Субјекат или предикат?

уци-буци

Zainteresovan član
Poruka
207
Тужан ли је овај потфорум. На фонетици и морфологији и ђене-ђене, али овде...
Као да се нико не интересује за синтаксу.
Имам једно занимљиво питањце које је наизглед једноставно, међутим...

Елем, која служба у реченици је главна, служба субјекта или предикта?

На свашта сам наилазио: те служба субјекта, те предикта, те хијерархиски су једнаке итд. Интересантно је то што је свака опција била прихватљива, али ниједна убедљива.
Мени здрав разум каже да је главна реч у реченици субјекат зато што се све промењиве речи у реченици морају сложити управо са субјектом, имало га или не (конгруенција).
То што постоје и реченице без субјекта, то и није неки аргумент, ништа не значи.
Па и узвик је довољан да формира реченицу.
Дакле?
 
Тужан ли је овај потфорум. На фонетици и морфологији и ђене-ђене, али овде...
Као да се нико не интересује за синтаксу.
Имам једно занимљиво питањце које је наизглед једноставно, међутим...

Елем, која служба у реченици је главна, служба субјекта или предикта?

На свашта сам наилазио: те служба субјекта, те предикта, те хијерархиски су једнаке итд. Интересантно је то што је свака опција била прихватљива, али ниједна убедљива.
Мени здрав разум каже да је главна реч у реченици субјекат зато што се све промењиве речи у реченици морају сложити управо са субјектом, имало га или не (конгруенција).
То што постоје и реченице без субјекта, то и није неки аргумент, ништа не значи.
Па и узвик је довољан да формира реченицу.
Дакле?

Pricas na stranom nam Latinskom, praveci nedopustive greske (vidi podvuceno).
Nadam se da ne predajes deci Srpski.
Ni latinski.
 
Pricas na stranom nam Latinskom, praveci nedopustive greske (vidi podvuceno).
Nadam se da ne predajes deci Srpski.
Ni latinski.

Господине ТУТУ,
Осим српског, сваки ми је језик страни; и свака ми је грешка недопустива.
Вама хвала што сте ми добронамерно и дискретно скренули пажњу на грешку. Истина је, наиме, да сам у прилици да врло често подвлачим граматичке и правописне грешке, али Вашу ћу поруку, управо због Ваше добронамерности, поштедети. Заузврат од Вас очекујем да у првој следећој поруци покажете, макар и формално, дозу толерантности према оваквом (неформалном) облику комуникације. Бићу задовољан ако преиначите поруку и тиме онемогућите да злобници закључе да сте поруку написали у намери да ме обрукате. Надам се да је предлог прихватљив.
Шта још рећи осим – свака част!
Приметили сте грешку коју сам, иако сам подвучену и по мене компромитујућу реч пар хињада пута правилно написао, овај пут написао погрешно.
 
Шта бѣше предикат? Како се то зове на србском? Може ли некакви примѣр?

Господине Невски,
Ако се не варам, путеви су нам се већ пар пута срели на овом форуму?
Шта да вам кажем? Приметио сам вас.
Само, чини ми се да сте, бар у оним порукама које сам прочитао, показали кудикамо више флексибилности и кудикамо мање језичког пуританизма.
Искрено, жао ми је што се не разумемо. Могао бих да вам дам један мали савет, овако...штета.
 
Господине ТУТУ,
Осим српског, сваки ми је језик страни; и свака ми је грешка недопустива..
Kritika nije bila upucena imenu i prezimenu, nego tekstu, koji nije pisan na srpskom jeziku. Vama, kao autoru spornog teksta, takodje.
Da li je moguce da za, vekove postojanja obrazovanja i izucavanja jezika, niko nije ni pokusao da prevede latinske reci koje koristite?
Da li je u pitanju nedostatak sluha, kompleks nize vrednosti, teorija zavere ili obicna, domaca lenjost?
Generacije nam zatrovane izlaze iz skola, zatrovane kao katalizator na ladi. Nepovratno. A nemamo cime da ih zamenimo.
Iz skola izlaze zatrovane i nepismene, bubajuci strane reci i verujuci da je u njima mudrost.
Slucajno sam prozvao Vas, jer ste se, sa svojim tekstom, zatekli tu gde jeste. Nije tu bilo niceg licnog.
Citajuci vas tekst, prepoznajem u Vama one koje prozivam.
Ljutili se ili ne. Nalik ste vojnicima koji su "samo izvrsavali naredjenje".
Nastavicu da se bunim, dok ne smislim nesto efikasnije.
 
Господине Невски,
Ако се не варам, путеви су нам се већ пар пута срели на овом форуму?
Шта да вам кажем? Приметио сам вас.
Само, чини ми се да сте, бар у оним порукама које сам прочитао, показали кудикамо више флексибилности и кудикамо мање језичког пуританизма.
Искрено, жао ми је што се не разумемо. Могао бих да вам дам један мали савет, овако...штета.

Мислим да ме погрешно разуместе, Уци Буци. Стварно мишљах да трѣбасте навести неки примѣр предиката, да бисмо могли видѣти шта йе то и учествовати у разматрању теме, уколико имамо могућности и знања за то.
Што се тиче йезичкога чистунства, я се увѣк трудим писати свойим йезиком, и не мѣшати га са туђима, колико йе то год могуће. Йезичко чистунство не сматрам грѣхом него потрѣбом и разумним коришћењем сопственога йезика. Као што у енглески не убацуйем србске рѣчи (када у рѣтких случайих пишем или говорим њиме), тако се трудим и свой йезик не натруњивати туђима.
 
Kritika nije bila upucena imenu i prezimenu, nego tekstu, koji nije pisan na srpskom jeziku. Vama, kao autoru spornog teksta, takodje.
Da li je moguce da za, vekove postojanja obrazovanja i izucavanja jezika, niko nije ni pokusao da prevede latinske reci koje koristite?
Da li je u pitanju nedostatak sluha, kompleks nize vrednosti, teorija zavere ili obicna, domaca lenjost?
Generacije nam zatrovane izlaze iz skola, zatrovane kao katalizator na ladi. Nepovratno. A nemamo cime da ih zamenimo.
Iz skola izlaze zatrovane i nepismene, bubajuci strane reci i verujuci da je u njima mudrost.
Slucajno sam prozvao Vas, jer ste se, sa svojim tekstom, zatekli tu gde jeste. Nije tu bilo niceg licnog.
Citajuci vas tekst, prepoznajem u Vama one koje prozivam.
Ljutili se ili ne. Nalik ste vojnicima koji su "samo izvrsavali naredjenje".
Nastavicu da se bunim, dok ne smislim nesto efikasnije.

Дакле, тако.
Господине ТУТУ, у својој претходној поруци нисам хтео да помињем Ваше правописне и логичке, а у другој поруци нећу помињати Ваше стилске грешке.
Рачунаћу да сте моју фер понуду прихватили и да сте сходно томе показали чојство кад већ није било разлога за било какво јунаштво пошто вас ја ничим нисам напао. Због тог чојства ја вам поменуте грешке нећу исправљати, а ни подвлачити.
Дакле, нећу у поруци коју сте послали подвући реч ''причаш'', иако сам ја своју поруку написао. Не знам како сте Ви благоизволели закључити да ја ''причам'' једним мртвим језиком, иако се то може закључити пре у Вашем примеру, пошто, колико видим, користите латинично писмо. Сами сте ме довели у ситуацију да вас питам: Који је то језик који вам није страни?
Ако сте вични раду на рачунару, није било тешко укуцати графеме које Ви користите па да претраживач пронађе значење речи СУБЈЕКАТ. На вашем језику, који год да је, реч субјекат се пише: SUBJEKAT.
На програму је емисија коју пратим. Надам се да не замерате што ћу накратко прекинути писање поруке. (...)
Ево ме опет.
Као што рекох, нећу вам спочитавати непознавање употребе великог слова у речима ''Српски'', ''Латински'' и ''латински'' у Вашој првој поруци, односно употребе малог слова у присвојним придевима који се НЕ ЗАВРШАВАЈУ на –ов, -ев и –ин. Упало ми је у очи да сте показали недоследност без обзира на то да ли сте мислили на школске предмете или не. Ја верујем да Ви знате на шта сте мислили. Но, као што рекох, то вам нећу подвући.

У другој поруци сте навели да критику нисте упутили имену и презимену, него тексту, а ја сам ту као (КАО!) неко ко је тамо неки аутор, нешто као колатерална штета, шта ли? Ви ме растрострупчисте на име и презима, текст и мене, а ја се досад носих мишљу да сам све то заједно.
Ваша следећа реченица:

'' Da li je moguce da za, vekove postojanja obrazovanja i izucavanja jezika, niko nije ni pokusao da prevede latinske reci koje koristite?''
И Ви сте ову реченицу без блама написали латиницом!?
Даље. Занимљиво вам је ово поређење:

'' Generacije nam zatrovane izlaze iz skola, zatrovane kao katalizator na ladi.''

Смисао овог поређења вероватно разуме неко ко је аутомеханичар. За успелу и квалитетну стилску фигуру која се зове поређење препоручио бих вам да прочитате ''Речник књижевних термина'', а и ''Теорија књижевности са теоријом писмености'' је – лековита. Умало да заборавим: Упорност у вежбању је песудна. Дакле, вежбати, вежбати и само вежбати.
Даље пишете:

'' Slucajno sam prozvao Vas...''

Ма 'хајте молим вас! Ја се овде бавим језичко-стилском анализом Ваше поруке, а Ви тако: Случајно ме прозвали!

'' Citajuci vas tekst, prepoznajem u Vama one koje prozivam.
Ljutili se ili ne. Nalik ste vojnicima koji su "samo izvrsavali naredjenje".

Е овде се, господине ТУТУ, већ губите. Добро, остављам могућност да вас само ја не разумем, ето.

Ц,ц,ц,ц!
И шта сад...?
Побогу, господине ТУТУ! Зашто ме не послушасте и не показасте једним формалним извињењем гест добре воље у другој поруци? Уопште не водите рачуна о томе да на поруку можете добити и одговор.
'Љутио се или не'...'Нема ту ничег личног'...тровање...командна одговорност...
Ма, о чему Ви, господине ТУТУ, пишете?

Ја ћу сутра ''из друге'' поставити питање које поставих на почетку. Ви се, Господине ТУТУ, саберите, па ако хоћете, дајте свој коментар. Наравно, коментар на тему.
 
Христос се роди, даме и господо форумаши!

Мислим да ме погрешно разуместе, Уци Буци. Стварно мишљах да трѣбасте навести неки примѣр предиката, да бисмо могли видѣти шта йе то и учествовати у разматрању теме, уколико имамо могућности и знања за то.
Што се тиче йезичкога чистунства, я се увѣк трудим писати свойим йезиком, и не мѣшати га са туђима, колико йе то год могуће. Йезичко чистунство не сматрам грѣхом него потрѣбом и разумним коришћењем сопственога йезика. Као што у енглески не убацуйем србске рѣчи (када у рѣтких случайих пишем или говорим њиме), тако се трудим и свой йезик не натруњивати туђима.



Александар Невски,

Тог дана је Михајло препешачио осам километара маршевским кораком, очистио чизме и јавио се на рапорт.

Субјекат - онај који врши радњу: Михајло
Предикати - радња: Је препешачио, очистио, јавио се.

Дакле, питање је: Да ли је (по Вашем мишљењу) главна реч у датој реченици Михалјо, или је главна
је препешачио; очистио; јавио се?

Љубопитљив сам, ништа више.
 
Христос се роди, даме и господо форумаши!

Александар Невски,

Тог дана је Михајло препешачио осам километара маршевским кораком, очистио чизме и јавио се на рапорт.

Субјекат - онај који врши радњу: Михајло
Предикати - радња: Је препешачио, очистио, јавио се.

Дакле, питање је: Да ли је (по Вашем мишљењу) главна реч у датој реченици Михалјо, или је главна
је препешачио; очистио; јавио се?

Љубопитљив сам, ништа више.

Па, мишљења сам да йе субйект (на србском предмет?) важнийи од предиката (радње), йер се по њим, као што рекосте, све равна, иако постойе и (рѣтке) рѣченице без истога, попут "Пева се", или "Гледа се утакмица". До душе, и у ових случайих подразумевани предмет постойи, иако йе изостављен. У сваком случайу, оба су важна йер без обейу њих рѣченица не може бити смислена.
 
Цитат:
Па, мишљења сам да йе субйект (на србском предмет?) важнийи од предиката (радње), йер се по њим, као што рекосте, све равна, иако постойе и (рѣтке) рѣченице без истога, попут "Пева се", или "Гледа се утакмица". До душе, и у ових случайих подразумевани предмет постойи, иако йе изостављен. У сваком случайу, оба су важна йер без обейу њих рѣченица не може бити смислена. Крај цитата.




Господине Невски, предмет може и да трпи радњу и, према томе, у реченици у том случају врши службу објекта. Пример:

Пас је ујео човека.


Међутим, у реченици коју сам у прошлој поруци навео:

Тог дана је Михајло препешачио осам километара маршевским кораком, очистио чизме и јавио се на рапорт.;

Речаница је сложена од три независне реченице које су ТРИ на броју само зато што у њој постоје три предиката (радњи). Дакле, за синтаксу, по тој лигици, број предиката (независних радњи) је пресудан. Не чини ли то ситуацију у којој предикат претпоставља примат над субјектом?
 
Цитат:
Па, мишљења сам да йе субйект (на србском предмет?) важнийи од предиката (радње), йер се по њим, као што рекосте, све равна, иако постойе и (рѣтке) рѣченице без истога, попут "Пева се", или "Гледа се утакмица". До душе, и у ових случайих подразумевани предмет постойи, иако йе изостављен. У сваком случайу, оба су важна йер без обейу њих рѣченица не може бити смислена. Крај цитата.




Господине Невски, предмет може и да трпи радњу и, према томе, у реченици у том случају врши службу објекта. Пример:

Пас је ујео човека.


Међутим, у реченици коју сам у прошлој поруци навео:

Тог дана је Михајло препешачио осам километара маршевским кораком, очистио чизме и јавио се на рапорт.;

Речаница је сложена од три независне реченице које су ТРИ на броју само зато што у њој постоје три предиката (радњи). Дакле, за синтаксу, по тој лигици, број предиката (независних радњи) је пресудан. Не чини ли то ситуацију у којој предикат претпоставља примат над субјектом?

Не, не личи ми, йер и сам рече да йе прѣдходна рѣченица састављена од трийу независних, али са издваяњем зайедничкога дѣла на почетак (што доводи да оне више нѣсу независне?). Овдѣ йе само издвойен зайеднички дѣо свих трийу рѣченица, односно предмет их. Ово се могаше казати са неиздвойеним предметом, рецимо "Михайло препешачи осам км, затим Михайло очисти чизме и потом се Михайло яви на рапорт.". Али овако изгледа прилично тупаво, због сувишнога понављања имена.
У сваком случайу, предмету се и даље све прилагођава, односно он ми се и даље чини главним.
 
Ц,ц,ц,ц!
И шта сад...?
.

Medicina se moze i mora uciti na latinskom.
Srpski se moze i mora uciti na srpskom. Ne na latinskom.


Ni ovaj forum, ni program kojim je napisan, a ni operativni sistem u Vasem ili mom racunaru, nisu ni domaci ni cirilicni. Valja ih koristiti onako kako je proizvodjac namenio.
Kakve god "grafeme" koristili na svom cirilicnom mikrokontrolerskologickocirilicnoulaznoizlaznomsklopu, tastaturi, shvaticete sustinu.
Osim ako to ne zelite.

Nisam politicar pa se necu pridruziti sirenju teme.
 
Poslednja izmena:
Тужан ли је овај потфорум. На фонетици и морфологији и ђене-ђене, али овде...
Као да се нико не интересује за синтаксу.
Имам једно занимљиво питањце које је наизглед једноставно, међутим...

Елем, која служба у реченици је главна, служба субјекта или предикта?

На свашта сам наилазио: те служба субјекта, те предикта, те хијерархиски су једнаке итд. Интересантно је то што је свака опција била прихватљива, али ниједна убедљива.
Мени здрав разум каже да је главна реч у реченици субјекат зато што се све промењиве речи у реченици морају сложити управо са субјектом, имало га или не (конгруенција).
То што постоје и реченице без субјекта, то и није неки аргумент, ништа не значи.
Па и узвик је довољан да формира реченицу.
Дакле?

.. ne znam koje reči u rečenici smatraš glavnim .. kad kažeš da se sve glavne reči moraju slagati sa subjektom ..
.. taj isti subjekat često možeš izostaviti .. a da svi znaju koji je .. upravo na osnovu predikata ..

.. na osnovu predikata se određuje je li rečenica prosta ili složena .. koliko predikata toliko rečenica ..
.. predikat je .. dakle .. nosilac rečenice ..

.. drugo .. postoje jezici bez imenica .. (.. japanski .. recimo ..)
.. ali ne postoje jezici bez glagola ..


Тог дана је Михајло препешачио осам километара маршевским кораком, очистио чизме и јавио се на рапорт.
.. uzmimo ovaj primer .. imamo subjekat .. mihajlo .. i predikate .. prepešačio očistio javio se ..
.. ja kao čitalac .. mogu jasno stvoriti sliku čoveka koji pešači osam kilometara .. (.. gomila dodatnih informacija koje se veuju uz .. osam kilometara .. i marševski korak ..)
.. čoveka koji zatim čisti čizme .. (.. jasna slika čizama .. koje se čiste nakon osam kilometara marševskog koraka ..)
.. i javljanje na raport .. iz čega saznajem da je taj mihajlo u vojnoj službi ..

.. ono što mi omogućava da zamislim živopisnu sliku dok čitam .. su upravo predikati i njihovi dodaci ..
.. reč mihajlo .. ima minimalnu infprmacionu vrednost ..
 
Сања*, не спорим ништа сто сте написали, међутим, у питању је конгруенција.
Облик глагола који, јелте, једини врши службу предиката, потоуно је по роду и броју потчињен субјекту (именици, заменици или субјекатској синтагми), зар не?
Тако би у реченици која је пример, а да је субјекат рецимо Драгана (сад је и то на срећу и част могуће), предикат/и били: препешачила, очистила и јавила се.
Неспорно је да број реченица у сложеној реченици зависи од броја предиката, али сви предикати зависе (фундаменталноz:)) од субјекта, па макар он био и изостављен.
 
Е, да.
Што се тиче језика без субјекта...није спорно.
Мислио сам на српски језик.

Прилошке одредбе и објекат јесу предикатска група, субјекатска су атрибут и апозиција (само), али иако се ствара слика преко предикатских ''додатака'', ипак је све, по мом мишљењу, по директиви субјекта.
Дакле, није у питању стилистика.
 

Back
Top