Quantcast

Sulude izjave verskih poglavara

evaras

Zainteresovan član
Poruka
239
Papa kritikovao nauku
03.12.2007. - 22:48

KLER Papa Benedikt XVI kritikovao je juče modernu nauku i ocenio da je ona udaljila od čoveka veru i nadu. Papa je naglasio da je danas jasno da čovek ima sve veću potrebu za pravim Bogom, jer u „suprotnom ostaje bez nade". „ Razvoj savremene nauke prognao je veru i nadu u privatnu i individualnu sferu. Nauka pridonosi dobru čovečanstva, ali nije u stanju da ga iskupi. Ljubav otkupljuje čoveka", rekao je papa.
 

krauterbox

Iskusan
Poruka
5.493
Sjećam se da sam dosta davno pročitao jednu izjavu pariškog kardinala Lustriša u kojoj je on rekao ovo - onaj ko vrijeđa nauku, vrijeđa i razum, vrijeđanjem razuma, vrijeđa se čovjek, a onaj ko vrijeđa čovjeka, vrijeđa Boga, po čijoj slici i prilici je čovjek stvoren.
 

evaras

Zainteresovan član
Poruka
239
Владика Артемије : ''Пре или после, питање је сад?''
Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

У току преговора о „будућем статусу Косова и Метохије“, теми вештачки створеној и силом наметнутој од стране светских моћника, јер је тај статус познат, признат и дефинисан у многим међународним правним документима, конференцијама, повељама, резолуцијама и тд., чуле су се многе недоследности. Дакле, проблем Косова и Метохије не постоји. То је лажни проблем. Постоји проблем албанске (шиптарске) мањине у Србији, који заиста треба да добије своје решење на принципима решавања сличних проблема у свим демократским земљама у свету. Ни мање, ни више од тога.

Наши политичари и државни врх Србије, током протеклих преговора (и оних 2006. и ових у 2007), више пута су се оглашавали и саопштавали нама, грађанима ове земље, шта намеравају да ураде ако албански лидери са Косова и Метохије прогласе НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА. Те намере, обучене у изјаве и саопштења, су најчешће недоличне једне суверене државе. „Нећемо признати“; „прогласићемо неважећом“; „поништићемо независност“; „борићемо се свим правним и демократским средствима“; „војску нећемо слати на Косово“ итд. Све те и сличне изјаве, охрабрују, чак – подстичу Шиптаре да крену путем једностраног проглашења независности Косова. Јер је очигледно, да се немају чега плашити. Често се чује са највишег државног врха: „Србија није за рат“; „Србија неће ратовати“. Слажемо се да Србија није за рат, али се јасно мора рећи да је Србија за одбрану. А која то друга земља не би била? Уосталом, све што будемо предузимали „Дан после“, остаће бесплодно, јер се та одлука о независности Косова неће повући ни од стране Шиптара, нити од стране њихових ментора, који ће их одмах признати. Још нико и нигде, нажалост, није рекао шта треба Србија да уради „Дан пре“ проглашења, као превентиву, као озбиљну опомену или наговештај шта се све може десити ако до тога дође. То би, можда, и предупредило доношење такве једностране и неразумне одлуке, као и спремност неких да ту одлуку подрже и признају.

А шта је то што би Држава Србија могла и требала да учини (фигуративно речено) „Дан пре“. Има много тога, али рецимо конкретно:

- Затворити границе (административне) Косова и Метохије према Србији за три дана (за путнике, робу и др.).

- Позвати „Посматрачку Мисију“ земаља чланица Шангајске организације за сарадњу (Кина, Русија, Индија, Пакистан...).

- Позвати на мобилизацију све војне обвезнике Србије (под видом провере спремности, едукације) на три дана. (Показ кога Србија има за своју одбрану).

- Организовати војне вежбе у областима блиским Покрајини Косова и Метохије, уз учешће неких посматрача из Шангајске организације за сарадњу.

- Извести масовне демонстрације у Београду и осталим градовима Србије (да схвате колико је Србима стало до Косова и Метохије). (Ту би Црква могла и морала да се ангажује, да организује, позове, припомогне), и тд.

Тиме би се ефикасно деловало превентивно, и утицало да размисле (не)одговорни пре доношења одлуке о проглашењу независности Косова.
По евентуалном проглашењу, све поменуте активности, биле би бесмислене и неефикасне. „Боље је спречити, него лечити“. То важи и овде.



Епископ АРТЕМИЈЕ
 

kyo.

Elita
Poruka
22.686
Papa kritikovao nauku
03.12.2007. - 22:48

KLER Papa Benedikt XVI kritikovao je juče modernu nauku i ocenio da je ona udaljila od čoveka veru i nadu. Papa je naglasio da je danas jasno da čovek ima sve veću potrebu za pravim Bogom, jer u „suprotnom ostaje bez nade". „ Razvoj savremene nauke prognao je veru i nadu u privatnu i individualnu sferu. Nauka pridonosi dobru čovečanstva, ali nije u stanju da ga iskupi. Ljubav otkupljuje čoveka", rekao je papa.
trebao si negde u naslov da umetneš Papa i da vidiš kad bi "patriote" i "vernici" navalili...već sad bi se brojala 10.strana:roll:
 

evaras

Zainteresovan član
Poruka
239
Papa: Nedelju posvetite Bogu
Nedelja, 9. septembar 2007. 19:50

Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI pozvao je katolike da nedelju posvete razmišljanju o veri i sudbini sveta i da se ne prepuste "ludoj žurbi modernog sveta".

Papa je to poručio vernicima tokom mise koju je u nedelju, poslednjeg dana svoje posete Austriji, služio u bečkoj katedrali svetog Stefana.

Benedikt XVI je rekao da su zapadna društva pretvorla nedelju u dan kada se posvećuju razonodi umesto tradicionalnom razmišljanju o Bogu.

"Dajte duši nedelju, dajte nedelji njenu dušu", poručio je papa vernicima kojih se oko 20.000 danas, uprkos kiši, okupilo na trgu ispred bečke katedrale.
 

Secikesa

Ističe se
Poruka
2.803
Papa: Nedelju posvetite Bogu
Nedelja, 9. septembar 2007. 19:50

Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI pozvao je katolike da nedelju posvete razmišljanju o veri i sudbini sveta i da se ne prepuste "ludoj žurbi modernog sveta".

Papa je to poručio vernicima tokom mise koju je u nedelju, poslednjeg dana svoje posete Austriji, služio u bečkoj katedrali svetog Stefana.

Benedikt XVI je rekao da su zapadna društva pretvorla nedelju u dan kada se posvećuju razonodi umesto tradicionalnom razmišljanju o Bogu.

"Dajte duši nedelju, dajte nedelji njenu dušu", poručio je papa vernicima kojih se oko 20.000 danas, uprkos kiši, okupilo na trgu ispred bečke katedrale.

Sta god ja mislio o katolickoj crkvi,ovog puta se slazem sa papom.
 

PAC-PAC

Domaćin
Poruka
3.894
тога.

шта намеравају да ураде ако албански лидери са Косова и Метохије прогласе НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА.
Једина грешка у тексту је то што не треба да стоји лидери него дилери.
Ето, и образовани људи понекад пате од инверзије.
 

evaras

Zainteresovan član
Poruka
239
Španska crkva traži oproštaj zbog podrške Franku
Madrid - Španska katolička crkva, u suprotnosti s dosad zastupanim stavom, javno se izvinila za svoje ponašanje u građanskom ratu 1936 - 1939. To je u zemlji izazvalo veliko iznenađenje, jer se katolička crkva zbog podrške puču generala Franciska Franka smatrala žrtvom Druge španske republike i građanskog rata.
Tokom vladavine Frankovih fašista mnogi sveštenici i istaknuti predstavnici katoličkih redova stali su na stranu pučista i sudelovali u pravljenju spiskova i pripremi hapšenja i progona republikanaca i komunista.
Na zasedanju Španske biskupske konferencije njen predsednik, Biskup Rikardo Blaskez, izjavio je da crkva jeste bila žrtva u građanskom ratu, ali da takođe mora da prizna svoje greške i za njih zatraži oproštenje.
"U nekim situacijama nije se postupalo prema jevanđelju, što se mora osuditi, a uspomene ne smeju služiti za optuživanja, već za opraštanje i pouku", rekao je on. O nedavnom proglašenju pedesetak u građanskom ratu pobijenih katoličkih sveštenika za mučenike biskup je rekao da "to nije bilo upereno protiv bilo koga".
"Kada govorimo o njima, dodajemo da uvažavamo svakog ko se do poslednjeg trenutka borio za svoje ideje", zaključio je Blaskez. Te njegove reči dovode se u vezu s kritikama nedavno donetog zakona o rehabilitaciji žrtava Frankovog režima. FONET
 

evaras

Zainteresovan član
Poruka
239
jes da nije crkvenjak.... ali .....HAHAHAHAHAHA

U Srbiji nema klerikalizma
Da bi jedno društvo bilo klerikalno potrebna su četiri uslova - da postoji natpolovičan broj institucionalnih vernika, tradicija klerikalizma, snažna ekonomska moć crkve i jaka klerikalna politička stranka - a Srbija ne ispunjava nijedan

Pojedine nevladine organizacije najavile su da će početkom decembra organizovati akciju „Stop klerikalizaciji Srbije“.

Predstavnici ovih organizacija, između ostalog, tvrde da je u Srbiji „klerikalizacija društva“ tolika da je došlo do „gubljenja sekularnog karaktera države“, čime su „ugrožena osnovna ljudska prava svih građanki i građana“. Naročito se optužuje Srpska pravoslavna crkva „zbog mešanja u državne poslove“ i „uticaja na obrazovni sistem i uopšte na javni život u Srbiji“. Takođe, NVO kažu da veza države i religije postoji „još samo u zaostalim društvima“, a „lek za takvu bolest“ je „sekularno društvo koje bi iz škola izbacilo veronauku, uklonilo verske obrede iz javnih ustanova...“

Profesor dr Slobodan Marković, docent na Fakultetu političkih nauka i saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu, u razgovoru za Glas javnosti objašnjava ima li crkva prevlast u zemlji i da li država zapravo često zloupotrebljava crkvu.

Da li je Srbija klerikalna država?
Naravno da nije! Pod klerikalizmom se podrazumeva politička struja koja teži da sprovede prevlast crkve i sveštenstva u političkom i kulturnom životu. Po definiciji, to je moguće samo u tradicionalnim katoličkim državama. U protestantskim i pravoslavnim državama novijeg doba država se gotovo uvek meša u poslove crkve. Očigledan primer je Velika Britanija, gde je monarh žena (kraljica) koja sme da menja i kanone i istovremeno je čelnik Anglikanske crkve. U pravoslavnim državama imamo primer ruskog cara Petra koji je ukinuo mesto patrijarha i uveo Sinod koji je bio pod kontrolom države, sve do 1918. godine. U komunističkim zemljama država je težila da se meša u poslove crkve. Tako su tajne policije kontrolisale veći deo Rumunske pravoslavne crkve, a u Bugarskoj je crkva u jednom trenutku gotovo nestala.

U nekadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji postojalo je više stotina agenata koji su bili zaduženi za nadzor nad Srpskom pravoslavnom crkvom. Preko deset odsto agenata u BiH bavilo se crkvom, što znamo na osnovu knjige hrvatskog autora Ivana Bešlića „Čuvari Jugoslavije - suradnici Udbe u BiH“. U Srbiji je u vreme komunizma tekao snažan progon SPC. U talasu crvenog terora - 1944. i 1945. godine - mnoge vladike i sveštenici su ubijeni! Po raznim osnovama kažnjeno je 25 odsto sveštenika, broj vladika smanjen je za trećinu, a sveštenika čak za polovinu! Progon SPC toliko je uzeo maha da se, prema podacima partijskih komisija Saveza komunista Jugoslavije, šezdesetih godina na selu krstilo svega pet do deset odsto dece, dok se tek desetak odsto ljudi sahranjivalo sa crkvenim obredom. Zato je SKJ procenio da je SPC izgubila značaj pa je prestao sa otvorenim progonom. Prema tome, ako bismo ocenjivali u kakvom je stanju bila SPC u vreme komunističke Jugoslavije, mogli bismo da je označimo jedino kao - žrtvu!

Kao primer da u Srbiji nema klerikalizacije jasno svedoči i činjenica da SPC uopšte nije uspela da nametne svoj stav po određenim pitanjima od ključnog značaja za nju - kao što su, na primer, pitanje abortusa i izjednačavanje crkvenog i građanskog braka.

Koje su pretpostavke potrebne da bi jedno društvo bilo klerikalno?
Potrebne su četiri pretpostavke. Najpre, da postoji natpolovičan broj institucionalnih vernika (onih koji prihvataju da ih crkva vodi u svakodnevnom životu), da postoji tradicija klerikalizma, zatim da crkva poseduje snažnu ekonomska moć i da postoji jaka klerikalna politička stranka koja je sposobna da sprovede klerikalizam. Od ova četiri uslova, Srbija ne zadovoljava - nijedan!

Zašto onda političari vole da budu viđeni sa crkvenim velikodostojnicima?

Zato što se samo pola procenta građana izjasnilo da nisu vernici, što znači da ako se političari slikaju sa crkvenim velikodostojnicima oni gotovo da ne rizikuju gubitak glasača, a mogu da pridobiju nove. Oni ulaze u jedno simbolično polje koje podržava većina građana Srbije i od toga mogu da imaju samo koristi. Drugim rečima, u Srbiji pre imamo manipulaciju crkvom od strane političkih stranaka nego slučaj u kojem crkva može da utiče na politički proces. Biti protivnik crkve znači marginalizovati sebe na političkom planu, jer veći deo društva takav stav ne prihvata. Ali, prikazati se kao prijatelj crkve znači da se u dnevno-političkim raspravama crkva simbolički koristi kao potpora sopstvenim političkim stavovima.

Da li se Crkva meša u državne poslove?

Prvi je Crkvu u državno polje uvukao Slobodan Milošević u vreme sastavljanja delegacije za dejtonski mirovni sporazum, ali je i tu, kao i u svim kasnijim slučajevima - kao što su pozivanje građana za drugi krug predsedničkih izbora i referendum za donošenje Ustava Srbije - država instrumentalizovala Crkvu, a ne obrnuto. Jedini veliki dobitak Crkve od 2000. godine je opciono uvođenje veronauke u škole, kao i donošenje Zakona o vraćanju crkvene imovine, koji se ne sprovodi.

Kako komentarišete zahteve da se izjednače verske zajednice?

Zakonom o verskim zajednicama nije uvedena nikakva suprematija SPC u odnosu na druge verske zajednice, već je samo izdvojeno sedam tradicionalnih verskih zajednica, koje obuhvataju čak 99 odsto vernika u Srbiji. Taj model preuzet je iz Kraljevine Jugoslavije i uveden je da bi se ukinuo položaj SPC kao državne crkve koji je uveden u Kraljevini Srbiji.

Da li veza države i religije postoji samo u zaostalim društvima?

Politički antropolozi danas smatraju da su veze religije i politike gotovo neodvojive. Kroz političke rituale moderna društva jednako učestvuju u religijskoj simbolici, što se najbolje vidi na primeru Amerike. Pozivanje na Boga je sastavni deo kampanje svakog predsedničkog kandidata. Ukoliko bi neki kandidat javno rekao da je ateista, time bi izgubio svaku mogućnost da pobedi na izborima.

Da li je veronauka protivna modernom društvu, kako tvrde pojedine NVO?

Mi živimo u jednoj tržišnoj ekonomiji gde se pitaju oni koji plaćaju porez. Oni treba da odluče i o tome kakav treba da bude nastavni program. U svim istraživanjima, dominantan procenat stanovništva bio je za opciono uvođenje veronauke, što znači da oni učenici koji to ne žele i ne moraju da je uče. Pojedine zemlje članice Evropske unije imaju obavezu izučavanja veronauke, a u nekim država postoje i obavezne verske škole, što kod nas nije slučaj. Prema tome, vidi se da su vlade Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice zauzele umeren stav po ovom pitanju i utoliko više čudi lavina napada na jedno veoma odmereno rešenje.

BES NVO ZBOG POVERENJA U SPC

Napadi na SPC uglavnom dolaze od nekih politički angažovanih nevladinih organizacija, a razlozi su sledeći: I Crkva i NVO bore se u istom polju izgradnje vrednosti jednog društva. Međutim, dok je poverenje u SPC na nivou Srbije u proseku preko 75 odsto, a među građanima srpske nacionalnosti više od 90 odsto, dotle prema NVO poverenje ne prelazi pet odsto, pa se iz toga vidi da SPC tu neuporedivo bolje stoji. Zbog svog visokog poverenja koje uživa u srpskom narodu, SPC izaziva očigledan bes pojedinih aktera na nevladinoj sceni, koji nikada nisu izneli argumente koji bi dokazali da je u toku klerikalizacija Srbije.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.