SUMNJA;

Izgernice,


I strateski menandzment je ostajanje pri granicama prakse. Strategija je u zavisnosti od "pravila igre" na trziztu, ona pretpostavlja neko zateceno stanje. Ne stvara se nista novo u samim osnovama menadzmenta, jer su orudja i alatke, nacini i proncipi, vec poznati, kao kada je u pitanju vojna doktrina. Sumnja podrazumeva stalno preispitivanje, tu nikada nismo na sigurnom. A strategija nije nesigurnost, vec inovativnost u okvirima moguceg (odnosno datog). Zamislite stratega koji je nesiguran? Koji svakog trenutka preispitijuje ne samo svoja resenja, vec i samu mogucnost strategije (pitanje "sta je strategija, i sta strategiju cini strateskom?"). Strategija je "tehnika" menadzmenske prakse.
 
@furtvengler

Posto vidim gore jednu konstataciju da je menadzment, za razliku od "apstraktne onostranosti", novogovorna izmisljotina, te pojam nejasnog i neodredjenog sadrzaja, pokusacu malo da pomognem:
Rijec menadzment (management) ima 3 osnovna znacenja:
1. menadzment kao nauka o upravljanju
2. menadzment kao skup ljudi koji upravlja sistemom
3. menadzment kao proces kojim se upravlja sistemom

Slazem se da je kao rijec mozda rogobatna i koristena u nasem jeziku cudno zvuci, ali je opsteprihvacena u svijetu i trenutno nemamo bolju.

Da se vratimo na temu (Sumnja) - strateski menadzment je po uproscenoj definiciji nacin na koji se formulise vizija i misija sistema, njegovi ciljevi i nacin kako da se dodje do ostvarenja tih ciljeva. Ono sto strategiju razlikuje od operativnog menadzmenta, tj. taktike je njen vremenski horizont - dugorocnost.
Jedna od osnovnih karakteristika upravljanja sistemom (pa i strateskog upravljanja) je kontrola, sto ce reci, "feedback" sistema - stalno pracenje i preispitivanje i, upravo, stalna sumnja da li je to sto se radi korektno. Prema tome, strateg koji je "nesiguran" u tom smislu sto prati ponasanje sistema i vrsi njegovo prilagodjavanje, mnogo je sigurniji od onog "sigurnog" koji ne mijenja pravac broda na pogresnom kursu.
U tom smislu je upravo konstruktivna sumnja najbolji garant kvalitetnog upravljanja sistemom.

Pored toga, savremeni menadzment se sve vise odlikuje imperativom filozofskog promisljanja kod donosenja strateskih odluka. Pitanja vezana za npr. etiku, ekologiju, socijalnu i drugu (ne)pravdu, prava i slobode covjeka su duboko filozofska, a opet su neizostavan dio vecine strateskih odluka.

Izvinjenje ako je tema otisla malo na drugu stranu, ali tako se to valjda desava kad se nadju profesionalni menadzer i profesionalni filozof. :)
Ali, u tome valjda i jeste kvalitet - da stvari sagledamo iz razlicitih uglova...
 
sumlja-dakle tu smo.Ja sumljam u sve i u nishta.Dogme su za mene smeshna(isuvishe)pravila i sumljam dakle mislim(ni u to nisam sasvim sigurna...)
 
Izgrednice,

Ne kazem ja da rec "menandzment" nema znacenje, vec da je sadrzaj ovog pojma zamagljen i difuzan. Recimo, u odredjenjima koje ste naveli, sta je to "upravljanje", sta je "sistem". Sta cini sistem "sistematicnim". Po cemu se upravljanje u menadzmentu razlikuje od drugih oblika upravljanja. Ne radi se ovde, razumljivo, tek o diferentia specifica, nego o priomisljanju odredjenog pojma.

Promisljanje sa druge strane, i tu sa Vam ne slazem, nije stvar menadzmenta. Jer, kako i sami navodite, strateski menadzment se rukovodi nekakvom ciljnoscu. Ta "siljna racionalnost" je u duhu onoga sto se u antici naziva poietickim. A ja sam u prethodnim reagovanjima vec objasnio da je theoria u Moderni u sintezi sa praxis i poiesis, da ovde ne postoji cilj, nego samo delovanje, kao proizvodjenje, koje nema svrhu ni u kakvoj transcedentnoj sferi.

Nadalje, ja ne tvrdim da u menadzmentu nema sumnje. Rec je novovoekovnoj produktu, a celokupna se Moderna zasniva upravo na sumnji. Medjutim, to nije "umska" sumnja, ona sumnja koja nastoji da nadidje svaki pojmovni identitet. Jer, sumnja je, jos kod Dekarta, ono sto tek obezbedjuje substancijalitet misljenja, a ne preispitivanje i proveravanje u kontekstu vec konstituisanog "sistema".

Razgovor izmedju menadzera i filozofa je svakako moguc i pozeljan, ali ako se vodi na podrucju filozofije, onda nuzno mora da bude - filozofski.

Na kraju, dozvolite da, kao filozof, sa odusevljenjem pozdravim ukljuciuvanje u filozofsku raspravu jednog menadzera. Stvarno ste izgrednik, u najboljem mogucem smislu. Mozda ima nade za ovaj svet!
 
ne, nego nije onoliko onostrana koliko bi filozofi želeli? Ili nije dovoljno apstraktna :)
Sori,ali malo je samodovoljan taj sistem koji nema cilj van sebe samog, malo je to autistično - ko da nema ničega na svetu sem filozofije i apstrakcije?
btw. da se razumemo, volim ja filozofiju i filozofe,
ali ta umska sumnja koja nastokji da prevaziđe okvire svog pojmovnog shvatanja me - plaši.
 
Lexa:
Baš sam lepo iskoristila pretraživač i ne mogu da verujem da ne postoji ovakva tema na filozofiji.
Mislim da nije potrebno preterano je objašnjavati, ali je potrebno da naglasim da ovu temu možete iskoristiti kad god primetite prevelik ulet "velikih istina" na ovaj podforum.
Neverovatno je česta pojava započinjanja tema koje privlače fraze za odgovore, kao i dogme (da, zašto da ne - dogme), a takvim odgovorima nije mesto tamo gde je sumnja najosnovnija alatka za iznalaženje bilo kakvih odgovora...
Naravno da je religija dala veliki doprinos takvim stavovima. Nemam ništa protiv toga što nazivamo verom, ali mi je nekako nespojiva sa filozofijom. A primetila sam da ovde ima filozofa sa čvrstim uverenjem da znaju sve istine ovog sveta.
Dakle, koliki je vaš stepen poverenja u ono što vam se govori (i što vas okružuje), zagledajte se, iskreno, u svoje stavove i kažite - da li sumnjate?
Kliknite za proširenje...

imam nezgodnu naviku da pocnem citati od poslednjeg posta..naopaka sam, sta da radim..ali, ovog puta, morala sam da se vratim na pocetak da vidim kako se stiglo od sumnje do menandzemnta:confused:
elem, tema je super...zaista...
iako je filozofija u pitanju, mozda bi bilo interesantnije spustiti se malo u zivot...i odgovoriti licno sta je za svakog od nas sumnja..i koliko je svako od nas spreman da preispita stavove koje smatra istinama, suocen sa drugacijom istinom potkrepljenu nepobitnim cinjenicama?i sa druge strane, koliko cesto uopste usvajate nesto kao nepobitne cinjenice?
cini se da je vecita borba izmedju sumnje i vere zivotna neminovnost..uslov za napredovanje i sazrevanje

jer, ko nema sumnju da postoji nesto drugacije i bolje od onog sto mu je poznato i sigurno, nece nauciti nista novo, ni doziveti nista novo..kao leptir vecno zatvoren u cauri...

ko nema sposobnost da veruje i u sta, ostace otudjen od ljudi i sveta..u neki se koncept covek mora ugraditi...ili makar, mora kusati razne koncepte, i traziti svoj put...
 
Draga Betty,

Naravno na filozofija plasi .Ako Ti je lose, sa filozofijom ce Ti biti jos gore. Nema one boetijeovske "utehe filozofije". Na srecu, to jos ne znaci da ti mora biti lose i sa filozofima. Oni pokatkad umeju da prijatno iznenade.

A sto se tice toga da se filozofski predmeti konstituisu tek unutar filozofije, o tome bih morao da Ti pisem nasiroko, a nisam siguran da to zelis da procitas. Najkrace receno: to je zbog toga sto za filozofiju nema objektoivno datih predmeta, postavljenih u njihovoj nepromenjivosti. Nema tu autizma, jer se u filozofiji svetovi nastavljaju svetovima, odnosno ispod svakog cvrstog mesta otvara se ponor nepoznatog, a svaka na prvi pogled utabana staza prekida se u bespucu.

Uzgred, zar te ne plasi nesto drugo: autizam ovog nefilozofskog sveta, zatvorenog za kritiku svojih svetih pravila. Pogledaj kako reaguju na Politici na neke moje postove.


Molim Te ne odlazi sa teme, i samo budi ostra, kao i do sada.
 
ne plaši me to, ne čitam politiku, ne. Osim novina, ne Politiku nikako :D
Svi se oni manje ili više daju izmanipulisati, i ako me nešto plaši, to je....ah, da...i licemerje tj., loše konstituisane ličnosti, to mi je scary...
i niej mi loše - idem sad na neki salaaaaš :D (za 10 min krećem)
 
@Betty, citirala bih, ali zakucava:
Klišei? A za koga su plodonosni? Za one kojima se nude ili samo za one koji se njima koriste? To ne znači da ih ne treba iskoreniti ili, barem, svesti na minimum. Ali, vreme uslovljava i različita merila vrednosti. Recimo da bi bila, na neki način, šteta oduzeti vremenu (dobu) njegovo obeležje, koje se najočiglednije ocrtava kroz klišee.
Malo ko baš isključivo govori u frazama, složićeš se? Ali, svima nama se poneka omakne. Hm, posle neki to primete, neki ne... To je, već, druga priča.
Filozofska sumnja, kako si je nazvala, je ono od čega, barem mislim, treba početi. Zato sam u nekoliko navrata pominjala da možda ne bi bilo loše decu učiti sumnji. Ali, naravno, moje su reči bile izokrenute za 180 stepeni i izvrnute ruglu. Možda biste ovde bolje razumeli? Ustvari, svako ko sebe smatra slobodnom osobom, moraće se složiti da je vrednost sumnje neprocenjiva. Da li budućim generacijama smemo tako nešto uskratiti?
Mada mi je pomalo teško da kažem da bilo koja sumnja, ma bilo šta, vodi istini. I, rekla bih, da je to sumnja u meni. :D
Khm, jedno pitanje: Da li, onda, dolazimo do zaključka da je poželjna i sumnja u sebe?
Ovde je nejasno da li bi takva sumnja bila, zapravo, suprotnost samouverenosti ili, prosto, sumnja u sebe kao i u bilo koga? Što ne mora obavezno ugroziti mišljenje koje imamo o sebi.
I, da. Počeh temu kao protivtežu recimo temi – „da li se zlo vraća“, jer sam tu primatila najviše klišea, fraza i konačnih odgovora. Što ne priliči odraslom i zrelom čoveku. Mislim.
Ali, svakako da to nije jedina tema koja ovde navodi na razmišljanje.
 
@furtvengler, u pitanju je odgovor na prvi post;
Prvo, hajde da prekinemo persiranje, krajnje je besmisleno, obzirom na bezličnost načina našeg razgovora;

Ako posumnjamo u sve što je pred nama, recimo da smo „podlegli“ tipičnom filozofskom užasu :lol:
Šalu na stranu, vrlo se ja slabo sećam filozofije iz srednje škole, ali – postojao je filozof koji je, jel’ da, tvrdio kako mi ne možemo dokazati da sve ovo oko nas uopšte postoji, tj. da možda ležimo u nekom prostoru i ceo ovaj život je samo naša uobrazilja. Ti ćeš, sigurno, znati ko je...
A nema čoveka koji nije, u jednom trenutku, pomislio da ovo i jeste sve „pozornica za njega“, oblikujući tu situaciju onako kako bi mu delovalo najverovatnije. Tj. svi su ljudi ovde iluzija, a iz: „mislim - dakle postojim“, naš pojedinac dolazi do zaključka da jedino u svoje postojanje ne može sumnjati. (Da li si gledao „Trumanov šou“?)
Naravno, moja prethodna rečenica je, zapravo, paradoksalna:
Tvrdim da mogu sumnjati u svačije postojanje osim sopstvenog, a istovremeno tvrdim da svi ljudi mogu posumnjati isto.
Kada bi prvo bilo istina, onda drugo ne bi imalo važnost... Ali, tu je i ideja da, zapravo, svi „spavamo“, stoga ipak nije u pitanju šou sa samo jednom glavnom ulogom.
A na ovakve ideje dolazimo zahvaljujući – snovima, zar ne? Oni su nam ukazali na takvu mogućnost...
I, eto, opet se vrtimo u krug i sve podređujemo iskustvu i logici. Ali, kada bih nastavila, morali bismo se prebaciti na temu „Svet i Logika“...

Religiju sam pomenula u želji da izbegnem duže objašnjavanje. Pošto me u zadnje vreme posebno interesuje ta oblast (povezanost religije sa filozofom u nama), recimo da znam koliko je to kompleksna tema... Religiju sam pomenula kao jedan, u ovom slučaju, negativan dodatak, a postoji i daleko bitniji - da, ideologija. Ovoliki čobani ovde mi dadoše ideju da o onome što oni, na tako poražavajući način (što za njih, što za nas), uporno govore pokrenem sasvim otvoren razgovor.
Volela bih da on nastavi i u tom pravcu.
 
@SINDI;
Mogu da kažem, mada to nije nešto što se sa zadovoljstvom pominje, da mi se dešavalo da mi drugi promene mišljenje. Kada prođe određeno vreme, u stanju sam i da im priznam to :mrgreen:
To nije odlika svih ljudi. Vrlo je često besmislen pokušaj uticanja na stavove određenih ljudi. A uticaj, ne da je neophodan (zbog razvitka), već je i neizbežan. Izbegavanje priznanja greške vodi ka drugoj grešci – samoidealizovanju. Tako može da se provede ceo život u ubeđenju da, uopšte, postoji nešto apsolutno i da taj čovek to zna...
Pa, kad se spustimo u život, Sindi, opet vidimo problem ideologije. Recimo da postoji i nešto što bismo nazvali – mikro ideologija :roll:
Svaki čovek je svoj ideolog, zar ne? Ali, baš su spojevi tih, često izuzetno različitih, shvatanja rezultat koji od dva različita, nesavršena bića stvara dva sličnija i malo savršenija bića.
Pa, zato smo i mi ovde, zar ne? Mislim, da se zabavimo i... Da nešto naučimo? Makar čisto informativno...
Pa, opet, postoje i sumnje koje nisu uvek poželjne, kada govorimo o životu. Ali, te sumnje predstavljaju suprotnost, ne veri, već – poverenju...
 
decu treba učiti, lexo, preispitivanju i proveravanju stavova (činjenica možda, to ne može uvek, samou nauci i policiji, bljak su mi obe stvari) - samo da nije "zdravo za gotovo", naravno, i posmatranju iz više uglova - to je ta plodna sumnja koja dovodi do PRAVILNIH stavova i TAČNIH zaključaka. Analiza i sinteza, use your mind...
Ovde je bilo reči o sumnji koja vodi negde i onoj koja vodi apstrakcijama u mišljenju (koje su vrlo neplodne, mada zavodljive,ali ja sam miopych ženština i odbijam da budem besciljna, ja i moje mišljenje, bar u ovim godinama :lol: )
SLOBODA se dakle osvaja sumnjom, proverom i menjanjem činjenica i stavova (zamenom), nije data. Nipošto, A radi slobode moraš malo da čačkaš mečku...
Sumnja u sebe, dokle god niej patološka i konstatna (ona razarujuća koja sprečava kretanje), ako je u vidu preispitivanja svojih stavova i postupaka, vrlo je vrlo ok.
Tako se lepo raste i stiže do neba ( i laste :P ).

Ali u izvesnim godinama stavovi i modeli po kojim af-cionišeš se toliko ukorene i potvrde u praxi d anema potrebe da ih i dalej preispituješ i vračaš se unazad...(to su neke moje godine)
Ako ima potrebe (realne) ne treba zazirrati da pogledaš u sebe, ali kad nema - nema.
Otud samouverenost, kad ZNAŠ ŠTA JE ISTINA, odnosno znaš šta pričaš i zašto to tvrdiš.

...da, onda i si i iznad "zla", definitivno...sam praviš put, odnosno biraš svoju stazu. Biraš, ne podležeš. To ej sloboda da uzmeš stvar u svoje ruke, i da ostane u tvojoj moći sve što se tiče tebe.

Pa, ako želiš možeš i dalje ići s odlukama i upravljanjem....

nadam se da odogovor zadovoljava. Mislim, ja baš nikada nikome ne prodajem recepte za žiZNJ :P
Bila sam vrlo iskrena, jer si mi draga, lepo rezonuješ i postavljaš pametna pitanja.
 
@ Lexa

Necu da komplikujem i da duzim. Cula si za kolektivno nesvesno? Ono pod normalnim uslovima ne poseduje sposobnost svesnosti, ali nije ni potisnuto, ni zaboravljeno. Ono podrazumeva mogucnosti koje su nam od pradavnih vremena data u nasledje u odredjenoj formi slika, tj. arhetipova. Sad bih ovde mogla da komplikujem, ali bi bilo bespotrebno. Arhetip je "psihicki ostatak" bezbroj puta ponovljenog iskustva nasih predaka. U svakoj od tih "slika" nalazi se deo ljudske psihologije i ljudske sudbine, deo patnji, uzivanja itd. Ako je stvaralacki proces nesvesno ozivljavanje arhetipova, onda je i samo citanje slicna stvar. Zar ne?;)
 
Lexa:
@SINDI;
Mogu da kažem, mada to nije nešto što se sa zadovoljstvom pominje, da mi se dešavalo da mi drugi promene mišljenje. Kada prođe određeno vreme, u stanju sam i da im priznam to :mrgreen:
...
Kliknite za proširenje...

što manje vremena bude prolazilo i što manju težinu bude nosilo "priznanje", bićeš jača i sigurnija - u sve, u sebe i u svet. Onog momenta kada jednostavno (i ne trepnuvši!) PRIHVATIŠ ARGUMENT (bez viška emocija, ili sujete koja čini teško priznanje :D) i nastaviš dalje, bićeš pravi čovek (kakve ja volim i kakvima sam okružena, tačnije).
Onaj ko poentira na argumentovanju ili ubeđivanju na takavnačin da tebi bude NEPRIJATNO je scary - loše konstituisana ličnost (govorim o RL, ne o forumskim prepucavanjima, čemu vodi "A jesam li ti rekla", nikad to ne koristim, iza toga su - loše namere)
 
Betty:
što manje vremena bude prolazilo i što manju težinu bude nosilo "priznanje", bićeš jača i sigurnija - u sve, u sebe i u svet. Onog momenta kada jednostavno (i ne trepnuvši!) PRIHVATIŠ ARGUMENT (bez viška emocija, ili sujete koja čini teško priznanje :D) i nastaviš dalje, bićeš pravi čovek (kakve ja volim i kakvima sam okružena, tačnije).
Onaj ko poentira na argumentovanju ili ubeđivanju na takavnačin da tebi bude NEPRIJATNO je scary - loše konstituisana ličnost (govorim o RL, ne o forumskim prepucavanjima, čemu vodi "A jesam li ti rekla", nikad to ne koristim, iza toga su - loše namere)
Kliknite za proširenje...


klap, klap beti:wink:
 
afro2.gif

yeah...danas mi je posebno lep dan :D
 
LEXA,

Pominješ takozvani "radikalni skepticizam", koji se vezuje za Barklija. Tu se javlja sumnja u mogućnost postojanja "materijalne substance". Dakle, kada opažamo olovku mi vidimo oblik, boju, osećamo tvrdoću, ali nigde ne vidimo samu olovku, koja je nosilac pomenutih svojstava (oblika, boja, tvrdoće...) Naravno, Barkli izbegava zamku solipsizma (stanovišta da je svet samo pojedinačna predstava), zato što uvodi Boga, koji u svaku duhuvnu substancu upisuje čulne utiske.

Razume se da radikalna sumnja vodi ka uverenju da smo možda mi jedina, makar snovidelna "stvarnost". Međutim, upravo Barklijev paradoks otvara mogućnost za utemeljenje samog subjekta, koji postavlja tu stvar (olovku u našem malopređašnjem primeru), koju ne možemo da čulno percipiramo.A postojanje subjekta (duhovne substance koja zna da je duhovna substanca, koja poseduje svest o sebi), pretpostavlja uvek drugog čoveka, odnosno drugu svest. Svest se ne može reflektovati u sebi samoj neposredno, nego samo u drugoj svesti. Bez ogledanja u drugom nema samosvesti, odnosno svest ne može tematizovati sebe samu, pitati se o sebi, ukoliko ne odražava drugu svest koja nju odražava. Svaki legitimitet ljudskoga sveta podrazumeva opravdanje, koje dolazi od strane [B]D[/B]rugog. I u tome se razrešava svaki solipsistički prigovor.

Interesantno je i Tvoje povezivanje ovog problema sa religijom. Kod Emanela Levinasa se Bog posmatra kao Treći, blagodareći kome se razrešava odnos svesti i Drugog, ali ostavimo to za kasnije, ukoliko to bude interesovalo naše sabesednike.

Na kraju, jedna napomena. Ni jedno intelektualno obraćanje nije bezlično, inače se pisanje ovakvih poruka ne bi razlikovalo od slanja oglasa.
 
duhovnu suptstancu ili duhovnu instancu?
šta je ovde intelektualno....ko krene sa VI obično završi s najprostačkijim uvredama...čekiraj podforume dom i porodica i zdravlje :wink:
cela razlika u papirnatom i elektronskom pismu je u neformalnosti (i brzini) :P Na Forumu je još beznačajnije to "vi", a čak je malo i ...floskula, malograđanska. A sad pišeš ti sa velikim T :lol:

mda...učenost nosi lakoću u izražavanju, reče moj e-miljenik :D
crazy_chicken.gif
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top