Sufiksoidna tvorba neologizama u srpskom jeziku

[korenm]

Molim ako neko ima nesto vezano za ovu temu da napise gde bi se moglo citati o navedenom. Hvala

 

[Mrkalj]

Molim ako neko ima nesto vezano za ovu temu da napise gde bi se moglo citati o navedenom. Hvala

Ivan Klajn - Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku, 2. tom, Zavod, 2003. Beograd

 

[Mrkalj]

Neologizmi se grade trojako:

1. sa tvorbenom osnovom domaćih reči ili odavno preuzetih i usvojenih u standardnom jeziku (igraonica, sačekuša, preduzetnica, čedista, otpremnica, česmovača, saborašica, obilaznica, crnoodoraš, Ježevdan…);
2. sa tvorbenom osnovom novih stranih reči i produktivnih sufiksalnih odnosno prefiksalnih elemenata (bloger, blogerka, blogerski, lobiranje, lobirati, kejforovac, promoterka, grandovac, sektaš, neonka…);
3. sa mešavinom domaćih i stranih tvorbenih elemenata (kompakt-disk, kontakt grupa, klima-uređaj, info vodič …).

U knjizi Tvorba imenica u srpskom jeziku, Božo Ćorić analizira imeničke izvedenice koje kao semantičke ekvivalente imaju dvočlane sintagme. Sintagmatska nominacija je česta u srpskom jeziku. Ovakvi, strukturno složeni nazivi, mogu se učiniti ekonomičnijim redukcijom određenih elemenata sintagme. Na primer, univerbizacijom, skraćivanjem „dvočlanih, sintagmatskih naziva primenom modela sufiksalnog tipa”. Sa tvorbenog stanovišta, primeri nuklearka, neonka, generalka, Topčiderka jesu derivati koji pripadaju istom tvorbenom tipu. Imenice su, motivisane su pridevom, sa tvorbenim sufiksom –ka. Osnovinski tipovi imaju različite formante (nuklearni; neonski), dakle, reč je o dva tvorbena modela: jednom pripadaju derivati sa okrnjenim pridevom na –ni, a drugom derivati sa okrnjenim pridevom na –ski. Ovo su sekundarne nominacije nastale univerbizacijom radi racionalizovanja leksičkog materijala.

Međutim, univerbi mogu biti višeznačni. To je zato što se drugi član sintagme javlja i u drugim vezama, a glavni član sintagme može biti nevidljiv. Od ovde navedenih primera takav je generalka. Generalna proba je sintagma preciznog značenja, a generalka može značiti i generalno čišćenje, generalno raspremanje, generalna popravka, generalni pregled, generalna karta, generalna reforma. U ovom slučaju višeznačnost se javlja zato što generalka iz pozorišnog i umetničkog života prelazi u druge oblasti. Topčiderka je Topčiderska reka, ali može označavati i žensku osobu koja živi na Topčideru, a može biti i hrematonim.

U srpskom jeziku se često pojavljuju i adverbijature: Umprofor, Kfor, Svor, Unmik…

Pojavljuju se, u poslednje vreme još češće, i složena skraćivanja: telekom, telenor, mobtel…

Kad bi se osmotrila produktivnost pojedinih tvorbenih elemenata, najuočljiviji bi bio sufiksoid –ijada (prema grč. Olimpias) jer primera ima možda i previše (brucošijada, gitarijada, kupusijada, rakijada, slaninijada, bubijada, roštiljijada, pitijada, pršutijada…).

Dvočlani nazivi silikonska dolina, mobilna telefonija, kursna lista, master studije, i tako dalje, takođe su neologizmi.

Najviše novih reči dolazi iz stranih jezika. Neke od njih nisu adaptirane. Ipak, razvoj nauke i tehnike, dodiri različitih kultura, pa i delovanje u umetnosti i stvaralaštvu uopšte, bilo da je rač o materijalnom bilo o duhovnom, sve to i, verovatno, još nešto što nisam ovde navela zahtevaju novu leksiku sad, čini mi se, više nego ikad. Jer šta bismo bez softvera i servera, kako bismo se sporazumeli bez rominga i gde bismo bez šengena?! Bez „provlade” i „nevlade” postojimo još uvek, ali slušajući provladine govore i saznajući za nove nevladine organizacije.

Piše: Ivana Pajić

1. 07 2019. godine