak na srcu zarasta ali ipak je tu, podseca nas... :( :heart:
 
safira:
da zaboravila sam da kazem da sam ja konzab..al sam promenila nik u safira...eto ni sama ne znam razlog..valjda zato.....a i safira je zmaj...a zmajevo srce mi je neophodno...da prezivim
Kliknite za proširenje...

...случајно сам наишла на ову тему и ево са пажњом сваку поруку ишчитах.

Не знам ни сама зашто баш кренух да читам ову тему:confused:
Хтела сам да побегнем мало од "политике" пошто претежно ту пишем,
али пошто сам банована због глупости и "грешно" спречена на сам
велики наш празник, Васкрс,..... да пишем...
.ево ме са овим новим надимком...

И тако, хтедох мало да се релаксирам, али наиђох :(на ову тужну тему
......нешто ми није дало да је оставим непрочитану, иако
од самог почетка уопште нисам знала ко је аутор теме.

Како сам одмицала са читањем,
понадала сам се , да ће се ситуација са здрављем твоје тетке
поправљати из часа у час, па сам просто гутала сваку поруку у нади
да ћу на крају наићи на ту добру вест,..али нажалост као гром ме ово
твоје јављање погоди.....
Шта друго рећи него, туга,....
туга је свуда око нас.
Нема тога човека који није пролазио кроз сличне ситуације.
Тешко је када се растајеш за сва времена са
својим најмилијима, сама сам прошла то неколико пута,...али
НА КРАЈУ ове поруке желим да ти кажем ово Конзаб,
мислим да је добро што си овде свратила...и туга, као и радост
се дели са својим пријатељима. Верујем да их овде на Крстарици имаш.


Знај, волела бих да вратиш свој стари надимак,
...навикли смо сви на њега,...а када нешто
навикнеш, тешко је мењати,....сећања онда више боле,....
Размисли!

Мени је драго што си се вратила ( нажалост са овом тужном вешћу) али
све је то живот. Ми побећи од њега не можемо.... или да га прихватимо
као таквог или да поклекнемо и очајавамо.

Поздрав од "киселе бомбоне"


.
 
Poslednja izmena:
srnatica:
...случајно сам наишла на ову тему и ево са пажњом сваку поруку ишчитах.

Не знам ни сама зашто баш кренух да читам ову тему:confused:
Хтела сам да побегнем мало од "политике" пошто претежно ту пишем,
али пошто сам банована због глупости и "грешно" спречена на сам
велики наш празник, Васкрс,..... да пишем...
.ево ме са овим новим надимком...

И тако, хтедох мало да се релаксирам, али наиђох :(на ову тужну тему
......нешто ми није дало да је оставим непрочитану, иако
од самог почетка уопште нисам знала ко је аутор теме.

Како сам одмицала са читањем,
понадала сам се , да ће се ситуација са здрављем твоје тетке
поправљати из часа у час, па сам просто гутала сваку поруку у нади
да ћу на крају наићи на ту добру вест,..али нажалост као гром ме ово
твоје јављање погоди.....
Шта друго рећи него, туга,....
туга је свуда око нас.
Нема тога човека који није пролазио кроз сличне ситуације.
Тешко је када се растајеш за сва времена са
својим најмилијима, сама сам прошла то неколико пута,...али
НА КРАЈУ ове поруке желим да ти кажем ово Конзаб,
мислим да је добро што си овде свратила...и туга, као и радост
се дели са својим пријатељима. Верујем да их овде на Крстарици имаш.


Знај, волела бих да вратиш свој стари надимак,
...навикли смо сви на њега,...а када нешто
навикнеш, тешко је мењати,....сећања онда више боле,....
Размисли!

Мени је драго што си се вратила ( нажалост са овом тужном вешћу) али
све је то живот. Ми побећи од њега не можемо.... или да га прихватимо
као таквог или да поклекнемо и очајавамо.

Поздрав од "киселе бомбоне"


.
Kliknite za proširenje...

Draga Kisela..i ja sam volela Konzab...dugo me je taj nik stitio..ali nisam vise ona...konzab.......zbog moje tetke sam Safira..........zmaj.....ona je tvrdila da sam to....zmaj....mada joj nikad nisam verovala....previse me je volela....samo sam ljudima delovala tako....kao zmaj

hvala Vam,.....dragi prijatelji
 
safira:
Draga Kisela..i ja sam volela Konzab...dugo me je taj nik stitio..ali nisam vise ona...konzab.......zbog moje tetke sam Safira..........zmaj.....ona je tvrdila da sam to....zmaj....mada joj nikad nisam verovala....previse me je volela....samo sam ljudima delovala tako....kao zmaj

hvala Vam,.....dragi prijatelji
Kliknite za proširenje...

nema utehe..ostaje samo vreme koje ce da ti bude saveznik..
ne zato sto ce bol da prodje, nego sto ce pomoci da bude drugacija.
bude lakse kad sa nekim svoje emocije podelis..kad o onome koga vise nema imas sa kime da pricas..
ne prestaje da boli, ali bude lakse..
zato smo mi tu..
kad god osetis potrebu..
ne prepustaj se..zato i jesi safira.
 
safira:
da zaboravila sam da kazem da sam ja konzab..al sam promenila nik u safira...eto ni sama ne znam razlog..valjda zato.....a i safira je zmaj...a zmajevo srce mi je neophodno...da prezivim
Kliknite za proširenje...

Dođi kod čike u zmajevo gnezdo :per: :mrgreen:

Srećom, vreme leči sve, oguglaš (ali ne na googlu :lol: ). Mora da se funkcioniše do kraja.

:heart: fijonse. :cmok:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top