Quantcast

Sud EU nije nadležan za spor Hrvatske i Slovenije

MOST6

Poznat
Poruka
9.080
Sud EU nije nadležan za arbitražni sporazum između Hrvatske i Slovenije

petak, 31.01.2020. u 10:20



Evropski sud pravde (ECJ) sa sedištem u Luksemburgu objavio je danas da se ne smatra nadležnim za arbitražni sporazum o granici između Hrvatske i Slovenije. Time je potvrđeno mišljenje advokata Prita Pikamea koji je ECJ-u predložio da se proglasi nenadležnim za odlučivanje o tužbi koju je podnela Slovenija. Odluka ECJ-a je konačna i na nju ne može da se podnese žalba. Dakle, postupak se automatski završava.

Naslov presude glasi:

Sud Evropske unije nije nadležan za odlučivanje o graničnom sporu između Slovenije i Hrvatske, ali su te dve države članice ipak obavezne, u skladu s člankom 4. stavkom 3. UEU-a, lojalno da sarađuju na pronalaženju konačnog pravnog rešenja tog spora u skladu sa međunarodnim pravom.

Presudu je pročitao predsednik Suda, Koen Lenaerts.

Sud navodi da su dve države "u obavezi da osiguraju delotvornu i nesmetanu primenu prava Unije u dotičnim područjima. U tu svrhu mogu da upotrebe bilo koji način rešavanja međusobnog spora, uključujući, ako je potrebno, i njegovo podnošenje Sudu na temelju sporazuma u skladu s člankom 273. UFEU-a".

Članak 273: Sud je nadležan u svakom sporu među državama članicama koji se odnosi na predmet Ugovorâ ako mu je spor podnesen na temelju posebnog sporazuma među strankama.

Presudu je, kako se navodi, pripremio Britanac Kristofer Vajda kojem je ovo poslednja presuda na Sudu jer zbog bregzita napušta svoj položaj.
"Sud je, odlučujući o prigovoru nenadležnosti koji je podnela Hrvatska, podsetio da nije nadležan odlučivati o tumačenju međunarodnog sporazuma koji su zaključile države članice i čiji predmet nije u nadležnosti Unije, kao ni o obavezama koje iz njega za te države proizlaze. Potom je Sud iz toga zaključio da nije nadležan odlučivati o tužbi zbog povrede obaveze, bilo da je podnesena na temelju članka 258. UFEU-a ili članka 259. UFEU-a, ako je povreda odredaba prava Unije istaknuta njoj u prilog akcesorna u odnosu na navodnu povredu obaveza koje proizlaze iz takvog sporazuma".

Međutim, Sud je utvrdio da povrede prava Unije koje je istaknula Slovenija ili proizlaze iz navodne povrede od strane Hrvatske obaveza iz Sporazuma o arbitraži i arbitražne odluke donesene na temelju istoga ili se temelje na pretpostavci prema kojoj je kopnena i morska granica između tih država članica utvrđena tom arbitražnom odlukom.

Sud je osim toga precizirao "da se upućivanje, neutralnim izrazima, u jednoj odredbi Akta o pristupanju Hrvatske Uniji na navedenu arbitražnu odluku ne može tumačiti na način da se time u pravo Unije uključuju međunarodne obaveze koje su dve države članice preuzele u okviru navedenog Sporazuma o arbitraži".

"Naposletku, Sud je, podsećajući na to da je, u skladu s međunarodnim pravom, nadležnost određivanja njihovih granica pridržana državama članicama, kao i na okolnost da su, u skladu sa Sporazumom o arbitraži, mere potrebne za sprovođenje arbitražne odluke obavezne da preuzmu stranke tog sporazuma, zaključio da u okviru ove tužbe nije ovlašten ispitivati pitanje dosega i granica državnih područja Hrvatske i Slovenije, primenjujući granicu utvrđenu arbitražnom odlukom, a kako bi proverio postojanje predmetnih povreda prava Unije."

Time je Ljubljana doživela i poslednji sudski poraz kad je reč o pokušaju da bilateralno pitanje pretvori u evropsko. Postoji još jedna tačka na kojoj bi mogla da traži zadovoljenje, a to je Međunarodni sud pravde UN-a u Hagu (ICJ). No, od tog je Suda celo vreme bežala.

Slovenija je pokrenula postupak protiv Hrvatske na temelju članka 259 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) i predložila Sudu EU-a da utvrdi da Hrvatska krši 2. i 4. članak Ugovora, koji govori o poštovanju vladavine prava i lojalnoj saradnji među državama članicama EU-a. Slovenija takođe tvrdi da Hrvatska krši uredbu o zajedničkoj ribarskoj politici, šengenskim propisima o kretanju osoba te direktive pomorskom prostornom planiranju.
Stajalište Hrvatske je od početka bilo da Sud EU nije nadležan da odlučuje o zahtevima Slovenije u navedenom postupku s obzirom na to da između dve države nije bila reč o sporu o primeni i tumačenju prava EU, što bi bilo u nadležnosti Suda Evropske unije. Hrvatska je tvrdila da u ovom predmetu postoji spor koji se odnosi na tumačenje i primenu međunarodnog prava, koji treba rešavati primenom pravila međunarodnog prava i za to predviđenim sredstvima mirnog rešavanja sporova, uključujući pregovorima.
Nakon dugotrajnog neuspeha dve strane da reše pitanje granice, i to primarno na moru, Hrvatska i Slovenija su 2009. godine u Stokholmu potpisale Arbitražni sporazum i pokrenut je postupak pred ad hok Arbitražnim sudom koji je trebao da donese konačnu odluku o granici. Hrvatska je zaustavila postupak 2015. godine nakon što je objavljen tonski zapis telefonskog razgovora slovenske predstavnice pred Sudom i slovenačkog sudije.

Prema proceduri Suda, nakon što obe strane usmeno i pismeno iznesu svoje argument, sudije se povlače na razmatranje postupka i nijedna od strana više ne sme da kontaktira sa sudijama. Budući da je reč o flagrantnom kršenju pravila Hrvatska se povukla iz postupka. No, Sud je samoinicijativno odlučio da nastavi rad. Od tog trenutka Slovenija insistira da Hrvatska mora da prihvatiti ovu odluku i da je implementira. Hrvatska tvrdi kako je reč o kompromitiranom postupku i da zbog toga nema obvezu da ga prihvatiti.

http://www.politika.rs/sr/clanak/44...bitrazni-sporazum-izmedu-Hrvatske-i-Slovenije

Sitacija je ovim vraćena na sam početak. Hrvatska je oduvijek tvrdila da je to bilateralno pitanje, koje se treba riješavati pred Međunarodnim sudom u Haagu. Slovenija je uporno odbijala takvu mogućnost, a sada je to jedino što joj preostaje. Da su odmah pristali na to, ne bi spor trajao ovoliko dugo.
 
Poruka
15.507

fosilvaso

Buduća legenda
Moderator
Poruka
31.193
Sud EU nije nadležan za arbitražni sporazum između Hrvatske i Slovenije

petak, 31.01.2020. u 10:20



Evropski sud pravde (ECJ) sa sedištem u Luksemburgu objavio je danas da se ne smatra nadležnim za arbitražni sporazum o granici između Hrvatske i Slovenije. Time je potvrđeno mišljenje advokata Prita Pikamea koji je ECJ-u predložio da se proglasi nenadležnim za odlučivanje o tužbi koju je podnela Slovenija. Odluka ECJ-a je konačna i na nju ne može da se podnese žalba. Dakle, postupak se automatski završava.

Naslov presude glasi:

Sud Evropske unije nije nadležan za odlučivanje o graničnom sporu između Slovenije i Hrvatske, ali su te dve države članice ipak obavezne, u skladu s člankom 4. stavkom 3. UEU-a, lojalno da sarađuju na pronalaženju konačnog pravnog rešenja tog spora u skladu sa međunarodnim pravom.

Presudu je pročitao predsednik Suda, Koen Lenaerts.

Sud navodi da su dve države "u obavezi da osiguraju delotvornu i nesmetanu primenu prava Unije u dotičnim područjima. U tu svrhu mogu da upotrebe bilo koji način rešavanja međusobnog spora, uključujući, ako je potrebno, i njegovo podnošenje Sudu na temelju sporazuma u skladu s člankom 273. UFEU-a".

Članak 273: Sud je nadležan u svakom sporu među državama članicama koji se odnosi na predmet Ugovorâ ako mu je spor podnesen na temelju posebnog sporazuma među strankama.

Presudu je, kako se navodi, pripremio Britanac Kristofer Vajda kojem je ovo poslednja presuda na Sudu jer zbog bregzita napušta svoj položaj.
"Sud je, odlučujući o prigovoru nenadležnosti koji je podnela Hrvatska, podsetio da nije nadležan odlučivati o tumačenju međunarodnog sporazuma koji su zaključile države članice i čiji predmet nije u nadležnosti Unije, kao ni o obavezama koje iz njega za te države proizlaze. Potom je Sud iz toga zaključio da nije nadležan odlučivati o tužbi zbog povrede obaveze, bilo da je podnesena na temelju članka 258. UFEU-a ili članka 259. UFEU-a, ako je povreda odredaba prava Unije istaknuta njoj u prilog akcesorna u odnosu na navodnu povredu obaveza koje proizlaze iz takvog sporazuma".

Međutim, Sud je utvrdio da povrede prava Unije koje je istaknula Slovenija ili proizlaze iz navodne povrede od strane Hrvatske obaveza iz Sporazuma o arbitraži i arbitražne odluke donesene na temelju istoga ili se temelje na pretpostavci prema kojoj je kopnena i morska granica između tih država članica utvrđena tom arbitražnom odlukom.

Sud je osim toga precizirao "da se upućivanje, neutralnim izrazima, u jednoj odredbi Akta o pristupanju Hrvatske Uniji na navedenu arbitražnu odluku ne može tumačiti na način da se time u pravo Unije uključuju međunarodne obaveze koje su dve države članice preuzele u okviru navedenog Sporazuma o arbitraži".

"Naposletku, Sud je, podsećajući na to da je, u skladu s međunarodnim pravom, nadležnost određivanja njihovih granica pridržana državama članicama, kao i na okolnost da su, u skladu sa Sporazumom o arbitraži, mere potrebne za sprovođenje arbitražne odluke obavezne da preuzmu stranke tog sporazuma, zaključio da u okviru ove tužbe nije ovlašten ispitivati pitanje dosega i granica državnih područja Hrvatske i Slovenije, primenjujući granicu utvrđenu arbitražnom odlukom, a kako bi proverio postojanje predmetnih povreda prava Unije."

Time je Ljubljana doživela i poslednji sudski poraz kad je reč o pokušaju da bilateralno pitanje pretvori u evropsko. Postoji još jedna tačka na kojoj bi mogla da traži zadovoljenje, a to je Međunarodni sud pravde UN-a u Hagu (ICJ). No, od tog je Suda celo vreme bežala.

Slovenija je pokrenula postupak protiv Hrvatske na temelju članka 259 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) i predložila Sudu EU-a da utvrdi da Hrvatska krši 2. i 4. članak Ugovora, koji govori o poštovanju vladavine prava i lojalnoj saradnji među državama članicama EU-a. Slovenija takođe tvrdi da Hrvatska krši uredbu o zajedničkoj ribarskoj politici, šengenskim propisima o kretanju osoba te direktive pomorskom prostornom planiranju.
Stajalište Hrvatske je od početka bilo da Sud EU nije nadležan da odlučuje o zahtevima Slovenije u navedenom postupku s obzirom na to da između dve države nije bila reč o sporu o primeni i tumačenju prava EU, što bi bilo u nadležnosti Suda Evropske unije. Hrvatska je tvrdila da u ovom predmetu postoji spor koji se odnosi na tumačenje i primenu međunarodnog prava, koji treba rešavati primenom pravila međunarodnog prava i za to predviđenim sredstvima mirnog rešavanja sporova, uključujući pregovorima.
Nakon dugotrajnog neuspeha dve strane da reše pitanje granice, i to primarno na moru, Hrvatska i Slovenija su 2009. godine u Stokholmu potpisale Arbitražni sporazum i pokrenut je postupak pred ad hok Arbitražnim sudom koji je trebao da donese konačnu odluku o granici. Hrvatska je zaustavila postupak 2015. godine nakon što je objavljen tonski zapis telefonskog razgovora slovenske predstavnice pred Sudom i slovenačkog sudije.

Prema proceduri Suda, nakon što obe strane usmeno i pismeno iznesu svoje argument, sudije se povlače na razmatranje postupka i nijedna od strana više ne sme da kontaktira sa sudijama. Budući da je reč o flagrantnom kršenju pravila Hrvatska se povukla iz postupka. No, Sud je samoinicijativno odlučio da nastavi rad. Od tog trenutka Slovenija insistira da Hrvatska mora da prihvatiti ovu odluku i da je implementira. Hrvatska tvrdi kako je reč o kompromitiranom postupku i da zbog toga nema obvezu da ga prihvatiti.

http://www.politika.rs/sr/clanak/44...bitrazni-sporazum-izmedu-Hrvatske-i-Slovenije

Sitacija je ovim vraćena na sam početak. Hrvatska je oduvijek tvrdila da je to bilateralno pitanje, koje se treba riješavati pred Međunarodnim sudom u Haagu. Slovenija je uporno odbijala takvu mogućnost, a sada je to jedino što joj preostaje. Da su odmah pristali na to, ne bi spor trajao ovoliko dugo.
I na tome je pala EU! Balkanske primitivčine, bitno je da plaćate članstvo u EU! Imate neke probleme? Ko vas hebe, rešavajte to sami međusobno! Da je u pitanju spor sa Srbijom, lako bi to i brzo rešili! :bravo: :bravo: :bravo:
 

MOST6

Poznat
Poruka
9.080
Piranske igre bez granica se nastavljaju, ali sada je Hrvatska ojačala svoj položaj, iako ni Slovenija nije bez svog aduta. Oni će se uporno pozivati na odluku arbitražne komisije i tražiti njenu implementaciju, ali caka je u tome da se odluka ne može provesti bez hrvatskog pristanka, a Hrvatska ju ne priznaje, jer je istupila iz arbitražnog postupka i proglasila ga ništavnim.
 

MOST6

Poznat
Poruka
9.080
To su teritorijalne vode, Hrvatska ima još i gospodarski pojas do sredine Jadrana na kojem vrši kontrolu.

Pogledajte prilog 643660
Nije baš da vrši kontrolu. Pojas je proglašen, ali kukavički, sa stotinu, je imamo pravo, ali dozvoljavamo drugima to i to. Taj proglašeni gospodarski pojas je sprdnja. Bolje bi bilo da ga ukinu, kada ga nisu proglasili u punom kapacitetu, na koji Hrvatska ima pravo.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.