Subjektivna percepcija vremena u trenutku smrti: Može li se činiti beskonačnom?

[m0nk!]

S obzirom na to da mozak tokom sna može manipulirati percepcijom vremena, omogućavajući subjektivno iskustvo u kojem snovi djeluju mnogo duže nego što stvarno traju, da li je moguće da trenutak smrti, iz perspektive umiruće osobe, traje znatno duže ili čak subjektivno djeluje beskonačno?

Drugim riječima, dok mi kao vanjski posmatrači percipiramo proces umiranja i gašenja mozga u realnom vremenu, koliko bi taj proces zapravo mogao trajati iz subjektivne perspektive umiruće osobe?

Također, ako uzmemo u obzir da se osoba u trenutku smrti odvaja od fizičkog svijeta—što podrazumijeva odsustvo vremena—da li je moguće da smrt stvara relativnu realnost za tu osobu, u kojoj mozak nikada ne prestaje u potpunosti raditi, već ostaje zarobljen u vječnosti? Na taj način bi postojale dvije stvarnosti: jedna—naša—u kojoj je preminula osoba odavno nestala, i druga—njihova subjektivna stvarnost—u kojoj i dalje proživljavaju postojanje.

 

[Redmond]

pa sad, verujem da taj trenutak može da traje duže al ipak je konačan pa ga ne bih nešto poistovećivao sa prelaskom na drugu stranu...

 

[Ruzica1203]

S obzirom na to da mozak tokom sna može manipulirati percepcijom vremena, omogućavajući subjektivno iskustvo u kojem snovi djeluju mnogo duže nego što stvarno traju, da li je moguće da trenutak smrti, iz perspektive umiruće osobe, traje znatno duže ili čak subjektivno djeluje beskonačno?

Drugim riječima, dok mi kao vanjski posmatrači percipiramo proces umiranja i gašenja mozga u realnom vremenu, koliko bi taj proces zapravo mogao trajati iz subjektivne perspektive umiruće osobe?

Također, ako uzmemo u obzir da se osoba u trenutku smrti odvaja od fizičkog svijeta—što podrazumijeva odsustvo vremena—da li je moguće da smrt stvara relativnu realnost za tu osobu, u kojoj mozak nikada ne prestaje u potpunosti raditi, već ostaje zarobljen u vječnosti? Na taj način bi postojale dvije stvarnosti: jedna—naša—u kojoj je preminula osoba odavno nestala, i druga—njihova subjektivna stvarnost—u kojoj i dalje proživljavaju postojanje.

Da li misliš da bi ta osoba na momenat imala sumnju? Mislim na osobu koja je nastavila da proživljava postojanje u svetu kojem više ne pripada...kada je kraj tom paralelnom svetu ili ne postoji? Mi smo ograničeni vremenom, a vreme ne postoji....

 

[Nemoguća Могућност]

zna li ko sta znaci mozdano mrtav ?

 

[Ruzica1203]

zna li ko sta znaci mozdano mrtav ?

Pretpostavljam da ne zna niko, ali svi imaju odgovore....

 

[Ruzica1203]

Pretpostavljam da ne zna niko, ali svi imaju odgovore....

Šta za tebe znači moždano mrtav?

 

[Sizif]

Da bi imao percepciju produženog vremena, moraš pre svega biti živ.

A pošto si mrtav, piši propalo.

 

[Ruzica1203]

U univerzumu ne postoji vreme. Postoji na zemlji. Nikada ne znaš da li si živ ili mrtav, da li si vidljiv ili nevidljiv....da li te čuju, a ne vide, šalješ energiju koju drugi nesvesno prihvataju.... divota jedna...

 

[Redmond]

Da bi imao percepciju produženog vremena, moraš pre svega biti živ.

A pošto si mrtav, piši propalo.

Mislim da je mislio na trenutak neposredno pred smrt.

 

[Nemoguća Могућност]

U univerzumu ne postoji vreme. Postoji na zemlji. Nikada ne znaš da li si živ ili mrtav, da li si vidljiv ili nevidljiv....da li te čuju, a ne vide, šalješ energiju koju drugi nesvesno prihvataju.... divota jedna...

Primetio sam jednu cudnu karakteristiku univerzuma u mojoj najblizoj okolini. Sa svojih 130Kg definitivno nisam mali i nevidljiv. Ali sam primetio krecuci se medju ljudima da sam cesto i to vrlo cesto nevidljiv. Umeju ljudi da pokusaju da prodju kroz mene, ne znam kako to misle da izvedu, ali to mi se definitivno desava - nisam siguran na kojoj distanci primete da postojim..?... Takodje u prodavnicama i samoposlugama a i po nekim salterima. Tek tu sam skoro sasvim nevidljiv.

 

[m0nk!]

Mislim da je mislio na trenutak neposredno pred smrt.

Mislio sam na zadnje minute u kojima mozak obavlja svoje posljednje funkcije. Tad je osoba klinički mrtva, ali mozak još tih nekoliko minuta radi. Koliko tih nekoliko minuta traje iz subjektivne percepcije osobe koja umire?

 

[Ruzica1203]

Mislio sam na zadnje minute u kojima mozak obavlja svoje posljednje funkcije. Tad je osoba klinički mrtva, ali mozak još tih nekoliko minuta radi. Koliko tih nekoliko minuta traje iz subjektivne percepcije osobe koja umire?

Može da traje nemerljivo dugo...

 

[Nemoguća Могућност]

Mislio sam na zadnje minute u kojima mozak obavlja svoje posljednje funkcije. Tad je osoba klinički mrtva, ali mozak još tih nekoliko minuta radi. Koliko tih nekoliko minuta traje iz subjektivne percepcije osobe koja umire?

Pisao sam u drugoj temi - imao sam nekoliko situacija - par njih u kojima u mom mozgu pocinje da se odvija perceptivno umiranje, i situacija kad sam takoreci uskrsao. Mozda je bila jos neka cije iskustvo je blisko.

Prva dva su imali efekat onog odmotavanja celokupnog zivota. Mislim da nas mozak automatski prolazi kroz celo iskustvo da bi se spremio da resi problem. To jeste fascinatno iskustvo.

Druga grupa ima efekat gasenja. Svestan si da se gasis i samo je pitanje trenutka kad ce vaga da prevagne na drugu stranu.

Ima jedan divan deo u Zemljomorju Ursule LeGuin kad glavni junak ide sa one strane smrti, kad silazi niz livadu i nailazi na zid. Iza zida nema povratka, a povratak je muka penjanja uz livadu - kad se vracas u zivot i bol. Moze biti i Tehanu koja je cetvrta knjiga (Zemljomorje je trilogija)

 

[Ruzica1203]

Pisao sam u drugoj temi - imao sam nekoliko situacija - par njih u kojima u mom mozgu pocinje da se odvija perceptivno umiranje, i situacija kad sam takoreci uskrsao. Mozda je bila jos neka cije iskustvo je blisko.

Prva dva su imali efekat onog odmotavanja celokupnog zivota. Mislim da nas mozak automatski prolazi kroz celo iskustvo da bi se spremio da resi problem. To jeste fascinatno iskustvo.

Druga grupa ima efekat gasenja. Svestan si da se gasis i samo je pitanje trenutka kad ce vaga da prevagne na drugu stranu.

Ima jedan divan deo u Zemljomorju Ursule LeGuin kad glavni junak ide sa one strane smrti, kad silazi niz livadu i nailazi na zid. Iza zida nema povratka, a povratak je muka penjanja uz livadu - kad se vracas u zivot i bol.

Imala sam dve situacije u životu, koja mi je dovela ovaj zemaljski život pod znak pitanja, ali bez odgovora, samo sumnja...u obe situacije moj život je bio na ivici...da li ću se vratiti ili ne....

 

[Black_star]

Iskustvo subjektivnog vremena možeš imati skoro svake noći, kad spavaš i sanjaš.

 

[Wagburgerr]

Također, ako uzmemo u obzir da se osoba u trenutku smrti odvaja od fizičkog svijeta—što podrazumijeva odsustvo vremena—da li je moguće da smrt stvara relativnu realnost za tu osobu, u kojoj mozak nikada ne prestaje u potpunosti raditi, već ostaje zarobljen u vječnosti?

Kako misliš odsustvo vremena? Vreme ne postoji, kada duša napusti telo i dalje će postojati u ovom trenutku, blatimo sebe sa iluzijom vremena, zanemarujemo ovaj jedini večni i uvek postojani trenutak SADA.

Na taj način bi postojale dvije stvarnosti: jedna—naša—u kojoj je preminula osoba odavno nestala, i druga—njihova subjektivna stvarnost—u kojoj i dalje proživljavaju postojanje.

Svaka individua ima drugačiju stvarnost od tebe, svako doživljava svet oko sebe drugacije i svako ima drugačiju percepciju stvarnosti. Ego čini da osećamo tu zasebnost, jer postoji jedna ista svest u svima nama, svest koja je razvila ego. Tvoja stvarnost kada neko premine, ostaje ti samo sećanje na tu osobu, moraš da zanemariš ovaj trenutak i da se setiš lepih ili ružnih trenutaka koje si imao sa preminulom osobom. I ti i ta preminula osoba i dalje postojite u ovom trenutku i uvek ćete. Nema bežanja od ovog trenutka, energija nastavlja da postoji, preminuli su i dalje u ovom trenutku u kome si i ti, samo su u drugoj dimenziji postojanja koje je nemoguće videti fizičkim čulima, možemo to učiniti astralnom projekcijom ili snovima ili pute DMT inhaliranja.

 

[Sizif]

Mislim da je mislio na trenutak neposredno pred smrt.

Ma zezam se ja malo.

Nikad nećemo znati šta i kako se dešava dok se prvi zombi ne pojavi.

 

[LBarbara]

Ma zezam se ja malo.

Nikad nećemo znati šta i kako se dešava dok se prvi zombi ne pojavi.

Da je loše tamo gde svi idemo neko bi se vratio..

 

[Sizif]

Da je loše tamo gde svi idemo neko bi se vratio..

Ili da može da se vrati, neko bi se vratio.

 

[bird again]

S obzirom na to da mozak tokom sna može manipulirati percepcijom vremena, omogućavajući subjektivno iskustvo u kojem snovi djeluju mnogo duže nego što stvarno traju, da li je moguće da trenutak smrti, iz perspektive umiruće osobe, traje znatno duže ili čak subjektivno djeluje beskonačno?

Drugim riječima, dok mi kao vanjski posmatrači percipiramo proces umiranja i gašenja mozga u realnom vremenu, koliko bi taj proces zapravo mogao trajati iz subjektivne perspektive umiruće osobe?

Također, ako uzmemo u obzir da se osoba u trenutku smrti odvaja od fizičkog svijeta—što podrazumijeva odsustvo vremena—da li je moguće da smrt stvara relativnu realnost za tu osobu, u kojoj mozak nikada ne prestaje u potpunosti raditi, već ostaje zarobljen u vječnosti? Na taj način bi postojale dvije stvarnosti: jedna—naša—u kojoj je preminula osoba odavno nestala, i druga—njihova subjektivna stvarnost—u kojoj i dalje proživljavaju postojanje.

Kljuc bi bilo u reci “relativno”.

 

[poljo privrednik]

Nemože jer vreme nepostoji
A i beskonačnost nepostoji

 

[bird again]

Nemože jer vreme nepostoji
A i beskonačnost nepostoji

Bitno da taj Belotic postoji koga briga dalje

 

[poljo privrednik]

Bitno da taj Belotic postoji koga briga dalje

Upravo tako

 

[bird again]

Do u beskonacnost