Quantcast

Суец на хрватски начин Хрватска копа канал Дунав – Сава

dakica

Ističe se
Poruka
2.605
Старом идејом о градњи пловног канала коју подржава и Немачка, Хрватска жели да „заобиђе” пловидбу преко Београда и скрати водени пут до средње Европе.


Вуковарска лука: учешће речног саобраћаја у укупном саобраћају у Хрватској износи свега 0,9 одсто

Од нашег сталног дописника
Загреб – Протекле јесени у источној Хрватској почели су први земљани радови који су незванично означили почетак великог посла изградње пловног канала Дунав – Сава о којем су разни планери, привредници и политичари сањали протеклих скоро двеста година. Почело је, наиме, ископавање земље са будуће трасе тог канала, која се користи за насипање трасе новог аутопута на европском Коридору 5-Ц, који ће из Мађарске преко Осијека ићи према Сарајеву и даље вероватно до луке Плоче на Јадрану. Са постојећим аутопутем Београд – Загреб преко велике петље укрштаће се код Велике Копанице.

Копање канала у пуном профилу још није на дневном реду, а по овдашњем обичају биће тим поводом уприличена свечаност онда када то буде одговарало политичарима на власти, као што је то уочи парламентарних избора јесенас било урађено с почетком градње великог моста копно – Пељешац, око којег се још увек могу чути дилеме ради ли се о стварном почетку градње или тек о предизборном трику.

Прва идеја за градњу канала Дунав – Сава, који би скратио водени пут из Хрватске за земље средње и северне Европе, јавила се још 1737. године, када се у тадашњој Хабзбуршкој царевини планирало да се у ту сврху искористе речна корита Босута, Евенице и Вуке. О томе се озбиљније поново почело размишљати у 19. веку, а 1935. године је инж. Б. Стевановић израдио и конкретни пројект по којем би канал био дугачак 59 километара и широк 40 метара. До сада је израђено чак двадесетак сличних пројеката.

За ту идеју загрејала се и прва хрватска влада у осамостаљеној земљи, а начелна одлука о његовој изградњи донета је већ 1991. године, када је уз економске разлоге имала и ону фиксацију да у свему треба избећи Београд, па и пловидбу преко њега до средње Европе и даље.





Тај залогај је, међутим, очито позамашан, па је први пројекат за канал Дунав – Сава, од Вуковара на Дунаву до Шамца на Сави, израђен 1996. године, али се ништа није урадило све до сада. Тачно пре две године, у јануару 2006, хрватски министар саобраћаја и развоја Божидар Калмета у Вуковару је обзнанио одлуку владе да крене у изградњу овог канала који би за 400 километара требало да скрати досадашњи пловни пут из Хрватске преко Саве и Дунава до европских земаља.

После годину дана, у истом граду одакле би будући канал требало да иде до Шамца на Сави, други министар је објавио да се „тренутно ради на пројектовању канала” и најавио довршење тих радова до пролећа, што би најзад омогућило и почетак његове градње. Тада је и најављено да ће се прво почети с ископом земље за потребе градње новог аутопута, док би ископ канала у пуном планираном профилу требало да започне за две године.

Међутим, тек што су јесенас кренули први камиони ископане земље с трасе будућег канала, у домаћој јавности су се јавиле и прве сумње и дилеме у оправданост и сврсисходност тог заиста великог грађевинског подухвата. Председница Демократског центра и бивша министарка правосуђа Весна Шкаре-Ожболт изјавила је да њена странка сматра како је „у овом тренутку изградња канала Дунав – Сава прескупа и питање је колико ће се исплатити његова градња”. Позвала је владу да предочи јавности предности и мане тог пројекта и изразила страховање да би то могао бити „нови Обровац, политички пројект који ће грађани плаћати, а неће од њега имати користи”.

Још крајем деведесетих врло критички о тој идеји изјаснио се угледни хрватски економиста Мате Бабић, оценивши градњу овог канала „економски неразумном”. Његова основна примедба је да „док се не реши пруга Карловац – Ријека, економски је потпуно неразумно почињати радове на каналу Дунав – Сава”.

С критикама су се јавили и стручњаци за заштиту природе. Са Шумарског факултета је тако изражено страховање да ће будући канал негативно утицати на низинске шуме тог региона, посебно на драгоцени храст лужњак у спачванским шумама, јер ће пореметити природне токове воде и утицати да на том подручју буде или премало или превише воде.

Заговорници изградње овог канала, с друге стране, истичу његове користи које ће имати за пољопривреду (наводњавање, спречавање поплава итд.) и посебно за развој најјефтинијег превоза робе, а то је воденим путевима. У том погледу Хрватска је на зачељу свих листа, о чему говори податак да је у најразвијенијим земљама учешће речног у укупном саобраћају око 25 одсто, у европским земљама седам одсто, а у Хрватској је занемарљивих 0,9 одсто. Уз то, трошкови превоза робе су у речном саобраћају пет-шест пута јефтинији него у друмском, а барем три пута него железницом.

Рачун је сасвим јасан и говори у прилог развоју речног саобраћаја, али једино није јасно како Хрватска мисли да за тај амбициозни пројект осигура, према садашњим проценама, најмање четири милијарде куна (550 милиона евра), а посебно како да га отплати. Нарочито када се зна да знатно предњачи на листи најзадуженијих транзицијских земаља са преко 30 милијарди евра дуга страним повериоцима.

-----------------------------------------------------------

Спајање сливова

На траси од Вуковара до Шамца канал ће бити дугачак 61,5 километар, дубoк четири метра, на дну широк 38 метара, а на површини воде 58 метара. Стране ће му бити обложене како би се спречила ерозија од таласа и струје воде. Имаће две бродске преводнице – дунавску висине 4,3 метра и савску где треба савладати разлику у нивоу воде од седам метара. За функционисање канала требало би изградити и бројне друге објекте. Међу њима су два пристаништа, пет устава, један сифон, две црпне станице, 16 путних и четири железничка моста, а укупна дужина прилазних путева које такође треба изградити износиће око 50 километара.

-----------------------------------------------------------

Идеја настала у 18. веку

Прва идеја за градњу канала Дунав – Сава, који би скратио водени пут из Хрватске за земље средње и северне Европе, јавила се још 1737. године, када се у тадашњој Хабзбуршкој царевини планирало да се у ту сврху искористе речна корита Босута, Евенице и Вуке. О томе се озбиљније поново почело размишљати у 19. веку, а 1935. године је инж. Б. Стевановић израдио и конкретни пројект по којем би канал био дугачак 59 километара и широк 40 метара.

До сада је израђено чакдвадесетак сличних пројеката.




http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Hrvatska-kopa-kanal-Dunav-Sava.sr.html

Hrvati su stvarno jedno cudo nevidjeno. Mada i mi imamo projekat za povezivanje Soluna sa Beogradom. Za to nam je potrebno da izgradimo hidroelektranu na Velikoj Moravi kod Smedereva i jos milion drugih cuda...
 

epoc

Ističe se
Poruka
2.232
Naravno da nije. To je najjeftiniji način transporta velikih količina robe i samim time su svi zainteresovani za njega. Šta misliš,zašto je teška industrija blizu Dunava..
ma vazhi ....... jeste od vazdushnog saobrachaja je jeftinije pa ako transportujesh u australiju, ..... ali poshto imate zheleznicu na nivou ( prosechna brzina 20 negde ide i do 30 :lol: ) i svi su vas vech zaobishli, a dunav che malo tezhe da pomere, eto vam shanse :lol::lol::lol:
 

dakica

Ističe se
Poruka
2.605
Kakve veze ima unutrasnji infrastrukturni projekat susedne drzave sa politikom i Srbijom , osim za izdrkavanje iskompleksiranih luzera ? Sta je sledeci kupili novi trajekt da ide od Splita do Braca, uuuu strasna stvar i direktan udar na majku Srbiju
Slusaj ti stoko neukrocena.... da bi neko menjao bilo sta na glavnim vodotokovima mora se pre svega izdogovarati sa svim zemljama kroz koje prolaze reke Sava i Dunav..... on meni tamo premoscava reke, hoce da mi ugrozi plovidbu u rekama po Srbiji... hoce da mi Djerdam ugrozi...8-)
 

Top