suocena

[gost 151384]

sam sa novom tugom i to vezanu za osobu koja mi je zamenila majku...do samo pre par dana nije joj falilo nista..bar sam ja tako mislila..a sad, grozne dijagnoze.....rak metastaze i veoma malo vremena
izbacena sam iz ravnoteze....iz obicnog zivota..ne mogu da se spojim..ne mogu da mislim, ne mogu da prestanem da ocajavam i ne mogu da donesem odluku da li joj reci
Bojim se da ako joj kazem sta je da ce potonuti jos vise i da nece imati volje da se bori..da cu joj tako potpisati smrtnu presudu...jer znam kakva je ..a s druge strane mislim da ima pravo da zna...od ponedeljka se borim sama sa sobom...sta uraditi
da li joj reci ili ublaziti maksimalno.....da li reci...i sta reci...pokusala sam da joj objansim da mora biti u bolnici..kako udjem u sobu kod nje..kaze mi cupaj me napolje....samo mi to kaze..cupaj me napolje....juce za malo niasm popustila i dovela je kuci...ne znam kako da je umirim i sta da joj kazem..sta reci ..ljudi sta reci i sta uraditi

 

[donamileva]

joj
ne dao Bog nikome...
tamni vilajet -kažeš li kajaćeš se, ne kažeš li kajaćeš se...

 

[just S.]

imas li jos nekoga da se posavjetujes? svi u porodici odlucite sta cete i kako ne samo ti.
u svakom slucaju, mislim da bi joj trebala reci. bice joj gore, vidjece da nesto nije u redu, preplasice se jos vise...
u ovakvim situacijama, kojih se svaki covjek najvise i boji, nismo pametni ni malo sta uraditi najbolje

 

[donamileva]

jedno doktorsko mišljenje - žena jasno kaže šta hoće...
većina pacijenat želi da umre kući....

 

[Afroo]

stavrno strašno kad dođeš u takvu situaciju...daleko bilo, neka ti je
Bog u pomoći..da što lakše doneseš pravu odluku..a da njoj što bolje
možeš olakšaš...to života što joj je ostalo....

 

[mmicica]

Mislim da svako od nas ma kakav bio mora znati istinu ma kakva ona bila.
Mozda stvarno zena nesto oseca i hoce kuci

 

[Nina]

To je ona tuznija i teza strana zivota kada moramo da donesemo odluku.Ta gospodja je odrasla osoba..
licno mislim da ima pravo da zna od cega je bolesna i da joj pre svega to lekari treba da kazu
a ti i ostatak porodice i familije da joj pomognete na najbolji moguci nacin da to pregrmi i dostojanstveno se izbori sa tim..

 

[gost 36952]

Nemam pojma sta bi bilo pametno da uradis, samo sam htela da ti kazem da mi je zao sto si te to desava

 

[fjaka]

To je ona tuznija i teza strana zivota kada moramo da donesemo odluku.Ta gospodja je odrasla osoba..
licno mislim da ima pravo da zna od cega je bolesna i da joj pre svega to lekari treba da kazu
a ti i ostatak porodice i familije da joj pomognete na najbolji moguci nacin da to pregrmi i dostojanstveno se izbori sa tim..

Potpisala bih ovaj post, ne znam sto jos reci
Tuzna i teska situacija ali pored sve brige za tu osobu kako ce reagirati zasluzila je znati sto se dogadja sa njenim tjelom, zivotom.
Nadam se da ce biti dobro i zelim vam svu srecu!

 

[Daisy 82]

sam sa novom tugom i to vezanu za osobu koja mi je zamenila majku...do samo pre par dana nije joj falilo nista..bar sam ja tako mislila..a sad, grozne dijagnoze.....rak metastaze i veoma malo vremena
izbacena sam iz ravnoteze....iz obicnog zivota..ne mogu da se spojim..ne mogu da mislim, ne mogu da prestanem da ocajavam i ne mogu da donesem odluku da li joj reci
Bojim se da ako joj kazem sta je da ce potonuti jos vise i da nece imati volje da se bori..da cu joj tako potpisati smrtnu presudu...jer znam kakva je ..a s druge strane mislim da ima pravo da zna...od ponedeljka se borim sama sa sobom...sta uraditi
da li joj reci ili ublaziti maksimalno.....da li reci...i sta reci...pokusala sam da joj objansim da mora biti u bolnici..kako udjem u sobu kod nje..kaze mi cupaj me napolje....samo mi to kaze..cupaj me napolje....juce za malo niasm popustila i dovela je kuci...ne znam kako da je umirim i sta da joj kazem..sta reci ..ljudi sta reci i sta uraditi

Posavjetuj se sa doktorima sta bi bilo najbolje. Ako kazu da nema pomoci, da operacije ili zracenja ne dolaze u obzir onda vodite zenu kuci da bar te dane sto su joj ostali provede sa dragim ljudima.
Tu jednostavno nema pomoci, znam jer sam prosla kroz isto.
Kada su mojoj mami otkrili tumor na mozgu ja jednostavno nisam mogla da povjerujem u to. Stalno sam se tjesila da ce je operisati i da ce biti dobro, da ce biti sa nama bar jos deset godina.
Zatim jedna operacija, pa druga, pa 4 mjeseca zracenja. Doktorica je odmah rekla da daje od 3 do 5 godina. Poslije tri godine simptomi su se vratili. Bila je cijelo vrijeme kod kuce sa nama, nismo je vodili u bolnicu jer ne bi bilo svrhe. I danas mi je drago zbog toga jer ne bi mogla podnijeti da smo je ostavili samu u nekoj sobi.
Iskreno ni poslije pet godina ne mogu da razmisljam o tome, stalno izbjegavam jer znam da oko samo pomislim da necu moci da zaspim cijelu noc.
Budite jaki i budite uz nju.

 

[Waterfall]

Nemam nista pametno da kazem a sto devojke pre mene vec nisu rekle..

Zelim ti da doneses ispravnu odluku..

i da budes jaka..

 

[gost 151384]

pokusala da spavam..al mi nece san na oci.....razmisljam

 

[tarabica]

Strašno je uvek, i kad nema više nikakve dileme da neko nama drag umire, mi i dalje gajimo nadu da će se nekako izlečiti. Nada je čini mi se uvek pozitivna stvar, ali u ovom slučaju ne bih rekla da donosi mnogo dobra. Znam da ljudi iz okoline obolelog često insistiraju na terapijama, smeštaju obolelog u bolnicu, umesto da mu te poslednje dane maksimalno olakšaju. Ali teško je kad smo i sami u šoku, držati osmeh na licu i izdržavati zbog njih, a najradije bi se raspali i plakali danima. Verovatno je bolje da žena sazna od čega boluje, mada nisam pametna.

 

[gost 52128]

Tužno, mnogo tužno.
Ja bih želela da znam, i želela bih da odem kući.
I mislim da nije lepo da o nečemu što je njeno (život) drugi znaju više od nje. Već je grozna bolest i grozno je što mora da ode... kada mi ne bi rekli osećala bih se kao da sam nečija igračka (bolesti, sudbine, porodice) - svi imaju više prava od mene... Ali naravno ne znam kako ljudi u njenom stanju razmišljaju, moguće je da skroz grešim.

 

[Sara_]

Tuzno, zao mi je konza.
Strasna dilema, ja kako razmisljam, rekla bih, kao sto rekose kuca i muvi, mislim da bi svako imao pravo na to. Opet, ako ce je to saznanje dovesti u stanje apatije, i da unapred odustane, bilo bi nezahvalno reci samo radi toga sto 'treba da zna'. Ali, opet, definitivno bih saopstila o kakvoj bolesti se radi. Znas kako, nekada nas ljudi iznenade koliko su spremni da se bore za zivot, ne mora da znaci da ce je to dotuci, osim toga veoma je moguce da naslucuje ili vec zna samo nije cula. Bez obzira bicete tu da je hrabrite i ucinite to vreme sto veselije i ispunite ljubavlju i paznjom, jer sve to nadjaca bol, i nikada ne smete je zaliti unapred. Imam takvo iskustvo, i jako je tesko o tome i pisati, samo budite jaki zajedno sa njom.

 

[Џорџи]

Moja majka je na jedvite jade ostala na dijalizi i trebala je posle mesec dana opet ici na otcepljenje krvih sudova..naravno nije i posle par dana je pocela pusiti i vratila se na staro..lepo joj doktor rekao ako imate samoubilacke namere nastavite se hraniti masno i pusite..niko od nas ne voli bolnice ali bar da pokazu da im je zivot mio i shvate da je to jedini nacin da ga produze..valjda u tim godinama nemaju volju i strucniji ljudi tesko izlaze na kraj s njima..sta mi mozemo

 

[damajante]

sam sa novom tugom i to vezanu za osobu koja mi je zamenila majku...do samo pre par dana nije joj falilo nista..bar sam ja tako mislila..a sad, grozne dijagnoze.....rak metastaze i veoma malo vremena
izbacena sam iz ravnoteze....iz obicnog zivota..ne mogu da se spojim..ne mogu da mislim, ne mogu da prestanem da ocajavam i ne mogu da donesem odluku da li joj reci
Bojim se da ako joj kazem sta je da ce potonuti jos vise i da nece imati volje da se bori..da cu joj tako potpisati smrtnu presudu...jer znam kakva je ..a s druge strane mislim da ima pravo da zna...od ponedeljka se borim sama sa sobom...sta uraditi
da li joj reci ili ublaziti maksimalno.....da li reci...i sta reci...pokusala sam da joj objansim da mora biti u bolnici..kako udjem u sobu kod nje..kaze mi cupaj me napolje....samo mi to kaze..cupaj me napolje....juce za malo niasm popustila i dovela je kuci...ne znam kako da je umirim i sta da joj kazem..sta reci ..ljudi sta reci i sta uraditi

Ona mora da zna istinu. Znaš, svi mi imamo neke stvari koje planiramo da kažemo ili uradimo dok smo živi. I svi mi mislimo da imamo još jako puno vremena za to, a u stvari možda jako grešimo...
Možda neće stići da ostvari ni najmanji delić toga, a možda je dovoljno da onima koje ostavlja, svesno da snagu da preguraju bez nje..
Čupaj me napolje - mora da zna šta je sa njom...mora...i vadite je napolje ako to želi, i ako je ostanak u bolnici realno ne može spasiti.
I zaista saosećam,i želim ti da nađeš snagu za sve dane koji slede.

 

[Lexa]

sam sa novom tugom i to vezanu za osobu koja mi je zamenila majku...do samo pre par dana nije joj falilo nista..bar sam ja tako mislila..a sad, grozne dijagnoze.....rak metastaze i veoma malo vremena
izbacena sam iz ravnoteze....iz obicnog zivota..ne mogu da se spojim..ne mogu da mislim, ne mogu da prestanem da ocajavam i ne mogu da donesem odluku da li joj reci
Bojim se da ako joj kazem sta je da ce potonuti jos vise i da nece imati volje da se bori..da cu joj tako potpisati smrtnu presudu...jer znam kakva je ..a s druge strane mislim da ima pravo da zna...od ponedeljka se borim sama sa sobom...sta uraditi
da li joj reci ili ublaziti maksimalno.....da li reci...i sta reci...pokusala sam da joj objansim da mora biti u bolnici..kako udjem u sobu kod nje..kaze mi cupaj me napolje....samo mi to kaze..cupaj me napolje....juce za malo niasm popustila i dovela je kuci...ne znam kako da je umirim i sta da joj kazem..sta reci ..ljudi sta reci i sta uraditi

Mislim da ima pravo da zna. To je njeno vreme. A sad, kako to izvesti, da li i kada...

 

[vericica]

Skroz razumem tvoju tugu.
Meni je mama umrla ali se borila vise godina i prosla brdo operacija i hemoterapija
U svakom trenutku je sve informacije znala posto je insistirala na tome.
Uvek je govorila "nisam ja maloumna da ne znam o cemu pricate".
Ostala je jaka do poslednjeg momenta...Jaca od svih nas i davala nam je snagu da nastavimo da se borimo.
To je neverovatna volja za zivotom.
Nemojte dozvoliti da ostane u bolnici ako joj vec ne mogu pomoci...

 

[Lúnasa]

Heh..
Ona, žena, sigurno oseća i zna da nešto nije u redu. Pogotovo ako je u pitanju metastaza. Znači da je imala svoje osnovno oboljenje, koje se sada vratilo. I verovatno će primetiti da se nešto krije od nje.
I ako već traži da ide kući i želli to toliko, verovatno je svesna svega... barem podsvesno, predosećajući..

Mom tati je isto pogoršano stanje.
Prvo smo mislili samo da je omanji šlog. Međutim stanje mu se iz dana u dan pogoršavalo.
Kad smo ga na kraju odvukli i oterali kod doktora, ustanovljene su metastaze na mozgu.
I nisu doktori rekli njemu, kao baš iz tog razloga, nego su ostavili nama da mu kažemo.
Mi smo kući nekoliko dana razmišljali o tome, međutim i on sam poznaje svoje telo i osećao je da počinje da slabi i da ga ne sluša više. I rekli smo mu.
Mislim da svako zaslužuje da zna.
Kad je saznao par dana je bio mnogo, mnogo depresivan.
Pa onda ljut i agresivan.
Onda opet bezvoljan.
A sada se bori.
O svemu govori - kad se ja oporavim, onda ćemo uraditi... i šali se... stalno se šali...
Ljudska volja za životom je neverovatna...
Vrlo je teška odluka pred tobom (vama), ali mislim da svako zaslužuje da zna istinu, ma koliko bolna bila, jer ipak se i radi o njegovom/njenom životu...
Jedino, što je Lexa već rekla... kako to uraditi i kada...

Ono što sam ja primetila kod tate je da jedino ne voli sažaljenje i preteranu zabrinutost da iskazujemo. Onda se i naljuti i stužni i sve... a kad ga normalno pitam u vezi stanja, kao da ga pitam šta je jeo za ručak, onda je sve ok.

Ne znam... mnogo teška odluka i ceo događaj... i potpuno te razumem...
Želim ti puno energije da se izboriš sa svim...

 

[ZvezdanKa]

njoj je gore nego tebi. i nemas prava da padas u ocaj. moras da izdrzis i da se boris umesto nje. ne znam st aje pametno uraditi...slazem se sa tim da svako ima pravo da zna istinu itd...ali u ovoj situaciji, neki ljudi mozda ne mogu da podnesu tu pomisao...ne znam...
mnogo mi je zao...

 

[gospodjica14]

Zao mi je Konzab. Ne znam sta bih ti savetovala. Ti je najbolje pozajes, i mislim da, kakvu god odluku da doneses bice prava.

 

[gost 125526]

mislim da bih joj rekla, samo ublazeno, tj. ne bih joj rekla koliko joj je ostalo i koliko je zaista daleko otislo



i konzab....drz' se...

 

[gost 170870]

sam sa novom tugom i to vezanu za osobu koja mi je zamenila majku...do samo pre par dana nije joj falilo nista..bar sam ja tako mislila..a sad, grozne dijagnoze.....rak metastaze i veoma malo vremena
izbacena sam iz ravnoteze....iz obicnog zivota..ne mogu da se spojim..ne mogu da mislim, ne mogu da prestanem da ocajavam i ne mogu da donesem odluku da li joj reci
Bojim se da ako joj kazem sta je da ce potonuti jos vise i da nece imati volje da se bori..da cu joj tako potpisati smrtnu presudu...jer znam kakva je ..a s druge strane mislim da ima pravo da zna...od ponedeljka se borim sama sa sobom...sta uraditi
da li joj reci ili ublaziti maksimalno.....da li reci...i sta reci...pokusala sam da joj objansim da mora biti u bolnici..kako udjem u sobu kod nje..kaze mi cupaj me napolje....samo mi to kaze..cupaj me napolje....juce za malo niasm popustila i dovela je kuci...ne znam kako da je umirim i sta da joj kazem..sta reci ..ljudi sta reci i sta uraditi

Ja samo mogu da kazem da bi ja volela u takvoj situaciji da znam istinu...
Ali to opet ne razresava tvoje dileme...

 

[Софија]

sam sa novom tugom i to vezanu za osobu koja mi je zamenila majku...do samo pre par dana nije joj falilo nista..bar sam ja tako mislila..a sad, grozne dijagnoze.....rak metastaze i veoma malo vremena
izbacena sam iz ravnoteze....iz obicnog zivota..ne mogu da se spojim..ne mogu da mislim, ne mogu da prestanem da ocajavam i ne mogu da donesem odluku da li joj reci
Bojim se da ako joj kazem sta je da ce potonuti jos vise i da nece imati volje da se bori..da cu joj tako potpisati smrtnu presudu...jer znam kakva je ..a s druge strane mislim da ima pravo da zna...od ponedeljka se borim sama sa sobom...sta uraditi
da li joj reci ili ublaziti maksimalno.....da li reci...i sta reci...pokusala sam da joj objansim da mora biti u bolnici..kako udjem u sobu kod nje..kaze mi cupaj me napolje....samo mi to kaze..cupaj me napolje....juce za malo niasm popustila i dovela je kuci...ne znam kako da je umirim i sta da joj kazem..sta reci ..ljudi sta reci i sta uraditi

Ако је стање тако страшно и ако су метастазе већ у питању, ја бих је из места довела кући.
Нека умре достојанствено, поред људи које воли, не у болници, окружена странцима.

Крај приче!

п.с. истину бих јој рекла, има право да зна шта јој се дешава са телом, али бих јој свакако обећала да ћемо се борити заједно!