Sudbina Gebelsovog "ljubavnog gnezda"

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
354.250
1714758833-b-240503126-i_960x600.jpg

Vila Jozefa Gebelsa, čelnika propagandne mašinerije u nacističkoj Nemačkoj, već godinama je zarasla u korov, a grad je čak nudio da ga nekome ustupi besplatno.
Sada se javila Evropska jevrejska asocijacija, koja je zainteresovana da kupi imanje i da je pretvori u edukativni centar o tome kako je propaganda dovela do Holokausta.
Takođe, oni žele da se bave i aktuelnom propagandom u eri "rastuće mržnje i antisemitizma na kontinentu", rekao je za Euronews rabin Menahim Margolin.
Građevina je toliko propala, da nije bezbedno da ljudi ulaze unutra, tako da su potrebna značajnija ulaganja, kako bi bila pretvorena u funkcionalan prostor za učenje.

Iz Evropske jevrejske organizacije kažu da će uložiti deo sredstava, ali žele i učešće vlasti. Ipak, vlada nije sigurna da to može da priušti.
Luksuzna vila za Gebelsa, jednog od najbližih saradnika Adolfa Hitlera, izgrađena je 1939. godine u šumovitom krajoliku sa pogledom na jezero Bogenze blizu grada Vandlica, oko 40 kilometara severno od Berlina.
Služeći mu kao vikendica van Berlina, Gebels je u vilu često pozivao goste – druge nacističke čelnike, umetnike i glumce, a koristio ju je i kao "ljubavno gnezdo" za vanbračne afere.
Kuća ima ostatke podzemnog bunkera, bioskop i još netaknutu bogato ukrašenu banket salu, sa kaminom, tavanicom od hrastovine i francuskim prozorima koji pružaju pristup velikoj terasi.
268052_profimedia-0291532079_f.jpg
 
ebfktkpTURBXy9jMTI4MmZmMmUzODNiNTMzOWZjYjIyYjgzNzAwMmNiYS5qcGeRkwXNBLDNAqM.jpg

Kada su Savezničke snage počele bombardovanje Berlina, Gebels je došao u vilu zajedno sa suprugom Magdom i njihovom decom i tu nastavio da piše propagandu, uključujući i svoj čuveni govor na "Sportpalastu" 1943. u kom je pozvao Nemce na "Totalni rat".
Napustili su kuću krajem aprila 1945, kako bi se pridružili Hitleru u njegovom bunkeru. Nakon što je šef nacističke Nemačke izvršio samoubistvo 30. aprila, Gebels i njegova žena su dan kasnije otrovali svojih šestoro dece i nedugo zatim i sami pošli u smrt.

Danas je ostalo vrlo malo tragova turbulentne prošlosti vile na Bogenzeu.
Posle rata, imanje od 17 hektara kratko je korišćeno kao bolnica, a onda ga je preuzeo podmladak Komunističke partije Istočne Nemačke, pa je sagrađen centar za treniranje kao i objekti za spavanje.

Sa ujedinjenjem dve Nemačke 1990. godine, lokalitet je ponovo potpao pod vlasništvo Berlina. Međutim, gradske vlasti nisu znale šta će s njim. Imanje je od tada postalo zanimljivo izletnicima koji su morali da se probiju kroz rastinje kako bi se došli do kuće i zavirili kroz ogromne prozore vile.
Uprkos istorijskom statusu, ona je postala veliki teret za gradske vlasti, a prema pisanju "New York Times"-a, samo briga o tome da se građevina potpuno ne uruši, košta ih čak 280.000 evra godišnje. ..piše euronews

 

Back
Top