Субутај, човјек који је пркосио законима ратовања
Када људи говоре о великим војсковођама, ту се некако подразумијева на владаре војсковође, као рецимо у овом видео прилогу 5 великих владара војсковође (овдје), и ту ће људи у конкуренцију узети Александра Великог, Цезара, Атилу, Џингис Кана или пак Наполеона.
Џингис Кан заслужује посебно мјесто јер је по много чему јединстен, у видео прилогу се помиње и да је иза себе оставио царство које се простирало на 35 мил. км2.
То заправо није тачно, Темуџин (Џингис Кан) јесте за живота постигао велике ствари, његова освајања јесу импресивна
Али то није тај опсег територија у моменту његове смрти 1227-е. То ће се остварити у 15ак година послије, то царство ће се утростручити и овладати простором од 35 мил.км2 на којем данас битише 1,8 млрд.душа.
И све управо заслугом генијалног војсковође и стратега и за Темуџиновг живота и двије деценије послије, човјека ниског рода, сина ковача, којег је судбина изабрала за велика дјела.
Његово име је Субутај, или Субедеј како се чешће помиње у српским изворима.
Тачно је да за своја достигнућа може захвалити Темуџину, који је поставио нови систем вриједности, успоставио и меритократију, да човјек ниског рода може у хијерархији достићи највиши положај, али исто тако ни Џингис Кан без Субутаја и још једног изванредног ввојсковође, Ђебеа, не би постигао тако велике ствари.
Субутај је за живота пуно тога остварио, генерал који је учествовао у 20 великих кампања, својим побједама и походима покорио 32 народа и у 65 великих битака остварио исто толико побједа. И буквално у свим тим биткама монголска војска бјеше малобројнија, један од разлога свих тих побједа лежи и у генијалности овог војсковође и стратега.
Монголи тог времена нису оставили списа, све што знамо о њима, знамо из пера њихових тадашњих непријатеља или оних које ће подјармити, из кинеских и персијских извора, из тајне историје Монгола, која је само дјелимично преведена на европске језике, и оног што су нам записали Јуан-Ши, Рашид ал-Дин и Џувејни. За освајање Русије (1237-40) главни извори су руски љетописи, Новгородске хронике и Галичко-Волињски љетопис, имамо и латинске рукописе који и нису баш поуздани извори.
Тако о Монголима и Субутају имамо изворе у списима оних који су ратовали против њих, а ако ти говоре у суперлативима, говори и да су бики опаки и опасни.
Субутај се рано истакао, већ је 1197-е, у доби од 22 године је стекао репутацију врсног ратника и способног заповједника, 2011-е током инвазије на сјеверну Кину командује једним туменом (дивизијом, бројчане снаге 10.000 ратника) и ту се истиче.
Самостално добија шансу 1217-е против старих непријатеља Меркита и њихових савезника Кипчака (Кумана), побјеђује их у више битака 1217-19, истакао се у походу против највеће свјетске силе тог временам средњоазијске државе Хорезм (1220-е), након тога води успјепну кампања (1220-23) против кавкаских народа те преко простора данашњег Казахстана и Украјине против кипчачко-руског савеза, одиграће важну против ту8нгутског царства (1226), у операцијама против сјевернокинеског царства (1231-35), имаће одлучујућу улогу, руководи операцијама монголских снага (око 150.000 људи) при освајању Русије 1237-40, те у походу кроз (1241-42.).
Субутај је био велики иноватор у обасти војне доктрине. Планирао би темељито стратегију, огромну пажњу би посветио извиђањима, прикупљао би информације недјељама, мјесецима, некад и годину, користио погодности рељефа, тражио слабости у редовима противника, користио и стварао нове подјеле, раздоре у табору противника, током битке генијални маневри да покажу противнику лажну илузију и ударе из најмање очекиваног угла.
Његови каснији походи су демонстрирали невјероватан ниво сложености и стратегије који није поново виђен до II.св.рата.
На жалост, војне бриљантне побједе, спектакуларни потхвати остали би, не увијек али често, у сјени суровости, бестијалног дивљаштва, никад до тада забиљеженој у историји, разарани су просперитетни градови, пијемонти културе и науке, често би то био и огроман губитак и за свјетску цивилизацију.
У ратовима је тако, доносе пуно рђавог, пуно крвопролића, патње, боли и мало доброг, а и то добро бива ужем и повлаштеном кругу људи,. А Субутај бјеше човјек рата, ратовао је пола вијека, овај генијални војсковођа војевао је у биткама од крајњег истока, од Кине, преко Персије, Кавказа, Русије све до Беча, при томе често пркосећи законима ратовања, уносећи сталне новине и помјерајући границе када је војна доктрина у питању.
Када бирамо највећег војсковођу у историји, ту смо увијек пристрасни, али Субутај, човјек ниског рода који је урадио велике ствари, је по много чему јединствен.
Poslednja izmena:
