Suicid - kukavičluk, hrabrost ili nešto treće?

[gost 202584]

Samo najači treba da opstanu, tako da i najslabi poremećaj treba iskoreniti.Tako je u životinjskom carstvu.Tako se jača ljudska rasa.Okrutno, ali je tako sa biloškog-evolutivnog stanovišta.

добар дан, адолфе.

 

[jelen.co]

добар дан, адолфе.

Grešiš sinko.Adolf je je veličao jednu ljudsku rasu na račun druge.Ovde se ne radi o tome nego uopšte o jačanju celokupne ljudske rase.

 

[Arhimedes]

Grešiš sinko.Adolf je je veličao jednu ljudsku rasu na račun druge.Ovde se ne radi o tome nego uopšte o jačanju celokupne ljudske rase.

Ti si pristalica Ničeove teorije o natčoveku iz koje poreklo vuče i nacizam, sa teorijom o čistoj arijevskoj rasi.

 

[Borac za prava zivotinja]

Hmm ... Moraću da obrišem nekoliko poslednjih komentara.
Pardon, ali stvarno jeste izašli iz okvira teme.

 

[gost 10000]

Ti si pristalica Ničeove teorije o natčoveku iz koje poreklo vuče i nacizam, sa teorijom o čistoj arijevskoj rasi.

ne veruj mnogo u to, to su sve inkorporacije, tumačenja, zloupotrebe itd. da ne pominjemo imena... ( :

interesantno je, a rekao sam već da teme o samobustvu uvek izazivaju komentare koji se razlikuju, nekad ima i pomalo zluradosti, a u stvari, sve je to različita reakcija različtih ljudi i pitanje je njihove osetljivosti..kako će posmatrati nešto tako zagonetno i složeno kao što je samoubistvo, ali to ne čudi jer je samoubistvo kristalno jasan čin potvrde života odnosno smrti...možemo da kažemo stoički da je to prikladno, a nekad i obavezno kako su oni tvrdili i seneka npr. koji je smatrao samoubistvo opravdanim ako postoji jedan valjani razlog..i ne samo da je govorio, nego je to sproveo u delo....šopenhauer je npr. bio odlučan zagovornik protiv ideje samoubistva; smatrao je da potiskivanje želje može da se ostvar kroz umetnosti, religiju, filozofiju....pa sve do kamija i teze o apsurnosti samoubistva jer je ljudskije živeti sa punom svešću o apsurdu......kako ćemo posmatrati, zavisi i od toga da li smo poznavali nekog ko je izvršio samoubistvo, ali i od životnog iskustva...ali osuđujući ljude koji o tome razmišljaju ili koji su izvr. samoubistvo nije dobar put...kako razumeti samoubistvo..o tome je tema i to je dobar put..

 

[Borac za prava zivotinja]

@Goranbeograd, ovo je poslednji put da brisem tvoj spam bez kazne.

 

[spiholog]

Da li je Suicid(samoubistvo) kukavičluk pred životnim izazovima; hrabrost donošenja odluke za oduzimanje sopstvenog života; rezultat poremećene psihe u odredjenom trenutku ili...?

Moje izdvojeno mišljenje:
Oni koji su opterećeni mržnjom i prezirom prema sebi, najčešće stvaraju EPP za okolinu, oni u suštini toliko sebe vole da traže da ih i drugi vole istim intenzitetom ako ne i više. I kada postanu svesni neostvarivoog potežu poslednji adut - suicid, kao osvetu bližnjima za neiskazanu ljubav.

Na zalost, ima istine u ovome.

Ali, mislim da treba praviti razliku izmedju osecanja beznadja, ocaja i teske situacije u koju svako od nas moze da upadne.
Hriscanska vera suicid smatra neoprostivim grehom jer on pokazuje hulu na Bozju milost i providjenje.Evo zbog cega: npr. sv.Petar i Juda su istog dana zgresili prema Hristu.Jedan ga se odrekao (kukavicki) - Apostol Petar, a drugi, Juda ga je izdao (zbog srebroljublja).
Dakle, obojica su shvatili da su pogresili i njihovi gresi su bili veliki.Takodje, sigurno da su im osecanja bila vrlo slicna, ako ne ista.
Medjutim, razlika je u nacinu na koji su postupili:sv.Petar se pokajao, ALI NIJE UPAO U BEZNADJE, jer je nastavio da veruje u Bozju bezgranicnu milost da ce mu Bog oprostiti greh, a Juda je ocajavao i obesio se.Apostolov greh Gospod je opravdao, a Judin nije, jer on nije dao sansu Bogu da mu oprosti...
Slicno se moze primeniti i kod ljudi koji nisu vernici (u Boga): oni koji prevazilaze zivotne teskoce veruju u zivot, prirodu, svoju srecu, sebe...sta god, a oni koji izvrsavaju suicid ne daju tzv.sansu zivotu (pod uslovom da ne boluju od mentalnih bolesti ili manipulisu okolinom).

 

[gost 202584]

Poznavala sam trojicu koji su izvršili samoubistvo. Jedan se, vrlo mlad, ubio zbog neuzvraćene ljubavi. Nisam sigurna da je to pravi razlog; pre će biti da je imao problem druge, dublje prirode. Drugi je godinama najavljivao da će to učiniti, govoreći da mu se sve smučilo, i niko ga nije shvatao ozbiljno ... sve dok to nije uradio. Treći je vukao traume iz detinjstva, imao problem socijalizacije, osećao se promašeno i neprihvaćeno.
Ukoliko ima nekog značaja – bili su vrlo naočiti i inteligentni mladi ljudi, a potonja dvojica su pride, na prvi pogled, ostavljala utisak samouverenih muškarca. Ali, malo-malo pa bi iz njih izletela neka mračna misao o neshvaćenosti i - posebno - nevoljenosti. Te tamne misli imale su uporište u njihovim životima; realno gledajući, nijedan od njih nije imao srećno detinjstvo, nijedan nije odrastao u harmoničnoj porodici ... a drugi i treći su još u pubertetu zaglibili u probleme sa zakonom (što je predstavljalo logičan rezultat okolnosti u kojima su odrastali).
Ne mogu reći da je, u konkretnim slučajevima, uzrok samoubistva bio kukavičluk; ne mogu reći ni da je bila hrabrost. Ovde se, još u korenu, život surovo poigrao sa njima. Neprihvatanje takvog života, na čijoj trpezi nije ostala ni mrvica radosti, godinama se povlačilo kao hronično stanje ... bez nade da bi moglo biti bolje, a kada bi se nada nakratko i pojavila – čim ne bi ispunila sva nataložena očekivanja, bila bi okvalifikovana kao još jedna srušena iluzija, još jedno u nizu razočaranja, još jedno nevoljenje ... još jedno veliko ništa koje (ne) vodi ničemu, to jest nikakvom boljitku.
Mislim da je zapravo bila u pitanju (nikad dijagnostikovana, zapuštena) bolest - teška depresija, ili možda posttraumatski stres. Da se znalo, da je na vreme bilo primećeno, da se pružila ruka ... stručna pomoć – sasvim sam sigurna da do samoubistava ne bi došlo. A da li bi se i koliko njihov kasniji život kvalitativno promenio, ne znam.

Uvek treba ozbiljno shvatiti nečiju najavu samoubistva: to je poziv u pomoć. Čak i ukoliko se ispostavi da je reč o lažnoj uzbuni, znak je da sa tom osobom nešto nije u redu. Mi ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je najavljeno samoubistvo samo skretanje pažnje ili ozbiljna namera. Ako na takvu najavu samo okrenemo glavu na drugu stranu, sa mišlju da se potencijalni samoubica morbidno zeza živcima publike, može se desiti da se tog svog skretanja pogleda setimo sutradan ... kada bude prekasno. Tada ćemo zaključiti da nije na odmet makar poslušati očajnog čoveka, ma koliko nas gušio mrak njegove duše, ma koliko nam se žurilo na vazduh.

а шта са онима који не најаве? да карактеришемо да су били кукавице, храбри или ...
нема превише живих да не покушамо да нас остане више.

одбачени, који ником не требају, постају зависници. и то је самоубиство. или убиство?.покушајмо да чујемо и видимо пре него што је касно. ко то не проба је такође одговоран.

 

[NEREJ]

ne veruj mnogo u to, to su sve inkorporacije, tumačenja, zloupotrebe itd. da ne pominjemo imena... ( :

interesantno je, a rekao sam već da teme o samobustvu uvek izazivaju komentare koji se razlikuju, nekad ima i pomalo zluradosti, a u stvari, sve je to različita reakcija različtih ljudi i pitanje je njihove osetljivosti..kako će posmatrati nešto tako zagonetno i složeno kao što je samoubistvo, ali to ne čudi jer je samoubistvo kristalno jasan čin potvrde života odnosno smrti...možemo da kažemo stoički da je to prikladno, a nekad i obavezno kako su oni tvrdili i seneka npr. koji je smatrao samoubistvo opravdanim ako postoji jedan valjani razlog..i ne samo da je govorio, nego je to sproveo u delo....šopenhauer je npr. bio odlučan zagovornik protiv ideje samoubistva; smatrao je da potiskivanje želje može da se ostvar kroz umetnosti, religiju, filozofiju....pa sve do kamija i teze o apsurnosti samoubistva jer je ljudskije živeti sa punom svešću o apsurdu......kako ćemo posmatrati, zavisi i od toga da li smo poznavali nekog ko je izvršio samoubistvo, ali i od životnog iskustva...ali osuđujući ljude koji o tome razmišljaju ili koji su izvr. samoubistvo nije dobar put...kako razumeti samoubistvo..o tome je tema i to je dobar put..

moonja,sada vidim gde treba da ide ova tema.Prosli put,zaveden oko druge teme,ovde sam stavio naglasak na hrabrost. Mea culpa.
Ali,rizikujuci da me Borcica ne shvati da spamujem temu,mislim zbog opsirnosti,moracu nesto da primetim.
Ja,za razliku od tebe,Sopenhauera nisam shvatio (nekad,kada sam ga citao) da je bio "odlucan zagovornik protiv ideje samoubistva".
Mislim,sav taj njegov pesimizam,njegova razmisljanja da je ovaj svet najgori od svih mogucih svetova (kao da imamo mogucnost da biramo druge?!) ,da je ovaj svet tek za malo gori,ne bi uopste mogao da postoji...itd.,itd.,ako se dobro secam,meni je izgledalo kao NAGOVOR na samoubistvo. Zbog toga sam,jos,bas mlad digao ruke od njega.
Opet,ako se dobro secam,i u umetnosti (naravno i muzici),on nam je nudio mogucnost zaborava,tesenja (zadatak umetnosti kao tesiteljice),ukidanja individualiteta,itd.itd.
Ogradjujem se,to je ono sto sam ja nekad razumeo Sopenhauera (da mi ne skoci sada oziman pa da kaze kako nista ne znam). Za mene je on,nazalost ostao u secanju kao filozof koji nagovara na samoubistvo.
Pripadam,tacnije,pripadao sam sasvim drugoj filozofskoj skoli,koja Nicea nije bas cenila,ali sam i pre rekao,a nadam se da je za temu zanimljivo.
Nice,u pismu Francu Overbeku (F.Overbeck),od 14.aprila 1887,pise,izmedju ostalog :
"ako bi mi sada dosao kraj-a necu da precutim da me obuzima sve dublja zelja za smrcu
."itd.itd.
Ovo navodim samo zbog toga da se vidi da su mnogi veliki umovi razmisljali o samoubistvu,ili "zelji za smrcu",pa cak i Nice,taj zagovornik punog,socnog zivota,zagovornik dioniskog,zagovornik jakih ljudi,protiv stada...itd.
Dakle,o smrti,i samoubistvu su mnogi razmisljali.Neki i nagovarali.A,opet ziveli.Ne mogu,a da se ovde.recimo,ne setim Sartrove "Mucnine",koja sa svojim besmislom bas nagovara na samoubistvo.To Sartru nije smetalo,da do smrti uziva u viskiju i cigaretama (i pored zabrane lekara),i da bas punim plucima trosi zivot. Recimo.

I,eto,vise necu.Sad,kako razumeti samoubistvo? Mislim da je to dato pojedinacno svakom ljudskom bicu (ma koliko se bog trudio,ne verujem da zivotinje imaju svest o tome),pa svako ce to i razumeti,vec prema svojim potrebama,saznanju,trenutnom desavanju,zivotu koji zivi,itd.,itd.
Zamorih,pre svega vas,ali i sebe.
Ipak mislim da nije ljudski razmisljati o samoubistvu.Svakom od nas je data mogucnost za promenu (koja ukljucuje borbu).To jeste cesto vezano za hrabrost.I,tako.

 

[oranzada]

U teskim situacijama kada se javi ideja o samoubistvu i uhvati korena u necijem zivotu, onako istinski u dusi, ne zarad publike, ona postaje demon koji coveka proganja do momenta dok zaista ne pokusa da izvrsi sam cin ili do momenta prosvetljenja usled spoznaje Boga, kada sasvim odustane od te ideje.Sasvim sigurno da je potrebna izvesna hrabrost da bi se sam cin izvrsio , samo sto ta hrabrost nije usmerena ka pozitivnom cilju, vec ka necemu cemu covek kao bice razvijene svesti ne bi trebalo da tezi. Istovremeno, srazmerno hrabrosti koja je potrebna da bi se cin samoubistva izvrsio, postoji i kukavicluk prema zivotu, strah od produzetka dusevnih muka usled kojih se covek odlucuje na taj cin.
Mislim da covek koji nije prosao kroz to tesko psihicko stanje nije uopste u poziciji da razume i shvati taj cin u potpunosti, zato ljudi vrlo cesto olako osudjuju samoubice.

 

[petrana]

Covek moze prosto da odustane od samoubistva. Da mu se jednostavno preokrenu misli i da pomisli: "A zasto to da uradim? Mozda sutra sve ispadne drugacije...." Pogotovo kad je covek mlad i kada mu se svasta petlja po glavi. U jednom momentu moze mu sve delovati crno i nepremostivo i neresivoi .... a u sledecem mu moze delovati da to sve nije bitno, da je park tako lep, da ptice tako lepo pevaju da je pas divna zivotinja...

 

[minesweeper]

napisah negde ovde ranije.... suicid. jedini izlaz iz problema za neke, greh za druge. za prve totalna nepoznanica sta ce biti posle cina ako ne uspe iz prve, za druge totalna nepoznanica dubine problema zbog koga se prvi na to odlucuje... prvi radeci to s predumisljajem, a neki put i bez, pod motivom cilj opravdava sredstvo koje moze biti konopac, zilet, pistolj ili let u prazno.... drugi kritikuju taj cin iskljucivo s predumisljajem sa pozicije svetokanonskih nazora crkvenih dogmi ili josh gore brige za dushu onog prvog bez da znaju gde je njihova uopshte... jer ko ima prava od nas da daje savete drugome chovek da li sme ili ne sme da uradi neshto tako... ko od nas mozhe ili sme da sprechi drugoga da figurativno digne ruku na sebe... ako ne uradi tad, mozda ce uraditi kasnije sa tezim posledicama po okolinu.... jesmo li mi bogovi da sprecavamo tok koji je neko drugi odredio svakome od nas? svako od nas je posmatrach tudje sudbine....najtragachije od svega je da ako su to sudbine ljudi, nashih blizhnjih, koje su indirektno reperkusirale na taj chin nashim neshvatanjem stanja njihove svesti gde smo mi mozda nesebicno pomogli da se odluche na takvu stvar... tema je vishe nego opskurna kao i ovo moje "razmisljanje",

 

[Isus33]

U teskim situacijama kada se javi ideja o samoubistvu i uhvati korena u necijem zivotu, onako istinski u dusi, ne zarad publike, ona postaje demon koji coveka proganja do momenta dok zaista ne pokusa da izvrsi sam cin ili do momenta prosvetljenja usled spoznaje Boga, kada sasvim odustane od te ideje.Sasvim sigurno da je potrebna izvesna hrabrost da bi se sam cin izvrsio , samo sto ta hrabrost nije usmerena ka pozitivnom cilju, vec ka necemu cemu covek kao bice razvijene svesti ne bi trebalo da tezi. Istovremeno, srazmerno hrabrosti koja je potrebna da bi se cin samoubistva izvrsio, postoji i kukavicluk prema zivotu, strah od produzetka dusevnih muka usled kojih se covek odlucuje na taj cin.
Mislim da covek koji nije prosao kroz to tesko psihicko stanje nije uopste u poziciji da razume i shvati taj cin u potpunosti, zato ljudi vrlo cesto olako osudjuju samoubice.

Ovo je najbolje što sam dosad pročitao na ovu temu.

 

[Raisa]

Rezultat je poremecene slozene biohemije u mozgu, dakle rezultat bolesti i stoga se o suicidu ne moze govoriti kao o cinu hrabrosti ili kukavicluka, jer se do te odluke nikad ne dolazi zdravim razumom.

..po ko zna koji put

@ tema

Elem, Kao bivsi potencijalni samoubica da priblizim kako sam se ja osecala.,ako ce neshto prosvetliti ili pomoci.

nije zdrav razum....mada uglavnom samoubistvo izvrse one osobe....za koje se cesto ne obraca paznja...ne oni kojii na sva zvona zvone da ce preseci vene,da ce skociti,uraditi ovo ili ono...mada treba obratiti paznju i na njih,jer cim tako neshto izjavljuje,nije neshto u redu sa njim,i hoce,kroz te izjave,koje su vapaj u pomoc,da ukaze na...meni treba pomoc. vec oni ljudi koji tiho pate, prijatni,ljubazni spolja ljudi za koje niko ne bi rekao...koji kad pricaju shta ih muchi kazu ''ma nema veze,necu da te opterecujem...'' , '' ne bih da smaram,a loshe sam,ali ne verujem da bi da slusas o tome''..i ljudi klimnu glavom i zaborave...a ne bi trebali.nekad taj sekund paznje cini razliku. radi one neke ljudskosti,trebali bi da pitaju, '' jesi siguran.."" , '' ne ne,zanima me,reci...''
ja sam jedna od onih koja se htela ubiti,i necu da lazem,ima momenata kad i sad to pomislim. I uglavnom,ono shto je mene tishtilo uzasno je shto sam spolja svima delovala prijatno,drustvena,uvek ta koja se smeje,i kad bih patila...niko to nikad ne primeti u meni. Govorila sam ljudima kad bi me pitali shta mi je,da je nishta, da nije dobro ali da necu njih da teretim,shto je tako i bilo,ja nisam htela sazaljenje i nisam htela drugog da povlacim u svoju tugu ali,opet,ima jedan deo mene koji se nekako potajno nadao da ce pitati '' jesi sigurna,vidim da ti je neshto,nije moguce da je neshto malo'' , neko,da se zainteresuje....a obicno ljudi nisu. Najgore je kad si sam sa svojim mislima,jer u tim trenutcima kad sam htela da se ubijem,to je bilo ju...pomracenje svetsi,ocaj,ljudi postaju zivotinje u ocaju jednostavno razum ti se pomuti,ne sagledavas realno i u tim trenutcima beznadja ljudi urade to shto urade,jer si toliko sam u svojim mislima ,toliko vremena provodis sam sa sobom da svasta sebe ubedis,pomeris svest i...neuracunljiv si. i jaako je bitno izbeci kad dodje to dok trenutka ocaja....u mojoj glavi tad je samoubistvo izgledalo kao oslobadjanje od patnje,nisam vishe mogla sa nekim problemima u sebi,patila sam jako,niko nije video,nije slusao shta se to dogadja sa onom stalno nasmejanom devojkom,mislila sam da ljudima nije stalo,jer da je stalo pa zar ne bi pitali neshto kad vide da mi nije dobro,shvatila sam to kao njihovu nezainteresovanost, i ni sad mi nije najbolje ali momenti su retki...
Da se zna,ja nikad ne bih uradila to,jer koliko god sam bila ocajna,toliko sam jasno videla sve,da je apsolutna glupost sve shto hocu da uradim,i jaka sam ja osoba, i nikad nisam neshto ozbiljno pokusala { a niti je bio onaj da trazim paznju pa kao presecem venu ziletom i cekam da neko naidje } , jedinom sam otisla onako sa navodnom namerom i ne bih ja to uradila,ali, bez ozbira na to, bash tad sam primila poruku do jedne moje najbolje drugarice koju nisam cula godinu dana,bial je sva onako draga i brizna poruka,dobila je u dva ujutru, i krenula sam da placem...i ona,posto smo izgubile kontakt najverovatnije ni dan danas ne zna da mi je manje-vishe spasla zivot te noci....
Ne biht o uradila isto iz razloga jer sam borac inace,ali buduci da jesam osetljiva osoba jako,i da znam da imam sklonosti da,iako jako retko,ali upadnem u takvo teshko stanje....da moooram sebe da silim...treninzi, kad sma tuzna da ne slusam tuzne pesme vec neke koje nabijaju adrenalin...Najgora stvar za potencijalnog smaoubicu je da se izoluje od sveta,jer tad ostajes sam sa svojim mislima,oni robuju tobom,te lazi u tvojoj glavi i mute ti razum. Ali verujte,i najmanji detalj pomaze,jedan osmeh..

 

[Isus33]

To što se ljudi neraspituju kad primijete kod nekoga problem nemora značiti da su nezainteresovani, mada će depresivna osoba to najprije tako protumačiti. Mnogim ljudima je neprijatno da se nameću, da čačkaju po nečijoj muci, da kopaju po ranama i kad vide da neko pati nastoje da to previde da ga kao nebi još više povrijedili. Ljudi neznaju kako započeti razgovor sa ćutljivom, povučenom osobom iako je očigledno da ona ima neki problem i da joj treba pomoć a sama je netraži. Pa čak i roditelji. Barem se oni nemogu optužiti za nezainteresovanost. Bilo je depresivnih dana, da nekažem nedjelja, kad nebih mogao progovoriti ni riječ ni sa kim. Oni ipak ništa nebi pitali. Pravili su se da neprimijećuju a ipak su se sekirali. Uh, kako je sve to teško.

 

[lanavi]

Moje izdvojeno mišljenje:
Oni koji su opterećeni mržnjom i prezirom prema sebi, najčešće stvaraju EPP za okolinu, oni u suštini toliko sebe vole da traže da ih i drugi vole istim intenzitetom ako ne i više. I kada postanu svesni neostvarivoog potežu poslednji adut - suicid, kao osvetu bližnjima za neiskazanu ljubav.

Ne znam otkud izvedeno ali apsolutno pogresno. Ako nesto egzistira to je onda ili totalni prezir i mrznja ili potpuna ravnodusnost prema sebi. Ljubav (ka sebi, kao i ona ka drugima i primljena od drugih) radja snagu da se prevazidju sve moguce dubioze, ona poseduje moc utehe i dokazivanja vrednosti necega, ona je konstruktivna i ako na momente umorna uvek sa idejom pozitivizma. Suicid moze da bude osveta bliznjima ali ne sa ciljem pokazivanja sopstvene velicine (a time i kazne bliznjima sto ce gubitkom tu velicinu shvatiti) vec da im se na teret savesti ostavi cinjenica o tome koliko je bio bespomocan a koliko su oni svojom nepaznjom, ignorisanjem ili nerazumevanjem sustine njegovog problema (a sustinu je inace jako tesko i razumeti osim ako se stvari ne povezu ili mozda od samobucie pisano razloze) pothranili njegovu ideju i time (p)ostali potpuni stranci.
Razlog za suicid ne mora da bude tudja neiskazana ljubav, mada je neosporno da je kao sto sam vec navela ona ta koja bi u minimalnim dozama dobijena mogla da predupredi misao o sopstvenoj bezvrednosti i nepotrebnosti. Ako je njome obavijen neko ko je pri tom nema ni malo prema sebi samom, onda se ne moze govoriti o osvetniku-haracliji i kolekcionaru tudje ljubavi prema sebi. On ima problem sa onom ljubavi koju sem njega svako dragoceno cuva u svojim rezervoarima kada ponestane tudje, onu pomalo sebicnu, neracionalnu ali lekovitu. Takav sebe vise ne vidi vrednim jer nije u stanju da voli ni sebe, niti ima sta da ponudi drugom.
Ubijaju se zbog casti, bolesti, bespomocnosti, usamljenosti, dosade...

 

[Arhimedes]

Ne znam otkud izvedeno ali apsolutno pogresno. Ako nesto egzistira to je onda ili totalni prezir i mrznja ili potpuna ravnodusnost prema sebi. Ljubav (ka sebi, kao i ona ka drugima i primljena od drugih) radja snagu da se prevazidju sve moguce dubioze, ona poseduje moc utehe i dokazivanja vrednosti necega, ona je konstruktivna i ako na momente umorna uvek sa idejom pozitivizma. Suicid moze da bude osveta bliznjima ali ne sa ciljem pokazivanja sopstvene velicine (a time i kazne bliznjima sto ce gubitkom tu velicinu shvatiti) vec da im se na teret savesti ostavi cinjenica o tome koliko je bio bespomocan a koliko su oni svojom nepaznjom, ignorisanjem ili nerazumevanjem sustine njegovog problema (a sustinu je inace jako tesko i razumeti osim ako se stvari ne povezu ili mozda od samobucie pisano razloze) pothranili njegovu ideju i time (p)ostali potpuni stranci.
Razlog za suicid ne mora da bude tudja neiskazana ljubav, mada je neosporno da je kao sto sam vec navela ona ta koja bi u minimalnim dozama dobijena mogla da predupredi misao o sopstvenoj bezvrednosti i nepotrebnosti. Ako je njome obavijen neko ko je pri tom nema ni malo prema sebi samom, onda se ne moze govoriti o osvetniku-haracliji i kolekcionaru tudje ljubavi prema sebi. On ima problem sa onom ljubavi koju sem njega svako dragoceno cuva u svojim rezervoarima kada ponestane tudje, onu pomalo sebicnu, neracionalnu ali lekovitu. Takav sebe vise ne vidi vrednim jer nije u stanju da voli ni sebe, niti ima sta da ponudi drugom.
Ubijaju se zbog casti, bolesti, bespomocnosti, usamljenosti, dosade...

Draga lanavi, interesantno i dijametralno suprotno mišljenje o suicidu. Ali doista ne znam šta te je navelo na da donosiš sud o ispravnosti, odnosno pogrešnosti mog mišljenja, kada ja ni jednog trenutka nigde nisam tvrdio da je moje mišljenje o suicidu ispravno. Ali je sasvim sigurno moje i samo mojepa makar bilo i pogrešno. Moram priznati nažalost, da mi moje više nego skromno poznavanje psihologije, ne daje mogućnost da donosim sudove o ispravnom ili pogrešnom mišljenju. Tekst koji si ti ovde iznela precizno jasno govori o mogućim razlozima za suicidne ideje, medjutim, koliko sveobuhvatno da bi se mogli donositi ispravni sudovi o nekom ili nečijem mišljenju, to je veoma diskutabilno. Iskreno se nadam da je ovo tvoje mišljenje, iako me ništa u navedenom tekstu ne navodi na takav zaključak.

 

[lanavi]

Dragi Arhimede, cilj mog pisanja nije da te ubedi u pogresnost tvog a ispravnost mog misljenja jer je misljenje kao i zelja - osobena, jedinstvena, specificna, emocionalno obojena, na osnovu iskustva ili tek posmatranja izvedena. I ne zelim da pobijam ono sto govoris jer tvoju vizuru ovog problema ne mogu da promenim, deo je tvog zivotnog iskustva i vidjenja, tvog poimanja podloge namere onoga ko bi se na taj cin usudio.
Uzgred, moje napisano jeste moje misljenje o problemu, iako ne znam sta je to sporno sto te na drugaciji osecaj navodi. Potpuno sam ravnodusna ili jos bolje - prezirem i mrzim copy-paste varijante tudjih slova na zadatu ili slicne teme, makar one bile i od onih koji su knjige i zivot tome posvetili. I ne mora se biti izvanredan poznavalac psihologije da bi se posmatrao, analizirao, secirao smisao egzistencije i konstrukcije ljudi...tek potreba i volja.

 

[DrakaPG]

@tema

kukavicluk

 

[zoya-1]

Mozda gresim ali za mene je to bekstvo od suocavanja sa sobom, problemima,okolinom.

 

[indigochild]

Da li je Suicid(samoubistvo) kukavičluk pred životnim izazovima; hrabrost donošenja odluke za oduzimanje sopstvenog života; rezultat poremećene psihe u odredjenom trenutku ili...?

Moje izdvojeno mišljenje:
Oni koji su opterećeni mržnjom i prezirom prema sebi, najčešće stvaraju EPP za okolinu, oni u suštini toliko sebe vole da traže da ih i drugi vole istim intenzitetom ako ne i više. I kada postanu svesni neostvarivoog potežu poslednji adut - suicid, kao osvetu bližnjima za neiskazanu ljubav.

Не може се посматрати злочин без мотива. убити некога или и себе је злочин али мотив злочин спровео у дело. Не оправдавам такав чин и чешће то осуђујем али се не може гледати све црно бело. Неки су морали а неки други су глупи

Исто си у опису узео да разматраш неузвраћену љубав као својеврстан стеротип глупости за самоубиство. Постоји и самоубиство због узвраћене и изгубљене љубави чемер живота у самоћи или пут у непознато (смрт) самоубиство може бити и рационално у жељи да се спасе неко у невољи, јел и то освета? Или прекраћивање тешке болести..

Колико год самоубица био лабилна особа ипак је убио себе а могао је друге, ништа га не кошта, вероватно неке од особа из таквих животних прича то и заслужују. Смрт добра није али некима се ни живот не мили..

 

[Arhimedes]

Не може се посматрати злочин без мотива. убити некога или и себе је злочин али мотив злочин спровео у дело. Не оправдавам такав чин и чешће то осуђујем али се не може гледати све црно бело. Неки су морали а неки други су глупи

Исто си у опису узео да разматраш неузвраћену љубав као својеврстан стеротип глупости за самоубиство. Постоји и самоубиство због узвраћене и изгубљене љубави чемер живота у самоћи или пут у непознато (смрт) самоубиство може бити и рационално у жељи да се спасе неко у невољи, јел и то освета? Или прекраћивање тешке болести..

Колико год самоубица био лабилна особа ипак је убио себе а могао је друге, ништа га не кошта, вероватно неке од особа из таквих животних прича то и заслужују. Смрт добра није али некима се ни живот не мили..

Po meni je suicid u većini slučajeva više zločin prema drugima, nego prema samom sebi. Suicid je moguć i bez motiva npr. u bolestima poremećene psihe i situacijama odsustva samokontrole, koje je po slično ubistvu u afektu. Kada govorim o suicidu, ni u jednom momentu nisam upotebio termine stereotip i glupost koje ti olako pokušavaš da ukomponuješ u tok mojih prezentovanih misli.
Interesantno ali i nedorečeno mi je tvoje razmišljanje da "самоубиство може бити и рационално у жељи да се спасе неко у невољи" - Kako i na koji način neko, može spasiti nevolje nekoga uklanjajući sebe, natočito još ako je taj drag onome što je u nevolji?
Suicid za neuzvraćenu ljubav je velika tragedija i žalost za sve, ali najmanje za onoga ko nije uzvratio tu ljubav, jer da su emocije i osećaji bili prisutni bila bi uzvraćena i ljubav.
Čak i suicid u slučajevima prekraćivanja muka u teškoj bolesti, jeste po meni slabost a možda i kukavičluk pojedinca da u istinskim mukama, koje niko ne može osporavati, ne može da istraje i živi do svoje prirodne smrti.
I na kraju još i to da je samoubica u psihičkoj labilnosti umesto sebe mogao ubiti nekoga drugog, istina je samo u jednom, a to je da bi onda o njemu pričali na temi o ubicama a ne na u ovoj temi. A smrt sama po sebi "ništa ne košta" onoga koga je ista zadesila, nego one koji ostaju posle njega, pa i drušvo u celini.

 

[indigochild]

Po meni je suicid u većini slučajeva više zločin prema drugima, nego prema samom sebi. Suicid je moguć i bez motiva npr. u bolestima poremećene psihe i situacijama odsustva samokontrole, koje je po slično ubistvu u afektu. Kada govorim o suicidu, ni u jednom momentu nisam upotebio termine stereotip i glupost koje ti olako pokušavaš da ukomponuješ u tok mojih prezentovanih misli.
Interesantno ali i nedorečeno mi je tvoje razmišljanje da "самоубиство може бити и рационално у жељи да се спасе неко у невољи" - Kako i na koji način neko, može spasiti nevolje nekoga uklanjajući sebe, natočito još ako je taj drag onome što je u nevolji?
Suicid za neuzvraćenu ljubav je velika tragedija i žalost za sve, ali najmanje za onoga ko nije uzvratio tu ljubav, jer da su emocije i osećaji bili prisutni bila bi uzvraćena i ljubav.
Čak i suicid u slučajevima prekraćivanja muka u teškoj bolesti, jeste po meni slabost a možda i kukavičluk pojedinca da u istinskim mukama, koje niko ne može osporavati, ne može da istraje i živi do svoje prirodne smrti.
I na kraju još i to da je samoubica u psihičkoj labilnosti umesto sebe mogao ubiti nekoga drugog, istina je samo u jednom, a to je da bi onda o njemu pričali na temi o ubicama a ne na u ovoj temi. A smrt sama po sebi "ništa ne košta" onoga koga je ista zadesila, nego one koji ostaju posle njega, pa i drušvo u celini.

ја не компонујем ништа, учинило ти се..

"самоубиство може бити и рационално у жељи да се спасе неко у невољи"

ватрогасци, бродолом, недостатак хране, воде, поплава, рат, шта год

олако се ти размећеш туђим болом терајући га та чека природну смрт..

смрт у истини не кошта никог ништа ко ни живот зато се лако и живи и умире.

саосећање је некад извесније од прекора, лако је на туђим мукама глумити јунака

 

[Arhimedes]

ја не компонујем ништа, учинило ти се..



ватрогасци, бродолом, недостатак хране, воде, поплава, рат, шта год

олако се ти размећеш туђим болом терајући га та чека природну смрт..

смрт у истини не кошта никог ништа ко ни живот зато се лако и живи и умире.

саосећање је некад извесније од прекора, лако је на туђим мукама глумити јунака

Možda i ne komponuješ ali mi olako stavljaš u kontekst izrečenih misli reči koje ja nisam opotrebljavao.

Kada govoriš o racionalnom samoubistvu nije mi jasno, kakve veze imaju vatrogasci, brodolom, ...etc sa samim činom samoubstva.Možda si hteo da kažeš čim vidimo vatrogasce ili doživimo požar, brodolom, nestašicu hrane i bilo koju vrstu životnih nedaća racionalno je izvršiti suicid. Da je to racionalno dragi prijatelju odavno bi čovečanstvo samo sebe zbrisalo sa lica zemlje.
Što se tiče tudjeg bola, ni čim se ne razmećem, svačiji bol je strašan, ali velika većina ljudi je u stanju da se sa svojim bolom nosi do zadnjeg časa svoje prirodne smrti i to je po meni jedino racionalno.
A smrt uvek košta i to nezmislivo mnogo. Doista si srećan ako to nisi iskusio. Ako mi neveruješ pitaj majku ili oca koji su igubili dete, ili dete koje je izgubilo majku ili oca etc.etc.

 

[indigochild]

Možda i ne komponuješ ali mi olako stavljaš u kontekst izrečenih misli reči koje ja nisam opotrebljavao.

твоја прва реч након речи суицид је кукавичлук

а твоје уводно излагање се заснива на асоцијалној реакцији одбивене особе на чему је постављена тема

Kada govoriš o racionalnom samoubistvu nije mi jasno,

Рационално самоубиство је кад изгубиш свој да би спасао други живот

kakve veze imaju vatrogasci, brodolom, ...etc sa samim činom samoubstva.Možda si hteo da kažeš čim vidimo vatrogasce ili doživimo požar, brodolom, nestašicu hrane i bilo koju vrstu životnih nedaća racionalno je izvršiti suicid. Da je to racionalno dragi prijatelju odavno bi čovečanstvo samo sebe zbrisalo sa lica zemlje.

Što se tiče tudjeg bola, ni čim se ne razmećem, svačiji bol je strašan, ali velika većina ljudi je u stanju da se sa svojim bolom nosi do zadnjeg časa svoje prirodne smrti i to je po meni jedino racionalno.

Гладан ситом не верује

A smrt uvek košta i to nezmislivo mnogo. Doista si srećan ako to nisi iskusio. Ako mi neveruješ pitaj majku ili oca koji su igubili dete, ili dete koje je izgubilo majku ili oca etc.etc.

Баш из суздржања према виновницима таквих случајева излишно је осуђивати оне што су сами себе осудили какав год да им је био разлог