Sudar putničkog i teretnog voza u Beogradu

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
17.579

SUDAR DVA VOZA U BEOGRADU​

Užas na 500 metara pod zemljom kod Pančevačkog mosta:​

Hitna pomoć dovozi povređene u Urgentni centar​


Dva voza sudarila su se danas oko 18.30 sati u tunelu kod Pančevačkog mosta.

Kako je potvrđeno "Blicu", poslate su ekipe Hitne pomoći i vatrogasaca. Sudar se dogodio na 500 metara dubine.

U putničkom vozu je bilo 6 putnika, mašinovođa i kondukter, odnosno ukupno osam osoba.

Svi su pešice krenuli ka izlazu iz tunela. Nema ozbiljnije povređenih.


Prvi pacijenti dovezeni u Urgentni centar​


Minisitar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici MUP-a evakuisali devet osoba.

- Odmah po primljenoj dojavi da je došlo do sudara putničkog i teretnog voza u tunelu između Vukovog spomenika
i Pančevačkog mosta na lice mesta su izašle jake policijske snage, kao i 25 vatrogasaca-spasilaca sa 7 vozila s obzirom
da ekipe Hitne pomoći nisu mogle da priđu mestu sudara.
Vatrogasci-spasioci uspeli su da dođu do lica i evakuisali 9 povređenih i predali ih ekipama Hitne pomoći na dalje zbrinjavanje
- rekao je Dačić.

Četiri osobe dovezeni su u Urgentni centar. Među njima je jedna devojka i mašinovođa, koji navodno ima prelom ruke.

Bogu hvala, moglo je biti i gore...

Izvor: Blic


 
https://n1info.rs/vesti/foto-video-evakuisano-devet-osoba-iz-sudarenih-vozova/

Vatrogasci-spasioci uspeli su da evakuišu devet povređenih i predali su ih ekipama Hitne pomoći na dalje zbrinjavanje, posle sudara putničkog i teretnog voza u podzemnom tunelu između Vukovog spomenika i Pančevačkog mosta, saopšteno je iz MUP-a Srbije.

„Odmah po primljenoj dojavi da je došlo do sudara putničkog i teretnog voza u tunelu između Vukovog spomenika i Pančevačkog mosta na lice mesta su izašle jake policijske snage, kao i 25 vatrogasaca-spasilaca sa sedam vozila, s obzirom da ekipe Hitne pomoći nisu mogle da priđu mestu sudara“, naveli su iz MUP-a.
„Na licu mesta su i dalje pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i preduzimaju sve mere i radnje iz svoje nadležnosti“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
O tome šta je uzrok sudara nema zvaničnih informacija, a uskoro treba da počne uviđaj kako bi se utvrdilo kako je došlo do nezgode, javlja reporterka N1.
 
Ispod Beograda, od Pančevačkog mosta do Karađorđevog parka preko Vukovog spomenika, svake noći prolaze vozovi puni amonijaka, naftnih derivata, tečnog naftnog gasa, sumporne, sirćetne i azotne kiseline, veštačkih đubriva, iako Vračarski tunel nema saglasnost za upotrebu od Sektora za vanredne situacije MUP-a ni za jednu vrstu transporta – kako putničkog, tako ni teretnog

Eto nama Srbije i ekonomskog tigra, kad ovo eksplodira odosmo svi u vazduh
 

Beograd na vodi usmerio vozove sa opasnim tovarom pod grad, ima li mesta strahu?

voz-metro-beograd-249889.jpeg

Svake noći ispod u najužeg centra Beograda prolaze vozovi koji nose opasan otpad. Od 1. februara sav transport opasnih materija odvija se kroz tunel "Vračar", jer zbog zatvaranja pruge Beograd-Novi Sad više nema kuda drugde. Ispostaviće se, to nije jedini razlog.
Pre dve nedelje, na pruzi u ataru niškog sela Jasenovik voz koji je nosio amonijak iskliznuo je iz šina. Zbog straha od trovanja, svih 400 stanovnika ovog sela je evakuisano.

Od 1. februara amonijak, ali i sve ostale opasne materije, u teretnim vagonima između ponoći i pet ujutru prolaze i kroz centar dvomilionskog Beograda. Tunel „Vračar“, koji se proteže od Veterinarskog fakulteta, preko Vukovog spomenika do Pančevačkog mosta, postao je glavno čvorište za otrove iz celog sveta koji se prevoze srpskim prugama. Za gradske funkcionere opcija korišćenja te trase dosad je bila isključena.

Beograd na vodi usmerio vozove sa opasnim tovarom pod grad, ima li mesta strahu?​


Svake noći ispod u najužeg centra Beograda prolaze vozovi koji nose opasan otpad. Od 1. februara sav transport opasnih materija odvija se kroz tunel "Vračar", jer zbog zatvaranja pruge Beograd-Novi Sad više nema kuda drugde. Ispostaviće se, to nije jedini razlog.

Pre dve godine, gradski arhitekta Milutin Folić izjavio je kako se najopasniji tereti i otrovne materije transportuju trasom oko Kalemegdana, jer kako je rekao, u tunel ne smeju da uđu. Međutim, prošle jeseni, šine na toj liniji su uklonjene, a sav transport prebačen upravo u tunel koji prolazi ispod samog centra Beograda.
Šta se desilo pa vozovi sa opasnim tovarom više ne idu okolnim putem? Ispred njih se isprečio državni projekat broj jedan. Zbog potreba izgradnje Beograda na vodi, jedini put koji im je preostao, bio je vračarski tunel.
„Smemo li da dozvolimo da se uopšte razmišlja o mogućnosti da se u Beogradu dogodi ono što se dogodilo u selu pored Niša? Da bismo udovoljili stanovnicima Beograda na vodi, mi smo doveli u opasnost život ljudi koji stanuju u centru Beograda“, kaže novinar Miša Brkić.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ne bere brige. Kaže, sve je po zakonu, a uostalom, opasne materije su kroz tunel išle i pre Beograda na vodi.
„Taj prevoz je išao i ranije, ići će i ubuduće, po jasno utvrđenoj proceduri“, kaže Vesić.
N1: Osim što je ranije postojala obilaznica, koja sad ne postoji i sve ide kroz tunel „Vračar“
Vesić: I ranije je išlo kroz tunel, ništa se tu nije promenilo. To su priče koje su, takođe, netačne. Neka vam samo neko pokaže da prevoz nije išao kroz tunel, taj vas laže. Jednostavno, to nije tačno.
To jeste tačno, poručuju u „Železnicama“. Opasan otpad nikad dosad nije prolazio ispod centra grada. Čekajući trajno rešenje, ovo je, kažu, bilo jedino moguće. Međutim, uveravaju građane da su procedure prenosa otpada rigorozne i da je opasnost svedena na minimum.
„Saobraćaj opasnih materija železnicom se odvija bezbedno, nema razloga za brigu, sve mere predostrožnosti i zaštite su preduzete i na najvišem nivou su“, navodi Nenad Stanisavljević iz Železnica Srbije.
„Železnice“ su u julu prošle godine naručile i studiju koja bi trebalo da definiše uslove prevoza opasnih materija kroz centar Beograda. Studija, međutim, još nije završena, a saobraćaj kompozicija sa opasnim otpadom svejedno je dozvoljen.
„Rađeni su planovi zaštite i planovi bezbednosti“, kaže Stanisavljević.
N1: Ali studija nije završena?
Stanisavljević: Studija je u ovom trenutku i dalje u toku izrade.
N1: Vi kažete da je sve urađeno, a studija nije završena.
Stanisavljević: Studija treba da da neka dugoročnija rešenja, neke tehničke detalje, ali to nikako ne utiče na bezbedan saobraćaj i bezbedan prevoz na ovom pravcu.
Kroz beogradski železnički čvor svakog dana prođe sedam do osam kompozicija koje prevoze opasan otpad. Vozovi sa toksičnim materijama se pre ulaska pregledaju, a na deonici su i kamere koje prate promene temperature, koje bi mogle da ukazuju na hemijsku reakciju.
 
Poslednja izmena:
Zeleznicki transport roba iz Banata ka Sumadiji i dalje je moguc samo preko Pancevca (ili Zrenjaninca, da se ne naljute moji drugari iz te varosi) i dalje kroz tunel ispod centra Beograda koji se razdvaja ispod Karadjordjevog parka na putnicki tunel koji ide na Prokop i putnicko-teretni koji ide prema Rakovici. Znaci svi teretni vozovi iz Panceva, Vrsca i Rumunije idi preko Pancevca, kroz tunel (ispod Vuka, do Fransa i dalje do Rakovice a onda na ranzirne pruge ili ka jugu ili ka oztruznickom mostu pa dalje za Srem i Hrvatsku. Ranije, pre 10-20 i vise godina je je od Pancevca teretni saobracaj isao preko Dunav stanice, oko Kalisa i pored Glavne zeleznicke stanice dalje ka Rakovici ili ka Novom Beogradu. Gora solucija od prve kroz tunel jer je sva ta hemija iz Panceva isla kroz centar Beograda, bolje ispod nego kroz. No, na jos boljoj soluciji od te dve jos niko nista za prethodnih 90+ godina koliko postoji zeleznicka veza preko Dunava nista nije uradio.

Naime, o mostu na Ada Huji (ili jos juznije, prema Vinci) se prica jos od kad sam ja bio djecarac (u '70-tim), inflacije, stabilizacije, autonomastvo (da chika @dlugomir autonomasi karjem 70-tih nisu dopustali da se gradi most iz AP Vojvodina u uzu Srbiju), ratovi i krize su to stalno odlagali, stalno su odlagali izmestanje teretnog transporta van urbanog BGD-a.

Tunel u kome se desila nesreca je izgradjen za potrebe prigradskog zeleznickog transporta (Beovoz), za izmestanje putnickog saobracaja sa Dunav i Glavne zeleznicke stanice na Prokop - gle, jarani, ideja Bograda na Vodi je postojala jos 1966, nije vam to p.i.z.d.ousti sam izmislio) a i za integraciju u metro sistem BGDa (naucnofantasticna ideja iz tih '60-tih godina proslog veka).

Jbg, ja sam bio otprilike rodjen kada su urbanisti Beograda sve to iscrtali i opisali, pa gradska skupstina BGD-a usvojila kao Generalni urbanisticki plan, osnivane su raznorazne drzavne firme (Beogradski metro, recimo, pa CAPS - u kome sam ja kao student radio praksu), radjene radne studije, dolazili svetski gulanferi da nam prodaju "iskustva", pocelo se sa izgradnjom Prokopa, busenjem tunela, izgradnjom "novog" zeleznickog mosta preko Sajma... Danas, na nekih mozda 20 godina pred kraj moga zivota stanica Prokop je pred krajem gradnje, "novi" zeleznicki most na kraju ima pravu funkciju zbog koga je profesor Hajdin i projektovao, tuneli su delimicno izbuseni, most preko Ada Huje nije ni zapocet, kao ni BGD metro. Pomislio bi covek da racunam na zivotni vek od 20-30 godina, ne narode, ne, racunam na 80 (mada mi muski Topalovici zivimo 83-85).
 
Poslednja izmena:
Neosmradikali će razneti ceo beograd!
"Genije", teretni saobracaj kroz centar Beograda postoji od kad postoji pruga kroz Beograd, od Panceva prolazi od 1932. Pitao bi se sta je bolje: 1) da teretni saobracaj prolazi na 30-40m ispod zemlje ili 2) kroz stambene blokove na Dorcolu, pored Kalisa, ispod Kosancica, Savamale, Savske ul, Bul.Vojvode Misica i Senjaka. Naravno, ne valja nijedno resenje od ponudjena dva (jer treba to izmestiti iz urbanog BGD-a) ali je prvo manje opasno, no ti to ne mozes da skapiras. Ah, da, posto si u BGD dosao pre 15-20 godina nemas pojma ni kako je izgledala pruga oko centra grada.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Pa to ti je kao sto ljudi misle da se u 20,000 milja pod morem, podmornica spustila toliko duboko...
Samo sto u naslovu Vernovog romana nije naglaseno da je neko bio 20 hiljada milja DUBOKO od povrsine nego mozes pretpostaviti da je neko ukupno preronio toliku kilometrazu pod morem sa obzirom da se zna kolika je dimenzija zemljine kugle. U novinskim tekstovima se decidirano kaze "500m DUBOKO". ne ostavlja se nikakva sumnja na sta misli "novinar".

I jos jednom, u novinarstvu nam danas rade nepismeni, nelogicni, neeticni i cesto neinteligentni "novinari", prepisivaci sa tudjih drustvenih mreza. Nekako iams utisak da su ti ljudi preskocili obrazovanje, dobili diplome preko veze, da su sarlatani koji teze efektnim naslovima (koliko ste puta procitali u naslovima reci strasno, strahovito, necuveno, monstrouzno...) a da cesto pisu po zahtevima politicke opcije kojima su vlasnici tog medija naklonjeni.
 
Samo sto u naslovu Vernovog romana nije naglaseno da je neko bio 20 hiljada milja DUBOKO od povrsine nego mozes pretpostaviti da je neko ukupno preronio toliku kilometrazu pod morem sa obzirom da se zna kolika je dimenzija zemljine kugle. U novinskim tekstovima se decidirano kaze "500m DUBOKO". ne ostavlja se nikakva sumnja na sta misli "novinar".

I jos jednom, u novinarstvu nam danas rade nepismeni, nelogicni, neeticni i cesto neinteligentni "novinari", prepisivaci sa tudjih drustvenih mreza. Nekako iams utisak da su ti ljudi preskocili obrazovanje, dobili diplome preko veze, da su sarlatani koji teze efektnim naslovima (koliko ste puta procitali u naslovima reci strasno, strahovito, necuveno, monstrouzno...) a da cesto pisu po zahtevima politicke opcije kojima su vlasnici tog medija naklonjeni.
Ozbiljno i tačno pišeš...
Trešnjica je o novinarima.
:vzagrljaj:
 

Back
Top