Quantcast

Stvari koje ne bi trebale postojati.

teserakt

Domaćin
Poruka
3.976
Arheolozi koji put znaju pronaći stvari koje ne bi trebale postojati kao npr. model aviona star preko tisuću godina. jedna od takvih stvari je i tzv. Bagdadska baterija.

Možda ste već čuli o njoj, ja sam tek nedavno i zbilja mi je zanimljiva. Evo opširnije:





U Bagdadu irački arheolozi rado raspravljaju o predmetu koji, kako vjeruju, potvrđuje da su njihovi preci znali proizvesti elektricitet čitavih 1 888 godina prije nego što je Galvani proizveo dovoljno struje da se znameniti žablji kraci trznu.



Priča počinje 1936. godine, kad je laboratoriju Iračkog muzeja stigla pošiljka predmeta iskopanih na mjestu gdje su nekad živjeli Parti. U to vrijeme laboratorij je vodio Nijemac Wilhelm Konig. On je poslije napisao; –Nađeno je nešto prilično neobično i nakon što je prošlo kroz nekoliko ruku, doneseno je k meni; posuda slična vazi od svijetložute gline, čiji je grlić bio odrezan. Sadržavala je bakreni tuljak učvršćen asfaltom. Vaza je bila visoka oko 15 cm, cilindrični tuljak od valjanog bakra s dnom imao je promjer od 26 cm i bio je 9 cm dug. U njemu je, držan nekom vrstom čepa od asfalta, bio potpuno oksidiran željezni štapić čiji je vrh stršao oko 1 cm iznad čepa i bio je pokriven žutosivom, potpuno oksidiranom tankom oblogom od neke kovine nalik olovu. Donji kraj željezne šipke nije dosezao do dna cilindra, na kojem je bio sloj asfalta debeo oko 3 cm. Na pitanje što bi to moglo biti, dobiven je zapanjujući odgovor. Svi dijelovi bili su doneseni u jednom komadu, no kad su pregledani pojedinačno, postalo je očito da je to mogao biti jedino električni element. Trebalo je samo dodati kiselinu ili lužinu da bi se članak upotpunio.

Činilo se da je to baterija, ali nađena u ruševinama partskog sela, a Parti su u tom području živjeli između 248. godine prije naše ere i 226. godine naše ere. Konig vjeruje da su oni poznavali elektricitet i da su Volta i Galvani, kojima se pripisuje pronalazak prvih baterija, ove samo prenijeli Zapadu.

Usprkos tvrdnji da je Konig pogrešno protumačio nalaz i da su to ostaci svitka koji je bio spremljen u keramičku posudu ili ostaci moderne baterije koju su možda odbacili telegrafski tehničari potkraj 19. ili početkom 20. stoljeća, jedan drugi Nijemac je pribavio dramatičnu podršku Konigovoj teoriji. Bio je to dr. Arne Eggebrecht, egiptolog iz Hildesheima u SR Njemačkoj.

On je prvi put naišao na bateriju kad je putujuća izložba starina drevnog Istoka bila izložena u muzeju u kojem je radio. Od svih izložaka, veličanstvenog mramornog kipa nekog drevnog vladara, šesterokutnih pločica i fino izrađenih vaza, najviše ga je privukla skromna skupina, bakarni valjak, željezna šipka i zemljani lonac. Kao i Konig, on je rekao;

–Ako te predmete gledate povezano, one znanstveniku mogu značiti samo jedno: električnu ćeliju ili bateriju.


izvor
 

fight NWO

Domaćin
Banovan
Poruka
3.942
Zanimljivo.
Ovo isto ne bi trebalo postojati da je tacno, kao sto nas uce u skoli, da su dinosaurusi izumrli pre 65 miliona godina...



kako su znali ljudi kako je izgledao stegosaurus pa su ga uklesali na hram mnogo pre nego su postojali areolozi i paleontolozi i nauka o tome?
Postoji jos brdo slika na tu temu, kao i razni zmajevi koji se spominju u Bibliji, u Kini jedna godina je godina zmaja itd.
 

Sarvaš

Elita
Poruka
20.710
Zanimljivo.
Ovo isto ne bi trebalo postojati da je tacno, kao sto nas uce u skoli, da su dinosaurusi izumrli pre 65 miliona godina...



kako su znali ljudi kako je izgledao stegosaurus pa su ga uklesali na hram mnogo pre nego su postojali areolozi i paleontolozi i nauka o tome?
Postoji jos brdo slika na tu temu, kao i razni zmajevi koji se spominju u Bibliji, u Kini jedna godina je godina zmaja itd.
Sta je tu cudno ? I pecinski covjek je postajao arheolog onog momenta kad je iskopao neke kosti .
 

Kamael

Buduća legenda
Poruka
38.851
Arheolozi koji put znaju pronaći stvari koje ne bi trebale postojati kao npr. model aviona star preko tisuću godina. jedna od takvih stvari je i tzv. Bagdadska baterija.

Možda ste već čuli o njoj, ja sam tek nedavno i zbilja mi je zanimljiva. Evo opširnije:





U Bagdadu irački arheolozi rado raspravljaju o predmetu koji, kako vjeruju, potvrđuje da su njihovi preci znali proizvesti elektricitet čitavih 1 888 godina prije nego što je Galvani proizveo dovoljno struje da se znameniti žablji kraci trznu.



Priča počinje 1936. godine, kad je laboratoriju Iračkog muzeja stigla pošiljka predmeta iskopanih na mjestu gdje su nekad živjeli Parti. U to vrijeme laboratorij je vodio Nijemac Wilhelm Konig. On je poslije napisao; –Nađeno je nešto prilično neobično i nakon što je prošlo kroz nekoliko ruku, doneseno je k meni; posuda slična vazi od svijetložute gline, čiji je grlić bio odrezan. Sadržavala je bakreni tuljak učvršćen asfaltom. Vaza je bila visoka oko 15 cm, cilindrični tuljak od valjanog bakra s dnom imao je promjer od 26 cm i bio je 9 cm dug. U njemu je, držan nekom vrstom čepa od asfalta, bio potpuno oksidiran željezni štapić čiji je vrh stršao oko 1 cm iznad čepa i bio je pokriven žutosivom, potpuno oksidiranom tankom oblogom od neke kovine nalik olovu. Donji kraj željezne šipke nije dosezao do dna cilindra, na kojem je bio sloj asfalta debeo oko 3 cm. Na pitanje što bi to moglo biti, dobiven je zapanjujući odgovor. Svi dijelovi bili su doneseni u jednom komadu, no kad su pregledani pojedinačno, postalo je očito da je to mogao biti jedino električni element. Trebalo je samo dodati kiselinu ili lužinu da bi se članak upotpunio.

Činilo se da je to baterija, ali nađena u ruševinama partskog sela, a Parti su u tom području živjeli između 248. godine prije naše ere i 226. godine naše ere. Konig vjeruje da su oni poznavali elektricitet i da su Volta i Galvani, kojima se pripisuje pronalazak prvih baterija, ove samo prenijeli Zapadu.

Usprkos tvrdnji da je Konig pogrešno protumačio nalaz i da su to ostaci svitka koji je bio spremljen u keramičku posudu ili ostaci moderne baterije koju su možda odbacili telegrafski tehničari potkraj 19. ili početkom 20. stoljeća, jedan drugi Nijemac je pribavio dramatičnu podršku Konigovoj teoriji. Bio je to dr. Arne Eggebrecht, egiptolog iz Hildesheima u SR Njemačkoj.

On je prvi put naišao na bateriju kad je putujuća izložba starina drevnog Istoka bila izložena u muzeju u kojem je radio. Od svih izložaka, veličanstvenog mramornog kipa nekog drevnog vladara, šesterokutnih pločica i fino izrađenih vaza, najviše ga je privukla skromna skupina, bakarni valjak, željezna šipka i zemljani lonac. Kao i Konig, on je rekao;

–Ako te predmete gledate povezano, one znanstveniku mogu značiti samo jedno: električnu ćeliju ili bateriju.


izvor
Svaki cigo hvali svoga konja.
 

MPMcB

Domaćin
Poruka
3.602
Arheolozi koji put znaju pronaći stvari koje ne bi trebale postojati kao npr. model aviona star preko tisuću godina. jedna od takvih stvari je i tzv. Bagdadska baterija.

Možda ste već čuli o njoj, ja sam tek nedavno i zbilja mi je zanimljiva. Evo opširnije:





U Bagdadu irački arheolozi rado raspravljaju o predmetu koji, kako vjeruju, potvrđuje da su njihovi preci znali proizvesti elektricitet čitavih 1 888 godina prije nego što je Galvani proizveo dovoljno struje da se znameniti žablji kraci trznu.



Priča počinje 1936. godine, kad je laboratoriju Iračkog muzeja stigla pošiljka predmeta iskopanih na mjestu gdje su nekad živjeli Parti. U to vrijeme laboratorij je vodio Nijemac Wilhelm Konig. On je poslije napisao; –Nađeno je nešto prilično neobično i nakon što je prošlo kroz nekoliko ruku, doneseno je k meni; posuda slična vazi od svijetložute gline, čiji je grlić bio odrezan. Sadržavala je bakreni tuljak učvršćen asfaltom. Vaza je bila visoka oko 15 cm, cilindrični tuljak od valjanog bakra s dnom imao je promjer od 26 cm i bio je 9 cm dug. U njemu je, držan nekom vrstom čepa od asfalta, bio potpuno oksidiran željezni štapić čiji je vrh stršao oko 1 cm iznad čepa i bio je pokriven žutosivom, potpuno oksidiranom tankom oblogom od neke kovine nalik olovu. Donji kraj željezne šipke nije dosezao do dna cilindra, na kojem je bio sloj asfalta debeo oko 3 cm. Na pitanje što bi to moglo biti, dobiven je zapanjujući odgovor. Svi dijelovi bili su doneseni u jednom komadu, no kad su pregledani pojedinačno, postalo je očito da je to mogao biti jedino električni element. Trebalo je samo dodati kiselinu ili lužinu da bi se članak upotpunio.

Činilo se da je to baterija, ali nađena u ruševinama partskog sela, a Parti su u tom području živjeli između 248. godine prije naše ere i 226. godine naše ere. Konig vjeruje da su oni poznavali elektricitet i da su Volta i Galvani, kojima se pripisuje pronalazak prvih baterija, ove samo prenijeli Zapadu.

Usprkos tvrdnji da je Konig pogrešno protumačio nalaz i da su to ostaci svitka koji je bio spremljen u keramičku posudu ili ostaci moderne baterije koju su možda odbacili telegrafski tehničari potkraj 19. ili početkom 20. stoljeća, jedan drugi Nijemac je pribavio dramatičnu podršku Konigovoj teoriji. Bio je to dr. Arne Eggebrecht, egiptolog iz Hildesheima u SR Njemačkoj.

On je prvi put naišao na bateriju kad je putujuća izložba starina drevnog Istoka bila izložena u muzeju u kojem je radio. Od svih izložaka, veličanstvenog mramornog kipa nekog drevnog vladara, šesterokutnih pločica i fino izrađenih vaza, najviše ga je privukla skromna skupina, bakarni valjak, željezna šipka i zemljani lonac. Kao i Konig, on je rekao;

–Ako te predmete gledate povezano, one znanstveniku mogu značiti samo jedno: električnu ćeliju ili bateriju.


izvor

Poznata je još jedna drevna galvanska baterija negde u Indiji, takođe sa detaljnim uputstvom za elektrolizu vode, na sanskritu. U njemu su date reči koje oznčavaju vodonik i kiseonik, električna struja, napon... Samo uputstvo je bilo epohalno otkriće, jer je nudilo objašnjenja za dotad nepoznate reči starog jezika. Sama aparatura, bila je slična ovoj iranskoj i uputstvu stoji da se punila sokom od limuna. Takođe, dati su i konkretni recepti za pozlaćivanje metalnih predmeta.
Da su drevni narodi sporadično poznavali galvanske izvore elektriciteta, manje ili više je priznato danas.
Postoje međutim, stvari koje su takođe dobro poznavali, a koje mi danas jednostavno ne poznajemo.
U Egipatskom muzeju u Kairu, u desnom krilu suterena, pronašao sam posudu koja nalikuje dizajniranoj vazi za cveće.
Više je za ukras nego za neku upotrebu, koliko mi se čini. Nalikuje pomalo grčkim vazama, ima i dršku jedino nije ničim ukrašena. Ukupan utisak je nekako više uravnotežen. Ničim nije obojena. Ima izduženi grlić dug nekih 30 Cm, na najtanjem delu promera oko 3-4 cm. Na vrhu se vidi da su joj zidovi debeli nekih 3-5 mm. Izgleda veoma lepo, mada pre bih rekao skladno. Stajala je u staklenoj vitrini ispod koje je pisalo da je reč o posudi za vodu, starost nepoznata. Pored ostalih eksponata, nije privlačila neku pažnju i ne bih je ni primetio da je nisam tražio, a tražio sam je da se lično uverim u rekla kazala, da na ovom svetu postoji predmet pomenutog oblika, na neki način izrađen od asuanskog granita, jednog od najtvrđih prirodnih materijala.
Stvarno je od granita i to asuanskog.
U tom delu muzeja nema skoro nikoga, jer svi idu na prvi sprat da vide Tutankamonovu masku i odelenje sa mumijama (ulaz se plaća ekstra) Zamolio sam čuvara da mi otvori vitrinu, uz izvesnu nadoknadu. Očigledno nisam bio prvi, kada me je učtivo odbio i spremno pokazao ka jednoj polici u blizini, gde su slobodno izloženi slični predmeti koje smem doticati ali da požurim dok nema nikoga. na polici je bila masa nekog glinenog posuđa u raznim stanjima. Ne, rekoh mu, mene interesuje baš ova posuda jer je od granita. Kako je moguće da se izradi jedan ovakav predmet u tako tvrdom matrijalu? Pitanje je da li bi to išlo i sa današnjom tehnikom, pitao sam ga. Pun nade podigoh novčanicu od deset evra. Na to me je poveo do te police sa grnčarijom i pokazao prstom na jedan eksponat negde pri dnu. Osvetljenje u tom delu muzeja je bilo malo oskudno, ali kad sam pogledao kuda mi pokazuje ugledao sam jednu prepolovljenu vazu veoma nalik onoj u vitrini. Dadoh mu novčanicu i čovek ispari.
Lepo piše, materijal: asuanski granit, poreklo: nepoznato, nalazište: Luksor, hram, ne znam više koji, posuda za vodu. Razbijena, Sačuvana su samo dva komada, dno debelo nekih 2Cm, zidovi 5mm na boku, a 2,5mm pri otvoru
Ja video, i umalo da se posečem. Od kamena je i to veoma tvrdog.
Kad bih još i video, da neko preda mnom tako nešto napravi, mogao bih da kažem da znam nešto zaista vredno.
 
Poslednja izmena:

teserakt

Domaćin
Poruka
3.976
Poznata je još jedna drevna galvanska baterija negde u Indiji, takođe sa detaljnim uputstvom za elektrolizu vode, na sanskritu. U njemu su date reči koje oznčavaju vodonik i kiseonik, električna struja, napon... Samo uputstvo je bilo epohalno otkriće, jer je nudilo objašnjenja za dotad nepoznate reči starog jezika. Sama aparatura, bila je slična ovoj iranskoj i uputstvu stoji da se punila sokom od limuna. Takođe, dati su i konkretni recepti za pozlaćivanje metalnih predmeta.
Da su drevni narodi sporadično poznavali galvanske izvore elektriciteta, manje ili više je priznato danas.
Postoje međutim, stvari koje su takođe dobro poznavali, a koje mi danas jednostavno ne poznajemo.
prvi put čujem, imaš možda neku poveznicu. Rado bih detaljnije pročitala.
U Egipatskom muzeju u Kairu, u desnom krilu suterena, pronašao sam posudu koja nalikuje dizajniranoj vazi za cveće.
Više je za ukras nego za neku upotrebu, koliko mi se čini. Nalikuje pomalo grčkim vazama, ima i dršku jedino nije ničim ukrašena. Ukupan utisak je nekako više uravnotežen. Ničim nije obojena. Ima izduženi grlić dug nekih 30 Cm, na najtanjem delu promera oko 3-4 cm. Na vrhu se vidi da su joj zidovi debeli nekih 3-5 mm. Izgleda veoma lepo, mada pre bih rekao skladno. Stajala je u staklenoj vitrini ispod koje je pisalo da je reč o posudi za vodu, starost nepoznata. Pored ostalih eksponata, nije privlačila neku pažnju i ne bih je ni primetio da je nisam tražio, a tražio sam je da se lično uverim u rekla kazala, da na ovom svetu postoji predmet pomenutog oblika, na neki način izrađen od asuanskog granita, jednog od najtvrđih prirodnih materijala.
Stvarno je od granita i to asuanskog.
U tom delu muzeja nema skoro nikoga, jer svi idu na prvi sprat da vide Tutankamonovu masku i odelenje sa mumijama (ulaz se plaća ekstra) Zamolio sam čuvara da mi otvori vitrinu, uz izvesnu nadoknadu. Očigledno nisam bio prvi, kada me je učtivo odbio i spremno pokazao ka jednoj polici u blizini, gde su slobodno izloženi slični predmeti koje smem doticati ali da požurim dok nema nikoga. na polici je bila masa nekog glinenog posuđa u raznim stanjima. Ne, rekoh mu, mene interesuje baš ova posuda jer je od granita. Kako je moguće da se izradi jedan ovakav predmet u tako tvrdom matrijalu? Pitanje je da li bi to išlo i sa današnjom tehnikom, pitao sam ga. Pun nade podigoh novčanicu od deset evra. Na to me je poveo do te police sa grnčarijom i pokazao prstom na jedan eksponat negde pri dnu. Osvetljenje u tom delu muzeja je bilo malo oskudno, ali kad sam pogledao kuda mi pokazuje ugledao sam jednu prepolovljenu vazu veoma nalik onoj u vitrini. Dadoh mu novčanicu i čovek ispari.
Lepo piše, materijal: asuanski granit, poreklo: nepoznato, nalazište: Luksor, hram, ne znam više koji, posuda za vodu. Razbijena, Sačuvana su samo dva komada, dno debelo nekih 2Cm, zidovi 5mm na boku, a 2,5mm pri otvoru
Ja video, i umalo da se posečem. Od kamena je i to veoma tvrdog.
Kad bih još i video, da neko preda mnom tako nešto napravi, mogao bih da kažem da znam nešto zaista vredno.
oprosti na glupom pitanju ali zašto ti je to čudno ? :rumenko:
Pa sfinga...na Peristilu, u St je iz Egipta. Dioklecijan ju je na svom pohodu u Egipat uzeo i prenio u Split. Bio je opčaran Egiptom i dosta artefakta je prenio. Ta sfinga je također napravljena od asuanskog granita. Izrezbarena je fantastično.
Pretpostavljam da je tad bila neka tehnologija za takvo što ili ne ? :rumenko:
 

teserakt

Domaćin
Poruka
3.976
kako su znali ljudi kako je izgledao stegosaurus pa su ga uklesali na hram mnogo pre nego su postojali areolozi i paleontolozi i nauka o tome?
Postoji jos brdo slika na tu temu, kao i razni zmajevi koji se spominju u Bibliji, u Kini jedna godina je godina zmaja itd.
Upravu si. :)
Previše nas povijest uzima zdravo za gotovo iako očito nešto ne štima u onome što nam serviraju. Na koncu nije ni bitno što je apsolutna istina, možda do nje nećemo ni doći..... po mom mišljenju, bitno je da shvatimo koliko ne znamo i propitujemo-ostalo će doći samo.
 

Selkhet

Elita
Poruka
16.959
Zanimljivo.
Ovo isto ne bi trebalo postojati da je tacno, kao sto nas uce u skoli, da su dinosaurusi izumrli pre 65 miliona godina...


kako su znali ljudi kako je izgledao stegosaurus pa su ga uklesali na hram mnogo pre nego su postojali areolozi i paleontolozi i nauka o tome?
Postoji jos brdo slika na tu temu, kao i razni zmajevi koji se spominju u Bibliji, u Kini jedna godina je godina zmaja itd.
Meni ovo baš i ne liči na stegosaurusa. :confused:
 

MPMcB

Domaćin
Poruka
3.602
prvi put čujem, imaš možda neku poveznicu. Rado bih detaljnije pročitala.

oprosti na glupom pitanju ali zašto ti je to čudno ?

Pa sfinga...na Peristilu, u St je iz Egipta. Dioklecijan ju je na svom pohodu u Egipat uzeo i prenio u Split. Bio je opčaran Egiptom i dosta artefakta je prenio. Ta sfinga je također napravljena od asuanskog granita. Izrezbarena je fantastično.
Pretpostavljam da je tad bila neka tehnologija za takvo što ili ne ?
Poveznicu nemam, mada bih mogao negde da je iskopam. Priču o toj vazi čitao sam kod Semira Osmanagića u njegovim tomovima alternativne historije, pre nekih pet godina. Dao je prikaz te granitne vaze i još nekih posuda. Kad smo bili u Kairu, hteo sam da proverim njegove navode o toj vazi.

Nisam znao da je Dioklecijan doneo statuu Sfinge u St.

Zašto je čudno da postoji vaza od granita, mislim da je jednako čudno koliko i ona čuvena lobanja od kvarca.
Granit je veoma tvrd i kao svi tvrdi materijali jako krt, lako lomljiv, tako da nije baš zahvalan za izradu posuđa, pogotovo ako nisu na raspolaganju alati, dovoljno tvrdi za njegovu obradu.
Svaki materijal se obrađuje alatom koji mora da bude mnogo tvrđi od njega samoga. Drvo se teše gvožđem, a kamen poput npr. mramora kleše se dletima od izuzetno tvrdih metala koji su proizvodi dosta visoke tehnologije. U vreme Dioklecijana, rimski klesari su imali alate od kaljenog gvožđa, koje su ponekad dodatno ojačavali komadima od nekog tvrdog kamena. Na taj način isklesano je sve što je ostalo iza rimskog carstva. Na taj način je moglo da se radi i u granitu. Sfinga od granita mogla je da se izgravira, čak i iskleše. Veoma teško i uz dosta veštie, ali moglo se isklesati nešto iz jednog komada stene, ali izdubiti posudu sa tankim i dugačkim grlićem i zidovima tanjim od današnjih staklenih boca????
Precizno, skladno i na svoj način lepo???
Tako, da izgleda da umetnik vlada svojom veštinom toliko dobro, da ume napraviti tačno ono što je smislio?
A najtvrđi metal od koga su stari egipćani znali da naprave dleto bio je bakar. (koliko je poznato)
On je tvrd toliko, da se alatom od bakra ne može obrađivati ni malo tvrđe drvo.
Neka su poznavali i tvrđe alate.
Posuda tog oblika bi možda, tj MOŽDA mogla da se isdubi nekim jako precizno vođenim i veoma snažnim laserom, koji, pitanje je, da li bi mogao da bude dovoljno mali da se zavuče u u nju. Na unutrašnjim površima nema tragova struganja, video sam, opipao, uzeli mi fotoaparat još na ulazu (krelac).
Skoro sam siguran da ta posuda nije mogla biti isklesana, osim ako to nije bilo nečije životno delo, a pitanje je da li i tada.

Pa, kako je onda nastala?

Da ne govorim o tome, kako su ispolirani više desetina tona teški granitni blokovi u visokoj galeriji Velike piramide tako da im je površina glatka, skoro kao staklo i prelazi se prstom po njihovim spojevima, a da ih se ništa ne oseti?
Reč je o istom materijalu.

Sigurno je postojala nekakva tehnologija, samo kakva?
 
Poslednja izmena:

teserakt

Domaćin
Poruka
3.976
Poveznicu nemam, mada bih mogao negde da je iskopam. Priču o toj vazi čitao sam kod Semira Osmanagića u njegovim tomovima alternativne historije, pre nekih pet godina. Dao je prikaz te granitne vaze i još nekih posuda. Kad smo bili u Kairu, hteo sam da proverim njegove navode o toj vazi.
aha, jednako su i mene Gjurinek i Šimatović fascinirali pa sam išla njihovim tragom...samo si ti uživo. :ok:
Nisam znao da je Dioklecijan doneo statuu Sfinge u St.
daaaa...i to ne samo jednu, nego njih 12-13 (čini mi se). Jedna stoji na ulazu u crkvu, sv. Duje na Peristilu. Već su bile stare preko tisuću godina, a sad (navodno) imaju preko 3.5 tisuće godina. Nije samo njih opljačkao, masu drugih vrijednih stvari je završilo u njegovom ljetnikovcu u Splitu. Kao što već rekoh bio je fasciniran Egiptom, a mogao je što hoće...
Zašto je čudno da postoji vaza od granita, mislim da je jednako čudno koliko i ona čuvena lobanja od kvarca.
Granit je veoma tvrd i kao svi tvrdi materijali jako krt, lako lomljiv, tako da nije baš zahvalan za izradu posuđa, pogotovo ako nisu na raspolaganju alati, dovoljno tvrdi za njegovu obradu.
Svaki materijal se obrađuje alatom koji mora da bude mnogo tvrđi od njega samoga. Drvo se teše gvožđem, a kamen poput npr. mramora kleše se dletima od izuzetno tvrdih metala koji su proizvodi dosta visoke tehnologije. U vreme Dioklecijana, rimski klesari su imali alate od kaljenog gvožđa, koje su ponekad dodatno ojačavali komadima od nekog tvrdog kamena. Na taj način isklesano je sve što je ostalo iza rimskog carstva. Na taj način je moglo da se radi i u granitu. Sfinga od granita mogla je da se izgravira, čak i iskleše. Veoma teško i uz dosta veštie, ali moglo se isklesati nešto iz jednog komada stene, ali izdubiti posudu sa tankim i dugačkim grlićem i zidovima tanjim od današnjih staklenih boca????
Precizno, skladno i na svoj način lepo???
Tako, da izgleda da umetnik vlada svojom veštinom toliko dobro, da ume napraviti tačno ono što je smislio?
A najtvrđi metal od koga su stari egipćani znali da naprave dleto bio je bakar. (koliko je poznato)
On je tvrd toliko, da se alatom od bakra ne može obrađivati ni malo tvrđe drvo.
Neka su poznavali i tvrđe alate.
Posuda tog oblika bi možda, tj MOŽDA mogla da se isdubi nekim jako precizno vođenim i veoma snažnim laserom, koji, pitanje je, da li bi mogao da bude dovoljno mali da se zavuče u u nju. Na unutrašnjim površima nema tragova struganja, video sam, opipao, uzeli mi fotoaparat još na ulazu (krelac).
Skoro sam siguran da ta posuda nije mogla biti isklesana, osim ako to nije bilo nečije životno delo, a pitanje je da li i tada.

Pa, kako je onda nastala?

Da ne govorim o tome, kako su ispolirani više desetina tona teški granitni blokovi u visokoj galeriji Velike piramide tako da im je površina glatka, skoro kao staklo i prelazi se prstom po njihovim spojevima, a da ih se ništa ne oseti?
Reč je o istom materijalu.

Sigurno je postojala nekakva tehnologija, samo kakva?
a da, očito.
Kad si ju opisivao nisam ju zamislila kao tanku vazu, nego kao one debele (na grobljima) pa mi se sve skupa činilo jednostavnije. :rumenko:
 

teserakt

Domaćin
Poruka
3.976
evo nađoh !!


Koralni Dvorac i antigravitacija

Čovjek po imenu Edward Leedskalnin je u Južnoj Floridi svojevremeno izgradio Koralni Dvorac dvorac (Coral Castle) od kamenih blokova, od kojih su neki bili teški i do 28 tona. On je to uradio sam i bez ikakvih tehničkih pomagala.
(Onaj hram u Balbeku, Liban, imao je neke kamene blokove težine preko hiljadu tona!? Ni dan danas ne postoji tehnologija koja bi bila u stanju rezati i transportovati tolike blokove.)

Leedskalnin je još 40-tih godina napisao nekoliko brošura gdje se bavio magnetnim strujama. Tu je opisivao razne eksperimente koje je izvodio uz pomoć magneta koje je sam pravio od elektroda za varenje, čelične žice i automobilskog akumlatora.
On je proveo neko vrijeme u Egiptu proučavajući piramide i kad se vratio u Ameriku tvrdio je da zna kako su one bile građene a to znanje je i demonstrirao gradnjom ovog dvorca, međutim, on ga je sagradio sam i bez svjedoka. Tvrdio je da ukoliko otkrije tajnu nekome, vladini agenti će odmah likvidirati i njega i onoga kome je otkrio tajnu, što vjerovatno nije bilo daleko od istine.

Edward ne samo da je sagradio taj dvorac, on ga je za veoma kratko vrijeme i premjestio sa jedne lokacije na drugu, jer je imao neke probleme sa vlastima u vezi zemljišta. Niko takođe nije vidjeo kako je on te blokove od par desetina tona premještao. Navodno kad bi mu predveče došao kamion, on bi slao vozaća kući, a kad ovaj dođe ujutro, kamion je bio već natovaren. Tako je bilo i sa istovaranjem tih blokova.

Čak ni svom najboljem prijatelju koji se zvao Henry, Edward nije htjeo da oda tajnu. Henry je jednom prilikom rekao da je najčudnije bilo to što na mjestu gdje je Edward rezao te blokove nisu ostajali nikakvi tragovi kamene prašine, koja se normalno pojavljuje kod rezanja kamena. Henry je navodno bio jedina osoba koju je ovaj puštao u unutrašnjost dvorca. On kaže da je Edward imao od namještaja samo jedan krevet u obliku KOLIJEVKE (mogao se ljuljati!), drveni sto koji je bio prekriven mrežom koja je navodno štitila hranu od insekata (nije imao frižider) i jednu drvenu stolicu. Ono što je najčudnije, sa plafona je visila i jedna pilotska stolica (uzeta iz nekog aviona) na kojoj je još uvijek bio sigurnosni pojas, i u kojoj se on vjerovatno ROTIRAO.

Možda je tajna u toj stolici, odnosno, - rotaciji?!

Edward je dosta pisao o tzv. kuglastim magnetima, tj. magnetima u obliku kugle koji su mogli da mijenjaju polove na bilo koju tačku te kugle. Pominjao je i vezu između magnetizacije (sjever-jug) ‘štapićastih’ magneta i latitude Zemlje. Sjever i jug su posebne magnetne struje, koje se kreću “protiv drugih” kovitlajući se u smijeru kazaljke na satu (dekstrorotarni heliksi). U jednoj svojoj brošuri on je rekao:

“Magneti su kosmička sila koja drži Zemlju i sve na njoj. Ja imam jedan generator koji proizvodi niske struje iz vazduha bez korištenja ikakvih magneta. Prirodan put za magnete sjevernog pola, na sjevernoj hemisferi, je da idu prema dole a magneti sa južnog pola idu prema gore. Kada magneti izviru iz sredine zemlje, u momentu kada se sretnu s nekim objektom, oni ga ‘okupiraju’ uzimajući u obzir da u svakom objektu postoje obe vrste ovih magneta.”

(Edwardovu terminologiju ne treba uzimati bukvalno, tj. moramo je shvatati u kontekstu činjenice da on nije imao nikakvo klasično školsko, odnosno, stručno obrazovanje tj. bio je nešto kao “sam svoj učenik i majstor”. Vjerovatno je zato i uspjeo da sazna neke suštinske stvari jer je izbjegao proces ‘ispiranja mozga’ kojem smo svi mi podvrgnuti kroz klasični obrazovni sistem?!)

Sada se postavlja pitanje da li je to bio taj “generator” koji je prozvodio ‘struju’ iz vazduha? (Edward je bio – rotor?). Izgleda da je dužina lanca na kojoj je stolica visila takođe bitna da se ostvari određen broj okretaja u minuti?! Čak i kod radiestezije dužina kanapa na kome je visak je veoma bitna.
Na primjer, prof. Lethbridge je tvrdio da je uz pomoć viska dužine kanapa preko 40 inca mogao da određuje ‘stvari’ u drugoj dimenziji a do 40 inča, visak je radio na frekvencijama materija u 3D. Recimo, na dužini kanapa od 20 inča, on je određivao prisustvo srebra itd. ?!

Iz nekih novijih naučnih radova može se saznati da aplikacija magnetnog polja izaziva kretanje u “nemagnetnim zidovima materijala” što dovodi do emitovanja jedne ‘elastične energije’. Radi se o proizvodnji zvuka kao odgovor na djelovanje magnetnog polja.
Da li je Leedskalnin rotirajući se određenom frekvencijom stvarao unutar sebe određenu energiju koja ga je povezivala sa jednom drugom oblasti postojanja što je onda dovodilo do pojave “magneto-akustične emisije”. Da li je on proizvodio zvuk određenih frekvencija koji mu je omogućavao da pomijera ogromne kamene blokove.
Da li zvuk emitovan iz jedne bezvremenske dimenzije (koju čovjek možda može na neki način da dosegne), i pravilno usmjeren na kamene blokove, može da ima dejstvo na gravitaciju?

Čini se da su stari narodi i civilizacije (koje nama, uzged rečeno, naučnici i istoričari predstavljaju kao divljake) još davno savladali gravitaciju. Ta znanja vjerovatno potiću još iz vremena Atlantide?! Da li ćemo i mi stići, u ovom “krugu,” da saznamo nešto više o tome?


izvor
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.