Stvari koje pčele znaju..

Lada

Legenda
Moderator
Poruka
51.444
Iako pčela ima mozak veličine zrna susama, on je sposoban za veoma kompleksne funkcije. Otkrijte njihove neverovatne sposobnosti.

sta_sve_pcele_znaju_aps_351739434

https://static.nationalgeographic.rs/Picture/37173/jpeg/sta_sve_pcele_znaju_aps_351739434
 

Lada

Legenda
Moderator
Poruka
51.444

Donose odluke​

Pčele mogu odlučiti da promene temperaturu u košnici, da li će ili ne preneti informacije drugima, da li će napasti ili da li će promeniti boravište. Kada u košnici postane pretoplo, pčele zajedno kreću u posao „nameštanja“ prave temperature u košnici. Ovo postižu preciznom izradnjom objekata i mahanjem krila, sve dok u košnicu ne uđe dovoljna količina hladnog vazduha.
 

Lada

Legenda
Moderator
Poruka
51.444
Nekih stotinak godina ranije, Čarls Darvin izazvao je podozrenje mnogih kolega kada je, impresioniran "veličanstvenom raznovrsnošću instinkata i mentalnih moći" mrava, izjavio da je njihov mozak, uprkos činjenici da njegova veličina odgovara jednoj četvrtini glave čiode, "jedan od najmarljivijih atoma materije u svetu, verovatno vredniji i od čovekovog mozga".
 

Lada

Legenda
Moderator
Poruka
51.444

Veći mozak – veća pamet?​

Baš kao i kada je reč o kompjuterskom hardveru, razlike u veličini mozga, njegovoj masi, ili zapremini, među životinjama su ogromne. Mozak kita može dostići i 9 kilograma (sa više od 200 miliona neurona). Masa ljudskog mozga kreće se između 1.250 i 1.450 grama (sa, kako se procenjuje, 85 miliona neurona). Mozak medonosne pčele (A. mellifera) ima zapreminu oko 1 mm3 i sadrži manje od milion neurona (oko 960.000).

Jedan od najpouzdanijih parametara za procenu veličine mozga jeste telesna masa, međutim, mnogi naučnici spore se oko toga da li je veličina mozga podjednako dobar pokazatelj repertoara ponašanja i saznajnih sposobnosti.

Objavljen je veliki broj naučnih članaka koji povezuju različite dimenzije mozgova (ili veličine određenih delova mozga) sa raznovrsnim pokazateljima "inteligencije", kao što su saznajni kapacitet, repertoar ponašanja, inovativnost i slično. Međutim, jedno je reći da su dve stvari povezane, a sasvim druga da je jedna stvar uzrok drugoj.

Kako bismo ovo razjasnili posegnućemo za jednim primerom iz botanike. Naime, biljka Arabidopsis thaliana sadrži određen broj takozvanih BRCA (BReast CAncer) gena koji su povezani sa naslednošću raka dojke kod ljudi, ali kao i kada je reč o veličini mozga, ni ovde ne treba donositi brzoplete zaključke, pošto geni, iako im se nazivi dodeljuju po oboljenjima s kojima su povezani, nisu uzroci tih oboljenja. Uostalom, ako bi bilo tako, prisustvo gena povezanih sa rakom dojke u biljkama, povlačilo bi za sobom da biljke imaju dojke!

Ali da se vratimo priči o pčelinjem mozgu.
 

Lada

Legenda
Moderator
Poruka
51.444
Verovatno da jedna od najvećih prepreka ideji povezivanja veličine mozga sa kapacitetom ponašanja jeste slučaj insekata, naročito socijalnih insekata, a Čarls Darvin koji je prepoznao ovo još sredinom pretprošlog veka, uporedio je "veštine" pčela, kao što su "imitacija" i "razumevanje", sa sposobnostima karakterističnim za primate.

Naime, socijalni insekti mogu imati izuzetno bogat repertoar ponašanja. Pčela, recimo, gradi šestougaone ćelije saća, manipuliše praškastim supstancama (polen) kako bi od njih napravila grudve koje će smestiti u korpice na nogama; ume da izvede širok spektar "plesova", kojima saopštava lokaciju hrane; može da se bori sa neprijateljima i da ih ubode, a da, pri tome, izbegne njihov ubod; čisti gnezdo od otpadaka; greje leglo kontrakcijom mišića, itd.

Ovde vam predstavljamo (barem) 59 oblika ponašanja koje su ugledni naučnici Lars Čitka i Džeremi Niven opisali i klasifikovali na osnovu dostupne naučne literature. Mozak sisara koji je milion puta veći od mozga pčele, dopušta mu da čini "više stvari" od nje, ali samo dva do tri, a ne milion puta više.

Teško da je ovo ona razlika između insekata i sisara koja bi mogla da se očekuje, s obzirom na enormnu razliku u broju neurona. Danas je sasvim jasno da minijaturni mozgovi imaju mnogo veće saznajne kapacitete nego što se to pretpostavljalo pre samo dvadeset godina.
https://static.nationalgeographic.rs/Picture/17049/jpeg/sta_sve_pcele_znaju_1_289454766
sta_sve_pcele_znaju_1_289454766
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.