Stvaralaštvo

tgdanijela

tgdanijela

Poznat
Poruka
7.092
Šta je sve potrebno da bi neko ''stvorio'' nešto. Ustvari da suzim temu; da li je neophodno pored talenta za pisanje biti duboko nesrećan, razočaran, ''imati težak život'' ili samo ga osjećati kao takvog? Da li emotivna inspiracija dolazi iznutra ili spolja?
Kako dočarati snagu emocija, patnju likova, osjećaj beznađa, bezuslovnu ljubav, voditi likove tako da čitalac osjeti, doživi katarzu ako stvaralac nije na neki način stigmatizovan ili bio stigmatizovan u životu...Da li je lična nesreća neophodan preduslov za uspješnog umjetnika?
 
..nije..
..stvaralashtvo je potreba..neko je ima jako izrazenu, neko manje..
..oni kod kojih je jako izrazena, mogu je umeti ispoljiti ili ne umeti..
..oni koji umeju, mogu biti niskih kriterijuma prema sopstvenom delu
i biti zadovoljni shto su potrebu zadovoljili stvaranjem,
ili mogu biti visokih kriterijuma, takvih da je proces stvaranja bolan i muchan i pracen sumnjama i
preispitivanjem i zgadjenoshcu nad prvim pokushajima i proklinjanjem
sebe zbog potrebe koja razdire iznutra i nesavrshenosti onoga treba biti proizvod te zelje..
..poslednji su veliki umetnici, a njihov zivot mi dozvljavamo sa strane kao
zivot pun lichne nesrece..
 
da bi neko stvorio nešto potrebno je da bude motivisan za taj poduhvat........
nije nužno da bude duboko nesrećan, frustriran, ali je poželjno, jer se onda zbog raznih osujećenja gomila energija i to neki uspevaju da preusmere u nešto konstruktivno....

mislim da je samoća ključna za pisanje, povući se od ljudi, interneta, tv, buke....... ne rasipati energiju na hranjenje čula, izolovati se, napraviti branu i čekati da je nagonski tokovi prepune a onda se prepustiti........
 
Mislim da, da...jedna nesrećna životna okolnost, ali ne tako česta oklolnost, nas navodi da život ne posmatramo kroz ružičaste naočare i da realnije sagledavamo život i živote ljudi oko nas, a da sami nismo imali njihova iskustva...negde sam pročitala da je Jesenjin bio jako nesrećan, pa Hemingvej, Meša Selimović, Andrić....nisu to nikakvi optimisti....patos (tuga) kod umetnika je neophodna za stvaralaštvo....opet kažem pročitala, a i sama verujem u to.
 
tgdanijela:
Šta je sve potrebno da bi neko ''stvorio'' nešto. Ustvari da suzim temu; da li je neophodno pored talenta za pisanje biti duboko nesrećan, razočaran, ''imati težak život'' ili samo ga osjećati kao takvog? Da li emotivna inspiracija dolazi iznutra ili spolja?
Kako dočarati snagu emocija, patnju likova, osjećaj beznađa, bezuslovnu ljubav, voditi likove tako da čitalac osjeti, doživi katarzu ako stvaralac nije na neki način stigmatizovan ili bio stigmatizovan u životu...Da li je lična nesreća neophodan preduslov za uspješnog umjetnika?
Kliknite za proširenje...

u svetu je mnogo više nesreće i teškog života, pa bi po toj logici trebalo da sve vrvi od stvaralaca, umetnika i kreativaca, ali nije tako.

Po mom mišljenju, dve su ključne reči za stvaralaštvo:
dosada i talenat. Od čega je dosada mnogo veći pokretač.
 
Ne mora da bude nesrećnog života, ne mora da bude stigme,
ne mora da postoji dosada,
ne mora da bude ni samoće. (Samoću pisac očas stvori, čak i kad je okružen gomilom.)
Ali mora da postoji talenat. Mora da postoji i rad na sebi i sopstvenom talentu.
I sve to zajedno - talenat, mašta i rad, i volja - ne bi bilo ništa da nema i nadahnuća.
Pa onda, ako je pisac ipak doživeo neku malu/veliku tragediju u životu, i uz to umeo da uoči trenutak kada će se povući u samoću (ili pisati na laptopu u metrou, ili u bučnom kafiću, flomasterom po salveti ) i zabeležiti sve ono što iskreno oseća povodom pretrpljene boli, ali tako da svi koji ga pročitaju osete sasvim istu bol - onda se može reći da je uspešno spojio korisno i lepo. Korisno, jer je, pišući, ponovo proživeo bol, doterao je, estetski uobličio, i na kraju odbacio kao prljavu krpu. Lepo, jer mu je bilo lepo dok je stvarao. Korisno i lepo i čitaocu, jer se i on prepoznaje u napisanom, preživljava i pročišćava.
Proživljeno, stvarno iskustvo može učiniti samo da ono što je napisano deluje ubedljivije i istinitije, ali iskustvo nije nužno i garancija da će napisane, prepisane, pretočene i prepričane lične piščeve tragedije dotaći neku drugu dušu.
 
tgdanijela:
Šta je sve potrebno da bi neko ''stvorio'' nešto. Ustvari da suzim temu; da li je neophodno pored talenta za pisanje biti duboko nesrećan, razočaran, ''imati težak život'' ili samo ga osjećati kao takvog? Da li emotivna inspiracija dolazi iznutra ili spolja?
Kako dočarati snagu emocija, patnju likova, osjećaj beznađa, bezuslovnu ljubav, voditi likove tako da čitalac osjeti, doživi katarzu ako stvaralac nije na neki način stigmatizovan ili bio stigmatizovan u životu...Da li je lična nesreća neophodan preduslov za uspješnog umjetnika?
Kliknite za proširenje...

свако од нас ствара, то нас разликује од осталог.
да ли је дело котирано ил не процењују други. колко им доприноси.
неки се усуде да изрекну да их занима само суд духовности... ти су увек одбачени од масе.
неки се не изјасне ни толко, постављачи питања систематски укључују незнање-игноре.
http://www.101zenstories.com/index.php?story=11
 
tgdanijela:
Šta je sve potrebno da bi neko ''stvorio'' nešto. Ustvari da suzim temu; da li je neophodno pored talenta za pisanje biti duboko nesrećan, razočaran, ''imati težak život'' ili samo ga osjećati kao takvog? Da li emotivna inspiracija dolazi iznutra ili spolja?
Kako dočarati snagu emocija, patnju likova, osjećaj beznađa, bezuslovnu ljubav, voditi likove tako da čitalac osjeti, doživi katarzu ako stvaralac nije na neki način stigmatizovan ili bio stigmatizovan u životu...Da li je lična nesreća neophodan preduslov za uspješnog umjetnika?
Kliknite za proširenje...
Potreban je talenat...
Takodje i inspiracija...
Unutrasnja ispunjenost, makar meni i jake emocije...
I volja da me pokrene da stvaram...
Kada sam jako nesrecna ne mogu stvarati takodje nemam potrebu ni kada sam jako srecna...
Znaci odabrati pravi trenutak...
Inspiracija za slikanje mi dolazi iznutra... iskljucivo...
A mogu pisati kada imam neku jaku emociju trenutno...
Nebitno da li je pozitivna ili negativna...
i te trenutke ostvarim...
 
Šta je sve potrebno da bi neko ''stvorio'' nešto

E `vako, potrebno je da se namjestite na podu, prekrstite noge, skuvate kafu prethodno, sipate u šolju, koju locirate potom pored levog stopala, dok je pored desnog pepeljara i cigara. Onda potmulim glasom najednom reknete "auuummmmmmmmmmmmm", napravite ultraiebenozaiebani izraz lica kao da ste otkrili drugi dio teorije relativiteta, onda opet ponovite "amanamauuuummmmmmmmm"-i stvorite nešto.
 
dess:
Šta je sve potrebno da bi neko ''stvorio'' nešto

E `vako, potrebno je da se namjestite na podu, prekrstite noge, skuvate kafu prethodno, sipate u šolju, koju locirate potom pored levog stopala, dok je pored desnog pepeljara i cigara. Onda potmulim glasom najednom reknete "auuummmmmmmmmmmmm", napravite ultraiebenozaiebani izraz lica kao da ste otkrili drugi dio teorije relativiteta, onda opet ponovite "amanamauuuummmmmmmmm"-i stvorite nešto.
Kliknite za proširenje...

:lol: pepeljara i cigara nikako ne dolaze u obzir :rtfm:
..ali stvarno da li se umjetništvo neizostavno veže za tu komponentu..destruktivnu prema sopstvenoj ličnosti? Kao neki mračni tipovi koji prkose vlastitom postojanju i dobijaju inspiraciju na interakcijji percepcije vlastitog senzibiliteta sa dobrom povezanošću prefrontalnog režnja sa motornom korom..naime prefrontalni režanj je odgovoran za koncentraciju i jednim djelom za mišljenje, a najveći dio motorne kore obuhvata prezentaciju ruke...?
Svako može stvarati ... ali ja mislim na stvaralaštvo koje ostaje i nakon umjetnikove, stvaraoceve smrti... pade mi na pamet Dostojevski i Braća Karamazovi ...samo primjer.
Dakle šta je potrebno da bi nastalo takvo jedno djelo ..bezvremensko djelo..?
 
tgdanijela:
Šta je sve potrebno da bi neko ''stvorio'' nešto. Ustvari da suzim temu; da li je neophodno pored talenta za pisanje biti duboko nesrećan, razočaran, ''imati težak život'' ili samo ga osjećati kao takvog? Da li emotivna inspiracija dolazi iznutra ili spolja?
Kako dočarati snagu emocija, patnju likova, osjećaj beznađa, bezuslovnu ljubav, voditi likove tako da čitalac osjeti, doživi katarzu ako stvaralac nije na neki način stigmatizovan ili bio stigmatizovan u životu...Da li je lična nesreća neophodan preduslov za uspješnog umjetnika?
Kliknite za proširenje...

Nadahnuće dolazi iznutra. Npr. dve osobe će videti istu stvar i totalno je drugačije doživeti.
 
Vecina muziku mistifikuje, posmatra je kao reci boga.
Vecina ume da pronadje tu crtu bozanskog stvaranja slusajuci muziku, zato sto je ta crta u samom slusaocu.
Ne u muzici.
Muzika pomaze da covek cuje sebe. Da pronadje bozansko u sebi. Uzviseno u sebi.
.
Da li autor tog dela mora note ukrasti bogovima ili samo zanatski uklopiti akorde i rifove, je ono oko cega se ne slazemo.
 
hakim bej:
Vecina muziku mistifikuje, posmatra je kao reci boga.
Vecina ume da pronadje tu crtu bozanskog stvaranja slusajuci muziku, zato sto je ta crta u samom slusaocu.
Ne u muzici.
Muzika pomaze da covek cuje sebe. Da pronadje bozansko u sebi. Uzviseno u sebi.
.
Da li autor tog dela mora note ukrasti bogovima ili samo zanatski uklopiti akorde i rifove, je ono oko cega se ne slazemo.
Kliknite za proširenje...

Ne..postoji jedan drugi faktor ....
...ako se zanatski savršeno uklope akordi i rifovi, a fali samo taj krešendo ili kako se već zove - jačina utiska, kao da je svaka figura, pa i ona najsitnija stavljena tačno na svoje mjesto sa minimalnim ili maximalnim opisom..plastičnost...
Ja mislim da savršenog stvaraoca (u smislu stvaranja, a ne ličnosti) odlikuje sledeće:
- talenat u smislu prenosa vlastitih misli i osjećaja kroz vrstu umjetnosti kojom se izražava
- kvalitet misli (inteligencija, naravno)
- oblikovanje misli preko osjećaja izolovanosti, odbačenosti, nerazumjevanja kao faktor koji omogućuje da se razumiju tuđi postupci prema stvaraocu iako ostali ne mogu shvatiti ličnost stvaraoca..kao prozor kroz koji stvaraoc gleda, ali nije viđen. Jer ukoliko imamo osobu koju ne možemo razumjeti (pretpostavka) ona je u prednosti jer može razumjeti nas, naše osude i postupke...Taj interni taktički emotivno nivelacijski, patnički, a razumsko pomirujući faktor ...kao presudni za bezvremensko djelo ...
 
NaraYan:
Dobro, talenat se dosta pominje kao faktor, nego, zanima me da li mislite da je Endi Vorhol bio talentovan?
Kliknite za proširenje...

Talenat (kako ga ja vidim) je dobra povezanost sinapsi na relaciji prefrontalna - vizuelna - motorna kora kod slikara ili prefrontalna - slušna - motorna kora kod skladatelja ili prefrontalna (misaona) i motorna (ekspresiona, izvršna) kora kod pisaca i slične veze među sinapsama u kori velikog mozga. Ja talenat vežem isključivo za taj organski dio između ulaznog i izlaznog dijela. Neophodni su i drugi faktori, svakako, poput inteligencije i limbike koji oblikuju stvaralaštvo ...
Da Endi Vorhol je bio nesumnjivo talentovan i stvaraoc upravo takav kakvog ovdje opisujem ... dobar primjer :)

No ostaje još nešto ..naime činjenica je da ako bi recimo danas klonirali Mocarta ne postoji garancija da bi on ostvario ono što jeste u svom dobu...Ako bi ga recimo stavili u porodicu koja nema sklonosti i ne usmjerava djecu ka muzici ...
 
Ne bih posmatrao toliko redukcionistički neke tako duhovnije stvari. Mislim, čemu takav pogled na to?
Pozitivistički se ne može objasniti nešto tako kao što je talenat. Ja mislim da EV nije bio talentovan već jedan snalažljivi čovek koji je mogao da uspe samo u Americi, ona je i onako puna šljama samo mu je on našao drugačiju upotrebnu vrednost i odradio dobru reklamu.
Talenat može biti dispozicija a ja mislim da je to pre jasan uvid u određenu oblast interesovanja i skladno reagovanje na intuitivnom nivou. Ne mora da bude vezan za porodicu, mnogo umjetnika je imalo neadekvatne porodične situacije pa su ispoljili svoju dispoziciju. Neko mora da radi naporno da bi postao nešto, neko radi manje na tome. Ko radi maje talentovaniji je. Talentovan fudbaler izmišlja driblinge u trenu npr, onaj manje talentovan će ekstremno raditi na tome i postati odličan dribler takođe, ali, razlika će biti primetna jer talentovaniji igrač ima intuitivan uvid a onaj manje talentovan školovan uvid koji je kudikamo artificijalniji. :)
E sad, ono što mene zanima je odakle taj uvid dolazi...
 
NaraYan:
Ne bih posmatrao toliko redukcionistički neke tako duhovnije stvari. Mislim, čemu takav pogled na to?
Pozitivistički se ne može objasniti nešto tako kao što je talenat. Ja mislim da EV nije bio talentovan već jedan snalažljivi čovek koji je mogao da uspe samo u Americi, ona je i onako puna šljama samo mu je on našao drugačiju upotrebnu vrednost i odradio dobru reklamu.
Talenat može biti dispozicija a ja mislim da je to pre jasan uvid u određenu oblast interesovanja i skladno reagovanje na intuitivnom nivou. Ne mora da bude vezan za porodicu, mnogo umjetnika je imalo neadekvatne porodične situacije pa su ispoljili svoju dispoziciju. Neko mora da radi naporno da bi postao nešto, neko radi manje na tome. Ko radi maje talentovaniji je. Talentovan fudbaler izmišlja driblinge u trenu npr, onaj manje talentovan će ekstremno raditi na tome i postati odličan dribler takođe, ali, razlika će biti primetna jer talentovaniji igrač ima intuitivan uvid a onaj manje talentovan školovan uvid koji je kudikamo artificijalniji. :)
E sad, ono što mene zanima je odakle taj uvid dolazi...
Kliknite za proširenje...

разум је увек бар корак иза.
иза чега? ко схвати неће умрети...
 
NaraYan:
Ne bih posmatrao toliko redukcionistički neke tako duhovnije stvari. Mislim, čemu takav pogled na to?
Pozitivistički se ne može objasniti nešto tako kao što je talenat. Ja mislim da EV nije bio talentovan već jedan snalažljivi čovek koji je mogao da uspe samo u Americi, ona je i onako puna šljama samo mu je on našao drugačiju upotrebnu vrednost i odradio dobru reklamu.
Talenat može biti dispozicija a ja mislim da je to pre jasan uvid u određenu oblast interesovanja i skladno reagovanje na intuitivnom nivou. Ne mora da bude vezan za porodicu, mnogo umjetnika je imalo neadekvatne porodične situacije pa su ispoljili svoju dispoziciju. Neko mora da radi naporno da bi postao nešto, neko radi manje na tome. Ko radi maje talentovaniji je. Talentovan fudbaler izmišlja driblinge u trenu npr, onaj manje talentovan će ekstremno raditi na tome i postati odličan dribler takođe, ali, razlika će biti primetna jer talentovaniji igrač ima intuitivan uvid a onaj manje talentovan školovan uvid koji je kudikamo artificijalniji. :)
E sad, ono što mene zanima je odakle taj uvid dolazi...
Kliknite za proširenje...

Nema ti tu neke 'duhovnosti' ..'boga' ..ili tako nečeg misterioznog ..bar u vezi ovog primjera fudbalera ..to je još i najbolji primjer u razlici kvaliteta neuromuskularnih spojnica i svakako kvaliteta muskuloskeletnog sistema ..dobre neuromišićne veze, kvalitet mišića ... čak imam teoriju da može povratno djelovati na limbiku i misaone procese vezano baš za tu motoriku ... recimo osjetiš elastičnost, brzinu kojom tvoji mišići i tetive mogu nešto uraditi i dobiješ inspiraciju..volju, emotivno zadovoljstvo i misaonu sigurnost (kao i emotivnu naravno)...pozitivnu povratnu spregu koja stimulatorno djeluje na misao o novom pokretu (na ovakvoj podlozi 'prepoznatog sebe') ...
Postoji nešto..a to je da ukoliko ne postoji ovakva neuromišićna predispozicija nećeš nikada dobiti dobrog driblera ..postoje trkači, oni koji smišljaju akcije, dobri organizatori igre ..ne kažem, svakako da postoji gradacija i u kvalitetu driblera ..odnosno gradacija u izvođenju svih ovih sportskih aktivnosti ..talentu za sve navedeno ...

Put kojim je neki umjetnik u svom vremenu postigao bezvremensku slavu se ..recimo ovako.. ne bi mogao ponoviti, gledam hipotetički, klonirajući recimo tog umjetnika i stavljajući ga u recimo današnje uslove ..sam razvitak u materici, razlika u položaju fetusa utiče na somatske, a tim i emocionalne razlike između onog originalnog i ovog kloniranog ...na to sam mislila u prethodnom postu ..blizanci imaju genetički isti materijal, a opet su i somatski i emocionalno različiti ..isti genetički materijal ne daje garanciju da će se neko razvijati na isti način ...to je sad pogled iz drugog ugla ..to jest ne postoje faktori koji će sa sigurnošću odrediti nečiji put ...
...talenat se može nasljediti, ali isti životni put ne
 
Dugi niz godina pišem..ne da bih ostavila trag,već da bih sačuvala sebe od sebe,od onog što jesam ili nisam..u svemu što nije moje..i ne mislim da to nije stvaralaštvo već unutrašnja potreba koja svoje zadovoljenje dobije u pisanim oblicima..
@Tema
Nikad nisam napisala nijedan tekst,nijednu pjesmu u danima spokoja i sreće..pokretanje mene iz Mene dešavalo mi se isključivo u samoći ili u bolu...tad čovjek nekako zaroni najdublje u sopstvenu zapitanost nad svojim postojanjem sa ove strane sebe..bol,tuga,samoća..pokreću najiskonskije niti koje pletemo i ukoliko imamo talenat da ih pretočimo u riječi,one ostaju kao svjedoci.
Da li se stvaralaštvo bilo koje vrste zaista veže za nesreću koju čovjek doživi na ličnom ili kolektivnom nivou..teško je pitanje,mada veliki broj ljudi koji su nas darivali svojim bezvremenskim djelima pisao je u teškim trenucima/vremenima/nesrećama..
Ne znam nijednog velikog pjesnika koji je bio sretan..
 
tgdanijela:
Ja mislim da savršenog stvaraoca (u smislu stvaranja, a ne ličnosti) odlikuje sledeće:
- talenat u smislu prenosa vlastitih misli i osjećaja kroz vrstu umjetnosti kojom se izražava
- kvalitet misli (inteligencija, naravno)
- oblikovanje misli preko osjećaja izolovanosti, odbačenosti, nerazumjevanja kao faktor koji omogućuje da se razumiju tuđi postupci prema stvaraocu iako ostali ne mogu shvatiti ličnost stvaraoca..kao prozor kroz koji stvaraoc gleda, ali nije viđen. Jer ukoliko imamo osobu koju ne možemo razumjeti (pretpostavka) ona je u prednosti jer može razumjeti nas, naše osude i postupke...Taj interni taktički emotivno nivelacijski, patnički, a razumsko pomirujući faktor ...kao presudni za bezvremensko djelo ...
Kliknite za proširenje...

..mislim da brkash uzrok i posledicu..
..veliki stvaraoci ne stvaraju za druge, stvaraju da bi se reshili patnje zrenja inspiracije..
..delo iskache kroz kozu, kroz svaki otkucaj srca, razdire iznutra..
..veliki stvaraoci porede radjanje dela sa radjanjem deteta..
..a stvaranje donosi samo privremeno olakshanje..

..teshko je ovakav zivot pomiriti sa svakodnevnim zivotom..
..pa mnogi svoj dar opisuju i kao svoje prokletstvo, istovremeno..
 
november child:
..mislim da brkash uzrok i posledicu..
..veliki stvaraoci ne stvaraju za druge, stvaraju da bi se reshili patnje zrenja inspiracije..
..delo iskache kroz kozu, kroz svaki otkucaj srca, razdire iznutra..
..veliki stvaraoci porede radjanje dela sa radjanjem deteta..
..a stvaranje donosi samo privremeno olakshanje..

..teshko je ovakav zivot pomiriti sa svakodnevnim zivotom..
..pa mnogi svoj dar opisuju i kao svoje prokletstvo, istovremeno..
Kliknite za proširenje...

Ovo sam podcrtala jer je lijepo napisano ...
Nisam ni mislila da stvaraju za druge ...
Sve ovo što si napisala je upravo ono što oni osjećaju kroz prozor svoje neprepoznatosti, a zatim i neshvaćenosti

Da ono čime nas je priroda obdarila je istovremeno i ono čime nas je kaznila ...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top