Kritika nije bila upucena imenu i prezimenu, nego tekstu, koji nije pisan na srpskom jeziku. Vama, kao autoru spornog teksta, takodje.
Da li je moguce da za, vekove postojanja obrazovanja i izucavanja jezika, niko nije ni pokusao da prevede latinske reci koje koristite?
Da li je u pitanju nedostatak sluha, kompleks nize vrednosti, teorija zavere ili obicna, domaca lenjost?
Generacije nam zatrovane izlaze iz skola, zatrovane kao katalizator na ladi. Nepovratno. A nemamo cime da ih zamenimo.
Iz skola izlaze zatrovane i nepismene, bubajuci strane reci i verujuci da je u njima mudrost.
Slucajno sam prozvao Vas, jer ste se, sa svojim tekstom, zatekli tu gde jeste. Nije tu bilo niceg licnog.
Citajuci vas tekst, prepoznajem u Vama one koje prozivam.
Ljutili se ili ne. Nalik ste vojnicima koji su "samo izvrsavali naredjenje".
Nastavicu da se bunim, dok ne smislim nesto efikasnije.
Дакле, тако.
Господине ТУТУ, у својој претходној поруци нисам хтео да помињем Ваше правописне и логичке, а у другој поруци нећу помињати Ваше стилске грешке.
Рачунаћу да сте моју фер понуду прихватили и да сте сходно томе показали чојство кад већ није било разлога за било какво јунаштво пошто вас ја ничим нисам напао. Због тог чојства ја вам поменуте грешке нећу исправљати, а ни подвлачити.
Дакле, нећу у поруци коју сте послали подвући реч ''причаш'', иако сам ја своју поруку
написао. Не знам како сте Ви благоизволели закључити да ја ''причам'' једним мртвим језиком, иако се то може закључити пре у Вашем примеру, пошто, колико видим, користите латинично писмо. Сами сте ме довели у ситуацију да вас питам: Који је то језик који вам није страни?
Ако сте вични раду на рачунару, није било тешко укуцати графеме које Ви користите па да претраживач пронађе значење речи СУБЈЕКАТ. На вашем језику, који год да је, реч субјекат се пише: SUBJEKAT.
На програму је емисија коју пратим. Надам се да не замерате што ћу накратко прекинути писање поруке. (...)
Ево ме опет.
Као што рекох, нећу вам спочитавати непознавање употребе великог слова у речима ''Српски'', ''Латински'' и ''латински'' у Вашој првој поруци, односно употребе малог слова у присвојним придевима који се НЕ ЗАВРШАВАЈУ на –ов, -ев и –ин. Упало ми је у очи да сте показали недоследност без обзира на то да ли сте мислили на школске предмете или не. Ја верујем да Ви знате на шта сте мислили. Но, као што рекох, то вам нећу подвући.
У другој поруци сте навели да критику нисте упутили имену и презимену, него тексту, а ја сам ту као (КАО!) неко ко је тамо неки аутор, нешто као колатерална штета, шта ли? Ви ме растрострупчисте на име и презима, текст и мене, а ја се досад носих мишљу да сам све то заједно.
Ваша следећа реченица:
'' Da li je moguce da za, vekove postojanja obrazovanja i izucavanja jezika, niko nije ni pokusao da prevede latinske reci koje koristite?''
И Ви сте ову реченицу без блама написали латиницом!?
Даље. Занимљиво вам је ово поређење:
'' Generacije nam zatrovane izlaze iz skola, zatrovane kao katalizator na ladi.''
Смисао овог поређења вероватно разуме неко ко је аутомеханичар. За успелу и квалитетну стилску фигуру која се зове поређење препоручио бих вам да прочитате ''Речник књижевних термина'', а и ''Теорија књижевности са теоријом писмености'' је – лековита. Умало да заборавим: Упорност у вежбању је песудна. Дакле, вежбати, вежбати и само вежбати.
Даље пишете:
'' Slucajno sam prozvao Vas...''
Ма 'хајте молим вас! Ја се овде бавим језичко-стилском анализом Ваше поруке, а Ви тако: Случајно ме прозвали!
'' Citajuci vas tekst, prepoznajem u Vama one koje prozivam.
Ljutili se ili ne. Nalik ste vojnicima koji su "samo izvrsavali naredjenje".
Е овде се, господине ТУТУ, већ губите. Добро, остављам могућност да вас само ја не разумем, ето.
Ц,ц,ц,ц!
И шта сад...?
Побогу, господине ТУТУ! Зашто ме не послушасте и не показасте једним формалним извињењем гест добре воље у другој поруци? Уопште не водите рачуна о томе да на поруку можете добити и одговор.
'Љутио се или не'...'Нема ту ничег личног'...тровање...командна одговорност...
Ма, о чему Ви, господине ТУТУ, пишете?
Ја ћу сутра ''из друге'' поставити питање које поставих на почетку. Ви се, Господине ТУТУ, саберите, па ако хоћете, дајте свој коментар. Наравно, коментар на тему.
) од субјекта, па макар он био и изостављен.
