Sukob izmedju NATO i Rusije

[iig]

 

[iig]

МИП Русије: САД и њихови савезници не могу и немају основа да претендују на звање “светионика” демократије​

Русија тежи да у глобалној политици има уравнотежену, стабилизујућу улогу. Залажемо се за суверену једнакост држава, немијешање у њихове унутрашње послове, непримјењивање силе или пријетње силом, те за мирно рјешавање спорова

фото: Алексей Майшев/Спутњик

Након најаве администрације САД да одржи тзв. самит за демократију, саопштењем за јавност обратило се Министарство спољних послова Русије.
Њихово саопштење преносимо у цјелости:
У вези са иницијативом администрације САД да од 9-10 децембра ове године одржи тзв. самит за демократију, сматрамо за неопходно да саопштимо сљедеће: Организатори и ентузијасти овог необичног подухвата претендују на лидерство у демонстрацији демократије и људских права у свјетским размјерама. Ипак, “службени лист” и репутација Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, земаља чланица Европске Уније у дијелу заштите демократских права и слобода код себе, у својим државама, а такође и на међународној арени, благо говорећи, далеко су од идеалног. Чињенице говоре у прилог томе, да САД и њихови савезници не могу и немају основа да претендују на звање “светионика” демократије, јер и сами имају хроничне проблеме у области слободе говора, изборног система, корупције и права човјека. Уређивачком политиком највећих западних Средстава масовних информација de-facto управљају партијске и корпоративне елите.

За сузбијање другачијег мишљења у информационој сфери активирају се одложени механизми цензуре, самоцензуре и удаљавања нежељених блогова и публикација са дигиталних платформи. Ово је грубо кршење права слободног изражавања мишљења, које пропагира Запад. Социјалне мреже, које контролишу америчке компаније широко се искориштавају за дезинформацију, пропаганду и манипулацију јавним мишљењем. Масовно електронско праћење од стране специјалних служби и ИТ-компанија, које са њима сарађују, постало је свакодневна реалност живота грађана западних држава.
Прије отприлике годину дана у периоду изборне кампање у САД, читав свијет је видио како је почео да се распада застарјели електорни систем ове земље. Постојећи механизам евидентирања гласова испољио је мноштво слабих карика. Милиони Американаца сумњају да су предсједнички избори 2020.године били поштени и транспарентни. И то је схватљиво јер је њихово одржавање и резултате пратила таква сумњива пракса, као што је вјештачко “парцелисање” изборних округа, вишенедјељно гласање путем поште, недозвољавање посматрача, посебно међународних, на гласачким рејонима. Озбиљна питања изазивају дуготрајне репресије америчких власти против учесника протестне акције у Капитолу, 6. јануара ове године, које у администрацији САД и са њом повезана Средства масовних информација називају “унутрашњим терористима”. Десетине људи, који сумњају у резултате предсједничких избора, добили су затворске казне, несразмјерне са њиховом опозиционом активношћу.
Покушавајући да себи додијеле улогу “глобалног демократског лидера”, Сједињене Америчке Државе већ више година су лидер у свијету по броју затвореника у затворима (више од два милиона). Услови издржавања у многим казнено-поправним установама значе понижавање људског достојанства. Вашингтон наставља да ћути о случајевима примјене тортуре у специјалном затвору Гуантанамо. Специјалним службама САД припада ауторство праксе без преседана у савременом свијету – креирање тајних тамница на територијама савезних држава. Лобизам је фактички озакоњен облик корупције у Сједињеним Америчким Државама. Представнике органа законодавне власти фактички контролише крупни бизнис. Како унутар земље, тако и ван њених граница они у првом реду, по правилу штите интересе својих “спонзора” – приватних корпорација, а не народа и бирача. Одјекујућа демократизаторска реторика из Вашингтона на том фону, не само да је апсолутно удаљена од реалности, већ је и у високом степену лицемјерна.
Прије него се прихвате ”извоза демократије”, позивамо сјеверноамеричке партнере да претходно регулишу неријешене проблеме у својој кући, да покушају да превазиђу продубљујући раскол у друштву по питањима етике, вриједности, виђења сопствене прошлости и будућности. Овдје очигледно нема довољно скромних признања да је америчка демократија несавршена. Ни Велика Британија нема право да себе позиционира у квалитет прогресивне демократије. У земљи се комфорно осјећају организације, које заступају и пропагирају неонацистичку идеологију, запажа се пораст манифестације расизма, дискриминација етнокултурних мањина у многим сферама друштвеног живота. Искрсавају чињенице незаконитог прикупљања личних података својих грађана од стране британских специјалних служби, полицијско насиље постаје свакодневица, укључујући и понашање према мирним демонстрантима.
Ствари не стоје ништа боље ни на просторима Европске Уније. Брисел досљедно игнорише законска права и интересе руских грађана и становника који говоре руским језиком у Прибалтичким земљама, у Украјини и у Молдавији. Затвара очи пред измишљотинама “младоевропејаца” у сфери политичке историје, када се бивши сарадници нациста, који су извршили ратне злочине, проглашавају за националне хероје. Свакодневно правило за многе државе Европске Уније постаје административно гушење другачијег мишљења, агресивно распрострањивање ултралибералних вриједности и праксе, који урушавају хришћанске темеље европске цивилизације.
Сједињене Америчке Државе и узак круг њихових савезника, који претендују на идеолошку и моралну правилност, пољуљали су повјерење према себи агресивним активностима на свјетској арени, под маском “унапређивања демократије”. Интервенције силом и покушаји “смјене режима” – било их је више од десетак за посљедњих 30(тридесет) година, провоцирајуће активности у војно-политичкој сфери, често грубо крше међународно право, генеришу хаос и расуло. Најновија историја показује, да су војне авантуре за успостављање принудне “демократизације” довеле до ратова крвопролића да су завршене националним трагедијама за земље, које су постале жртве политике. То је бивша Југославија, Авганистан, Ирак, Либија, Сирија и низ других држава. За започињање ратова у оптицај су одашиљани различити изговори, као што су – борба против тероризма, ширење ОМУ(оружја за масовно уништавање), “заштита цивилног становништва”.
Свима је у памћењу како је 2003.године у Ираку, након војне интервенције “коалицији заинтересованих” предсједник Џорџ Буш-млађи, са палубе носача авиона “Абрахам Линколн” објавио “побједу демократије” у тој земљи. Шта се даље одиграло, добро је познато: прецизне статистике погинулих до сада нема, према неким процјенама живот је пријевремено изгубило стотине хиљада Ирачана. Не рачунајући колосалне губитке, мјерене у трилионима, потпуним неуспјехом је завршена америчка мисија у Авганистану. Тужни резултат “рата против тероризма”, који се отезао више од двадесет година, било је грозничаво повлачење Американаца и других учесника коалиције, коју су они предводили, из Кабула у августу ове године.. Све до сада Либија не може да се опорави послије оперције НАТО у циљу “заштите цивилног становништва”. Уза све посебности социјално-политичког уређења бивше Џамахирије, одржавана је стабилност и становништво је живјело у пристојним животним условима. Ова слабо прорачуната акција силе је, поред осталих погубних посљедица, довела до неконтролисаног ширења наоружања и терориста у читавом Сахаро-Сахељском региону.
Могуће је још навести примјера, који показују дволичност инспиратора “самита за демократију”. А да ли има потребе? Русија, коју наши западни колеге у посљедње вријеме окривљују скоро за све смртне гријехове, свој спољно-политички правац гради на другачији начин. Ми никоме не намећемо сопствени модел развоја. Уважавамо културно-религиозну оригиналност и посебности политичког система сваке државе, право да свака нација самостално одсређује свој пут. Немамо намјеру да ником намећемо сопствену визију живота. На међународној арени наша правила су Статут Организације Уједињених Нација.
Русија тежи да у глобалној политици има уравнотежену, стабилизујућу улогу. Залажемо се за суверену једнакост држава, немијешање у њихове унутрашње послове, непримјењивање силе или пријетње силом, те за мирно рјешавање спорова. Боримо се за међународне односе, који се заснивају на мирној коегзистенциј, сарадњи и солидарности, општој једнакој безбједности и праведној расподјели глобалних добара. Русија је свјетска држава која у основи посједује и евроазијске и европске коријене и чија трајекторија развоја није искључиво у корелацији са трансатлантским политичким, економским и културним шаблонима. Не слажемо се са агресивним увођењем такозване “нове етике”, која урушава моралне норме које су утврђене традиционалним религијама, које човјечанство поштује током вијекова.
Спроводећи избалансирану спољнополитичку политику, без конфронтација, тежимо стварању могућности за неометан развој свих учесника међународне заједнице. Не копирамо примјере земаља Запада и не уплићемо се у њихов унутрашњи ред: уколико људи који тамо живе, или дио њих, је сагласан да слиједи курс урушавања традиционалних духовно-моралних вриједности, то код нас изазива сажалијевање, али не више од тога. Залажемо се за дијалог у областима културе религије и цивилизације, као важан инструмент за формирање уједињујућег дневног реда, за проширивање простора повјерења у међусобним односима држава и друштава. Ради рјешавања суштинских савремених проблема позивамо све иностране партнере да се не баве “демократизаторством”, да не повлаче нове линије подјела, већ да се врате поштовању норми међународног права и да у пракси признају принцип суверене једнакости држава, који је утврђен у Статуту Организације Уједињених Нација. Он оличава у себи основу демократске изградње свијета, коју САД и њени савезници не прихватају. Сада, када се човјечанство бори против пандемије КОВИД-19 и против посљедица изазваних њоме, као никад је потребна сарадња свих држава, уз безусловно поштовање принципа фиксираних у Статуту Организавије Уједињених Нација.

 

[iig]

Z. Meter: Ruski analitičari o promjeni političke karte Europe u slučaju rata s Ukrajinom​

Autor: Zoran Meterpro 05, 2021

Zoran Meter


Potpisujući 23. studenog de facto rađanje novog vojnog saveza s Rusijom, kineski ministar obrane general Wei Fenghe pred ruskim kolegom izjavio je slijedeće: „Pred licom bezumnog sprječavanja i pritiska od strane SAD-a, Kina i Rusija staju leđa uz leđa kao velika planina. Naše je prijateljstvo neraskidivo. Zajedno se suprotstavljamo američkoj hegemoniji i protivimo se lažnom američkom demokratskom režimu, lažnom multikulturalizmu, kao i novoj formi hladnog rata”
Koronavirus će sigurno mutirati – i to u novu veliku blokovsku podjelu svijeta – nikad opasniju i neizvjesniju. U pozadini zaokupljenosti tom zdravstvenom krizom, prije svega u Europi – obična javnost, kao i dobar dio političara, zapravo uopće nisu svjesni onoga što se događa u sad već olujnim globalnim geopolitičkim vodama. U ovoj analizi pokušat ću, što je moguće jednostavnije ukazati na katastrofu koja nam se ubrzano približava ukoliko njezini glavni akteri žurno ne pronađu minimalni okvir za snošljivu suradnju oko najvažnijih problema koji predugo opterećuju svijet.

U analizi „Ukrajinska „crna rupa“ usisava SAD, EU i Rusiju“ od 29. listopada, ukazao sam na svu opasnost koju u sebi sadrži dugovječna ukrajinska kriza (vidi poveznicu https://www.geopolitika.news/analize/z-meter-ukrajinska-crna-rupa-usisava-sad-eu-i-rusiju/).



Od tada pa do danas stanje oko nje dramatično se radikaliziralo i prijeti eskalacijom neviđenih razmjera, za koju pojedini utjecajni ruski analitičari ovih dana otvoreno govore kako će, ukoliko uistinu dođe do ratnog sukoba u toj regiji, doći i do potpune preobrazbe sadašnje političke karte Europe i stvaranja jednog posve novog svijeta.
Ovakvi stavovi ruskih analitičara dijelom su posljedica permanentnog političkog i medijskog „loženja“ proteklih tjedana od strane Zapada, o tome, kako Rusija aktivno priprema napad na Ukrajinu i da se Zapad tome pod svaku cijenu mora suprotstaviti (brojni zapadni mediji i u njima gostujući političari i analitičari, ali i neke državne institucije, poput onih obavještajnih u samoj Ukrajini – posve otvoreno pišu kako će ruski napad sigurno uslijediti, navode se i točni datumi, precizan broj ruskih vojnika, tenkova i smjerovi od kuda će invazija krenuti, kao da svi u najmanju ruku imaju pristup ruskom glavnom stožeru ili da on nije u stanju kamuflirati ključne operativne podatke), a dijelom slijede trag rujanskih riječi ruskog predsjednika Vladimira Putina kako će Ukrajina, ako Kijev krene u vojni obračun s pobunjenim proruskim regijama na njenom istoku, izgubiti suverenitet odnosno prestati postojati kao država u sadašnjem obliku. To nije ništa drugo nego jasan signal da će, u slučaju takvog, naglašavam takvog, razvoja stanja tj. napada ukrajinske vojske na Donbas, Rusija vojno intervenirati. Oko toga sigurno nitko ne bi trebao imati iluzija, a nemaju niti u Washingtonu.




Usprkos svemu i dalje tvrdim kako Rusija neće napasti Ukrajinu niti u prosincu, niti u siječnju niti bilo kada, jer joj to jednostavno nije nužno (osim u spomenutoj – ratnoj varijanti Kijeva prema Donbasu). Osim toga, za pacifikaciju Ukrajine i neutralizaciju njene vojne moći Rusija ne bi koristila niti pješaštvo niti tenkovske divizije. Učinila bi to na isti način kako su to uradili Amerikanci s Irakom u operaciji Pustinjska oluja, gdje su respektabilnu iračku vojnu moć zapravo slomili s distance – zračnim i raketnim napadima, izbjegavajući nepotrebne žrtve vojnika kroz početni kopneni napad. Današnja ruska vojna moć to je u stanju učiniti još i brže jer je vojna tehnologija od 1991. Itekako napredovala. Uz to, i Irak i Ukrajina su pretežito ravničarske konfiguracije terena i to ne bi bio nikakav problem.
I ne manje važno, taj rat pod svaku cijenu svi žele izbjeći – i na Istoku i na Zapadu, zbog jasnoće samih posljedica, pa se tada postavlja logično pitanje: čemu ova histerija i opasne igre zveckanja oružjem?
Rekao bih da je Washington pokrenuo totalni globalni informativni rat protiv Rusije s više ciljeva:

1. vidjeti reakciju svojih saveznika tj. utvrditi tko je od njih spreman stati uz SAD i krenuti u sukob s Rusijom (tako bilježimo izjave Londona o spremnosti slanja 600 svojih padobranaca u Ukrajinu (od čega je upravo odustao); izjave Kanade o mogućem slanju svog broda u Crno more i svojih vojnika u Ukrajinu, izjave sada već odlazeće njemačke kancelarke Angele Merkel o spremnosti uvođenja novih sankcija protiv Rusije u slučaju pogoršanja stanja u Donbasu, pa čak i njemačkog vojnog angažiranja, između ostalog i za povratak Krima, izjave Švedske o svom angažiranju u Ukrajini u slučaju potrebe i td.);
2. pokušaj „omekšavanja“ ruskih vanjskopolitičkih stavova metodama političkog, vojnog i medijskog pritiska kakav nije postojao niti u vrijeme hladnog rata iz prošlog stoljeća (i samo je slabašno usporediv s tadašnjom kubanskom ili karipskom krizom koja se relativno brzo završila a ova ukrajinska traje već dugo);
3. pokušaj sprječavanja pokretanja ruskog baltičkog plinovoda Sjeverni tok 2i potpunog potiskivanja Rusije s europskog energetskog tržišta u korist svojih proizvođača ukapljenog plina (LNG). Rušenjem tog projekta, u kojem, osim ruskog Gazproma, sudjeluju ne samo njemačke već i druge velike europske energetske tvrtke, definitivno pada i EU – preciznije, njeni ionako magloviti snovi o svojoj strateškoj autonomiji i zajedničkim vojnim snagama, ali se i Rusiju definitivno „reže“ od Europe. Tu bi se možda prije moglo stvar postaviti obratno, jer je pitanje tko je tu, zapravo, od koga više ovisan i tko bi više izdržao bez onog drugog?;
4. i konačno, Bidenovo, barem privremeno i ograničeno skretanje pozornosti američke javnosti s velikih ekonomskih problema unutar SAD-a (nikad veće cijene goriva i inflacije u zadnjih 30 godina) njezinim fokusiranjem na vanjske neprijatelje – Rusiju i Kinu.

O opasnostima rata u EU svi šute, a pacifizam je zamro



Ovom neviđenom pritisku treba dodati i prošlotjedne izjave glavnog tajnika NATO saveza Jensa Stoltenberga o mogućem razmještaju američkog atomskog oružja iz Njemačke ukoliko ga ta zemlja ne bude željela (što je, kako kaže – njena suverena odluka) dalje na istok Europe odnosno EU – što je izazvalo gnjevne reakcije u ruskim analitičkim i medijskim krugovima. Pri tom, dok odnosi na relaciji SAD-Rusija ključaju, u Europi gotovo nitko ne reagira u smislu upozoravanja na opasnost – niti političari, niti javnost, niti mediji – svi primarno zaokupljeni problemima Covid-pandemije (pogledajmo samo hrvatske udarne informativne emisije).
Kao primjer koliko je europska javnost i njezin mirotvorni aktivizam degradirao, možemo se, barem mi nešto stariji, prisjetiti kroz poznate scene iz zapadno-europskih država 70.-ih godina 20. stoljeća, kada su aktivisti različitih pacifističkih organizacija, među njima i tadašnje njemačke stranke Zeleni (njen član Joschka Fischer, kasniji njemački ministar vanjskih poslova, kao mlad je čak bio i na terorističkom spisku zbog svog studentskog aktivizma), ne samo nasilno prosvjedovali protiv razmještaja američkog nuklearnog oružja po tamošnjim vojnim bazama, već su se u tu svrhu, primjerice, vezali i lancima za željezničke pruge kojima bi vojni vlakovi trebali prolaziti i sl. Danas europljani sjede mirno ispred svojih televizora i mobitela, a njemački Zeleni su se u međuvremenu transformirali u promotore nove militarizacije Europe iako upravo ona ponajviše utječe na zagađenje okoliša i atmosfere (čemu se deklarativno snažno protive).
Međutim, nije na sceni samo umrtvljenost ljudi, zaokupljenost drugim problemima, licemjerje i glupost političkih stranaka i njihovih bezličnih vođa, već i činjenica da se ljude namjerno ne upozorava – niti medijski niti od strane državne politike – na stupanj opasnosti i ubrzanu dinamiku kretanja prema velikom vojnom sukobu na tlu Europe koji bi mogao završiti pravom kataklizmom.
Ovdje ću spomenuti jedan primjer iz kojeg se vidi da je gotovo identično stanje kao u EU po tom pitanju i u SAD-u. Naime, direktor izvjesnog američkog think-tanka koji je i izdavač specijaliziranog medija iz sfere geopolitičkih i vojnih odnosa (ime direktora poznato je autoru ove analize) nedavno je izjavio kako ga je, nakon što je taj medij na naslovnicu stavio fotografiju New Yorka iznad kojeg se nalazi poznata „gljiva“ koja označava nuklearnu eksploziju, nazvao visokopozicionirani američki general, inače njegov dobar poznanik – te ga upitao zašto je stavio takvu sliku kojom plaši ljude? Dobio je odgovor da je to zato što se članak odnosi upravo na tu temu. Na to mu je general kazao kako plašenje američke javnosti stvarnom opasnošću nije dobro jer Washingtonu sužava mogućnost vođenja agresivne vanjske politike koja bi sigurno bila limitirana javnim otporom potaknutim egzistencijalnim strahom.
Biden Putinu nema što ponuditi
Međutim problem u Bidenovoj strategiji pritiska na Rusiju, poglavito u kontekstu njegovog očekivanog skorog novog summita s Putinom (za što još nema službenih potvrda), je taj što Rusija ne pokazuje nikakve znakove straha i odmaka od svojih stavova i proklamiranih nacionalnih interesa, za koje je post-sovjetski prostor od primarne važnosti. Američka administracija, u kojoj, to je važno reći, postoje različiti pristupi politici prema Rusiji (od onih sklonijih kooperativnijem odnosu i približavanju na protukineskoj platformi, do krajnje ratobornih – od strane tzv. jastrebova), kao i različiti interesi s njima povezani – jednostavno je blokirana tj. ne može jamčiti bilo kakav dogovor, a svjesna je da Moskvi mora dati „opipljive“ ustupke ako bilo što želi zauzvrat.

 

[iig]

Tako je, zanimljivo, usprkos opisanoj sveopćoj histeriji, prošlotjedni Putinov govor na kolegiju Ministarstva vanjskih poslova RF glasnogovornica Bijele kuće Jen Psaki označila pozitivnim iako je taj govor u biti bio vrlo oštar. Putin je tada kazao kako je Rusija namjerno podigla razinu napetosti na svojim zapadnim granicama i da to daje rezultate jer Zapad konačno uviđa u kakvu se opasnu igru uvlači svojim upornim proturuskim djelovanjem i da će se takva politika Rusije nastaviti do promjene tih okolnosti odnosno da Zapadu ne padne na pamet „pokretati bilo kakve ograničene sukobe na ruskim zapadnim granicama koje Rusija ne želi“. Ono što Psaki tu smatra pozitivnim je Putinova želja za realizacijom Minskih sporazuma s ciljem rješenja pitanja pobunjenih istočnih ukrajinskih regija.

Međutim, problem u tome je, a što Psaki ne navodi, slijedeći: Moskva i Washington jesu za provedbu tog sporazuma ali posve različito tumače način njegove implementacije: Rusija tvrdi da Kijev, prema jasnom slovu sporazuma, najprije mora proglasiti punu amnestiju za sve građane tih regija, nakon toga provesti izbore u nazočnosti OESS-a, i tek onda preuzeti nadzor nad istočnim granicama tih regija s Rusijom. Washington, međutim, podržava Kijev koji želi izmjene sporazuma u smislu da se najprije mora uspostaviti ukrajinski nadzor nad državnim granicama a tek onda provesti izbori, što je za Moskvu neprihvatljivo jer su u tom slučaju, kako smatra, njihovi rezultati unaprijed poznati.

Osim toga, Putin je u svom govoru jasno kazao kako je spreman na konstruktivan dijalog sa SAD-om ali samo uz uvjet davanja konkretnih sigurnosnih jamstava Washingtona, a ne na temelju lijepih riječi. A ta su čvrsta jamstva, zbog spomenutog različitog pristupa i interesa u američkom establišmentu, zapravo nemoguća. SAD danas potpiše sporazum, sutra ga nova administracija preko noći ukine ako smatra da nije u američkom interesu, poput onog o iranskom nuklearnom programu.

S druge strane, nije tajna kako je Ukrajina za Rusiju ključna „crvena crta“ koju ne dozvoljava prijeći i dozvoliti da se stanje u toj zemlji „cementira“ na proturuskim temeljima. Putinov ustupak mogao bi biti da se ukrajinski sadašnji suverenitet i „zapadni smjer“ slobodno nastave ali uz uvjet, ne samo da ne postane članica NATO saveza (oko čega Moskva niti ne namjerava pregovarati), već da ne postane platforma za permanentni obračun s Rusijom. Tj. Putin od Kijeva traži potpunu promjenu proturuske retorike kao preduvjet za dobrosusjedske odnose i suradnju (u Ukrajini živi i višemilijunska ruska zajednica).

Koliko je Washington spreman za tako nešto drugo je pitanje. Mislim da je još jako daleko od toga. Danas su stvari po SAD puno povoljnije. Američka vojska se može potpuno povući iz direktnog sukoba (tako barem Washington misli), a njezinu ulogu preuzet će europske saveznice iz NATO-a – potpuno sigurno u samoubilačkom scenariju.

Zbog svega ovog u Europi, ako bismo skinuli zaštitne maske, mogli bismo osjetiti intenzivni miris baruta. Ali maske nam ne daju skinuti. A stvari, kada jednom odu predaleko (a zvona upravo zvone na uzbunu), mogu postati neupravljive i nepopravljive. Zato više i nije bitno pitanje tko je za sve ovo kriv, već ono – kako spriječiti kataklizmu? Jer na obje je strane sve više „usijanih glava“ koje ne bježe od sukoba. Zdravog razuma ponestaje, histerija ubrzano raste.

„Ruski napad iz tri smjera“

Koliko je histerija jaka svjedoči i tekst američkog medija Bloomberga od 21. studenog (https://www.bloomberg.com/news/arti...otential-ukraine-invasion?srnd=premium-europe).

U njemu se navodi kako su SAD uvjerene u pouzdanost podataka prema kojima se Rusija sprema napasti Ukrajinu i da je Washington o tome poslao obavještajne podatke i karte svojim europskim saveznicima. Njima se potvrđuje gomilanje ruskih snaga i dovlačenje topništva (u stvarnosti je ono više od 500 km od ukrajinske granice što se ne navodi), potrebno za brzu invaziju velikih razmjera na Ukrajinu iz nekoliko smjerova odjednom, ako Putin to odluči. Govori se da bi operacija mogla početi početkom iduće godine i da bi u njoj sudjelovalo oko 100 tisuća ruskih vojnika koji bi prodrli s Krima, iz Bjelorusije i s istočne granice Ukrajine.

Međutim, nešto se puno važnije kaže u tekstu, što nitko ne naglašava, a to je da ruska vlada shvaća kako će svaki vojni pokušaj zauzimanja dijelova Ukrajine značiti i uvođenje novih oštrih sankcija. Što to zapravo znači? Ništa drugo, već da SAD, time i Zapad u cjelini, ne samo da ne žele, već i odbacuju mogućnost ulaska u otvoreni rat s Rusijom za Ukrajinu. Zapravo, to bi značilo i potvrdu na početku teksta navedenih stavova ruskih analitičara o potpuno novoj konfiguraciji odnosa u svijetu i promjeni političke karte Europe, u slučaju vojnog sukoba. Jer uvođenje totalnih sankcija u zamjenu za rusku okupaciju Ukrajine u Moskvi bi niveliralo potrebu za suzdržavanjem oko realizacije i njenih drugih interesa na postsovjetskom prostoru koji su joj od sigurnosne važnosti: poput probijanja kopnene veze s Armenijom preko gruzijskog teritorija (o čemu se u tamošnjem javnom prostoru ne jednom govorilo s obzirom na neprijateljske odnose između Tbilisija i Moskve). Tu je i moldavska odmetnuta regija Pridnjestrovlje nastanjena većinom Rusima i Ukrajincima, koja bi u slučaju slamanja Ukrajine Rusiji postala tr. susjedna (graniči s ukrajinskom regijom Odesa) i sl. Sve su to ruske opcije zbog kojih smatram da do sukoba u Ukrajini ipak neće doći osim ako Washington poželi ići na sve ili ništa zbog zaštite svoje globalne dominacije koja je poljuljana kao nikad ranije, o čemu svjedoči i slijedeće:

Formirano rusko-kinesko vojno savezništvo

Dana 23. studenog, onog istog kada je Stoltenberg najavio mogućnost širenja američkog nuklearnog oružja na istok Europe, održan je sastanak ruskih i kineskih ministara obrane Sergeja Šojgu i Weia Fenghe. Ono bitno, što ga je razlikovalo od svih dosadašnjih, je da su na njemu po prvi put sudjelovali i vojni zapovjednici, kao i zapovjednici svih rodova dviju vojski tj. admirali flota i generali kopnenih i zračnih snaga. Još je nešto bilo prvi put, a to je da je ruski ministar Sergej Šojgu upozorio kineske kolege na razradu američke strategije nuklearnog udara na Rusiju iz dva smjera – s istoka i sa zapada, što se, kako je kazao, uvježbavalo u ovomjesečnim vojnim vježbama Global Thunder u kojima je sudjelovalo 10 američkih strateških bombardera koji su simulirali nuklearne napade na ključne ruske infrastrukturne objekte, pri čemu su zrakoplovi dolazili na udaljenost od svega 20 kilometara od ruskih granica.

Taj govor nije bio slučajan. On je bio uvertira u dio sastanka koji se odnosio na posve novi vid rusko-kineske vojne suradnje – onaj u domeni strateškog tj. nuklearnog oružja. U sklopu toga dogovoreno je daljnje intenziviranje vojnih vježbi strateškog karaktera, kao i zajedničko patroliranje njihovih strateških bombardera i pomorskih flota. U tom je smislu potpisan dokument o suradnji na tom području u razdoblju od 2021.- 2025. godine.

I ne manje važno: umjesto do sada uobičajenih fraza o vojnoj suradnji i prijateljstvu, Moskva i Peking u potpunosti mijenjaju retoriku. Sve do sada odbijali su govoriti o stvaranju vojnog saveza jer su se, kako su kazivale, opirale stvaranju nove blokovske podjele svijeta. Međutim od sada sve postaje drukčije: Kina i Rusija i službeno su definirale zajedničkog neprijatelja – SAD, kao što su, uostalom, i same već od ranije stavljene na identični „crni popis“ Washingtona u njegovim strateškim i doktrinarnim dokumentima.

Tako je, potpisujući 23. studenog de facto rađanje novog vojnog saveza s Rusijom, kineski ministar obrane general Wei Fenghe pred ruskim kolegom izjavio slijedeće: „Pred licom bezumnog sprječavanja i pritiska od strane SAD-a, Kina i Rusija staju leđa uz leđa kao velika planina. Naše je prijateljstvo neraskidivo. Zajedno se suprotstavljamo američkoj hegemoniji i protivimo se lažnom američkom demokratskom režimu, lažnom multikulturalizmu, kao i novoj formi hladnog rata.“

Ovako teške riječi protiv SAD-a i njegove vanjske politike dugo nije izrekao nitko od visokopozicioniranih državnih službenika niti u Moskvi, niti u Pekingu, još od doba vrhunca prošlostoljetnog hladnog rata. One potvrđuju kako ovo nije vojni savez uobičajenog „širokog spektra djelovanja“ kakav je NATO – već vojni pakt protiv SAD-a. Pri tom će ostale zemlje, američki partneri – same morati odlučiti hoće li sa SAD-om ratovati protiv Moskve i Pekinga. Gledano iz svega ovdje navedenog, teško je vjerovati da će u tome imati previše izbora.

Dakle, rađa se nova i nikad opasnija globalna blokovska podjela u kojoj će konflikti diljem svijeta samo rasti.

 

[iig]

brko udara
Свјетски медији јављају да је званична Бјелорусија забранила летове авиокомпанијама из Европске уније и Велике Британије.

Такође је забрањен увоз и робе са Запада, након што су западноевропске земље увеле санкције Минску.

Увоз на робу долази као одговор на, како се наводи, „притисак нелегалним санкцијама усмјереним ка подривању белоруског суевернитета и добробити становника Бјелорусије“.


Влада у Минску још није објавила листу забрањене робе са Запада.

Европска унија, САД, Kанада и Велика Британија су увеле санкције десетинама бјелоруских званичника, организација и компанија, а ЕУ је навела да је циљала особе које су учествовале у „хибридном нападу“ на европски блок слањем миграната на границе Пољске, Литваније и Летоније.

И бјелоруској авиокомпанији Белавији забрањено је да улази у земље чланице ЕУ.

Предсједник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је данас да санкције неће нанијети „никакву опипљиву штету“.

– Наравно, нема ничег доброг у овоме. Али нема разлога лећи на земљи, ставити руке на груди и умријети – додао је Лукашенко

 

[gost 422686]

 

[iig]

Кремљ: Неколико сати разговора не може очистити „Аугијеве штале“ у односима Русије и Америке​

17:40 06.12.2021 (Освежено: 22:11 06.12.2021)

© Sputnik / Алексей Дружинин
/
Уђи у фото-галерију
Пратите нас
Портпарол председника Русије Дмитриј Песков упоредио је односе Русије и САД са „Аугијевим шталама“ (симбол нечистоће) и сматра да се за неколико сати оне не могу почистити.

„Веома је тешко очекивати помаке у разговорима. Имамо тако велике „Аугијеве штале“ у нашим билатералним односима да је мало вероватно да се могу очистити за неколико сати разговора“, рекао је Песков Првом каналу.
Он је изразио наду да ће лидери успети да саопште један другом своју забринутост, јасно формулисати своје ставове и одговоре на њих.
По његовим речима, руско-амерички односи се, као и раније, налазе у незадовољавајућем стању, иако је у неким правцима почео дијалог, оживљавање.



„Ако тај дијалог и не доведе до консензуса, до договора, ипак, је то разговор. То је увек боље“, додао је Песков.

Разговор двојице председника одржаће се 7. децембра око 16 часова по средњоевропском времену у формату видео-конференције преко заштићене везе. Неће бити директног преноса, али ће касније бити приказани први кадрови онлајн-догађаја.

 

[bas kao]

pa sto ga nije dobila do sada, su cim sas barjaktarima? obecanje ludom radovanje, i avganistanske bajke stare decenijama
rusija je od stoltenberga dobila zeleno svetlo, to ti je realnost, a sputnjik zayebi.

e, pregazi nas vreme, kasnimo, a informacije se samo kote: rusiju ce da iskljuce iz swifta a ukre ce da nayebu!!!

Biden Mulls Cutting Russia Off SWIFT Ahead Of Putin Call In "Nuclear Option" Ukraine Response​

ne zna covek da li da se priprema za nuklearni ili monetarni armagedon, bojim se da ce da budu oba... mene ako nema, znaci da sam zauzet, moram da se spremim, ziv sam, da ne brinete

 

[iig]

Od Račka do Iraka: Imaju li SAD nekog novog Kolina Pauela i za priče o „ruskoj invaziji“​

22:31 06.12.2021

© AP Photo / Elise Amendola
Pratite nas

Sandra Čerin
Svi tekstovi
Sve jači narativ o navodnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu treba da podrže i „obaveštajni podaci“ kojima Amerika snabdeva zemlje EU i NATO, kako bi ih ubedila u takve planove Moskve.
Nije novost da američke obaveštajne službe umeju da zakažu pa i da izmisle „pretnju“ pa se nameće se pitanje - imaju li SAD i za Rusiju nekog novog Kolina Pauela, kao nekada za Irak.
Diplomatska saradnja kao i odluka SAD da šire takve podatke pomogli su im, piše londonski „Fajnenšel tajms“, da ubede neke skeptično nastrojene zemlje, uključujući Nemačku, da bi „Kremlj uskoro mogao da pošalje svoje trupe na Ukrajinu“. Jedan od izvora lista, međutim, navodi da su saveznici bili iznenađeni nedoslednošću podataka i time da su Amerikanci videli što oni nisu.

Hoće li se naći neki novi Kolin Pauel​

Prema rečima novinara i autora emisije „Novi Sputnjik poredak“, Nikole Vrzića, američke obaveštajne službe su u prošlosti često izlazile sa podacima za koje se posle ispostavljalo da su neistiniti. On čak smatra da nije reč o slučajnim greškama, već o namernoj proizvodnji laži zarad ostvarenja nekih vrlo konkretnih američkih interesa.



U tom smislu se, kaže, nije zgoreg setiti navodnog incidenta u Tonkinškom zalivu koji je poslužio kao povod za početak američke agresije na Vijetnam.
„Možemo da se osvrnemo i na naš slučaj, na takozvani masakr u Račku i izmišljanje operacije „Potkovica“, na sve ono što je poslužilo kao opravdanje za agresiju na našu zemlju. Setimo se i bombe na red za hleb u Ulici Vase Miskina u Sarajevu, kada su američki mediji, pozivajući se na njihovu obaveštajnu zajednicu, optužili Srbe za taj zločin, a SR Jugoslaviji su uvedene sankcije i potpuna međunarodna blokada. Godinama kasnije Haški tribunal se tiho odrekao te optužbe na račun bosanskih Srba i njihovih ratnih vođa, čime je priznao da je to bila još jedna u nizu laži“, primećuje Vrzić.
Naš sagovornik podseća i na Prvi zalivski rat i priče o kuvajtskim bebama u inkubatorima koje su ubili irački vojnici.
„I to se ispostavilo kao laž, baš kao što je isti scenario laži korišćen i kada je drugi put trebalo da usledi agresija na Irak. Svi se sećamo epruvete kojom je tadašnji američki državni sekretar Kolin Pauel mahao u Savetu bezbednosti, dokazujući da Irak poseduje oružje za masovno uništenje i objašnjavajući kako zbog toga mora da bude izglasana invazija na tu zemlju. Naravno, ispostavilo se da nikakvog oružja za masovno uništenje nije bilo“, napominje Vrzić.

Dugačak spisak laži​

Na dugačak spisak fabrikovanih podataka obaveštajnih službi SAD mogu se dodati i priče o tome da je libijski vođa Muamer el Gadafi svojim vojnicima delio vijagru da bi mogli što više da siluju, ili ona o predsedniku Sirije Bašaru Asadu i navodnoj upotrebi hemijskog oružja protiv sirijskih pobunjenika.

„Sve te laži trebalo je da posluže kao opravdanje za agresiju koju su SAD vršile protivno svim principima međunarodnog prava. Najzad, imamo najnoviji slučaj „Stilovog dosijea“ (skup izveštaja koje je sastavio bivši britanski špijun Kristofer Stil), o navodnim vezama bivšeg predsednika Trampa i Rusije. Posle godina „lova na veštice“ u kome je učestvovala čitava američka obaveštajna zajednica i svi mediji glavnog toka, a koji su polazili od toga da je taj dosije istinit, pokazalo se da je to bila još jedna laž sa vrlo konkretnim ciljem – ometanje predsedničkog mandata Donalda Trampa i njegove ideje da popravi narušene odnose sa Rusijom“, smatra Vrzić.
U tom kontekstu, kategoričan je naš sagovornik, treba posmatrati i najnovije informacije američke obaveštajne zajednice da Rusija priprema agresiju na Ukrajinu.
„Posle svega što su uradili ne treba im verovati ni jednu jedinu reč jer su ogrezli u krvi nedužnih ljudi koju su izazvali svojim lažima. Od svega toga se, naravno, nisu okoristili obični Amerikanci već ta vrhuška, vojno-industrijski kompleks sa svim svojim ograncima - od medija, preko obaveštajne zajednice, do političara, a o tome koliko oni imaju morala svedoči izjava Madlen Olbrajt o tome da je ostvarenje američkih interesa vredelo života pola miliona iračke dece“ ističe Vrzić.

Cilj – sprečiti poboljšanje odnosa​

I politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić smatra da iza priča o navodnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu stoji namera da se spreči poboljšanje odnosa Vašingtona i Moskve.

„To je bio cilj i za vreme Trampovog mandata, jer je bivši predsednik SAD imao veliki problem sa vojno-bezbednosnim strukturama, institucijama koje bi po ustavu trebalo da ga slede, a ne da pokušavaju da ga blokiraju, sabotiraju ili da sprovode neku drugačiju politiku mimo njega. Iznenađujuće je da se to sada dešava i sa predsednikom Bajdenom koji, iako je na neki način predstavnik tih globalističkih struktura u američkom političkom establišmentu, neočekivano nailazi na isti otpor od strane vojno-bezbednosnog sektora u svojoj administraciji“, ocenjuje Kesić.

Rusija poželjna babaroga​

Ti otpori i sabotaže, smatra naš sagovornik, imaju za cilj da se naruši pozicija predsednika Bajdena i onemogući mu se sprovođenje spoljne politike drugačije od one koja je prihvatljiva za vojno-bezbednosni sektor.
„Bilo je dosta indicija da pregovori Vašingtona i Moskve koji se vode iza scene napreduju, tim pre što je Bajden u njih uključio i šefa CIA-e, iskusnog i cenjenog diplomatu. Ali, politički establišment u Vašingtonu nije hteo da prihvati poboljšanje tih odnosa jer su videli da je Rusija jako korisna –zbog budžeta za Pentagon, ali i zato što globalisti u Kongresu žele da se Amerika ponovo nametne kao lider zapadnog sveta. To nije moguće bez jasno definisanog protivnika, a kako za ozbiljniji sukob sa Kinom nisu spremni, Rusija je za njih poželjna babaroga“, smatra naš sagovornik.
Zato su, dodaje naš sagovornik, prvo usledili udarci iz Kongresa u vidu produžavanja i proširenja sankcija Rusiji.
„Bajdenova administracija se nadala da će proterivanjem ruskih diplomata naći balans, uspeti da skine sa sebe pritisak Kongresa i nastaviti pregovore sa Moskvom. Međutim, sada kada je najavljen razgovor Bajdena i Putina, vojno-bezbednosni sektor je krenuo u žestoku akciju kako bi predsednika SAD stavili u situaciju da to ne može da uradi. Ja sam vrlo skeptičan u pogledu ovih obaveštajnih podataka jer se treba setiti da, kada su krajem avgusta prvi put u javnost izneseni takozvani podaci o grupisanju ruskih trupa na granici sa Ukrajinom, Ukrajinci su to demantovali“, napominje Kesić.
Međutim, dodaje politički analitičar, sada se opet iznose podaci koji se ne razlikuju mnogo od onih od pre par meseci, a sa ciljem da se sabotira razgovor između dva predsednika i spreči poboljšanje odnosa između Moskve i Vašingtona.
„Istu borbu je vodio i bivši predsednik SAD. „Stilov dosije“ o tome da je Tramp ruski agent pokazao se kao izmišljen, ali je korišćen od strane bezbednosnih službi kako bi se predsednik diskvalifikovao i onemogućio da menja američku spoljnu i bezbednosnu politiku. Oni stalno iznose neke podatke, pa ovo vidim kao udar na predsednika Bajdena i njegov autoritet“, zaključuje Obrad Kesić.

 

[Тихи]

Медији: Ново руско оружје може да збрише америчке градове!​

Изгледи за покретање масовне производње ракетног комплекса "Циркон" ставиће САД у безизлазни положај услед напетости у односима Русије и западних држава, пише ирански лист "Kajhan".​

По мишљењу аутора чланка, Ништа неће моћи да заустави „Циркон“ – он може са лакоћом „збрисати са лица земље америчке градове“.

Истовремено, указано је у чланку, амерички неуспеси у тек покренутој трци у наоружању подстичу САД да, између осталог, заоштре дипломатске односе.

„Запад и НАТО још увек покушавају нечим да одговоре, иако за сада такви одговори подсећају на покушаје „рата пса и слона“ или „миша и мачке“. Они покушавају са увођењем санкција, блокирају руске бродове, танкере и авионе, прибегавају провереним средствима из прошле изборне кампање у САД: протерују руске дипломате“, закључује се у тексту.

Русија је тренутно једина земља на свету са хиперсоничним ракетама на дужности или и високој степени борбене готовости. Оружане снаге Русије имају авионске системе „Кинжал“ са хиперсоничном ракетом, хиперсонична ракета „Циркон“ је на државним испитивањима, а у служби су и стратешке ракете са хиперсоничним блоком „Авангард“.

https://srbin.info/svet/mediji-novo-rusko-oruzje-moze-da-zbrise-americke-gradove/

rokaj kokaj!

 

[Dobri Bosnjanin]

Медији: Ново руско оружје може да збрише америчке градове!​

Изгледи за покретање масовне производње ракетног комплекса "Циркон" ставиће САД у безизлазни положај услед напетости у односима Русије и западних држава, пише ирански лист "Kajhan".​

По мишљењу аутора чланка, Ништа неће моћи да заустави „Циркон“ – он може са лакоћом „збрисати са лица земље америчке градове“.

Истовремено, указано је у чланку, амерички неуспеси у тек покренутој трци у наоружању подстичу САД да, између осталог, заоштре дипломатске односе.

„Запад и НАТО још увек покушавају нечим да одговоре, иако за сада такви одговори подсећају на покушаје „рата пса и слона“ или „миша и мачке“. Они покушавају са увођењем санкција, блокирају руске бродове, танкере и авионе, прибегавају провереним средствима из прошле изборне кампање у САД: протерују руске дипломате“, закључује се у тексту.

Русија је тренутно једина земља на свету са хиперсоничним ракетама на дужности или и високој степени борбене готовости. Оружане снаге Русије имају авионске системе „Кинжал“ са хиперсоничном ракетом, хиперсонична ракета „Циркон“ је на државним испитивањима, а у служби су и стратешке ракете са хиперсоничним блоком „Авангард“.

https://srbin.info/svet/mediji-novo-rusko-oruzje-moze-da-zbrise-americke-gradove/

rokaj kokaj!

Prodaji Ruske dionice ako imaš, Gazprom pada dobro. Strah dioničara od sankcija.

https://seekingalpha.com/news/37774...s-slide-as-us-weighs-more-sanctions-vs-russia

 

[trendcenter]

Медији: Ново руско оружје може да збрише америчке градове!​

Изгледи за покретање масовне производње ракетног комплекса "Циркон" ставиће САД у безизлазни положај услед напетости у односима Русије и западних држава, пише ирански лист "Kajhan".​

По мишљењу аутора чланка, Ништа неће моћи да заустави „Циркон“ – он може са лакоћом „збрисати са лица земље америчке градове“.

Истовремено, указано је у чланку, амерички неуспеси у тек покренутој трци у наоружању подстичу САД да, између осталог, заоштре дипломатске односе.

„Запад и НАТО још увек покушавају нечим да одговоре, иако за сада такви одговори подсећају на покушаје „рата пса и слона“ или „миша и мачке“. Они покушавају са увођењем санкција, блокирају руске бродове, танкере и авионе, прибегавају провереним средствима из прошле изборне кампање у САД: протерују руске дипломате“, закључује се у тексту.

Русија је тренутно једина земља на свету са хиперсоничним ракетама на дужности или и високој степени борбене готовости. Оружане снаге Русије имају авионске системе „Кинжал“ са хиперсоничном ракетом, хиперсонична ракета „Циркон“ је на државним испитивањима, а у служби су и стратешке ракете са хиперсоничним блоком „Авангард“.

https://srbin.info/svet/mediji-novo-rusko-oruzje-moze-da-zbrise-americke-gradove/

rokaj kokaj!

Koliko stotina miliona rusa smatraš da će poginuti tom prilikom

 

[iig]

Rusija i Kina integrirat će svoje satelitske navigacijske sustave​

Autor: Irina Meterpro 07, 2021
Dva azijska „diva“ – Kina i Rusija, posljednjih godina snažno jačaju međusobne odnose na svim razinama i u svim sferama, dovevši ih na nikad viđenu povijesnu razinu. Ona čak prelazi i službeno proklamirani pojam međusobnog strateškog partnerstva i sve dublje ulazi u okvir klasičnog savezničkog odnosa – kako u političkom tako i u vojnom smislu. Slijedeća vijest samo je potvrda toga:
Ruska državna tvrtka za svemirska istraživanja Roskosmos i Komisija za kineski satelitski navigacijski sustav odobrili su plan suradnje u području satelitske navigacije za 2021.-2025, objavila je u utorak, 7. prosinca, agencija TASS.


“Dokument su potpisali Dmitrij Rogozin, predsjednik uprave Roskosmos-a, i He Yubin, predsjednik kineske komisije, navodi se u priopćenju ruske tvrtke objavljenom na njezinim službenim web stranicama.
Navodi se kako plan predviđa integrirani i inovativni razvoj ruskog navigacijskog sustava GLONASS i kineskog sustava Beidou, povećanje njihove kompatibilnosti i komplementarnosti, kao i međusobno postavljanje zemaljskih mjernih stanica u Kini i Rusiji. Također, planira se zajedničko praćenje i evaluacija karakteristika globalnih navigacijskih satelitskih sustava, kao i zajednička primjena navigacijskih tehnologija u interesu društvenog i gospodarskog razvoja dviju zemalja.

 

[iig]

Koliko stotina miliona rusa smatraš da će poginuti tom prilikom

ne samo njih već i mnogi koji tipkaju po križarici....

 

[trendcenter]

ne samo njih već i mnogi koji tipkaju po križarici....

Znači priznajete da Klutin vodi svoj narod u crnu pogibiju

 

[iig]

Znači priznajete da Klutin vodi svoj narod u crnu pogibi

ja imam za sada jednu ličnost....i nije mi poznat klutin..jel to hokejaš koji igra za finsku hokej ligu u klubu jokerit.

 

[trendcenter]

ja imam za sada jednu ličnost....i nije mi poznat klutin..jel to hokejaš koji igra za finsku hokej ligu u klubu jokerit.

Ne to je Putin, ali ga je Bajden krstio Klutin radi poniženja ruskog neradnog naroda

 

[iig]

Ne to je Putin, ali ga je Bajden krstio Klutin radi poniženja ruskog neradnog naroda

moj prijatelj rus je poslao ličnu poruku za tebe...

 

[ves.bole]

Navodi se kako plan predviđa integrirani i inovativni razvoj ruskog navigacijskog sustava GLONASS i kineskog sustava Beidou, povećanje njihove kompatibilnosti i komplementarnosti, kao i međusobno postavljanje zemaljskih mjernih stanica u Kini i Rusiji.

Ameri na aparatima i intravenoznoj terapiji.
Kad je bilo bombardovanje, moj GPS je na Slaviji pokazivao Železnik, smradovi kvarili signal za civilnu upotrebu.
E, sad mogu Rusi da skinu njihove satelite, imaju sopstveni sistem kao i Kinezi, crći će najnaprednija nacija na svetu od muke.
I ova trandža sa 10 naloga isto tako.

 

[iig]

 

[trendcenter]

Ameri na aparatima i intravenoznoj terapiji.
Kad je bilo bombardovanje, moj GPS je na Slaviji pokazivao Železnik, smradovi kvarili signal za civilnu upotrebu.
E, sad mogu Rusi da skinu njihove satelite, imaju sopstveni sistem kao i Kinezi, crći će najnaprednija nacija na svetu od muke.
I ova trandža sa 10 naloga isto tako.

Danas je NATO jači od 1999, a CPJ slabija od 1999.

Tako da

 

[ves.bole]

Danas je NATO jači od 1999, a CPJ slabija od 1999.

Nećemo o vlažnim snovima, nije to tema ovde.

Tako da

Kad ti ističe ban, da se vratiš na stari nalog?

 

[iig]

 

[iig]

rat je neminovan

Bela kuća: Bajden nije dao garancije Putinu da će Ukrajina ostati izvan NATO-a​

22:09 07.12.2021 (Osveženo: 22:38 07.12.2021)

© AFP 2021 / HANDOUT
Pratite nas
Predsednik SAD Džo Bajden jasno je stavio do znanja ruskom lideru Vladimiru Putinu da nijedna zemlja van granica NATO-a nema pravo veta prilikom donošenja odluke o širenju Alijanse, izjavila je zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland.

„Bajden je danas vrlo jasno stavio do znanja predsedniku Putinu da je odluka o prijemu u NATO prerogativ Alijanse i zemalja – kandidata za članstvo. Nijedna spoljna strana neće imati pravo veta na te odluke“, izjavila je Nulandova.
Bela kuća je ocenila razgovor Putina i Bajdena kao direktan i otvoren.
Prema rečima savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, Bajden tokom razgovora nije napravio nikakve ustupke ruskom lideru po pitanju mogućnosti širenja NATO-a ili smanjenja prisustva američkih trupa u Evropi.


„Nije dao takva obećanja ili ustupke. On polazi od toga da zemlje moraju imati mogućnost da slobodno biraju s kim će biti partneri“, naglasio je Salivan.

Takođe je dodao da je američki predsednik „otvoreno rekao Putinu da ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, Amerika i njeni saveznici će odgovoriti odlučnim ekonomskim merama, snabdeće Ukrajince dodatnim odbrambenim materijalima... i ojačaće svoje saveznike na istočnom krilu NATO-a dodatnim mogućnostima“.

„Mi i dalje ne smatramo da je predsednik Putin doneo odluku (o napadu na Ukrajinu)“, istakao je Salivan.
Istovremeno je dodao da je Amerika spremna da doprinese realizaciji Minskih sporazuma u cilju podrške „normandijskom formatu“.
Salivan je saopštio da je Bajden informisao lidere Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije o razgovoru sa ruskim predsednikom kako bi se sa njima konsultovao o daljim koracima.

U saopštenju kabineta britanskog premijera Borisa Džonsona navodi se da su se lideri složili da je neophodan dijalog sa Rusijom po pitanju Ukrajine.
„Lideri su istakli da je važno da Rusija prestane sa svojim pretećim ponašanjem prema Ukrajini. Složili su se da je potreban konstantni dijalog sa Rusijom kako bi doprineli takvom rezultatu“, precizirano je u saopštenju.
Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. decembra predložio da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok.
Putin je naglasio da je najvažniji zadatak ruske diplomatije: dobijanje pouzdanih i dugoročnih garancija bezbednosti.
Ruski predsednik je nedavno govorio i o „crvenim linijama“ za Rusiju i u tom kontekstu naveo je, između ostalog, povećano prisustvo NATO-a u Ukrajini, ali i potencijalni ulazak te bivše sovjetske republike u sastav Alijanse.

 

[iig]

Putin: Bilo bi “kriminalno nedjelovanje” da Rusija dopusti Ukrajini ulazak u NATO​

F.F.pro 08, 2021
Rusija ima opravdane strahove od postavljanja američke vojne opreme blizu njezinih granica, rekao je predsjednik te zemlje Vladimir Putin, inzistirajući da se i dalje nada da bi razgovori s Washingtonom mogli ublažiti napetosti, piše RT.
Govoreć u sklopu sastanka s grčkim premijerom Kyriakosom Mitsotakisom na današnjoj tiskovnoj konferenciji u Soči, Putin je rekao da bi “bilo kriminalno nedjelovanje s naše strane da beskičmeno promatramo sve što se događa” kada je u pitanju mogućnost pridruživanja susjedne Ukrajine NATO savezu. Prema njegovim riječima, “Rusija vodi vanjsku politiku koja voli mir, ali mi imamo pravo osigurati vlastitu sigurnost”, upozoravajući da bi oružje vojnog bloka predvođenog SAD-om moglo biti raspoređeno sve dalje i dalje prema istoku ako se Kijevu odobre dugotrajne nade za članstvo u tom savezu.


Međutim, dodao je Putin, pregovori održani dan ranije s američkim predsjednikom Joeom Bidenom ipak bi mogli pomoći u deeskalaciji napetosti koje su se rasplamsale između Moskve i Washingtona posljednjih tjedana. “Razgovori su bili vrlo otvoreni, sadržajni i konstruktivni. Nadam se da i američka strana vidi rezultate na isti način. Imamo mogućnost nastavka dijaloga, to je najvažnije”, dodao je ruski čelnik. Upitan o mogućnosti da Moskva pokrene invaziju na Ukrajinu, Putin je rekao da je to pitanje “provokativno”, inzistirajući da će njegova zemlja djelovati samo u samoobrani. “Naravno, zabrinuti smo zbog potencijalnog članstva Ukrajine u NATO-u, jer bi to rezultiralo postavljanjem vojnih baza i trupa na teritorij Ukrajine”, dodao je.
Dužnosnici u Kijevu i Washingtonu izdali su niz upozorenja posljednjih tjedana, tvrdeći da bi Rusija mogla pokrenuti sveobuhvatnu ofenzivu. Kremlj je dosljedno odbijao te tvrdnje, a Putinov tajnik za medije, Dmitri Peskov je navodne planove invazije nazvao “neutemeljenim”, ustrajući da je retorika dio kampanje “dezinformiranja” koju predvode iz SAD-a. Peskov je također ismijao satelitske snimke u zapadnim medijima korištene kao navodni dokaz o gomilanju ruske vojske, ističući da fotografije pokazuju vojnu opremu stotinama kilometara od ukrajinske granice, bliže Bjelorusiji.

• 

Biden i Putin održali su razgovore jučer putem sigurne video veze, a Moskva je razgovore opisala kao “iskrene i poslovne”. Prema Bijeloj kući, Biden je “izrazio duboku zabrinutost SAD-a i naših europskih saveznika zbog ruske eskalacije snaga oko Ukrajine i jasno stavio do znanja da će SAD i naši saveznici odgovoriti snažnim ekonomskim i drugim mjerama u slučaju vojne eskalacije”. Prema izjavi ruskih dužnosnika, Putin je odgovorio da NATO “čini opasne pokušaje osvajanja ukrajinskog teritorija” i “izgrađuje svoj vojni potencijal na našim granicama”. Uoči sastanka, ruski predsjednik je rekao da će tražiti pisana i pravna jamstva da se blok neće pokušavati dalje širiti na istok