Sufiksicija u balkanskih prězimena

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
Prezimena Dančuo, Rašuo, Vuč(u)o itd. postala su od starijeg oblika Dančul, Rašul, Vučul - sva tri sa slovenskom osnovom (Danko, Rašo, Vuk) i latinskim sufiskom -ul(us). Tako ćemo sresti prezimena Dančulović, Rašulić, Vučulović i Vučelić

Dali kod Petra Šimunovića (2008) postoji obrada sufiksacij2 prezimena (ili makar još po koji primer) tipa:

- Kavaja, Ležaja, Babaja, Krnjaja, Lohaja, Resulaja, Bastaja, Talaja, Ljevaja, Bulaja, Repaja, Stegnjaja, Šolaja ...
- Tarbuk, Štambuk, Funduk...
- Benjkaj, Ratkaj, Koljnrekaj, Kolndrekaj, Dedukaj, Drekaj, Dukaj, Lekaj, Benkaj, Hakaj, Karanikaj, Nerekaj, Netzmeskaj, Nikđokaj...
- Petronje, Šonje...
- Grickat, Pazibat, Šojat...
- Baor, Butor, Čambor, Gambor, Grubor, Eror, Kapor, Kumbor...
- Labus, Janus, Beus, Omčikus...
- Ponoš, Metikoš...
- Bacelj, Macelj, Pecelj...
- Balaban, Laban...
- Burmaz, Šormaz...

i da li neko ima Šimunovića iz 2008?

Petar Šimunović 2008., knjiga 1, str. 41. -42.

Oblikovanje prezimena i onomastički sadržaj u prezimenskim strukturama

Svi -asi su Vlasi?

Don Aleksandar Boras uočio je mnogo prezimena na -as. Taj -as dodan imenicama prestao je "živjeti" u slavenskim jezicima. Zadržao se jedino u našim središnjim štokavskim govorima. Najčešće ga pratim na osobnim imenima i prezimenima Dinarskim gorjem, gdje je bilo rasprostranjeno i vlaško pučanstvo. ("Svi -asi su Vlasi!", znali. su mi reći na tamošnjim terenskim istraživanjima. Nisam im uvijek vjerovao.)

Sufiks -as je poglavito slavenski. :Dodavao se prezimenima izvedenim od pokraćenih dvoleksemnih imena: Vukas i Vujas (: Vukoslav), Belas i Bilas : Beloneg), Vidas/Vitas (: Vitomir/Vidoslav), Milas (: Milomir), Prelas (: Prelimir, npr. u Ljetopisu popa Dukljanina), Radas (: Radomir); te od svetačkih imena, od kojih su neka imala dvoleksemnu strukturu (Perislav, Juroslav, Lukomir, a čini se i Krešimir: Krševan).

Tako su nastala prezimena: Petras, Juras, Lukas, Maras (: Maro), Baras (: Baro, Bartul), Brnas (: Brne, Bernard), Pavas(ović) (: Pavo), Matas (: Mato), Latas (: Lato, Latif). Nisu dakle ta prezimena konfesionalno i etnički, nego teritorijalno prepoznatljiva.

Naveo sam te primjere da svoje čitatelje uvjerim kako ne valja podrijetlo njegova prezimena tražiti u mađarskom Barosz, u švedskom gradu Boras, u imenu Napoleonova generala Borassa, koje je ime navodno "todbjegli francuski oficir donio u Vitinu", pa ni u prezirnenu Borras, selektora urugvajske reprezentacije, makar ima, kao što on točno navodi, naših iseljenika iz toga kraja u Urugvaju. Podvalio je don A. Borasu i onaj "ekspert" za prezimena iz Kanade, koji je naše Borase pretvorio u francuske plemenitaše doseljene iz Francuske.

Moj se čitatelj neće naljutiti ako mu prezime izvedem sasvim prozaično od Bor(as)
(: Borivoj, Borislav) sasvim po zakonitosti tvorbe, o kojoj je riječ, i zakonitošću njegova prostiranja: u Senju 16, Svetom Vidu 27, Kninu, u Sarajevu, u Derventi pa kod Brčkog, na periferiji prostiranja tog imenskog tipa, gdje je -as zamijenjen sufiksom -ac: Borac (umjesto Boras).

Imena na -as služe, dakle, kao prezimena. Ali i kao osobna imena na koja se dodaje patronimni sufiks -ić (-ović/-ević). I takva se prezimena nahode također u istom dinarskom arealu.

***

Kako je tvorba i razmještaj tih i sličnih prezimena na -as vrlo indikativna, navest ćemo neka od njih:
a) u imenskom liku s funkcijom prezimena: Radas (: Rad-), Vladas (:Vlad-), Bujas (: Buj-), Vidas (: Vid-), Baldas (: Baldo), Jardas (: Jardo, Jardović), Dudas (: Dud), Grgas (: Grg-), Pajas (: Paj), Jakas (: Jak-), Rakas (: Rako), Pekas (: Peko), Zlokas (: Zloko, Zloković), Jurkas (: Jurko), Đurkas (Đurko), Jukas (: Juko, Jukić), Čelas (: Čelo, Čelić), Lelas (: Lelo), Vulas (: Vule), Pavlas (: Pavl-), Miljas (: Miij-), Bornas (: Borna), Filipas (: Filip), Jadras, Jandras (: Ja(n)dro), Peras (: Per-), Juras (: Jur-), Lovras (: Lovr-), Ivetas (: Iveta), Vitas (: Vit-), Ivas (: Iv-), Lukas (: Luka), te zasad neprotumačena: Pehas, Juhas,
Pujas, Dehas, Bajkas, Boljkas, Mokas, Pokas, Balas, Bakalas, Pralas, Vilas, Ballas, Burmas, Bonas, Drnas, Karas, Lovas ... koji su neslavenskog podrijetla i korijeni će se nekima od njih zasigurno naći u albanskoj i vlaškoj antroponimiji;

b) u prezimenskom obliku. To su patronimska prezimena poput:

Vujasić,
Vukasić,
Vukasović,
Pokasić,
Perasić,
Perasović,
Petrasić,
Jurasić,
Malasić,
Radasović,
Grgasović,
Jakasović,
Rakasović,
Mikasović,
Bokasović,
Markasović,
Mrkasović,
Lukasović,
Matasović,
Vilasović,
Komasović,
Tomasović,
Franasović,
Marasović,
Pavasović,
Ivasović,
Jurasović,
Matasović,
Vitasović.

Nema sumnje da je u mnogim prezimenima sufiks -as slavenskoga podrijetla i da je danas živ i plodan u tvorbi hipokoristika: Bujas (Bujo), Dukas (Dilka, Dušan) u Bukovici i drugdje u središnjim, gorskim dijelovima južnoslavenskoga prostora.

Već vrlo rano taj se sufiks prožimao s albanskim sufiksom -as za tvorbu etnika: Alban-as (= Albanac), Tiranas (Tiranac). Vjerojatno je takva podrijetla u našim prezimenima: Dalmas (: Dalma), Lomas (: Lom), Harbanas, Skopas (: Skoplje/Skupi), Malasić (Mai), Arbanasić. Imena na -as dolaze u albanskim toponimima: Zajas, Kodras, Fushas, Nerhonas na Kosovu i u Albaniji.

Kako su u albanskome mnoga prezimena takva etničkog podrijetla, i pojavljuju se u toponimiji, a u Slavena patronimi u pluralnom liku označuju mala obiteljska naselja (katune), sufiks -as u prezimenima i -asi u toponimima (Vidasi, Prelasi) česti su i u ne slavenskim prezimenima:

Pujas, Bajkas, Mokas, Pokas, Balas, Bakalas, Pralas, Burmas, Baljkas itd.

Prezimena na -as prostiru se u Hrvatskoj uglavnom Dinarskim gorjem. Ta su se prezimena selila, dakle, putovima srednjovjekovnih Vlaha i Albanaca i -as nalazimo često u njihovim prezimenima.

Sam puk uočio je tu pojavu. Odatle izreka: Svi -asi su Vlasi!

U vezi sa sufiksom -as spomenut ćemo i albanski antroponimijski sufiks -ez, koji ima deminutivnu (Kokeza) i hipokorističnu funkciju: Ivčez, Prelez, Ivez, Kalez, Kekez, Gjudez, Malez, Sekelez ... , a nalazi se u istom arealu sa sufiksom -as, kako pokazuju prezimena:

Penezović,
Elezović,
Matezović,
Evezović,
Nikezić,
Bekezić,
Markezić,
Alezić,
Kalezić,
Celezić,
Nenezić,
Penezić,
Lepezić,
Matezić,
Ivezić ...

Ne znam još koliko su s tim prezimenima u vezi: Kekeza, Bareza, Murteza, Pere za i druga.

Taj zanimljiv problem srednjovjekovnog i novovjekovnog imenskog prožimanja s obzirom na čestoću pojave i razmještaj prezimena s navedenim sufiksima ovim je tek načet i čeka sustavnu znanstvenu obradu.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
Poreklo prezimena Pazibat

Prezime je nadimačkog podrijetla: plazibat je onaj kojemu je spolovilo tako dugo da plazi po tlu. Postoji prezimenska inačica da se prikrije izvorno značenje prezimena, a koje glasi Laznibat.
U Blagaju pokraj Kupresa je 9. listopada 1754. godine zabilježen oblik Blaznibat.
Danas u Hrvatskoj živi 820 osoba koje se prezivaju Plazibat, a najviše ih je u Dugopolju, Postinju Donjem, Tijarici i Trilju.
Na mućkom se području Plazibati pojavljuju u venecijanskom zemljišniku iz 1711. godine, u kojem su zabilježeni:
-u Postinju Donjem obitelj Bože Plazibata pokojnog Mije;
-u Postinju Gornjem obitelj Augustina Plazonića pokojnog Nikole.
Veoma su zanimljivi upisi pripadnika tog roda u Alberghettijevu zemljišniku (1725-1729), u kojem je u sklopu banderije harambaše Martina Buljana za područje Postinja, (H)muća, Zelova, Satrića i dijela Bitelića i Vrdova upisano prezime s oblikom Blazibat: obitelji Bože i Martina Blazibata.
Također je zanimljivo još jednom podsjetiti da se taj oblik prezimena pojavljuje na Kupreškoj visoravni 1754. godine.
U austrijskom zemljišniku iz 1835. godine Plazibati su zabilježeni:
-u Postinju Donjem je upisano 6 obitelji s tim prezimenom, kojih su domaćini: dvojica s imenom Stipan, te Božo, Frane, Ivan i Marko;
-u Postinju Gornjem tada je živjela obitelj Stipana Plazibata (a ne kako bismo očekivali Plazonića);
I godine 1948. u Postinju Donjem 6 Plazibatovih obitelji imaju prebivalište, a u Postinju Gornjem ponovo je jedna obitelj s tim prezimenom
Danas u Postinju Donjem živi 6 obitelji tog roda s ukupno 12 duša, a u Postinju Gornjem četiri obitelju s ukupno 4 duše.
Starina roda Plazibat je selo Srijane u drevnoj Poljičkoj Kneževini. U dokumentu iz 1623. godine, prevedenom s turskog jezika, je zapisano: „Ivan Lučin založi Juri Ivanovu sinu „u Poljičkoj Državi u Selu Srijanima“ jednu njivu za pet groša. Isti Ivan Lučin „potvrdi uvike istu njivu Nikoli.“ Pismo je istumačio emin Mehmed pred svjedocima Filipom Plazibatom i Markom Lončarom.
U sklopu seobe Poljičana, uglavnom iz Doca Donjeg, Srijana i Sitnog, na triljsko su područje pod vodstvom kapetana Stipana Stazića iz Doca Donjeg i harambaše Mate Žuljevića u Dugopolju je 1691. godine novo prebavilšte našla i 9-člana obitelj Poljičanina Pavla Plazibata.
I u sklopu popisa vjernika Splitske nadbiskupije 1725. godine upisano je da u Dugopolju svoje domove imaju i dvije Plazibatove obitelji: 27-člana obiteljska zadruga Grgura Plazibata i 5-člano kućanstvo Petra Plazibata.
U 18. stoljeću Plazibati stočari traže mjesto pod suncem za svoja stada na obroncima planine Kamešnice. Tako je ostalo zabilježeno da se 1773. godine braća Vuko iz Tijarice tuže općem providuru da im Nikola i Šimun Plazibat s članovima njihove obiteljske zadruge oduzimaju zemlje i puštaju životinje u gajeve i ograde, iako su im ti posjedi 1772. godine potvrđeni. Providur Giacomo da Riva je strogo zapovjedio da se poštuje njihovo vlasništvo.
Ovaj smo ispis iz povijesnih isprava naveli da bismo podsjetili zašto je i danas najveća koncentracija Plazibata baš u Dugopolju (31 obitelj, 110 članova), Trilju (7, 37), Tijarici (7, 12) i Postinju Donjem.
Plazibati, koji danas žive u Vržeralama pokraj Livna, potomci su iz Tijarice 1940. godine doseljenih Plazibata.
O Blazibatima, kako je na kupreškoj visoravni svojedobno zabilježeno prezime Plazibat, K. Draganović je objelodanio zanimljiv zapis. "Devetog siječnja 1754. godine fra Petar Lozić "vinča Ivana sina Antonè Bekavca", pa nastavlja odmah: u isti dan ja fra Petar Lozić (vinča) p. n. S. M. C. (Svete Matere Crkve) Nikolu sina pok. Antonè Bekavca s Marom kćerju Antone Blaznibata". Ponajprije vjenčaju se istog dana sin i kći obitelji Blaznibat i obitelji Bekavac, tako da se međusobno uzmu. Zanimljiv je i naglasak na zadnjem slogu, koji dolazi samo kod imena Antun ili Anto u obliku Antona.“

izvor: "Hrvatski rodovi općine Muć"
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
Nastavak -as


Nastavak -as predstavlja stari slavenski nastavak. Tako je nastao niz prezimena s nastavkom -as: Milas od Milomir ili Miloslav, Radas od Radomir ili Radoslav, Vitas od Vitomir ili Vitoslav, Boras od Borivoj ili Borislav, Bujas od Bujimir ili Bujislav i sl. Nastavkom -as kasnije su se tvorila imena i od antroponima neslavenskog porijekla: Petras prema Petar, Maras prema Marin, Pavas prema Pavao, Matas prema Matija, Latas prema Latif, Grgas prema Grgur, Ivas prema Ivan, Juras prema Juraj itd. Od takvih su imena izvedena i prezimena Vukasović, Matasović, Pavasović, Ivasović, Jurasović i dr.

U nekim drugim prezimenima nastavak -as albanskog je porijekla: Burmas, Arbanas.

Petar Šimunović, 2008:

Don Aleksandar Boras uočio je mnogo prezimena na -as. Taj -as dodan imenicama prestao je "živjeti" u slavenskim jezicima. Zadržao se jedino u našim središnjim štokavskim govorima. Najčešće ga pratim na osobnim imenima i prezimenima Dinarskim gorjem.

Sufiks -as je poglavito slavenski. Dodavao se prezimenima izvedenim od pokraćenih dvoleksemnih imena: Vukas i Vujas (: Vukoslav), Belas i Bilas : Beloneg), Vidas/Vitas (: Vitomir/Vidoslav), Milas (: Milomir), Prelas (: Prelimir, npr. u Ljetopisu popa Dukljanina), Radas (: Radomir); te od svetačkih imena, od kojih su neka imala dvoleksemnu strukturu (Perislav, Juroslav, Lukomir, a čini se i Krešimir: Krševan).

Tako su nastala prezimena: Petras, Juras, Lukas, Maras (: Maro), Baras (: Baro, Bartul), Brnas (: Brne, Bernard), Pavas(ović) (: Pavo), Matas (: Mato), Latas (: Lato, Latif). Nisu dakle ta prezimena konfesionalno i etnički, nego teritorijalno prepoznatljiva.

Naveo sam te primjere da svoje čitatelje uvjerim kako ne valja podrijetlo njegova prezimena tražiti u mađarskom Barosz, u švedskom gradu Boras, u imenu Napoleonova generala Borassa, koje je ime navodno "todbjegli francuski oficir donio u Vitinu", pa ni u prezirnenu Borras, selektora urugvajske reprezentacije, makar ima, kao što on točno navodi, naših iseljenika iz toga kraja u Urugvaju. Podvalio je don A. Borasu i onaj "ekspert" za prezimena iz Kanade, koji je naše Borase pretvorio u francuske plemenitaše doseljene iz Francuske.

Moj se čitatelj neće naljutiti ako mu prezime izvedem sasvim prozaično od Bor(as) (: Borivoj, Borislav) sasvim po zakonitosti tvorbe, o kojoj je riječ, i zakonitošću njegova prostiranja: u Senju 16, Svetom Vidu 27, Kninu, u Sarajevu, u Derventi pa kod Brčkog, na periferiji prostiranja tog imenskog tipa, gdje je -as zamijenjen sufiksom -ac: Borac (umjesto Boras).

Imena na -as služe, dakle, kao prezimena. Ali i kao osobna imena na koja se dodaje patronimni sufiks -ić (-ović/-ević). I takva se prezimena nahode također u istom dinarskom arealu.
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
Kako je tvorba i razmještaj tih i sličnih prezimena na -as vrlo indikativna, navest ćemo neka od njih:

a) u imenskom liku s funkcijom prezimena: Radas (: Rad-), Vladas (:Vlad-), Bujas (: Buj-), Vidas (: Vid-), Baldas (: Baldo), Jardas (: Jardo, Jardović), Dudas (: Dud), Grgas (: Grg-), Pajas (: Paj), Jakas (: Jak-), Rakas (: Rako), Pekas (: Peko), Zlokas (: Zloko, Zloković), Jurkas (: Jurko), Đurkas (Đurko), Jukas (: Juko, Jukić), Čelas (: Čelo, Čelić), Lelas (: Lelo), Vulas (: Vule), Pavlas (: Pavl-), Miljas (: Miij-), Bornas (: Borna), Filipas (: Filip), Jadras, Jandras (: Ja(n)dro), Peras (: Per-), Juras (: Jur-), Lovras (: Lovr-), Ivetas (: Iveta), Vitas (: Vit-), Ivas (: Iv-), Lukas (: Luka), te zasad neprotumačena: Pehas, Juhas, Pujas, Dehas, Bajkas, Boljkas, Mokas, Pokas, Balas, Bakalas, Pralas, Vilas, Ballas, Burmas, Bonas, Drnas, Karas, Lovas ... koji su neslavenskog podrijetla i korijeni će se nekima od njih zasigurno naći u albanskoj i vlaškoj antroponimiji;

b) u prezimenskom obliku. To su patronimska prezimena poput:

Vujasić,
Vukasić,
Vukasović,
Pokasić,
Perasić,
Perasović,
Petrasić,
Jurasić,
Malasić,
Radasović,
Grgasović,
Jakasović,
Rakasović,
Mikasović,
Bokasović,
Markasović,
Mrkasović,
Lukasović,
Matasović,
Vilasović,
Komasović,
Tomasović,
Franasović,
Marasović,
Pavasović,
Ivasović,
Jurasović,
Matasović,
Vitasović.

Nema sumnje da je u mnogim prezimenima sufiks -as slavenskoga podrijetla i da je danas živ i plodan u tvorbi hipokoristika: Bujas (Bujo), Dukas (Dilka, Dušan) u Bukovici i drugdje u središnjim, gorskim dijelovima južnoslavenskoga prostora.

Već vrlo rano taj se sufiks prožimao s albanskim sufiksom -as za tvorbu etnika: Alban-as (= Albanac), Tiranas (Tiranac). Vjerojatno je takva podrijetla u našim prezimenima: Dalmas (: Dalma), Lomas (: Lom), Harbanas, Skopas (: Skoplje/Skupi), Malasić (Mai), Arbanasić. Imena na -as dolaze u albanskim toponimima: Zajas, Kodras, Fushas, Nerhonas na Kosovu i u Albaniji.

Kako su u albanskome mnoga prezimena takva etničkog podrijetla, i pojavljuju se u toponimiji, a u Slavena patronimi u pluralnom liku označuju mala obiteljska naselja (katune), sufiks -as u prezimenima i -asi u toponimima (Vidasi, Prelasi) česti su i u ne slavenskim prezimenima:

Pujas, Bajkas, Mokas, Pokas, Balas, Bakalas, Pralas, Burmas, Baljkas itd.

Prezimena na -as prostiru se u Hrvatskoj uglavnom Dinarskim gorjem. Ta su se prezimena selila, dakle, putovima srednjovjekovnih Vlaha i Albanaca i -as nalazimo često u njihovim prezimenima.
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
Nastavak -ez

U vezi sa sufiksom -as spomenut ćemo i albanski antroponimijski sufiks -ez, koji ima deminutivnu (Kokeza) i hipokorističnu funkciju: Ivčez, Prelez, Ivez, Kalez, Kekez, Gjudez, Malez, Sekelez ... , a nalazi se u istom arealu sa sufiksom -as, kako pokazuju prezimena:

Penezović,
Elezović,
Matezović,
Evezović,
Nikezić,
Bekezić,
Markezić,
Alezić,
Kalezić,
Celezić,
Nenezić,
Penezić,
Lepezić,
Matezić,
Ivezić ...

Ne znam još koliko su s tim prezimenima u vezi: Kekeza, Bareza, Murteza, Pereza i druga.

Taj zanimljiv problem srednjovjekovnog i novovjekovnog imenskog prožimanja s obzirom na čestoću pojave i razmještaj prezimena s navedenim sufiksima ovim je tek načet i čeka sustavnu znanstvenu obradu.

Petar Šimunović 2008., knjiga 1, 41. -42.
 
Poslednja izmena:

gost 246399

Aktivan član
Poruka
1.554
Nastavak -ez

U vezi sa sufiksom -as spomenut ćemo i albanski antroponimijski sufiks -ez, koji ima deminutivnu (Kokeza) i hipokorističnu funkciju: Ivčez, Prelez, Ivez, Kalez, Kekez, Gjudez, Malez, Sekelez ... , a nalazi se u istom arealu sa sufiksom -as, kako pokazuju prezimena:

Penezović,
Elezović,
Matezović,
Evezović,
Nikezić,
Bekezić,
Markezić,
Alezić,
Kalezić,
Celezić,
Nenezić,
Penezić,
Lepezić,
Matezić,
Ivezić ...

Ne znam još koliko su s tim prezimenima u vezi: Kekeza, Bareza, Murteza, Pereza i druga.

Taj zanimljiv problem srednjovjekovnog i novovjekovnog imenskog prožimanja s obzirom na čestoću pojave i razmještaj prezimena s navedenim sufiksima ovim je tek načet i čeka sustavnu znanstvenu obradu.

Petar Šimunović 2008., knjiga 1, 41. -42.

Поред Подгорице, са западне стране се налази и рѣчица Мареза. И овдѣ имамо исти наставак.
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
Romanoslavica vol. XLV II nr.1

RAPORTURI ANTROPONIMICE SÂRBO-ROMÂNE. CRITERII ŞI METODE

Anca-Maria BERCARU

The Serbian and Romanian systems of proper names influenced each other over time within the frame of the numerous contacts that took place between the Romanians and the Southern Slaves. In the present article we submitted to analysis a series of masculine derivatives from Serbian and Romanian whose structural elements may indicate their Slavic or Rom anian origin.

In the first part of the article we analysed the masculine forms from the Romanian inventory of names that are likely to have been borrowed from Serbian, while in the second one we analysed masculine derivatives from the Serbian anthroponymy that indicate the Romanian influence on the Serbian system of names.

The first task turned out to be a difficult one because the formal identity between the Serbian and Bulgarian inventory of names poses difficulties in establishing with certainty anthroponymical borrowings from Serbian. Taking into consideration the principle of internal etymology which leads to determining the denominative subject, we selected a series of masculine forms that are created from the anthroponymical theme Bal- in order to illustrate the complexity of this type of analysis. Thus, names like the Romanian Balea or Balotă could be analysed in two ways: we could regard them either as phonetic adaptations of the Serbian or Bulgarian name
Balja, respectively the Serbian Balota, or as derivatives with the suffixes -ea, -otă from the theme Bal- which was assimilated by the Romanian linguistic system and used by the Romanian population for the creation of new names.

The Romanian historical anthroponymy also contains a series of masculine names which come from Slavic hypocoristic forms created from vowel themes or from themes extracted from compound names. The extraction of vowel themes in order to create new hypocoristic forms or derivatives is a process characteristic to the Slavic languages. In Romanian this type of names constitute borrowings. We illustrate this with the following examples:
Boia (compare to the Serbian name Boja < Bogoslav, Borisav created from the vowel theme Bo- with the suffix -j-); Goia (the Serbian Goja < Godimir, Gojislav); Raia, Raşa (the Serbian Raja, Raša < Radomir, Radoslav), derived with the suffixes. -j- and -š -; Peia (the Serbian Peja < Petar, derived with the suffix -j-); Stoia (the Serbian Stoja created from the theme Stoj < Stojimir, Stojislav); Vlaia (the Serbian Vlaja < Vladimir, Vladislav, derived from Vla- with the suffix -j-); Voia (the Serbian Voja created from the theme Voj- < Vojimir, Vojislav).

The Romanian influence on the Serbian anthroponymy is much smaller, has a more stable character and is easier to be localized in time. The earlier contacts between the Serbian and Romanian anthroponymy have the advantage of being very well illustrated in the Serbian medieval chrysobulls. The chrysobulls from Banjska, Dečani and Prizren show that the Romanian population was secondary to the Serbian. Some of the names comprised in the lists that mention the Wallachs come from common words of the Romanian language of Latin origin (Bun, Mikul, Singur) and many of them contain the suffix -ul which corresponds to the Romanian
definite article. In principle, the historical anthroponymy of Serbia contains the following masculine names created with the suffix -ul(a): Bogdul, Bratul, Bratula, Dajul, Dojul, Dragul, Dušul, Gradul, Hrajul, Hranul, Mikul, Mutul, Negul, Oparitul, Radul, Rahul, Rajul, Rašul, Stajul, Stanul, Surdul, Šarul, Vladul.

The names from the Serbian inventory that contain the suffix -ul and exist in the same form in Romanian could be considered correspondents of the Romanian names. It is very likely that from old names like Radul
and Vladul the Serbian population detached the suffix -ul and used it for the creation of other names that exist in the Serbian onomasticon such as Bojkul, Dobrul, Živul. Determining the denominative subject on the basis of structural elements has a significant importance in onomastics because it offers us precious information regarding the influence that the Serbian and Romanian systems of names exercised on each other over time.

Key words: masculine names, Romanian influence, Serbian influence, anthroponymical borrowings, structural elements, internal etymology
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
Књига „Презимена су чувари нашег језика“ у издању новосадског „Прометеја“ ускоро ће доживети своје друго, проширено издање, што је више него добар повод за разговор са ауторком ове књиге, професорком Загорком Вавић Грос.

Ново издање књиге ће, како каже, бити допуњено са тумачењима за још око 200 презимена, а на крају књиге биће урађен и регистар појмова, како би тражено презиме могло што брже и лакше да се пронађе у мору заиста вредних информација.
На почетку разговора, професорка Загорка Вавић-Грос подвлачи да она не ради посао етнолога, већ да порекло презимена пре свега објашњава као лингвиста.
Књига „Презимена су чувари нашег језика“ је, заправо, речник о презименима, као што постоји речник страних речи. Сви ту књигу више узимају због презимена, а мени је више био циљ језик. Ми нисмо свесни да говоримо годинама нека презимена, а не знамо шта она значе, каже проф. Загорка Вавић Грос.


На пример?

Ево, рецимо, Оцокољић. Ако се то презиме разматра лингвистички онда то значи „онај који је убио свог оца“. Или Синобад – „онај који је сина избо“. То су морбидна презимена.

Чекајте, сад ће се Оцокољићи и Синобади сигурно да се наљуте кад прочитају ово ваше тумачење.

Да, неки Синобади имају теорију да потичу од Синбада, морепловца. Више се ни у Турској нико не презива Синбад, а камоли код нас. Људи то мало навлаче како им одговара. Ево, имате и презиме Санадер. Санадер је био Срнодер, онај који је гулио кожу са срна. Онда су они променили једно слово да то изгледа сасвим безазлено. Или презиме Ољача, које је највероватније било Кољача, али то морам да проверим.

Како ћете то да проверите?

Ја сам за то тумачење за то презиме својевремено негде прочитала још док се нисам бавила овим и било ми је занимљиво. Али нисам записала где сам то прочитала, па зато у мојој књизи немам обрађено и то презиме. Али га имам уписаног у мојој свесци. Ја увек изнова ишчитавам оно што сам некад писала и онда то истражим.

Али, неко презиме може да има више значења?

Како да не. Ево, презиме Будаковић. Постојало је некад лично име Будак, хипокористик од имена Будимир, Буда, али се то повукло из употребе. А тај Будак има и свог двојника у апелативима, то је алат. И пошто је име Будак повучено из употребе, онда наравно да сви идемо пре на то да везујемо презиме за алатку којом се копа. Али, увек је препоручљиво пре мислити на лично име, јер је човек мерило свих ствари. И то је случај и кад су у питању и топоними и лична имена и презимена, постоји ту систем.

И, како су најчешће формирана презимена?

Најчешће по имену, затим по занимању, па по месту одакле се долази. Затим по некој телесној особини (нпр. Ћопић, ћопав, Грбовић, грбав) или под утицајем страних језика (Скерлић од Скарлати, Палмотић од Палмоте)… Имате и презимена као што је Кршикапа где се појављује заповедни начин – „крши“ и номинатив „капа“. Или, презиме Црнобрња које је настало по „брњи“. Најчешће је бела брња на њушци коња и такав коњ се зове „брњаш“. Али, постоје и коњи са црном брњом, што је већ куриозитет. И тај домаћин који је био познат по коњу који има црну брњу, доживео је да коњ својом појавом надвиси домаћина и да, на крају, и домаћина и целу његову породицу зову Црнобрња.




Претпостављам да ће се ова објашњења наћи у новој књизи. Шта још ново спремате?

Нашла сам и обрадила доста презимена. Ево, рецимо, имам тумачење за презиме Паштровић, које је настало од придева пастер, што је некад значило шарен. Паштро је, дакле, био онај који је пегав и отуда то презиме Паштровић. Или, на пример, презиме Гобељић које је настало од „гобељав“, што значи „искобељати се“. Биће и објашњење за презиме Арбутина, које је заправо „Харбутина“, што представља грубог човека…

Откуд презиме Дероко у срцу Шумадије?

То није словенско презиме, рекла бих да је италијанско. Дубровчани су имали своје базаре по целом Балкану и претпостављам да је неки трговац са тим презименом дошао овде и остао.

Ако је то презиме италијанског порекла, да ли онда можемо да говоримо да су „презимена чувари (само) нашег језика“?

У праву сте. Има међу нама много људи са страним пореклом и ја сам, колико сам могла, хтела да поменем и њихова презимена, да знају своје порекло. То су све наши суграђани који су можда и заборавили језик својих предака.

Како сте уопште проналазили презимена која обрађујете?

Углавном сам се држала телефонског именика, али сам ишла и по београдским гробљима, да видим та стара презимена и имена. Такође и по читуљама. Читала сам имена фудбалера на дресовима. Опсесија ми је да пратим та презимена. Рецимо, кад су кренуле да се приказују турске серије, прво што сам гледала је онај списак у одјавној шпици. И ту сам нашла, рецимо, Саракоглу, што је презиме Сарачевић. Или, нашла сам презиме Сормаз, што је јасно да је то презиме Шормаз код нас. Иначе, значење презимена Шормаз је „онај који не увене, који је увек једар, млад, пуца од снаге“. То одговара нашем Невен, „онај који не вене“.

Имате ли повратну информацију од читалаца, да ли се неко бунио због неког вашег тумачења?

Звали су, али се ретко ко бунио. Сећам се да су се Грбовићи јавили и рекли да њихово презимене није од грбе, већ од породичног грба. А треба имати на уму да је највећи број наших презимена створених у забити, где људима није било познато да постоје такве ствари као што су грбови. Имате, рецимо презиме Сурла. На први поглед мислимо да се ради о некоме ко је имао велики нос, као што је то случај са слоном. Али, то је немогуће јер је то презиме створено у време кад људи нису могли ни да чују за слона, а камоли да знају како изгледа. Међутим, постојали су Власи, номади, који су ишли по целом Балкану, који су говорили румунским језиком. Код њих је глув био „сурд“, а они су му још нашли суфикс сурдла. И пошто је ту много сугласника, једних поред другог „р“,“д“,“л“, онда је једно морало да испадне, јер је та комбинација била тешка за изговор. Слично је и код речи срце, које се некад звало срдце, али то се тешко изговрало, па је испало „д“. И тако је и код „сурдла“, „д“ је отпало и остало је Сурла. Дакле, не значи да је тај који је добио презиме имао велик нос, већ да је био глув. Од тога је и Шурда – шурда је глув човек, глуваћ.

Дакле, код Срба има тих презимена са румунском основом.

Кад је изашла књига мени се јавио један професор лингвистике и рекао да никад није чуо за романски елеменат у нашем језику. Каже, то њима нико на факултету није рекао и питао ме где сам ја то нашла. А нађе се тога. Ево, код презимена Дракула, Дракулић, ту је тај суфикс -ул. То је члан у румунском. Као што је то случај и код презимена Мамула, Шебула, Секула, Фуртула

Кад су ти суфикси у питању, замиљиве су дилеме које постоје за припаднике племена Кулизе. По једнима они вуку корене од саских рудара, док други сматрају да су потекли из подручја око Скадарског језера.

По овом суфиксу -за јасно је да је реч о албанском пореклу. То -за означава деминутив. При томе, треба имати на уму да су Албанци пре доласка Турака били хришћани, православни и католици. Они су имали хришћанска имена, па је од Николе био Ника па Никеза, или од Ивана, Иво, Ивеза. Чувени Перазићи код Будве су од Петар, Пера, Пераза…


На крају, какво је лингвистичко објашњење за ваше презиме Вавић-Грос.

Грос је моје удато презиме, немачког порекла, док је презиме Вавић, којег највише има у Крњеву (са славом Св. Алимпије), настало по великомученику Вавилу из хришћанског календара. То име потиче из хебрејског, а има варијанта и у руском – Бабељ. Исак Бабељ је мој презимењак, само је код мене В, а код њега Б. У мојој књизи је објашњено кад се Б чита В. Треба рећи да наш народ има своју фонетику и да су имена и презимена настала од усменог, а не писаног говора. Код нас се тако слова М и В често мењају, па имате Тамнава и Тавнава, или оне неготинске пивнице за које се каже „пимнице“, па имате селу Вргудница од Мргудница.
 
Poruka
7.792
Дакле, код Срба има тих презимена са румунском основом.[/B]
Кад је изашла књига мени се јавио један професор лингвистике и рекао да никад није чуо за романски елеменат у нашем језику. Каже, то њима нико на факултету није рекао и питао ме где сам ја то нашла. А нађе се тога. Ево, код презимена Дракула, Дракулић, ту је тај суфикс -ул. То је члан у румунском. Као што је то случај и код презимена Мамула, Шебула, Секула, Фуртула

Mislim da gospodja greši kad ul- proglašava isključivo rumunskim poreklom..nije Sekul nego Sekula naprimer..
To bi značilo da bilo koja reć koja sadrži ul u sebi i postane iime iprezime pokazuje rumunskog nosioca a to ne može da bude..
Napr deda Mitar je bio ćulav (bez jednog uva), pa su ga zvaili Ćula, od njega potekli Ćule i Ćulići i sad su oni rumunskog porekla?

imamo i naše reči i tuđice prepune -ula...posebno su turcizmi puni -ula...........sad na brzinu iz glave: lula, kula, mulac i mula, bula , hulahop:mrgreen:,ular, ulica, Ulcinj..a pošto Vlasi, iz čijeg je jezika nastao rumunski ustvari kažu ulj (Radulj, fašulj) možemo da ubrajamo i žulj, mulj, ljuljaška i svašta (nešto) drugo ..

глув био „сурд“, а они су му још нашли суфикс сурдла.

Zađto bi ufiks -la bio proglašen rumunskim, svako L u bilo kojoj reči je rumunskog porekla?

Surd inače postoji u srpskom, kao turcizam ili mađarizam, surduknuti ima slično značenje kao "nabijati surlu", if you know what I am talking.
Surduk, Surdun,surdupina, surdulija https://sh.wikipedia.org/wiki/Surduk
 
Poslednja izmena:

Lamasu

Iskusan
Banovan
Poruka
5.190
Moja se prijateljica preziva Pejin, a iz Sombora je. Oni ( Vojvodjani) kazu da su im prezimena bila na (o)vic, ali je iz " higijenskih " razloga
za vreme K+K monarhije to (o)vic ukinuto. Koliko je tacno , ne znam, ali zvuci logicno.

Onomastika nije moje područje no ima kod Bugara Bodin i sl. Kod Rusa koliko želiš-Bakunin. Kod Njemaca koliko želiš -Einstein. U Italiji ima na "ini" koliko želiš.
U Francuskoj ima suffixa "in".
 

Rayela

Legenda
Poruka
71.819
Rejela je u pravu. Sve vojvođanske varijante na -ski, -ški, -čki; na -ov ev, na -in, jin i sl. su srpske.
Imam poznanike, prijatelje, sa prezimenom Crkvenjakov i Bugarski , oni poticu iz Vojvodine, a zasugrno su Srbi.
Ovo za Nemacku i prezime koje se zavrsava sa "stein" upucuje na to da se radi o prezimenu Jevreja jer je nekada ( mislim za vreme
Marije Terezije) donet zakon da svako mora da ima i prezime ( ista je prica i kod Srba iz Krajine), onda su imucniji Jevreji podmicivali
cinovnike pa su uzeli jako lepa prezimena tipa Rubinstein, Blumenthal,Rosenthal:
Stein je Isaak, preveli su jednostavno svoje hebrejsko ime na nemacki.

Jako je zanimljiva ova " nauka" o prezimenima:)

Steinway je najcuvenija marka klavira, nesto kao Stradivari za violine, a taj je takodje Jevrejin iz Nemacke.
Kao i onaj sto se proslavio Singer masinama, ili onaj Levi ( farmerke).
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
Imam poznanike, prijatelje, sa prezimenom Crkvenjakov i Bugarski , oni poticu iz Vojvodine, a zasugrno su Srbi.
Ovo za Nemacku i prezime koje se zavrsava sa "stein" upucuje na to da se radi o prezimenu Jevreja jer je nekada ( mislim za vreme
Marije Terezije) donet zakon da svako mora da ima i prezime ( ista je prica i kod Srba iz Krajine), onda su imucniji Jevreji podmicivali
cinovnike pa su uzeli jako lepa prezimena tipa Rubinstein, Blumenthal,Rosenthal:
Stein je Isaak, preveli su jednostavno svoje hebrejsko ime na nemacki.

Jako je zanimljiva ova " nauka" o prezimenima:)

Steinway je najcuvenija marka klavira, nesto kao Stradivari za violine, a taj je takodje Jevrejin iz Nemacke.
Kao i onaj sto se proslavio Singer masinama, ili onaj Levi ( farmerke).

Mora da je u Nemačkoj bio Štajnveg:

GrotrianSCH1.jpg


:think:

Ne znam tačno...
 

Rayela

Legenda
Poruka
71.819
Mora da je u Nemačkoj bio Štajnveg:



:think:

Ne znam tačno...
To je je, taj:D
Nego u to vreme je u Jameriku odlazio u Kurta i Murta, nema veze sa Hitlerom.
Bernstein je takodje cesto prezime kod Jevreja, ali meni nesto drugo pade na pamet.
Kad sam ja bila devojka ( a to je bilo odavno:zcepanje:) baba mi je uvek govorila
da zeli da mi kupi ogrlicu od jantara, a ja sam tada volela neki drugi nakit, srebro, neke djnidjuve koje sam i sama pravila,
nedavno sam prvi put kupila neke predivne mindjuse i ogrlicu od cilibara, mada to nije moj ukus, ali su lepe.
Tek mi je sada palo na pamet da mi taj cilibar zovemo nekako malo bez veze. Na svim se civilizovanim jezicima
zove bas lepo: jantar, ambra, amber, pa i bernstein je jako lepa rec.
Mozda cilibar i nije turskog porekla, ali ne zvuci lepo.
 

Lamasu

Iskusan
Banovan
Poruka
5.190
Imam poznanike, prijatelje, sa prezimenom Crkvenjakov i Bugarski , oni poticu iz Vojvodine, a zasugrno su Srbi.
Ovo za Nemacku i prezime koje se zavrsava sa "stein" upucuje na to da se radi o prezimenu Jevreja jer je nekada ( mislim za vreme
Marije Terezije) donet zakon da svako mora da ima i prezime ( ista je prica i kod Srba iz Krajine), onda su imucniji Jevreji podmicivali
cinovnike pa su uzeli jako lepa prezimena tipa Rubinstein, Blumenthal,Rosenthal:
Stein je Isaak, preveli su jednostavno svoje hebrejsko ime na nemacki.

Jako je zanimljiva ova " nauka" o prezimenima:)

Steinway je najcuvenija marka klavira, nesto kao Stradivari za violine, a taj je takodje Jevrejin iz Nemacke.
Kao i onaj sto se proslavio Singer masinama, ili onaj Levi ( farmerke).

Čovjek koji se bavi onomastikom mi je rekao: Ako tražiš svoje porijeklo pomoću onomastike šanse da češ fulati su 90%!

Bugarski sigurno ne potječe iz Vojvodine. Po meni ne trebaš biti lumen da to zaključiš! Možda griješim.
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
To je je, taj:D
Nego u to vreme je u Jameriku odlazio u Kurta i Murta, nema veze sa Hitlerom.
Bernstein je takodje cesto prezime kod Jevreja, ali meni nesto drugo pade na pamet.
Kad sam ja bila devojka ( a to je bilo odavno:zcepanje:) baba mi je uvek govorila
da zeli da mi kupi ogrlicu od jantara, a ja sam tada volela neki drugi nakit, srebro, neke djnidjuve koje sam i sama pravila,
nedavno sam prvi put kupila neke predivne mindjuse i ogrlicu od cilibara, mada to nije moj ukus, ali su lepe.
Tek mi je sada palo na pamet da mi taj cilibar zovemo nekako malo bez veze. Na svim se civilizovanim jezicima
zove bas lepo: jantar, ambra, amber, pa i bernstein je jako lepa rec.
Mozda cilibar i nije turskog porekla, ali ne zvuci lepo.

Najbolje je "elektron", da te podseća na deterdžent za žicanje smederevca. :mrgreen:
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.663
Mislim da gospodja greši kad ul- proglašava isključivo rumunskim poreklom..nije Sekul nego Sekula naprimer..

Tebe svet ne razume jer ideš ispred svog vremena, tako da retko uspeš da profitiraš. Ovo smo dve godine kasnije razrešili i pokazali da si potpuno u pravu. :)

Na primer:

Drakule, Drakići, Drakulići i Drakulovići
220px-Vlad_II_Dracul_of_Wallachia.jpg

Zaključak


Drakule, Drakulići i Drakulovići dolaze od srpskog imena Dragkul ili Dragkula (od kojeg u kasnijem jezičkom razvoju nastaje Dragko, Draško i prezimena Draškić i Drašković). Za slavnog grofa Drakulu, na rumunskom je posvedočen patronim Dragwlya i Dragkwlya [Anuarul Institutului de Istorie Cluj-Napoca, no. 35, Institutul de Istorie din Cluj, Editura Academiei, 1996, pp. 29–34.]. Oba naziva potiču od slovenskog i srpskog muškog imena Dragul(a), odnosno Dragkul(a), a ne od naziva Reda zmaja (dragon, kasnije u rumunskom drac, što znači i "đavo") kojem je otac Vlada Tepeša [Cepeša] pripadao. Ova eventualna pripadnost mogla je u imenu slavnog Drakule naknadno i samo analoški koincidirati. Čuveni Drakula, zapravo nosi staro srpsko ime Dragkula, a kasnije su odatle izvodili sekundarna značenja (1) zmaj (rum. dragon, drac[SUP]1[/SUP], zmeu), po kojem ga neki svrstavaju u Red zmaja, zatim (2) đavo (rum. drac[SUP]2[/SUP]) po kojem mu prišivaju epitet okrutnosti i krvološtva po kojem je naknadno i (3) rođen mit o njegovom vampirizmu koji ga je proslavio nakon priče Brama Stokera s kraja 19. veka.

Zašto bi prezime Drakulić dolazilo od romanske reči za đavola kada ni romansko ime Dracul ne dolazi od te reči već dolazi od starijeg Dragul ili Dragkul (od kojeg kasnije nastaje Drago i prezime Dragović) koje je slovensko po postanju? Naravno, hrvatska istoriografija sve srpsko što može navijački pretvara u nesrpsko, pa tako gleda da svi Srbi zapadno od Drine postanu "Vlasi-Romani", jer ako su Romani to olakšava proces kojim velikohrvatska povijest pretvara Srbe u Hrvate i ideološki olakšava prelazak Srba u Hrvate u stvarnom životu.

Romanska reč dracul (drac) znači đavo, pa se zato ime Dracul kod Rumuna izbegava iako je bilo prisutno u rumunskoj prošlosti koja je bila kud i kamo slovenskija. Prema tome, eventualno (veoma retko) romansko muško ime Dracul može dolaziti samo od slovenskog Dragul (Dragul je preteča imena Drago) pa mu i etimologiju treba sagledavati na taj način. A to važi i za srpska prezimena Drakula i Drakulić. Jer, ako Rumuni daju ime po slovenskoj reči Dragul, zašto bi Srbi davali ime po romanskoj reči koja znači đavo, tj. zašto Srbi ne bi davali srpsko ime Dragko (kasniji Draško) tj. Dragkul od kojeg bi patronim bio Drakula, Drakulić i Drakulović? Mi imamo kod kralja Milutina ("син му Радкула с децом") u Banjskoj povelji (1314-1316) posvedočeno ime Radkula (kasniji Radko tj. Ratko). I zaista, ime Radkul ili Radkula moglo je dati današnja prezimena Ra(d)kula, Ra(d)kulić, Ra(d)kulović.

I zaista, ima i Ra(d)kulića, dakle, od Radkula: Google search Rakulić

A i Ra(d)kulovića: Google search Rakulović

Pogledajmo za prezime Drakić koje dolazi od Dragk+ić. Evo, ima i mnogo Drakića: Google search Drakić

Dakle, ako imamo Drakiće i ne mislimo da su romanskog porekla jer o njima nije pisao Bram Stoker, treba da se zamislimo dobro zašto to činimo pri pomenu Drakula, Drakulića i Drakulovića. Jer, semantički gledano, prezime Drakulović je isto što i prezime Drašković.


Mrkalj,
17.4.2018.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.